DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 27.10.2011.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

6. dan rada

27.10.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 18:10

OBRAĆANJA

Mirko Cvetković

Ne bih raspravljao o referentnoj stopi, to je stvarno čisto pitanje monetarne politike. Mislim da duboko grešite ako mislite da vi možete sada nekoga dekretom da uplašite i da on zbog toga smanji cene. Mislim da je to možda moguće na vrlo kratak rok, ali mi moramo da pravimo jednu tržišnu privredu gde će postojati tržišne snage koje će dovesti do tako niskih stopa.
Što se tiče toga da su neke naše kolege to učinile, da, neke jesu, ali neke i nisu. Ne bih želeo pojedinačno da govorim o efektima tih koji su to učinili, a naročito ne onih koji su to učinili ranije. Mislim da to nije korektno. Sačekajmo, već ćemo imati analize da vidimo da li su ti efekti bili tako pozitivni, kao što ja mislim da vi mislite da jesu, ili su možda bili malo drugačiji. Kažem, ne želim ovde to su ipak moje kolege, da ja sada nekome dajem savete.
Ako mene pitate da li imam hrabrosti - imam, nemam nikakvih problema sa hrabrošću. Ovde se po meni samo radi o jednom stručnom pitanju, da li bi najstručniji ljudi u ovoj zemlji dali savet da to treba da se uradi? Ukoliko bi dali savet, ja bih to uradio u roku od 15 sekundi, jer uopšte se ne plašim. Prosto mislim da bi jedna takva aktivnost imala vrlo negativne efekte, ali to je moje stručno mišljenje. Ukoliko ljudi koji bolje znaju, mi kažu da to nije tačno, svakako da bih to uradio.
Još samo na kraju da vam kažem, pošto vi to politizujete kroz tipa - ovo su zapadne banke, ovu su istočne, ili ne znam koje. Sve banke koje su ovde jesu formirane, ne kao filijale nekih banaka, već su formirane kao domaće banke.
U našem bankarskom sistemu mi imamo domaće banke, čiji su većinski vlasnici kod nekih stranci, a kod nekih su naši. Sve su banke firme koje su registrovane po našim propisaima i funkcionišu po našim propisima. Nema u tom kontekstu bilo kakve razlike, a niti biste vi mogli da pravite distinkciju, pa ćete sada da uvodite ovome da, ovome ne. To apsolutno nije moguće. Ako uđete u takvu arbitrarnost, vi uvodite potpuni haos u sistem i onda mislim da je to mnogo, mnogo veća šteta nego korist.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
 Reč ima narodna poslanica Marina Toman. Dva minuta komentar.

Marina Toman

Srpska radikalna stranka
 Sigurna sam da stručna javnost ne bi imala ništa protiv, čak bi naprotiv, u uslovima ogromnog budžetskog deficita rekla - samo napred, bravo Vlada, slobodno oporezujte banke, jer ipak nekoliko desetina miliona evra nije mnogo.
Međutim, vi ste i danas izbegli konkretan odgovor. Kao što sam vas pitala za vreme rasprave o rebalansu budžeta, kojim kriterijumom se Vlada rukovodi kad je Fond za razvoj odobrio sedam miliona evra kredita "Delata agraru" sa kamatnom stopom od 2,5 do 4,5%? Znači, to je zaista kamatna stopa koju u ovoj državi dobijaju samo privilegovana preduzeća i to preduzeća gospodina Miškovića, koji kao što možemo da vidim danas, ponovo izbegava plaćanje poreza. Odnosno, država ništa ne radi po tom pitanju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Marinković. Tri minuta, poslaničko pitanje. Izvolite.

