DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 01.11.2011.

7. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, drugo upozorenje, pred izricanje mere opomene. Vreme koje trošimo na sednici, trošimo na izlaganje u dnevnom redu. Ovo je drugo upozorenje, a posle toga ide izricanje mera opomene.

Milan Avramović

Srpska radikalna stranka
Vi meni ne dozvoljavate da završim svoj govor, a izričete mi upozorenje. To nije korektno sa vaše strane. Vi ne znate….
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, upozorila sam vas dva puta, da je vaša i moja obaveza da govorimo o dnevnom redu, vi, a ja da vas na to podsećam. Uvidom u stenogram, videćete da sam vas podsetila, da ni jednom rečju za šest minuta i 45 sekundi, niste se dotakli teme dnevnog reda.

Ne sporeći vašu političku odluku da argumentujete temu, kako god vi to želite, i u skladu sa političkim stavom vaše stranke i vaše poslaničke grupe, to ipak morate raditi u vezi sa temom dnevnog reda.

Ako ćete o temi dnevnog reda, prijavite se i možete nastaviti, pošto imate vreme na raspolaganju.

Želite? (Da.)

Izvolite.

Milan Avramović

Srpska radikalna stranka
Ispred sebe imam ovde Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji je zvanični dokument i pismo direktora "C marketa" i Izveštaj privatizacije Kompanije "Novosti", koju je predsednik ovog saveta pominjala, Agenciju, zapravo, Komisiju za hartije od vrednosti.
Ono što je u ovom izveštaju itekako važno, jeste direktno učešće Komisije za hartije od vrednosti, koja je doprinela da se cena akcije "C marketa" u istom periodu na beogradskoj berzi dva puta menja i tumači, tako da omogućava poslovanje, kupovinu i privatizaciju pod pritiskom tadašnje strukture vlasti i to je zvaničan dokument. Tu postoji otvorena kopča. Ne znam šta je tu sporno.
Ono što je takođe sporno jeste finansijski plan koji je prezentovan narodnim poslanicima koji treba da omogući rad hartija od vrednosti, upravo osporava njihov način rada koji ovde pokušavam da objasnim. Pošto vi to meni ne dozvoljavate, jer očigledno nemate sluha za Agenciju za hartije od vrednosti, i pošto ne mogu da govorim o kriminalu, jer to ovde očigledno nije dozvoljeno, u kome učestvuje Komisija za hartije od vrednosti, završiću svoj govor.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, dobili ste dva upozorenja, za volju da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine. Za razliku od vas, samo poštujem odredbe Poslovnika Narodne skupštine i znam šta piše u temi akta koji je pred nama.

Vaš stav da smatrate da smete da omalovažavate druge učesnike i da pričate o čemu god vi hoćete i da to zovete slobodom govora, u sukobu je sa odredbama člana Poslovnika, koji kaže da smo svi obavezni da govorimo o dnevnom redu.

