Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno je da smo u današnjoj raspravi čuli od predstavnika vlasti i vladajuće većine mnogo argumenata koji govore o važnosti zakona o kojima se raspravlja, ali ni jednu jedinu reč o onome što se dešava na KiM. Kao da to nije pitanje o kome treba govoriti pre svih ostalih, kao da niko ne vidi da Srbi provode dane i hladne noći na barikadama i izgleda da to vide samo predstavnici opozicije.
Vlada je prema Deklaraciji koju je usvojila Narodna skupština 31. jula…
(Predsedavajući: Svi mi to vidimo i svi mi to sve znamo, ali mene Poslovnik obavezuje da vas upozorim na temu dnevnog reda, a Deklaracija, sve ovo ostalo, nije na dnevnom redu. Izvolite.)
Hvala, gospodine predsedavajući. Mi ćemo samo podsećati, jer je ostalo još pet dana do tog roka, u kome je Vlada bila dužna da podnese svoj prvi izveštaj nakon 31. jula. Rok još uvek nije istekao, znači, ima još svega pet dana, a mi ćemo svakog dana podsećati i očekivati taj izveštaj.
Sada ću nešto reći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Mi u poslaničkom klubu SRS, kada smo videli ovaj predlog zakona, očekivali smo da vidimo da se u njemu brišu članovi 42, 43. i 46. a da se menjaju članovi 44. i 45. Naravno, govorimo o članovima Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji se odnose na Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Dakle, očekivali smo da Vlada predloži da se brišu članovi koji definišu postojanje agencije i da se izmene članovi koji govore o promociji stranog ulaganja i promociji izvoza, tako što će predložiti da to bude u nadležnosti Ministarstva ekonomije i da se ti poslovi odvijaju u okviru određenog sektora. Smatramo da je to mnogo isplativije, jer nema direktora Agencije i ostalih troškova.
S obzirom na to da je u maju 2009. godine usvojen novi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, znači pre nešto više od dve godine, računali smo, bila je ista Vlada sa istim ciljevima. Tada je ovaj zakon, kao i svi ostali, predstavljen kao najbolji mogući, u najboljem interesu građana i nema šta da se menja, sem da se započne polako sa ukidanjem jedne po jedne agencije i da će prva među njima biti Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, koja postoji od 2001. godine.
Međutim, danas su pred nama izmene i dopune Zakona usvojenog pre dve godine i to s obrazloženjem da se to čini zbog sugestije Evropske komisije koja je dala sugestije u okviru procesa pristupanja Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Takođe, sugestije su stigle i iz SAD i to u svojstvu člana Svetske trgovinske organizacija.
Kada vam jedna toliko prijateljska zemlja da toliko dobronamernu sugestiju, kako odmah ne pristupiti izmenama Zakona? To su nam toliki prijatelji, da kada bi se oni pitali, Srba ne bi trebalo da bude nigde u Srbiji, niti u Beogradu, niti na KiM.
Da bismo se ispravno razumeli, stav SRS je da svakako treba mnogo više raditi na povećanju izvoza, takođe i na privlačenju ulaganja, ali ne mora baš da postoji agencija za te poslove.
Kao što sam rekla, u okviru ministarstva se sve to može dobro organizovati. Jeste to veliki izdatak, ali nije najstrašnija stvar trošak koji se stvara za zaposlene u agencijama, stvar je u tome, što postajanjem jedne moćne institucije, koju uzgred, Ustav Republike Srbije ne priznaje, jedna stranka dobija preveliku moć u rukama, da preko te institucije kanališe novčana sredstva ka privrednicima.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Nacionalna služba za zapošljavanje, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza, sve su to institucije koje u svojim rukama drži jedna stranka, i priznaćete, to pruža i te kako veliku moć. Moć nije mag, da novčana sredstva iz budžeta kojeg pune svi građani putem poreza, taksi, kazni i na druge načine, ide odabranima.
Ovom prilikom kada raspravljamo o naporima Vlade da unapredi spoljno-trgovinsko poslovanje, treba pomenuti da je prošle, 2010. godine, spoljno-trgovinski deficit u Srbiji iznosio 5,2 milijarde evra. Hvalila se tada vlast, da je za 5,7% manji nego u 2009. godini. Ukupna razmena bila je u vrednosti 20 milijardi evra, što je povećanje od 14,6% u poređenju sa 2009. godinom. Izvoz je bio 7,4 milijarde, što znači, da je veći za 24%, dok je uvoz iznosio 12,6 milijardi, a to je više za 9,7% nego u 2009. godini. Pokrivenost uvozom je bila 58,5% dok je u 2009. godini bila 52%.
Ovi podaci zaista nisu nešto čime se treba hvaliti, jer su posledica smanjenja kupovne moći građana. Već napočetku ove godine, u periodu od januara do aprila, prema podacima republičkog Zavoda za statistiku, spoljnotrgovinski deficit iznosi je 2,6 milijarde dolara i bio je veći za 10, 3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz je povećan za 32,5%, dostigao je vrednost i od 3,7 milijardi, a uvoz je bio veći za 22,4% i iznosio je 6,3 milijardi dolara..