Miroslav Marinković

Za evropsku Srbiju
Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade, gospodine Cvetkoviću, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici,, moja pitanja će biti usmerena Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, tj gospodinu ministru koji je ovde prisutan.
Znamo da je ovo jedna vrlo rodna godina što se tiče žita. Takođe znamo da je u tom vremenskom smislu vrlo teška godina sa dosta suša. Znači, u klimatskom smislu, ipak je dala dobar rod.
Siguran sam da su na ovo u velikoj meri uticale mnoge mere koje je ministarstvo preduzelo, a jedna od njih je i 14 hiljada dinara po hektaru za dobru pripremu zemlje, zasejavanje kvalitetnog semena i đubrenja. U tom smislu, dobili smo u bilansu ogromnu količinu žitarica, po cenama koje su u potpunosti bile berzanske cene drugih evropskih zemalja.
Moje pitanje je – hoće li ovakvi preduslovi koji su praktično izgrađeni, stvoreni, uticati i na smanjenje, odnosno formiranje cene hleba? To je jako bitno za građane Srbije, s obzirom da svaka proizvodnja, pa i poljoprivredne, se bazira na finansijskim bilansima, znači, koliko smo uložili. Država je ovde uložila, otprilike, po proračunu negde oko 52% inputa u zasejavanje tih zemljišnih površina , a dobili smo dobar rod. Hoće li to uticati na smanjenje, odnosno na formiranje cene hleba u narednom periodu?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Što se tiče roda pšenice, definitivno je on preko dva miliona tona u ovoj ekonomskoj godini, iako su manje površine nego u 2009. godini, a za setvu 2010. godine zasejane. Rod je bio veći, jer smo imali veoma uspešnu godinu.
Podsetio bih vas da je negde u drugoj polovini marta meseca bilo najavljivano vrlo značajno poskupljenje cene hleba. U tom periodu, što proizvođači, što trgovci, trgovinski lanci a i druga trgovinska preduzeća, najavljivali su preko sredstava javnog informisanja da bi vekna hleba tipa "Sava", to je osnovna vekna hleba, ili narodni hleb, kako se to popularno kaže, mogla da bude čak i 70 dinara..
U tom trenutku, Vlada Republike Srbije je imala potpuno jasan odgovor. Podsetiću vas na to, da smo imali veoma značajan izvoz pšenice u to doba. Negde već sredinom marta meseca je izvoz bio oko 500 hiljada tona. Tada smo zabranili izvoz pšenice. Ostavili smo otvorenu mogućnost da bude izvoz brašna nastavljen, jer je to važno za našu mlinsku industriju.
U tom trenutku smo doneli jednu meru koja je dosta polemika izazvala među stručnim krugovima, među ekonomistima. Doneli smo odluku kao Vlada da hleb tipa "Sava", jedna vekna ne može da bude skuplja od 55 dinara.
Tada sam rekao, a i sada sam u to uveren, i vreme je to pokazalo, da sva tržišna utakmica u Srbiji može da se odvija ispod te cene i da smo mi na ovaj način sprečili da bilo kakvo otvoreno ili prikriveno udruživanje u trgovini ili među proizvođačima, mislim na pekarsku industriju, dovede do jedne vrste zloupotreba koje bi trebalo da plate građani Srbije.
Posle toga smo se, kao što sam rekao, susreli sa veoma dobrom žetvom. Vlada Republike Srbije je preko robnih rezervi izašla sa ponudom prema poljoprivrednim proizvođačima i otkupila je 100 hiljada tona pšenice. Ovde ću takođe podvući da smo mi pšenicu otkupili od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dakle, od individualnih poljoprivrednih proizvođača i jedan manji deo od zadruga i platili smo u tom trenutku 20 dinara. Ta cena nije ni tada bila, a nije ni dan-danas, dakle, oni zemljoradnici koji su odlučili da državi prodaju pšenicu su zaradili najbolje što je bilo ko zaradio od žetve do danas.
Mi u ovom trenutku imamo više nego dovoljne količine pšenice za obezbeđivanje stabilnosti tržišta, sa jedne strane, a sa druge strane, da bi nam to omogućilo da donesemo jednu novu meru, odnosno da noveliramo ovu cenu koju smo utvrdili na 55 dinara, tako da je poslednja odluka Vlade da hleb tipa "Sava", dakle narodni hleb u Srbiji, ne može da bude skuplji od 44 dinara. Ova cena omogućava potpuno fer i normalnu tržišnu utakmicu. Niko u lancu proizvodnje, a tu mislim i na proizvođače pšenice, na mlinarsku industriju, na pekarsku industriju, nije bez zarade, već naprotiv, ima solidnu zaradu, tako da je Vlada odlučnom merom zaštitila standard građana i to onih koji su najlošijeg imovnog stanja.
Mislim da smo napravili jednu veoma dobru stvar, da smo štiteći standard zaštitili i legitimne poslovne interese, kako mlinarske tako i pekarske industrije. Mi ćemo to činiti i kada su druge životne namirnice u pitanju. Dakle, ne postoje dva ista slučaja i mi ćemo primenjivati adekvatne mere. Mislim da Vlada ima pun kapacitet i da ima vrlo jasnu predstavu o tome šta treba da radimo i sa drugim životno važnim namirnicama i da ćemo sprečiti svako povećanje cena osnovnih životnih namirnica koje nije utemeljeno na stvarnim ekonomskim činiocima i da ćemo primeniti sve mere koje nam zakon daje da tu stvar uradimo, jer ćemo na taj način zaštititi interes građana.
Moje je mišljenje da smo krenuli dobrim putem i da makroekonomski pokazatelji daju vrlo jasnu sliku o tome kako stvari stoje. Podsetiću vas i na to da je inflacija koja je bila vrlo značajna u drugoj polovini 2010. godine i u prvoj polovini 2011. godine, a koja je pre svega bila generisana visokim cenama hrane i porastom cena hrane, u poslednjih nekoliko meseci je potpuno zaustavljena. Ja očekujem da takav trend bude nastavljen. To će imati veoma dobre reperkusije ne samo za standard građana, nego generalno za ekonomsko stanje stvari u zemlji. Mislim da je vrlo jasno i potpuno nedvosmisleno da mi možemo da zavedemo jedan legitiman red u ovoj oblasti koja je od vitalne važnosti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanik Miroslav Marinković želi da postavi dodatno pitanje? Izvolite, tri minuta.

Miroslav Marinković

Za evropsku Srbiju
Moje sledeće pitanje je – kakva je to strategija i karakter agrarne politike, Ministarstva poljoprivrede, u smislu upošljavanja preko 1.500 agronoma, inženjera poljoprivrede i kakva će korist biti za seljaka od toga?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ministar Dušan Petrović ima reč. Izvolite.