Da ima ikakve nade, da bi izricanjem mera opomena, navelo na samopoštovanje i poštovanje, to bih učinila. Pošto nema, sedam minuta i 45 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Izvinite, koliko imamo vremena, gospođo Čomić?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Imate 28 minuta i 30 sekundi.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Potrudiću se da ovo što je gospodin Avramović preskočio, obuhvatim ja u mojoj diskusiji.
Gospođo Čomić…
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Izvinjavam se, narodni poslaniče, sekretar je već oduzeo, imate 36 minuta.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
 Dobro, neću to vreme baš tako da potrošim. Častiću ja vas koji ste za EU, nekoliko minuta.
Znači, imamo spojenu raspravu. Imamo Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2011. godinu i imamo Predlog Statuta iste te Komisije za hartije od vrednosti. Statut se donosi zbog usaglašavanja sa novim Zakonom o tržištu hartija od vrednosti. Zakon o tržištu kapitala je novi naziv za zakon koji smo pre nekoliko meseci ovde usvojili.
Naravno, nećemo glasati i nećemo dati saglasnost na ovaj statut, zato što smatramo da u Statutu postoji nekoliko detalja ili nekoliko članova koji nisu u skladu sa novim Zakonom o tržištu kapitala, a pre svega se odnose te odredbe na status Komisije za hartije od vrednosti. Tu bih, pre svega, potencirao član 10. ovog statuta, pogotovo one odredbe o izboru i razrešenju članova Komisije za hartije od vrednosti.
Zbog čega? Gotovo da se ništa nije promenilo u odnosu na postojeću praksu, kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti. Sećate se, posle one velike afere, oko preuzimanja akcija "Knjaza Miloša", da je nastala svojevrsna zbrka – Divac, Danilović, Labus, Štimac. Jel tako beše, gospodine Novakoviću? To je bilo odavno.
Hteo je da umre Štimac, sećate se? Dobio je infarkt. Pretekao je, nije problem. Živ je, hvala bogu. U naletu eskivaže svih mogućih pritisaka, gospodin Štimac, podnese ostavku. Sve je vreme je on bio pod ostavkom, do pre nekoliko meseci, kada je ponovo izabran za člana Komisije za hartije od vrednosti.
Mi smatramo da je to apsolutno ne prihvatljivo rešenje, kada je u pitanju status Komisije za hartije od vrednosti. Znači, statusna pitanja Komisije za hartije od vrednosti.
Ovde se zadržalo nešto. Znači, oni uvek ostaju na dužnosti, dok ne budu razrešeni dužnosti od strane Narodne skupštine.
Ostavka Štimcova je došla u Narodnu skupštinu, ali nikada nije stavljena na dnevni red. On, čovek, obavlja funkciju, bez ikakvih problema, do jula meseca ove godine. Ponovo smo u julu izabrali Komisiju za hartije od vrednosti. Štimac više nije predsednik Komisije, nego je član Komisije. Sada je Zoran Ćirović predsednik Komisije.
Mislimo da ta odredba omogućava, ta odredba u Statutu, da se uvek obezbedi legitimitet tih ljudi i obezbedi legalitet njihovih odluka, iako može da bude nešto trulo u samoj srži te Komisije za hartije od vrednosti.
Imali smo još članova Komisije koji su podneli ostavku prošli put zbog afere "Knjaz Miloš". Znate, ostavka je lični čin. Čovek kada da ostavku na neku funkciju, on više ne ulazi u tu instituciju. Može prelazno rešenje nekoliko dana, dok se ne popuni upražnjeno mesto. Suštinski, to mesto je prazno.
Mi smo imali situaciju, čovek je i dalje u Komisiji, samo zato što njegova ostavka nije prošla kroz Narodnu skupštinu. Neka bude mesec dana, ali boga mi, kod Štimca četiri godine, znate? Jel vidite da to stanje može da bude dugotrajno trpno stanje. Znači, ovde se ne poštuje izjava volje pojedinca - podnosim ostavku, ne želim više da radim.
Zašto je to opasno, ako se zna koje su sve nadležnosti i koja su sve ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti?
E sad, da li takvo rešenje može da ostane ukoliko znamo, evo ja ću samo da pobrojim nešto malo tih poslova koje radi Komisija za hartije od vrednosti. Znači, ko će da budu "Kastodi banka", zavisi od Komisije za hartije od vrednosti. Mi imamo tu 12 banaka. Kako da taj posao radi komisija kad u njenom sastavu neko ne želi da bude, a zakon i statut ga drže i dalje da bude tamo, a te banke treba da drže hartije od vrednosti i da trguju sa hartijama od vrednosti.