Republički Zavod za statistiku je dao i prikaz kako izgleda struktura uvoza i izvoza. U strukturi izvoza preovlađuju proizvodi za reprodukciju 70,1%. Potom roba za široku potrošnju 23,1% i oprema 6,8%. U strukturi uvoza su najviše zastupljeni proizvodi za reprodukciju, sledi roba za široku potrošnju i oprema.
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su bili Italija, gde je izvezena roba za 471 miliona dolara, zatim, Nemačka i BiH. U uvozu su glavni partneri bili Rusija, odakle je uvezeno robe u vrednosti 825,6 miliona dolara, Nemačka 625,8 miliona i Italija sa 503,3 miliona dolara.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama u kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Kada pogledamo ovu strukturu, vidimo jednu nelogičnost. SRS je više puta ukazivala na mnogo veće mogućnosti izvoza u Rusiju, naročito zbog Ugovora o slobodnoj trgovini. Nekoliko puta smo izrazili sumnju da vlast u Srbiji namerno ne želi da koristi benefite koje pruža taj ugovor. Mišljenja smo da zbog politike koju vlast vodi u svom opredeljenju ka EU namerno zapostavlja druge zemlje kod kojih postoji interesovanje za našim proizvodima, pogotovo Rusiju. Podaci govore da se najviši deficit javlja uprava u trgovini sa Rusijom, zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Time se direktno nanosi šteta ekonomiji Srbije.
Pomenula sam već da je Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju definisano postojanje Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, tako je zvanično u njenim rukama moć da odlučuje o podršci privrednicima u Srbiji, koji su izvozno orjentisani. Kada pogledamo poslove Sektora za promociju izvoza ove agencije, vidimo kako je tu lepo napisano na koje vrste podrške mogu da računaju domaća mala i srednja preduzeća, u cilju povećanja njihovog izvoza.
Evo, ovih dana je raspisan konkurs za nagradu - izvoznik godine 2011. i biće dodeljene nagrade u četiri kategorije i jedna specijalna nagrada. Ono što se u konkursu može videti jeste da su u dve kategorije predviđene nagrade u vrednosti od po 10 hiljada evra. Sve ovo govorim jer želim da napravim poređenje kako se Agencija odnosi prema domaćim malim i srednjim preduzećima, a kako prema velikim investitorima, pogotovo stranim.
Evo šta piše na sajtu Agencije u delu - podrška investitorima. Promovisanje mogućnosti za ulaganja i pružanjem pomoći stranim investitorima da započnu ili prošire poslovanje u Srbiji, SIEPA aktivno radi na razvoju domaće privrede, kroz otvaranje novih radnih mesta, transfer tehnologija i znanja, unapređenje poslovnog upravljanja i druge koristi od stranih direktnih investicija.
Ono što je najznačajnije, ova agencija dodeljuje bespovratna novčana sredstva i to u zavisnosti od broja novih radnih mesta. U uredbi iz 2010. godine vidimo četiri grupe. Investicije u proizvodnom sektoru, realizovanje u devastirana područja i područja od posebnog interesa. Sredstva su u rasponu od četiri do 10 hiljada evra po novom radnom mestu. Uslovi su minimalni, a vrednost ulaganja 500 hiljada evra, a minimalni broj novih radnih mesta je 50. Zatim je kategorija investicija u automobilsku, elektronsku ili ICT industriju. Zatim, u proizvodnom sektoru realizovanje u ostala područja Republike Srbije i investicije u sektoru usluga. Tu je raspon od dve do 10 hiljada evra.
Samo ću kratko još podsetiti na dešavanja u Leskovcu od pre nekoliko godina. Država je u vreme predizborne kampanje dala podsticajna sredstva firmi "Kloting", koja je najavljena kao fabrika u kojoj će se zaposliti tri hiljade ljudi, bilo je zaposleno 274 radnika, vlasnik je pobegao, a među poveriocima ostala je i SIEPA, Agencija za promociju stranih ulaganja i izvoza, i to za milion i 200 hiljada evra.
Koliko je građane Srbije koštao novi investitor Fijat, poznato je svima i neću ponavljati, dosta se proteklih godina o tome pričalo. To su samo neki primeri kako se vlast ponaša kada je u pitanju novac iz budžeta, otvara fabrike u vreme predizbornih kampanja, a kako će se sve te priče završiti, o tome ne brine mnogo. Takođe, ne mari ni o ljudima koji na KiM provede ove hladne noći na barikadama. Bila je Vlada dužna da podnese izveštaj, na to je obavezuje Deklaracija Narodne skupštine, međutim, izveštaja nema, ali ima obećanja da će biti izveštaja. Nadamo se samo da neće čekati poslednji dan, 31. oktobar. Zahvaljujem.