Poštovana narodna poslanice, pitanje bankarskog sistema je relativno kompleksno i mnogo kompleksnije nego što to vama izgleda na prvi pogled.
Bankarski sistem je u suštini neka vrsta infrastrukture čitavog ekonomskog sistema i bilo koje aktivnosti koje sada preduzimate u bankarskom sistemu, a koje odudaraju od nečega što je uobičajena i standardna praksa, moraju biti dobro proučene, jer mogu da izazovu velike neželjene efekte.
Neću da govorim o ovim državama koje ste vi spomenuli. I sami vidite da je profit svih banaka oko 17 milijardi, to je 170 miliona evra. Kako god ga dodatno oporezivali preko ostalih poreza, nije to neka dramatična cifra. Ali, nije to smisao mog odgovora. Zbog kompleksnosti posebno bankarskog sistema, pored Vlade koja prevashodno vodi fiskalnu politiku, monetarnu politiku vodi Narodna banka i te dve politike zajedno čine ekonomsku politiku jedne države. Ne možete da vodite sada različitu jednu u odnosu na drugu politiku i pitanje nivoa kamatnih stopa jeste pitanje koje je svakako vrlo stručno i ozbiljno, ali je nemoguće da Vlada donese dekret ili bar ja mislim kao ekonomista, da se kamatne stope ne mogu sprečavati time što će se one dekretom sniziti na neki niži nivo, jer to nije smisao. Mi grdimo slobodnu tržišnu privredu. Zbog toga kamatne stope može da obori samo povećana konkurencija u sistemu.
Ono na čemu mi insistiramo jeste da imamo što veću disperziju različitih banaka, različitih nepovezanih lica, koji bi sada kroz konkurenciju omogućavali da se dobiju povoljniji uslovi, da kroz konkurenciju, de fakto naša kamatna stopa padne.
Moram da vam kažem da je naša kamatna stopa vezana uglavnom sa kretanjima kursa koji predstavljaju, da kažem, jedan stub, a sa druge starne, sa tzv. referentnom kamatnom stopom i mogućnostima da se viškovi sredstava koje banka ima plasiraju u papire Narodne banke.
Do sada je zbog visoke domaće inflacije referentna stopa bila prilično visoka. Ona je bila 13,5%, 14% i to je samim tim uticalo na visinu kamatnih stopa, jer vam je to, ono što bi ekonomisti rekli, oportunitetni trošak. Dakle, kada imate relativno stabilan kurs i imate oportuniteti trošak visok, onda vi ne možete da zajmite po nižim stopama. Naravno, sa smirivanjima inflacije, čiji smo svedoci u poslednjih nekoliko meseci, praktično nakon aprila, pa evo do dana današnjeg, mi imamo prvo pad inflacije na godišnjem nivou, ali u isto vreme imamo i pad referentne kamatne stope, koja će nastaviti da pada.
Sa padanjem referentne kamatne stope uz nisku inflaciju i stabilnost kursa mi ćemo imati prilike da vidimo da će i kamatne stope koje se nude privredi takođe biti znatno niže nego što su te na tržištu. Već sam ranije govorio da mi obezbeđujemo za određene grupe, mala i srednja preduzeća, i povoljnije uslove.
Dakle, hoću da kažem da je ovo ipak malo više stručna nego politička rasprava i bolje je ne voditi je u parlamentu, nego da napravimo neki kružok stručni, gde bi došli ljudi koji to mnogo bolje znaju i od mene, da razgovaramo šta bi značilo uvođenje vođenje novog poreza itd.