Dalje, vidite gde se meša posao sa NBS. Oni se pitaju i oko ovlašćenih banaka i tu imamo 10 ovlašćenih banaka. Izvinite molim vas, ozbiljan čovek treba da odlučuje o tim ovlašćenima. Dalje, Društva za upravljanje investicionim fondovima, i tu se pita Komisija za hartije od vrednosti i tu imamo devet Društava za upravljanje investicionim fondovima, svi stranci po nazivu, pošto srpski je tamo zabranjen. Pa onda investicioni fondovi dvadeset i jedan investicioni fond, i oko toga se pita Komisije za hartije od vrednosti. Pa onda, vođenje registra profesionalnih investitora, tu ih imamo četiri.
To su tako ozbiljne stvari, nemoguće da te poslove do sada, do jula meseca ove godine, radilo je nekoliko ljudi koji su bili sa podnetim ostavkama. Sad bi neko mogao da zaključi - zašto Narodna skupština nije to uvrstila u dnevni red? Mene nemojte da pitate za to, SRS nikada nije odredila dnevni red sednice Narodne skupštine. Da li postoji pokriće u nekom zakonu? Postoji. Postoji pokriće u nekom zakonu, ali to pokriće u tom zakonu nije dato sa ovim ciljem, nego je dato sa ciljem da se ubrza postupak, da se konstatuje da je podneta ostavka. Taj postupak se ubrzava i traje četiri godine. Četiri godine, vrlo efikasan rok.
Onda dolazimo do zaključka – ne sme tamo da se dira iako postoje unutrašnji problemi, jer postoji nešto iznad, nešto više, nešto značajnije. Morate da znate da ova komisija piše i pravila kako će dileri i brokeri da rade, vrlo je važno i za tržište kapitala, ali to je kod nas u začetku, vrlo skromno.
Da li vi znate da ovi ljudi koji sede u toj komisiji odlučuju o naknadi i proviziji koju obijaju brokersko-dilerska društva i koju naplaćuju klijentima za posredovanje u trgovini dužničkim hartijama od vrednosti? Tu postoji 44 subjekta koja su dobila dozvolu da rade ovaj posao. Njihove tarife i njihov cenovnik usluga određuje Komisija za hartije od vrednosti. Slično je i sa naknadama i provizijama kod brokersko-dilerskih društava koje se naplaćuju akcionarima za posredovanje u trgovini akcijama. To su one besplatne akcije, sećate se, i njima možete da trgujete. Tu imamo 44 i tu je cenovnik – fizičko lice 500 dinara za prijavu, pa prijem naloga klijenta, pa izmena naloga, pa opozit datog naloga, pa raskid ugovora, pa posredovanje na berzi, pa posredovanje na osnovu privatnih ponuda itd. Ta komisija nije mačiji kašalj, to je vrlo značajan paradržavni organ. Da ne pričam o onom delu gde se oni pitaju i to što se oni pitaju je uslov za Centralni registar hartija od vrednosti. Sve to se naplaćuje. Vrlo ozbiljne teme.
Te ozbiljne teme ne dozvoljavaju ovakav odnos, kada je u pitanju status Komisije za hartije od vrednosti. Ne može pevačko društvo da bude tamo. Sada hoću da budem član, sada neću da budem član, sada mi je povišen pritisak, sada su me pritisli itd.
Izražavam veliko zaprepašćenje – kako je Komisija za hartije od vrednosti mogla mimo zakona i mimo svog statuta da omogući Pokrajinskom sekretarijatu za finansije Vojvodine da u tajnom postupku otkupi akcije Metals banke? Tragao sam ja, gospođo Čomić, za tim i Štimac mi je priznao. Autonomna pokrajina nije država, nego svi njeni organi su organi teritorijalne autonomije. Državni organi su samo na nivou Republike Srbije i oni nemaju to ekskluzivno pravo da bez javnog poziva mogu u tajnom postupku da dokapitalizuju neku banku. Zašto je to urađeno? Zbog mišljenja koje je došlo iz Ministarstva finansija. Kasnije se otvorila velika afera Darko Šarić, Metals banka itd. očekujem da ćete tu još da hapsite, ne vi nego nadležni državni organi, ali su nešto ućutali. Ta priča ne može da se zatvori. Zašto? Zato što je iz te priče došla Razvojna banka Vojvodine. Ta priča otvara pitanje Fonda za kapitalne investicije u AP Vojvodini. Sećate se ono, kada se preskoče svi organi i direktno sa mesnom zajednicom se ugovara asfaltiranje pred izbore itd.
Među nama rečeno, veliki dugovi su ostali u opštinama gde su bili dopunski izbori, pošto su obećanja važila samo do onog vikenda kada je glasanje.
Komisija za hartije od vrednosti mora da bude izuzetno jasan organ sa preciznim ovlašćenjima i da nema ono – hoću, neću. Drugo, oni pišu pravila, oni dele licence, oni su istovremeno i nastavno-naučna baza da bi neko postao broker, diler, da bi uopšte moga da radi sa hartijama od vrednosti. To su vrlo ozbiljne stvari.
Kaže – član Komisije za hartije od vrednosti mora biti stalno zaposlen u komisiji. Znam, to je odredba iz zakona. Međutim, ako je to tako, onda morate da date odgovor na pitanje - kako je moguće da članovi komisije imaju neke dopunske aktivnosti na nekim drugim nivoima? Neko će da skoči i kaže da to nije tačno. Pogledajte imena i prezimena i pogledajte gde su sve bili angažovani, ne gde su bili angažovani pre nego što su izabrani, nego i posle izbora na ove funkcije. Ali neka se neko drugi bavi istraživanjem, jer kad se ja bavim istraživanjem, obično se kaže da nisam u pravu, pa prođe dva meseca, pa sam upravu.
Da idemo na ovaj finansijski plan za 2011. godinu. Malo ko zna u ovoj zemlji da Komisija za hartije od vrednosti ima tu neku finansijsku samostalnost. Međutim, sve što je višak prihoda na rashodima u toku jedne godine, Komisija za hartije od vrednosti mora da uplati u Budžet Republike Srbije. Da li oni uplaćuju? Koliko oni to uplaćuju?
Da bi se dobio odgovor na ova dva pitanja, mora da se vidi šta su prihodi i šta su rashodi Komisije za hartije od vrednosti i to stoji u finansijskom planu Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije. Sada ću ja da uzmem ono što je dostupno javnosti, da saopštim neke podatke, da se vidi kako se to tamo raskalašno ponašaju ljudi koji su odgovorni za finansijsko poslovanje Komisije za hartije od vrednosti.
Skrećem pažnju, oni u svom poslovanju, znači, prihodi i rashodi Komisije za hartije od vrednosti, moraju da budu po definiciji dobri domaćini, jer to treba da bude dobra referenca za njih, da bi oni kvalitetno radili ove poslove nadzora i sve drugo što se tiče njihove osnovne nadležnosti prema svim učesnicima na finansijskom tržištu. Ukoliko oni nisu dobri domaćini u svojoj kući, oni ne mogu da budu kvalitetni kada kontrolišu van svoje kuće ono što je izvorna nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.
Naravno, finansijski plan za 2011. godinu ima svoju predistoriju, a to je da vidimo kako je nastajala ta komisija, kako su nastajali prihodi i rashodi te komisije. Za početak, moram da kažem da oni imaju pravilnik o tarifi. Oni su ovlašćeni da donesu svoj pravilnik o tarifi. Taj pravilnik njima omogućava da naplaćuju svoje usluge koje pružaju učesnicima na finansijskom tržištu. Kreće se sa odobrenjem prospekta, tu je 0,25% nominalne vrednosti emisije, ali ne manje od 200.000 dinara, ni više od 5 miliona dinara. Sada je to po tarifnim brojevima razvrstano i prema nadležnostima. Znači, prvi deo se odnosi na izdavanje hartija od vrednosti, drugi deo se odnosi na ovlašćene učesnike, treći deo brokeri, investicioni savetnici i portfolio menadžeri, četvrti deo se odnosi na dozvole, peti deo na Zakon o investicionim fondovima, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava i na kraju nadzor koji oni vrše – javna društva i ostale naknade. Tu ima ukupno 73 tarifna brojila.
Ovaj pravilnik o tarifi odgovara Zakonu o administrativnim taksama. Vi znate, imamo Zakon o administrativnim taksama sa nekoliko članova, a onda ide tabelarni prikaz koliko košta zahtev za ovo, zahtev za ono, rešenje, dodela, žalba itd. Tamo ima neuporedivo više tarifnih brojeva. Odobrenje, recimo, statusa, profesionalni investitor iz člana 11. Zakona o tržištu kapitala je 100.000 dinara. Odobrenje primarne ponude hartija od vrednosti, kada su izdavaoci autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, pa ide u procentima, ali ne više od 500.000 dinara. Imamo takse od 500.000, od 200.000, od 150.000, od 220.000 – portfolio menadžer, to je kod brokera, pa za polaganje ispita za brokera 8.000 dinara, za ove druge menadžere i savetnike 22.000 i tako redom. Imamo organizatora tržišta Centralnog registra hartija od vrednosti – 200.000 dinara košta ta taksa, naknada koja se plaća. Tako da su oni poprilično iskoristili svoje ovlašćenje na strani prihoda. Znači, ovo su iznosi koji se plaćaju. Kada učesnici na finansijskom tržištu to uplate, to je prihod Komisije za hartije od vrednosti.
Skrećem vam posebno pažnju, oni su imali plan i 2009. i 2010. godinu i imaju ga za 2011. godinu. Godine 2009. su planirali 307 miliona, a ostvarili 178 miliona. Godine 2010. planirali 327 miliona, a ostvarili 97 miliona. Vidite koji je to drastičan pad. Zašto? Zato što se simulira tržište kapitala u Republici Srbiji. To bi oni rekli - na vrlo niskom nivou je ukupan promet i trgovina hartijama od vrednosti. Zašto? Zato što pretežno trguju banke. Povremeno se javljaju privatni investitori, građana još ređe, ali i kad se oni javljaju, javljaju se po sistemu insajdera, imaju podatak u šta vredi investirati, gde može da se ostvari veliki rast. U koje hartije od vrednosti? Naravno, državne hartije od vrednosti su najinteresantnije, jer ne postoji država koja tako veliku kamatnu stopu odobrava onima koji pozajme sredstva Republici Srbiji, zato što postoji trajna rupa u tekućem finansiranju budžeta Republike Srbije. Nešto slično je i ovo pre mesec dana, kada je, čini mi se, milijardu dolara evro obveznica.
Šta su planirali za ovu godinu? Planirali su 338 miliona dinara. Sada da se samo malo skoncentrišemo kako je to išlo sa rashodima po godinama. Vidite, planirali su 2009. godine 307 miliona, a ostvarili 178. Koliko su potrošili? Potrošili su 176. U 2010. godini planirali su 327 miliona, a ostvarili su 96 miliona. Planirali su da potroše 327, a potrošili 140 miliona. Šta je od 97 do 140? Ko je to pokrio? Nešto se tu sumnjivo dešava. Verovatno će revizor da nađe odgovor na ovo pitanje.
Malo pre sam vam pričao o tome da trenutno imaju 40 zaposlenih i imaju masna primanja. Rade težak administrativni posao. Plašim se da nisam pobrkao ove papire. Da vidimo kako ide sa njihovim javnim nabavkama, pošto su oni u obavezi da sprovode proceduru koja je propisana Zakonom o javnim nabavkama. Sada kada se pogleda taj plan nabavki, možete da zamislite, najviše para potroše na tonere. Toneri, tako piše. Kaže – 775.000. Gorivo za službena putovanja – 636.000. Bife komisije – 400.000. Što je kod njih tako skupa kafa? Lap topovi. Smešno vam? To su napisali, ja vam čitam šta su napisali, gospođo Čomić. I meni je smešno, ali i žalosno. Lap topovi – 3.066.000. Serveri – 1.500.000. Računarska mreža – 555.000. Još malo pa skuplja kafa nego računarska mreža. Komercijalni softver, pa kancelarijski materijal, pa usluge – 2.950.000. Održavanje prostorija – 800.000. Održavanje kopir aparata - 500.000. Legalizacija softvera, licencovano – 1.300.000. Ovo je samo u jednom delu troškova njihovi, samo jedan mali deo. To je ono što su smeli da prikažu.
Neću dalje da saopštavam ove podatke. Oni imaju nešto i što nije nabavka po Zakonu o javnim nabavkama, toga su oslobođeni, ne postoji obaveza. Onda se postavlja pitanje, molim vas, 300 i nešto miliona dinara na 40 zaposlenih? Koliko je to po glavi zaposlenog para? Onda imate podatak da im je platica od 70.000 do 140.000, a to su ove minimalne. Gde su ove druge? Sada oni podneli predlog finansijskog plana da ga mi potvrdimo. Da li možemo da potvrdimo ova finansijski plan? Da li mi imamo moralno pravo da potvrdimo ovaj finansijski plan? Mi možemo da imamo dva pristupa. Prvi pristup – kontrolišu investicone fondove, banke, brokere, dilere, ne dilere droge, nego dilere na finansijskom tržištu. Oni svi imaju mnogo veće plate i lična primanja, pa nelogično da socijalni slučaj kontroliše gazdu, da ga ne bi kupili, mora da im se podigne plata, da budu nepotkupljivi. To je jedan pristup.
Možemo da imamo drugi pristup, kako je to u okruženju i u EU. Taj pristup nemojte da koristite, molim vas, jer onda ćete morati da obezbedite i prihode građana prema nekom standardu EU. Vi taj deo ne smete ni da pomenete. Vama je u priči o Evropi i EU, kao jedinoj alternativi, sve osim ličnih primanja. To ne smete da podsetite građane.
Možemo da imamo i treći pristup. Treći pristup bio bi, otprilike, po principu koliko para – toliko muzika. Međutim, taj pristup nije dobar. Zašto? Jer, ako bi taj pristup zavladao, onda bi neko iz G 17 plus, recimo odlikovani ministar mogao da kaže – taj pristup može da bude i kod penzionih fondova, koliko doprinosi, toliko da se isplaćuju penzije. Sve ono što nema, ne može da se isplati. I penzioneri bi spali na 45% od primanja koje sad imaju. Znači, ni taj pristup nije dobar.
Koji pristup bi morao da bude najmerodavniji? Možda pristup da vidimo koliko iznose troškovi, ali svi troškovi po zaposlenom i po funkcioneru u Republici Srbiji, pa da ga uprosečimo. Znate, nama taj prosek kvare ekstremno "dobri" slučajevi: Agencija za kontrolu leta, pošto je ona osamostaljeni deo organizma Republike Srbije, jer oni navodno moraju da vode neke standarde. Dalje, Državna lutrija Srbije, NBS, brojne agencije. Pogledajte na sajtu Vlade Republike Srbije kompletnu evidenciju o primanjima u javnim preduzećima i javnim agencijama čiji je osnivač Republika Srbije i nemojte da se čudite, to su podaci iz februara 2009. godine. To nisu podaci iz 2011. godine, ono što ima na sajtu Vlade Republike Srbije. Više puta sam o tome pričao, pa mislim da je to sad opšte poznata stvar.
Koji pristup da se uzme? Zar vam ne deluje malo čudno, 40 ljudi je u nekom navodno organu, naplaćuju svoje prihode, imaju zagarantovane prihode. Prvo se naplate njihovi prihodi, kako dođe zahtev, mora da se plati, nemoguće je da se dobije mišljenje, rešenje, licenca, itd. To ne može. Vi možete da se sudite, pa da ne platite taksu, pa ćete morati kasnije da platite. Ovde moraš da platiš, pa Komisija uzima predmet u ruke da radi.
Znači, sa gledišta prihoda - zaštićeni, sa gledišta troškova - koliko god žele mogu da potroše. Da li može da im kaže – ej smanjite malo. Može. A znate ko je, gospođo Čomić? Narodna skupština. Narodna skupština može da im kaže – dosta, bre, stanite, ne možete tako. Iako smo svi voljni da kažemo - dosta, ne može više tako, e sad je prilika da ne damo saglasnost na finansijski plan i na statut Komisije za hartije od vrednosti, pa da zatvorimo sve otvorene priče: podnošenja ostavki, davanja mišljenja. Možete da zamislite, ta Komisija za hartije od vrednosti, sudeći prema njihovom sajtu, njihov podatak, samo je jednu javnu opomenu izrekla jednom dileru, samo jednu javnu opomenu na tri strane.
Pazite, onda se postavlja pitanje – ljudi, da li vredi klati vola od 700 kilograma zbog tri kilograma džigerice? Ne isplati se, ljudi. To ni jedan domaćin ne bi uradio u svojoj kući. Zašto bi mi morali u Narodnoj skupštini blanko da damo saglasnost? Znam da je šok za sve – zar je moguće da ovo bude toliko važna tema da radikali troše sat vremena? Jeste sve važna tema u Republici Srbiji. Sve što se tiče državnih i paradržavnih organa jeste najvažnija tema Narodne skupštine. Narodna skupština ima posebnu odgovornost zato što iznad ove komisije ne postoji niko osim Narodne skupštine, kao što iznad NBS ne postoji niko osim Narodne skupštine.
Mi moramo da podignemo glas, ako smo voljni da okrenemo taj točak ili da taj točak počne u drugom pravcu da se okreće. Ako idemo sistemom pristajanja, saglasnosti ili da ne čačkamo tamo gde mu mesto nije itd, onda Narodna skupština postaje saučesnik u ovome. U Narodnoj skupštini mora da se čuje istina. Mi možemo da se ne slažemo oko političkih pogleda kako ovo da se reši. Odmah da vam kažem, što se tiče SRS, mi se uopšte ne slažemo sa ovim konceptom, to smo rekli i kada je donet zakon, ukazivali smo i kada je bio Zakon o NBS, još 2003. godine, ukazivali smo kako je to loše rešenje ukoliko Odbor za finansije predlaže na inicijativu poslaničkih grupa itd, da ne širim tu temu.
Sve smo rekli – neka bude ovako, proći će. Došao nam je i "Bodrum", sećate se, gospođo Čomić? Zahvaljujući "Bodrumu" je i neko izabran. Samo da vas podsetim, da znate, ovo je ozbiljna tema. Znate koliko vam je "Bodrum" pravio probleme, izgubili ste vlast zbog "Bodruma", između ostalog.
Znači, Narodna skupština ne sme da saginje glavu, mora da progovori, moraju ti problemi da se rešavaju. Ukoliko se ovi problemi ne rešavaju, onda se problemi gomilaju i onda, u jednom trenutku, gde god se okrenete – problem, ne znate šta treba da rešavate. Moramo malo i preventivno da delujemo.
Nadam se da ništa nisam prekoračio. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate.