Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Poštovani narodni poslanici, umesto da danas razgovaramo o problemima srpskog naroda na KiM, o KiM, umesto da razgovaramo o standardu građana, o neprihvatljivosti puta koji ste nam zacrtali prema EU, upravo zbog toga što nam oni oduzimaju 15% teritorije, da raspravljamo o tome da je u toj EU finansijski slom na pomolu, vidite šta se dešava sa Grčkom, na redu je Španija, na redu je Portugalija, Italija, da nijedna zemlja koja je tamo nije dužna manje od 200 milijardi evra, mi raspravljamo o nekim tačkama dnevnog reda koje će malo ili ni malo dotaći građane Srbije. O čemu se zapravo radi?
Birali smo članove Komisije za hartije od vrednosti. Vi ste predložili gospodina Dragutina Radosavljevića, direktora Poreske uprave. Čovek sam povukao izjavu o kandidaturi, ali, i pored toga, nije moglo da se jednostavno objasni da je čovek izjavio da više ne želi da bude član Komisije za hartije od vrednosti, već smo morali, naterali ste Narodnu skupštinu, naterali ste parlament da glasa i da ga imenuje na funkciju člana Komisije za hartije od vrednosti. Dakle, on je izabran mimo njegove volje. Šta je sa izjavom? Šta je sa voljom? Čovek je sam napisao ostavku. On je sad nateran da napiše ostavku na radno mesto i na funkciju na kojoj ni jedan jedini sekund nije proveo. U julu je izabran – u julu podneo ostavku. Plata na koju je trebalo da bude izabran, i ovo bi trebalo da zainteresuje građane Srbije, je negde oko 400 hiljada dinara, od 370 do 400 hiljada dinara. Koliko je to plata predsednika države? Koliko je to plata predsednika Narodne skupštine? Koliko je to plata poslanika? Koliko je to prosečnih plata Srbije ili penzija? Zbog čega to čovek tako jednostavno odbije? Hajde da ne ulazimo u njegovu ličnu želju da ne prihvati to iz nekih drugih razloga, ali, čovek onda sam sebi postavlja pitanje – ako je ovaj odbio platu od 400 hiljada dinara, koliku li platu ima kao direktor Poreske uprave i koliko je tu onda prosečnih plata građana Srbije i penzija obuhvaćeno?
Ovo je dokaz, dame i gospodo, koliko ova koalicija 126 brine o državi, brine o građanima, o standardu. Ovo je dokaz koliko njih ama baš ništa ne interesuje - i kocka je okrugla i lopta je četvrtasta, ako uspeju da skupe u danu za glasanje 126. Ovo je dokaz koliko država brine o građanima u Srbiji, a pogotovo koliko brine o građanima koji se nalaze, zahvaljujući dobrim delom ovoj vlasti, u Haškom tribunalu.
Gospodin Aleksić je malo čas rekao da su optužnicu prof. dr Vojislavu Šešelju pisali agenti M-6, CIA-e, itd, koji se nalaze na mestima istraživača, tužioca, zamenika tužilaca u Haškom tribunalu, ali su njegovu optužnicu pisali ovi agenti koji su se u to vreme nalazili na vrlo visokim funkcijama u ovoj državi Srbiji. Kad to kažem, mislim na Svilanovića, a i na još neke, kao i na pokojnog premijera Zorana Đinđića i na njegovu izjavu – vodi ga i ne vraćaj ga više.
Druga tačka koja mnogo očitije pokazuje nezainteresovanost ove vlasti da sutradan posle izbora u ovoj državi ostane bar nešto. Naime, član Saveta guvernera. Pročitaću njegove karakteristike.
Rođen je 1947. godine, zove se Nikola Martinović, to znači da čovek sad već ima 65, 66 godina, bira se na mandat od šest godina, to znači, kada mu istekne mandat, ako daj bože da dočeka tih 72 godine, odavno bi trebao da šeta unučiće. Birate čoveka koji je odavno trebao da ode u penziju. Za dve godine će ispuniti i onaj drugi uslov koji je obavezujući, a to je 65 godina života.
Radno iskustvo koje ga preporučuje za ovo mesto člana Saveta guvernera Narodne banke je posebno interesantno – radio je u Transportnom preduzeću "Dinamotrans" iz Subotice, kao rukovodilac, pa je onda radio ka finansijski direktor u tom istom preduzeću, pa je radio kao generalni direktor Fabrike obuće "Solid" Subotica, sve je u vezi sa fiskalnom politikom, sve je u vezi sa Narodnom bankom i sve je u vezi sa funkcijom guvernera i njegovih zamenika. Onda prelazi na mesto pomoćnika generalnog direktora za finansije u "Naftagas promet", to je "Jugopetrol", deo "Jugopetrola", odnosno sad NIS-a, posle toga, od 2004. do 2008. godine, čovek u godinama i sa iskustvom iz oblasti ove odlazi za člana Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, pa ga onda biramo opet 2009. godine do danas na mesto člana Upravnog odbora Naftne industrije Srbije, da bi istovremeno bio i specijalni savetnik generalnog direktora Naftne industrije Srbije od 2005. godine do danas.
Možda nisam dovoljno pametan, ali nigde ne videh ovde vezu njegovog rada dosadašnjeg, prema tome i njegovog iskustva sa Narodnom bankom, sa mestom savetnika guvernera Narodne banke. Ali, dobro, nije ni to toliko strašno. Uostalom njegova i tema na magistraturi je bila "Transformacija poreskog sistema u Srbiji sa uvođenjem PDV-a".
Nešto drugo o čemu bismo morali danas malo da razmislimo, odnosno vi da razmislite pre nego što u danu za glasanje dignete ruku, jel se to podmlađuje Šoškićev tim? Guverner Šoškić je relativno mlad čovek i normalno da okupi mlade, kako ste vi ono 2000. godine govorili, mladi, lepi i pametni, došli iz belog sveta, pozauzimali funkcije, došli u patikama i doveli nas ovde gde se sada nalazimo i gde, neka mi ne bude zamereno, samo babica može da nas izvadi.
Da li mi to obučavamo mlade koji će sutradan biti izuzetno veliki stručnjaci iz oblasti finansija? Koliko će godina imati ovaj kandidat kada bude završio svoj mandat? Preračunao sam, 72. Prosečni vek je u Srbiji za muškarce oko 70 godina, ako se ne varam. Nemojte dovoditi u situaciju neku novu skupštinu da zbog te činjenice na dve godine bude morala da bira novog člana Saveta guvernera.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da se ova skupština pozabavi problemima koji su od vitalne važnosti za državu Srbiju. Pritom, ponavljam, da se pozabavi problemom Kosova, da se pozabavi problemom koji nam nameću ti vaši vajni prijatelji iz Evrope, da se pozabavi standardom građana, da dve trećine građana Srbije nema šta da jede, a mi na mesta postavljamo ljude čija je plata desetostruko, a možda i stostruko veća od elementarnih primanja građana Srbije i da se država Srbija konačno uzme u pamet i pozabavi sa njenim građanima, njenim državljanima koji se nalaze u Haškom tribunalu. Država je na to obavezna, ministri su na to obavezni, premijer je na to obavezan, ali je obavezna i Narodna skupština. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, moje izlaganje će se usredsrediti pre svega na izbor novog člana Saveta NBS i u tom smislu smatramo da je neprikladno da nema predstavnika Narodne banke, smatramo da bi trebalo u najmanju ruku ovde da bude guverner, ne samo zbog ovog važnog mesta i ove važne izmene, jer Savet guvernera je važna institucija i važno telo koje kontroliše rad NBS, već i zbog svih događanja koja se dešavaju u vezi sa NBS gde vidimo da je na delu jedna borba između Ministarstva ekonomije, između banaka i između guvernera gde očigledno sve te tri strane ne vode usaglašenu politiku. To je jedna činjenica koja nas zabrinjava. Smatramo da ipak treba da Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo i koje kontroliše NBS ima uvid u to što se dešava u monetarnoj politici.
Što se tiče kandidata, gospodina Nikole Martinovića, vidimo da je on magistrirao na poreskom sistemu i vidimo da će imati važne ingerencije u smislu Zakona o NBS i mi smatramo, i u tome se sastoje naše konstruktivne primedbe, on mora, i drugi članovi Saveta guvernera moraju imati u vidu da je situacija što se tiče bankarskog sektora više nego zabrinjavajuća, pre svega zbog monopola banaka iz zapadnog dela, odnosno iz EU na finansijskom tržištu Republike Srbije. U tom smislu mi se pozivamo na Izveštaj NBS iz 2010. godine gde se vidi, to su podaci NBS ili institucija u koje će gospodin raditi kao član Saveta guvernera, pokazuju da oko 20% bankarskog sektora u Republici Srbiji drže banke iz Austrije. Nešto manje od 20% su zauzele italijanske banke, zatim idu grčke, iz zemlje koju trese neverovatna kriza, gde su toliki nemiri izazvani pre svega zbog raspada bankarskog sektora, 17%, imamo naše prijatelje, pod navodnicima, iz Francuske koji drže 7% i koji se najviše zalažu za nezavisnost KiM, to je poznato i imamo jednu jedinu pravu i jaku domaću banku, to je Komercijalna banka, za koju se najavljuje prodaja Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Situacija je više nego zabrinjavajuća. Da bi pokazao to izneću još jedan argument. Prema podacima sa američkih zvaničnih sajtova prosečna kamatna stopa u Republici Srbiji u 2010. godini iznosila je 12%. Sa druge strane, u vodećim zemljama EU kao što su Nemačka i Francuska, to su upravo i zemlje koje se zalažu ne samo za nezavisnost KiM nego za ovakav bankarski sistem kao što postoji kod nas, je prosečna kamatna stopa u Nemačkoj 8%, a u Francuskoj 3%.
Dakle, u Srbiji je 12% prosečna kamatna stopa, a u Nemačkoj 8% i u Francuskoj 3%. To je neverovatno. To pokazuje sav problem u kome se nalazi bankarski sektor u Republici Srbiji. Da bi ovaj apsurd bio još veći, vi imate jedan jedini sektor faktički u ovoj zemlji koji donosi prihode, a to je bankarski sektor. Oni su imali prihode samo u prošloj godini od 240 miliona evra. Umesto da se taj sektor koji zarađuje na ovakvim lihvarskim kamatama oporezuje, kao što se uradilo u Mađarskoj, kao što je doneo slovački parlament pre nekoliko dana jednoglasnu odluku o tom ekstratranzicionom porezu za strane banke u Slovačkoj, kao što radi jedna Španija koja je četvrta ili peta ekonomija u EU, mi ovde vidimo bežanje od problema, bežanje od činjenice da strane banke, tj. banke iz EU na lihvarskim kamatama zarađuju i izrabljuju naše građane i ekstra prihode prenose u zapadnu Evropu. Šta to konkretno znači? Znači da naši građani finansiraju matične banke u zapadnoj Evropi i niko nas ne može ubediti da to nije tačno, jer mi čujemo od predstavnika vlasti jednu besmislenu formulaciju da su navodno pravna lica poput "Inteza banke", poput "Hipo Alpe Adria banke" i drugih banaka koje su registrovane u Republici Srbiji nezavisne od svojih matičnih banaka u zapadnoj Evropi.
To jednostavno nije tačno. I činjenica koja to pokazuje je da ću ponovo navesti je Bečki dogovor između MMF Republike Srbije, Narodne banke Srbije i Matičnih banaka, čije podružnice rade i deluju Republici Srbiji.
Dakle, da su to nezavisna pravna lica kao što nas ubeđuju predstavnici vlasti i guverner onda bih se valjda dogovarali sa "Hipo alpe-agrija banka" u Beogradu ili sa "Intezom" u Beogradu, a ne sa njihovim maticama u Zapadnoj Evropi.
Dakle, radi se o jednoj lihvarskoj politici i jednoj politici koja dovodi do daljeg urušavanja standarda naših građana. Takođe, nas posebno zabrinjava što u svim ovim pratećim zakonima u vezi NBS Republike Srbije, mi vidimo jednu nameru, jednu intenciju da se imitira, i to doslovno, to je bivši guverner Jelašić rekao, da se imitira jedan nedemokratski način rada kao što je prisutan u Evropskoj centralnoj banci. Vi sigurno znate, žao nam je što ovde nije guverner da nam konkretno odgovori na to pitanje, da se guverner Evropske centralne banke bira pomoću političke odluke onih koji imaju najviše akcija u toj instituciji.
Dakle, nema to veze sa Evropskim parlamentom, nema veze sa demokratijom i to pokazuje da u toj EU u kojoj vladajuća većina, vlast teži po svakoj ceni, čak i po cenu gubitka Kosova i Metohije, po cenu uvođenja ovih kamata od 12%, postoji jedan nesnošljiv demokratski deficit. Ili demokratski deficit koji je karakterističan za te institucije i koji se ne pokazuje samo u ekonomiji, nego vidimo i pravosuđu, na primer u Haškom tribunalu gde je moguće da Vojislav Šešelj, na primer dobije 18 meseci za verbalni delikt, Naser Orić 22 meseca za 100 i nešto nedužnih građana koje je pobio 90-tih godina u okolini Srebrenica. Eto, to su dvostruki standardi i to su ti standardi koji se primenjuju i kod nas i jednostavno smatramo da guverner i član Saveta koji se danas bira, za koga mi naravno nećemo glasati, jer smo protiv takvog načina rada, moraju da stanu na put, pre svega kada se radi o ovim lihvarskim kamatama.
Spremajući se, za ovu raspravu mi smo iz SRS proučavali pojam lihvarske kamate i došli smo do jednog neverovatnog podatka da je na primer još u prastaro doba, u Vizantiji, kamata od 12% bila proglašena za zabranjenu, za lihvarsku, a vi imate ovde prosečnu kamatnu stopu od 12% i to je prosto neverovatno.
Takođe, nije nam jasno kako je moguće da postoje tri različita mišljenja o obaveznim rezervama NBS, gde jedno zastupa guverner, drugo zastupa ministar ekonomije zajedno sa gospodinom Dugalićem koji je ovde izgleda portparol stranih banaka koje rade na teritoriji Republike Srbije. Čak su te strane banke toliko drske da zahtevaju od NBS da se na te obavezne rezerve uvede kamata. Mislim, to je stvarno neverovatno. Tolika drskost i tolika količina bezobzirnosti u trenutku kada samo taj sektor zarađuje, gde nam industrijska proizvodnja propada, gde imamo sve veću nezaposlenost. To je prosto neverovatno i mi ovim putem apelujemo i na ovog čoveka koji će biti danas izabranu u Savet guvernera, da se stane toj praksi jednom na put i da se ipak NBS posluži nekim pravnim sredstvima, nekim ekonomskim sredstvima koje uostalom omogućuju čak i evropska uputstva, evropske direktive na koje se poziva NBS u svojim zakonima, pre svega mislimo na uputstvo iz 2004. godine broj 48.
U tom uputstvu, u članu 169. Ugovora iz Lisabona, na koji se poziva Zakon o NBS se kaže, da države članice mogu primeniti i oštrije mere u finansijskom sektoru od onih koji su propisani na nivou EU. I dolazimo do konkretnog našeg predloga, koji je trebao biti ovde i direktno uručen guverneru ili gospodinu koji se bira za člana Saveta guvernera, a to je da se promeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Prvo i najvažnije je da on mora da ima i retroaktivno dejstvo. Jer on je besmislen ako nema retroaktivno dejstvo i ako ne bude bio u stanju da kažnjava one koji su 10 godina primenjivali nad našim građanima, pre svega mislim na banke iz EU, promenljive kamatne stope, promenljive marže, nejasne uslove kredita i na takav način, ne samo uveli u naš pravni i ekonomski sistem promenljive i lihvarske kamate, već i potkradali i to direktno kažem potkradali naše građane.
Upravo, ta cifra je ogromna i upravo ta cifra bi mogla da dođe za pomaganje, govorim o nekoliko stotina miliona evra, za pomaganje tzv. u stvari neparalelnih, nego institucija na Kosovu i Metohiji zdravstva, u zdravstvu, medicini i prosveti, gde treba pomagati srpskim građanima, pre svega na Severu i u enklavama.
Dakle, evo još jednog našeg konkretnog predloga koji bi mogao da reši, ne samo ekonomsku nego i širu problematiku. U tom smislu, smatramo da gospodin koji se ovde bira za člana Saveta guvernera treba da utiče na još jednu neprikladnu činjenicu, a to su kazne u zaštiti korisnika finansijskih usluga koje su minimalne i čije maksimum, ako se ne varam pet hiljade evra, što je priznaćete u odnosu na onu cifru od 240 miliona evra prihoda koje imaju strane banke, više nego nedovoljno.
Dakle, ako već zakonodavac, ako NBS neće da usvoji naš predlog da se uvede tranzicioni krizni porez, kao u Slovačkoj, Mađarskoj i Španiji, hajde povećajte kazne za one koji varaju i potkradaju naše građane sa neverovatnim lihvarskim kamatama. Dakle, to su naši konkretni predlozi, predlozi koji mogu u veoma kratkom roku da poboljšaju standard naših građana i da jednostavno pokažu da ova vlast i NBS imaju i političku i ekonomsku hrabrost, i volju da nešto urade za ove građane.
U tom smislu, mi nismo optimisti, nismo optimisti jer vidimo, kada se radi čak i o pravosudnim anomalijama, ili o kršenju ljudskih prava, mi iz SRS moramo da se obraćamo Ruskoj Federaciji da bi zaštitili, pokušali da zaštitimo prava dr Vojislava Šešalja. Ista je situacija i sa Kosovom i Metohijom. Bolje Rusija brani interese građana sa Kosova i Metohije i zato nismo ni optimisti što se tiče ovog novog naimenovanja i dalje ekonomske politike NBS i Vlada Republike Srbije. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
Imate 31 minut i 30 sekundi na raspolaganju.

Pošto smo prvi deo, prvu trećinu ove tačke dnevnog reda vrlo uspešno rešili, to je Dragutin Radosavljević, ostavljam ga malo po strani. Sada prelazimo na ovu drugu pod tačku, to je izbor člana Saveta guvernera NBS Srbije. da bi bilo sve jasno ovo što sledi, na početku moram da skrenem pažnju da se i guverner i članovi Saveta biraju u Narodnoj skupštini na predlog neke poslaničke grupe. Prođe kroz Odbor za finansije i dolazi na sednicu Narodne skupštine.
Ukazala se potreba da se izabere još jedan član Saveta guvernera narodne banke Srbije zato što je 19. jula 2011. godine prestao mandat prof. dr. Nenadu Vunjaku.
Sećate se tog njegovog pisama, upućenog svim poslanicima gde je objasnio jedna teško stanje koje postoji u Narodnoj banci Srbije, gde se čovek i ne slaže. Nije to, u krajnjem slučaju, ni toliko bitno zato što ste to uspešno izbegli da bude tema neke javne rasprave ili debate u Narodnoj skupštini, ali šta je važno? Važno je da je 19. jula 2011. godine poslanička grupa SPS-JS uputila Odboru za finansije zvanično predlog da se mr. Nikola Martinović izabere za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i imali smo u međuvremenu nekoliko sednica Narodne skupštine, tek je sad ušlo u dnevni red. Šta to znači? To znači da Narodna banka Srbije može da funkcioniše i u krnjem sastavu bez bilo kakvih problema, prava stvar.
Drugi zaključak, ako se pogleda Zakon o Narodnoj banci Srbije, pa kad se pogleda šta su nadležnosti Saveta guvernera, morate da primetite da tamo nema ni jedne nadležnosti koja se tiče monetarne politike. Tu je više neka vrsta više nadzorno-statusne funkcije, odnosi se na statut, finansijski plan itd. nema nikakve veza sa operacijama na otvorenom tržištu, sa kursem itd. To je u isključivoj nadležnosti guvernera Narodne banke Srbije, gospodina Šoškića, a sećate se kada ste ga birali pre nekoliko meseci, nakon što je Jelašić otišao, tada smo vas upozorili da je Šoškić izbegao u svojoj biografiji da kaže da je bio u Nadzornom odboru "Energoprojekta". Znači, imamo i guvernera sa felerom u biografiji.
Kada se neko kandiduje za Narodnu banku Srbije, guvernera ili člana Saveta guvernera, takođe mora da da izjavu. Evo, isto kao što su i drugi radili, tako je gospodin Nikola Martinović dao izjavu. Nije overena, vidi se da je faksom poslata 15. jula 2011. godine, gde on obaveštava poslaničku grupu koja ga predlaže da on prihvata da on bude kandidat i kune se da nema onih smetnji iz članova 19, 20. a to je sukob interesa – da nema privatni kapital u bankama, u privatnom preduzeću itd. To kod nas ide stereotipno, to se podrazumeva, a kasnije kada se nešto utvrdi onda nastupa vriska.
Razmišljajući zašto su predložili čoveka koji u suštini ne ispunjava ulov koji je propisan zakonom, zakon traži da se radi o stručnjaku iz oblsti monetarne politike i bankarstva, međutim, u svojoj biografiji nema bankarstvo, nema ni monetarnu politiku. Ako pogledamo kako glasi ovaj njegov magistarski rad, to je transformacija poreskog sistema u Srbiji sa uvođenjem PDV. To ima smisla sa fiskalnom politikom i fiskalnom oblašću, ali sa monetarnom nema.
Čitam biografiju i stičem utisak da glavna referenca za predlaganje je bila u činjenici da je od 1989. do 1992. godine taj gospodin bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova. Verovatno ima neko policijsko iskustvo, stekao je za te tri godine i verovatno je SPS procenio da ima potrebe da se ubaci insajder – krtica, da se vidi šta se to radi u NBS, jer ovo drugo ništa se ne uklapa u zakon.
Ako je ideja da ubaci krtica, da vidi kako to radi NBS, onda možemo da pretpostavimo da su časne namere. Zašto? Evo, da me stalno ne prozivate da vas kritikujem, sada vas hvalim. Ne znam šta mi je danas, ali moram da vas hvalim. O čemu se radi? Posle Bečkog sporazuma januar 2009. godine, gde se garantuje stranim bankama da mogu da iznesu kapitala iz Srbije u istom obimu kao što je to bilo 2008. godine, onda stičem utisak da je došlo dovde i da je potreban jedan profesionalan policajac, da on to ispita i s obzirom da se bližimo izborima prepoznajemo izbornu poruku upućenu građanima Republike Srbije. Ta poruka glasi ovako – ako se Nikola Martinović izabere za člana Saveta guvernera NBS ima da padne kamen sa srca u Srbiji. Znate da 500 hiljada porodica u Srbiji ne može da otplaćuje kredit stranim bankama, u blokadi su. Životi su im u blokadi. To znači da će on maksimalno da zapne , ima da obori kamatne stope, neće više biti priča evro, švajcarski franak, te zlatni, te srebrni franak, te ovo, te ono, neće biti velikih priča te neka Radojka, te neki Ćulibrk, te Palibrk, te ekonomski analitičari, to će gospodin Martinović da saseče u korenu i "Rajfajzen banka" ima da naplaćuje kamatu koja važi u Austriji. Znači, kamatne stope ima da padnu preko noći. Preispitaće se i one hipoteke, krenuće policija na bazi krtice u odlučnu borbu protiv bankarske mafije. Ako je to ideja, imate podršku SRS, jer mi podržavamo svakog ko se bori protiv kriminala.
Upozoravam vas, ima onih koji se nameću kao buduća vlast. Oni kažu da njima Šoškić odgovara, javno ga hvale. Vi koji ste ga izabrali, razmislite šta ta poruka znači.
Znači, 500 hiljada familija mora za nekoliko dana da oseti blagodeti odluke o izboru Nikole Martinovića za člana Saveta guvernera NBS . To je prva stvar.
Druga stvar, on mora posebno da se usmeri na bankarski sektor i na osiguravajuća društva, jer i osiguravajuća društva kontroliše NBS i da se vidi da li se tu ostvaruju ekstra profiti, da se vidi kako se karikaju troškovi, kako se prividno smanjuje profit, kako bi u drugoj fazi Ministarstvo finansija krenulo sa oporezivanjem ekstra profita sa stopom od 99%. Znači, država ima legitimno pravo da sve što je nezakonito ili što u startu ne odgovara ljudskim pravima, što ne odgovara socijalnoj pravdi, bankarske kamate su u suprotnosti sa socijalnom pravdom, bankarske kamate u Srbiji najviše pogađaju ljudska prava svih građana Republike Srbije i gospodin Martinović na specijalnom zadatku mora to da saseče tamo u NBS. Tako tumačim ovo. Ako je to osnovna ideja, onda sunce ima da nas ogreje, međutim, ako on ulazi u savet da bi se učipio sa postojećim savetom koji na svako pitanje o monetarnoj politici – nije to u našoj nadležnosti, u našoj nadležnosti je statut, finansijski plan, izveštaj, neki nadzor, kako su knjižili aktivu, pasivu, izveštaj o rezultatima poslovanja itd. Za to nam ne treba gospodin Martinović. Kao što vidite, Savet guvernera je okrnjen, radi, drže kurs, svaka im čast. Koliko košta održavanje tog kursa, to ćemo valjda nekada saznati.
Da vas podsetim, NBS devizne rezerve drži u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Da vas podsetim, imamo situaciju sa nekoliko milijardi evra gde se Narodna banka navodno zadužila kod nekih svetskih banaka, a taj sporazum nije ovde ratifikovala i kaže se da se neće ni ratifikovati jer te pare ne idu u potrošnju, to je zlatna rezerva da bi se sačuvao kurs. To gospodin Martinović mora da reši. Svi sporazumi koji stvaraju neku međunarodnu obavezu građanima Republike Srbije moraju da se ratifikuju u Narodnoj skupštini.
Ukoliko Narodna skupština ne insistira da se i ovaj sporazum, a te pare su uzete još krajem 2008. godine, papirlolški, nisu uzete ovako i na to se plaćaju kamate, molim vas, i na ovo što smo zaključili neke sporazume, a niste iskoristili sredstva, i na to se plaća kamata, da znate.
Znate, kod njih je evro kao sto evra. Oni čuvaju svoje, oni nemaju na rasprodaji ništa. Oni se samo po neki put uhvate za glavu- zar je moguće da je u Srbiji vlast da ih baš briga koliko šta košta. Bitno je da mediji objave kako je mnogo lepo.
Vidite, ako su to specijalna zaduženja gospodina Martinovića, svaka čast, onda ste uboli u centar. Međutim, moram da vam skrenem pažnju, ja ne smem da budem naivan. Mi iz SRS moramo da sumnjamo u ovo.
Zbog čega sumnjamo u ovo? Zato što je to proevropska politika. NBS vodi, isto kao i Vlada Republike Srbije, proevropsku politiku, kao i sve ove stranke ovde, osim SRS. Tu se uopšte ne razlikujete. Razlikujete se u stubovima. Neko hoće dva stuba, neko hoće četiri stuba, svi ste vi za to, da Srbija treba da uđe u EU, bez KiM. To što pričate, to nema veze. Svi ste vi za to da Srbija bude u NATO paktu.
Vi ćete oči da povadite u toku izborne kampanje ima da se optužujete ko je kome ukrao program. Nama iz SRS je sada degutantno da pričamo pojedinačno o političkim strankama, jer je program isti, a vi se borite za autorstvo, ko je koga plagirao.
Što se tiče ovih iz EU, Svetske banke, njima to odgovara. Ko god kaže da je za EU, ima podršku i Filea, i Solane, i Veslija Klarka, Vilijema Vokera, Tačija. I Tačije je za EU, da znate. Znači, to smo završili, kako ćete da pravite koalicije. Znači, to je ta politika. Ovaj gospodin tu politiku mora da prati i da svoj doprinos da se ta politika realizuje.
Da li će biti neko novo zaduživanje Republike Srbije? Hoće. Da li ste vi sabrali po sednici Narodne skupštine koliko se Srbija zadužuje? Već dve godine nema sednice Narodne skupštine na kojoj nije bio jedan, dva, tri ili 16 zakona o ratifikaciji nekih sporazuma, gde se Srbija zadužuje. Za šta se zadužuje? Bog ti sveti zna za šta se zadužuje.
Računam da će gospodin Nikola Martinović da da veliki doprinos, da se napokon pronađu pare koje su na Kipru. Zašto? Mlađa je doneo 78 kutija sa nalozima 10-54. Kompletna dokumentacija se nalazi u NBS.
Nemoguće je, ljudi moji, od 2000. godine, 11 godina da ne znamo gde se dedoše tolike pare. Kako je to moguće, molim vas? Vi rešavate predmete sa kvočkom i pilićima, a ne možete da rešite za milijarde. Kako je to moguće? Nemojte, molim vas.
Očekujem da da veliki doprinos i da se napokon uzme ona krivična prijava, a ima ih puno koji su stavljeni u toj krivičnoj prijavi, koji na neki način znaju šta se dešavalo sa tim parama. To je jedna stvar.
Šta još očekujem od gospodina Martinovića. Nikola Martinović mora da svoj doprinos, da se napokon sazna prava istina o poslovanju Agencije za osiguranje depozita. Ko zna šta oni rade sa aktivom i pasivom banaka u stečaju. Očekujem i tu doprinos.
Da li je to po statutu ili nije po statutu, neću da ulazim u to. Samo vas upozoravam da su to problemi koji opterećuju svakodnevni život građana Republike Srbije. Pazite, ako ovo završite, 500.000 familija koje su blokirane od strane lihvarskih banaka iz inostranstva, još nemamo podatke o tome, koliko svaka od njih iznosa para iz ovako siromašne neevropske Srbije. Znate, očekujemo odgovore. Očekujemo da se primeni.
Vidimo da gospodin ima iskustva, jer je od 1989. do 1992. godine bio pomoćnik ministra u MUP. On zna kako to može da se uradi u NBS, zna koliko tamo ima viceguvernera. Ne znam da li ima još neki viceguverner da nije na krivičnoj prijavi. Čini mi se, počev od onog Lalića, sada se i tu nešto dešava sa tim Lalićem, ali nije to bitno. Ali, ima puno ljudi koji moraju malo da se protresu i da se vidi šta su to radili od 2000. godine.
Nije valjda moguće da dok smo imali SDK, da je sve moglo da funkcioniše kako treba – platni promet, računi itd, i od kada smo usvojili evropski standard, da platni problem pređe u banke, kod nas potop. Nemoguće je, ljudi. To su nemoguće stvari.
Imamo NBS koja ima i te kako velike nadležnosti. Ovde smo se bunili zbog tih velikih nadležnosti NBS. Prihvatili smo, naravno, u osnovi monetarnu politiku da bude u njihovim rukama i bankarski sistem. Nismo bili za osiguravajuća društva, investcione fondove itd. Vi ste ovde – to je međunarodni standard, gde su pare, tamo je NBS. Znao sam da je kod nas izreka – gde su pare, tamo je G17 plus. Sada vidim da je tamo gde su pare, tamo je DOS. Tamo gde su pare, tamo su proevropske stranke. Tamo gde su pare, tamo su pro NATO stranke.
Ljudi, zapamtite, 500.000 porodica ne može redovno da otplaćuje bankarske kredite. Negde se kasni mesec dana, negde dva meseca itd. Upozoravam vas, tu očekujem veliki doprinos ovog pomoćnika, bivšeg pomoćnika ministra u MUP. Banke danas dostavljaju podatke agencijama za uterivanje dugova. Prošli put sam vam pričao o slučaju iz Kraljeva. Jednostavno, predstave se – mi smo ti i ti, predstavljamo tu i tu banku, banku Intezu, molim vas, vi ste toliko i toliko dužni, dajte to što pre da se reši, u protivnom, znate kako to ide.
Postavlja se pitanje – kako je moguće da se lični podaci koji uživaju zaštitu, dostavljaju neovlašćenim osobama? U agencijama radi 65.000 ljudi, znate ovi bodi gard, što prate novac, što obezbeđuju institucije, oni čak obezbeđuju i državne organe. U ugovornom odnosu su sa državnim organom, sa paradržavnim organom. Oni su na prijemnici, onda oni snimaju uveče, obilaze itd.
To su ti isti. Njih angažuju ove banke. I kažu – problem je hipoteka, problem je menica, problem je ovo, problem je ono. Problem je što je čovek izgubio posao, pa ne može da se realizuje administrativna zabrana. Onda se ubace agencije, a to vam je isto kao sa onim, znate ono – čarapa preko glave. Isto kao kada su Miloševića hapsili. Zato ono, čarapa preko glave. Isto kada su upadali u NBS, čarapa preko glave, sećate se, 5. oktobra. Morate da se sećate, jer je to ta nomenklatura, proevropska je stavljala čarape na glavu.
Znači, to su neke stvari koje ovaj čovek mora da reši. On mora da izgori na poslu. On mora da zavrće ruke članovima odbora ovog Saveta guvernera, da ih natera da kaže – aman ljudi, moramo mi kao Savet guvernera, kao NBS da preuzmemo stvari u svoje ruke i da vidimo ko su ti naši kontrolori koji obilaze banke, da napokon traži, pošto vidim da je iz Novog Sada, da napokon traži kako je AP Vojvodina postala većinski vlasnik Metals banke.
Tu imamo dva razloga zašto to treba da se ispita. Prvi je politički. Zapamtite, Komisija za hartije od vrednosti je nezakonito, po nalogu Diane Dragutinović, ministra finansija u to vreme, odobrila AP Vojvodini, Sekretarijatu za finansije, koji nema status državnog organa, da bude u onoj privilegovanoj grupi da može da otkupi akcije Metals banke bez javnog poziva.
To je ona priča – povlačim sredstva, ulažem sredstva. Kad povučem sredstva izazivam neprijatnost Metals banke, da bi se uvele privremene mere, a onda dokapitalizujem i sad je to Razvojna banka Vojvodine. Samo da vas podsetim, sastavni deo te priče je i ovaj što ga bi proganjate, Darko Šarić. Kao što vidite, nema neke principijelne razlike između vas demokrata i HDZ. Ovde je samo razlika u tužiocu. Tamo tužilac je dobio nalog da radi, da ih ruši, a ovde ne može da dobije nalog da vas sruši. Zašto? Vi slušate EU. Sada je problem da li će ovaj gospodin da se uklopi, da i on sluša EU i da avanzuje, prima svakog meseca 300, 400, 500 hiljada dinara naknadu kao član Saveta, puj pike sve je u redu, imamo organe, zakon se poštuje, 500 hiljada ljudi ne može da otplaćuje kredite, banke čerupaju, iznose, znate i sami, ali to je obećano njima.
Znači, gospodin Nikola Martinović, ja ne znam čoveka, ali danas smo mu dali značaj da je Eliot Nes. Eliot Nes se borio protiv kriminala bez ikakvog pardona i očekujemo od Nikole Martinovića, s obzirom da je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, razume se u fiskalnu politiku, u monetarnu, po biografiji, se ne razume, ali naučiće, ako je to naučio Dejan Šoškić, što ne bi mogao i Nikola Martinović da nauči, taman posla, nije to nešto Bog zna šta teško. Nije teško, nekada je bio član Saveta guvernera i onaj matematičar Kovačević, pa se predstavljao da je ekonomista, a on matematičar-statističar. To je u ono vreme 2003. godine, kada se iz Bodruma glasalo o Narodnoj banci. Možda ste zaboravili, 2003. godine, ono iz Bodruma, avionska karta, čovek, to je, gospođo Čomić, kada je Pajtić gurao one kartice a ja išao pa izbacivao, sećate se? Kako se ne sećate? Vi se ne sećate? Pa ja sam prosto razočaran. Podsetiću vas, važi.
Znači, sve nam je jasno i očekujemo da se ovi naši problemi reše, a krupan problem je u NBS. Krupan je. Zašto? Ili ne rade kako treba ili saučestvuju u ovome. Drugo nešto, molim vas, jel vidite ove novokomponovane patriote, kad prodaju svoju imovinu, njima je mrsko da plate deo poreza Srbiji, a vi se slikate s njima. Samo se vi slikajte s njima. Neće porez da plate, što da plate porez Srbiji? Srbija njega proganja, on čovek tolike milijarde zaradio i on je imao neke korpice, nosio tamo negde u Bošnjane, Bačina, tamo. Ali on vas je formirao, on je napravio ovu vladu, on vas je vodio EU da se sastanete sa Fileom, on je organizovao boravak tamo i tamo ste se, u Briselu, zavetovali i sad ne može, ne ide, a ovi vam najavljuju da će Beko da bude predsedik Vlade, razmislite sada, pa će onda ići zakon o rehabilitaciji za Karića. Karić je rekao – svo bogatstvo mu daj, samo da ga vrati u Srbiju. To svi znaju. Ako ne znate, čitajte depeše, Vikiliks objavio sve što kažu Amerikanci. Doduše, ima u američkim depešama nešto i oko guvernera, ali to čuvam za kasnije, ne mogu sve da istrošim sada, mnogo vas je malo u sali, a nema onih koji treba da se negiraju kada budem pričao, a to zadovoljstvo ne mogu da propustim.
Gospodin Nikola Martinović ni kriv ni dužan mora kao Eliot Nes u Savetu guvernera NBS da reši problem 500 hiljada familija koje duguju bankama, spreči odliv kapitala i profita iz ovih banaka sa stranim nazivima koje rade sa stranim sredstvima, pa su neke ćerke nekih firmi čija je matica u inostranstvu, mora da reši, bez ikakvih problema. Ako misli da neko od banaka može danas da uslovljava Srbiju, ne može. Toliko su plasirali svoja sredstva ovde, a oni vole svoje pare, niko od njih neće da beži. Sve vam je na dohvat ruke, samo treba da se odreknete proevropske politike. Ako se odreknete proevropske politike i stavite u pravi plan vitalne interese građana Republike Srbije, sve ste rešili. Mišković i kompanija neka plate poreze, doprinose, PDV i godinu dana ne morate da zaključite ni jedan ugovor o zaduživanju Republike Srbije u inostranstvu.
Pitanje je da li vi imate hrabrosti to da uradite. Sada je pitanje šta su oni instalirali od svojih službi u državne organe, gde su njegovi ljudi funkcioneri, gde su njegovi ljudi pomoćnici, gde su njegovi ljudi direktori. Čovek se razgranao. Hoću da vas posvađam sa njim, ali slabo mi taj posao ide. Izgleda da je vezivno tkivo mnogo jače.
Gospođo Đukić-Dejanović, pošto se vama žuri u Evropu, častim vas ovaj minut, da što pre odete u Evropu.

Ja ću vama opet ponoviti da smo na evropskom putu skupa, neću ja vas da ostavim.
Narodni poslanik Zoran Krasić je bio poslednji prijavljeni poslanik za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu po tačkama 23, 24. i 25. dnevnog reda.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa u skladu sa članom 96. Poslovnika, a da nije iskoristio svoje pravo iz ovog člana? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti, Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, sa ispravkom od 12. oktobra 2011. godine.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima ovih odluka.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o potvrđivanju Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2011. godinu i Predlogu za davanje saglasnosti na Statut Komisije za hartije od vrednosti, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović - poslaničku grupu SPS – JS i narodna poslanica Lidija Dimitrijević - poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o: PREDLOGU ODLUKE O POTVRĐIVANjU FINANSIJSKOG PLANA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI ZA 2011. GODINU i PREDLOGU O DAVANjU SAGLASNOSTI NA STATUT KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Da li izvestilac Odbora za finansije želi reč? (Ne.)
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijavu za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Gospođa Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je u obavezi da potvrdi finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti i da da saglasnost na njen statut. Inače, ova komisija je zajedno sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija odigrala ključnu ulogu u procesu privatizacije u Srbiji ili, drugim rečima rečeno, u procesu čerupanja društvene imovine, stradanju države i velike većine građana, nekih direktno, a nekih, kao što su, recimo, članovi njihovih porodica, indirektno.
Najpre, kada govorimo o finansijskom planu, važno je istaći da Narodna skupština, pored toga što je najviše zakonodavno telo, ima i nadzornu funkciju. Naime, za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Komisija je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada imamo sledeću situaciju. Najviše zakonodavno telo, koje usvaja zakone koji bi trebalo da budu obavezujući za sve, krši te zakone. Stavićemo na stranu to što kada pogledamo zvanične podatke vidimo među izveštajima da poslednji izveštaj koji je usvojen jeste finansijski izveštaj Komisije za 2008. godinu. Na prvoj strani finansijskog plana za 2011. godinu, koji je Komisija dostavila Narodnoj skupštini, napisano je da je tadašnji predsednik Komisije slobodan da podseti predsednika Skupštine da Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila izveštaje o poslovanju i finansijske planove Komisije već nekoliko godina unazad.
U novembru prošle godine tadašnji predsednik Komisije zamolio je da Narodna skupština razmatra i usvoji finansijski plan za 2011. godinu, jer je to jedini način da Komisija obezbedi obavljanje poslova iz svoje nadležnosti na zakonit i efikasan način. Evo, danas, prvog dana novembra, kada je ostalo još dva meseca do isteka godine, na dnevnom redu je rasprava o finansijskom izveštaju, koji je predat u novembru prošle godine. Ovde se nameće još jedno bitno pitanje, međutim, u sali nema izvestioca Odbora za finansije, koji je predlagač, da nam da odgovor zašto je Narodna skupština svih ovih godina kršila zakon? Razumljivo je, s obzirom na to da je ova komisija jedna od najomraženijih organizacija u Srbiji, jer je ravnopravno učestvovala u uništavanju privrede u privatizaciji, da je bilo potrebno izbegavati rasprave u Skupštini o njoj. Međutim, imali smo u ovoj godini određene izmene članova Komisije, bilo je tu nekih ostavki, pa se, izgleda, odlučilo da, kada se već govori o ovoj organizaciji, se plan usvoji i nekako ispoštuje zakon.
Inače, u planu je napisano da od osnivanja Komisija posluje pozitivno, da višak prihoda nad rashodima predstavlja prihod budžeta Republike, da ukoliko bi bilo suprotno, da ima više rashoda no prihoda, onda bi se to pokrilo sredstvima rezervi. Ako to ne bude dovoljno, onda iz Republičkog budžeta. Zatim, da svoje prihode ostvaruje po osnovu raznih naknada za svoj rad itd.
Smatram da je potrebno da citiram jedan deo koji je napisan u obrazloženju, a odnosi se na troškove bruto zarada. Piše sledeće – jedan od osnovnih preduslova za nepristrasan i samostalan rad Komisije, kao ključnog regulatora na tržištu hartija od vrednosti, je održanje nivoa zarada na visini zarada zaposlenih na berzi, u brokerskim kućama i ovlašćenim i kastodi bankama, kojima Komisija daje dozvolu za rad i vrši nadzor nad zakonitošću njihovog poslovanja.
Ako je iko i sumnjao da u Srbiji na svakom koraku cveta korupcija, kud ćete bolji dokaz o njenom postojanju od ovog nedvosmislenog priznanja? Ova stavka – zarade u Komisiji je u ovom trenutku možda i bitna, jer je ostalo tako malo toga što se može privatizovati, ako ne uzmemo u obzir javna preduzeća. U vreme kada je uveliko sprovođen proces privatizacije, njima uopšte nije bila potrebna plata. Većina bi sigurno radila iz ljubavi prema svojoj zemlji i njenim prirodnim i društvenim bogatstvima. O tome svedoče i krivične prijave koje je podneo Savet za borbu protiv korupcije u 2010. godini.
Što se tiče Statuta Komisije, na koji Narodna skupština treba da da saglasnost, on je posledica Zakona o tržištu kapitala. Posle te potrebne saglasnosti prestaće da važi prethodni statut, što se i podrazumeva. Nekoliko stvari iz Statuta ću prokomentarisati. Interesantan je član 23. u kome piše – predsednik i član Komisije, zaposleni ili lice angažovano od strane Komisije ne može biti lično odgovorno za bilo koju radnju ili propust koji se dogodi u toku vršenja službene dužnosti, u skladu sa nadležnostima koje Komisija ima po propisima iz svoje nadležnosti i aktima Komisije, izuzev ako se radi o zloj nameri i namernoj zloupotrebi položaja.
Ovde je ostavljeno puno prostora za propuste i razne radnje u toku vršenja službene dužnosti, jer nema odgovornosti. Zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja u Srbiji je jako teško dokazati, naročito ako uzmemo u obzir kakvo sudstvo imamo. Da bih to malo bliže ilustrovala, navešću jedan primer u kome je jedan od glavnih aktera Komisija za hartije od vrednosti.
Dokaze koje je posedovao Savet za borbu protiv korupcije pretočio je u krivične prijave protiv 17 lica, od kojih su četvorica iz Komisije za hartije od vrednosti. Gospođa Barać, direktora Saveta, posedovala je detaljnu dokumentaciju koja nedvosmisleno pokazuje da su državne institucije sarađivale sa tajkunima, prevarile male akcionare i omogućili firmi Milana Beka da ispod cene postane većinski vlasnik Luke Beograd. Za Savet je to tipičan primer sprege krupnog kapitala, politike i državnih institucija u cilju pribavljanja protiv-pravne koristi, jer, kako kažu, radilo se o fantomskoj firmi, što su nadležne državne institucije znale, a ipak su odlučile da obmanu male akcionare.
Firma "World fine" nije imala upravu, prethodne poslove, niti novac na računu, a u njenom statutu stajalo je da nema prava da se bavi trgovinom ili bilo kakvim komercijalnim poslovima. Takođe, nije imala ni svoju bankarsku garanciju, već se poslužila tuđom. O svemu tome Savet poseduje dokumentaciju i prema njihovoj oceni u pitanju je tipična fantomska firma, o čemu su državne institucije, a naročito Komisija za hartije od vrednosti, morale da vode računa. U trenutku preuzimanja većinskog paketa akcija, ova firma imala je na računu 31 hiljadu dolara, a kupila je firmu koja je vredela 45 miliona evra. Upravo je tu, slučajno ili namerno, zakazala Komisija za hartije od vrednosti, čiji je posao bio da proveri da li potencijalni kupac, koji želi da preuzme neku firmu, ima dovoljno novca da je preuzme, odnosno da li je otvorio namenski račun, na kome se nalazi iznos jednak ukupnoj vrednosti svih akcija.
Osim Komisije za hartije od vrednosti, u obmani malih akcionara učestvovali su tadašnje rukovodstvo Luke Beograd, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond. U trenutku privatizacije, knjigovodstvena cena akcije iznosila je svega 497 dinara, onako kako je procenjena još 1998. godine.
Rukovodstvo Luke je za novu procenu angažovalo Institut za ekonomska istraživanja. Ubrzo je Institut obavestio rukovodstvo da je realna cena tri i po puta viša, a da će konačnu ocenu dati za nekoliko meseci. Međutim, rukovodstvo je o predstojećoj promeni vrednosti firme obavestilo Ministarstvo privrede, Agenciju za privatizaciju, Akcijski fond i Komisiju za hartije od vrednosti, što znači da su svi bili upoznati sa realnom cenom akcije Luka "Beograd".
Međutim, na Skupštini akcionara Upravni odbor obavestio je akcionare da predstoji korekcija vrednosti kapitala. Međutim, finansijski izveštaji su usvojeni bez tih promena, tako da su akcionari stekli utisak da je vrednost jedne akcije i dalje 497 dinara. Prema podacima koje ima Savet za borbu protiv korupcije, Nadzorni odbor takođe je propustio da upozori članove Skupštine da usvajanjem finansijskih izveštaja zapravo nije korigovana vrednost kapitala. Tog istog dana, kada je održana Skupština preduzeća, Komisija za hartije od vrednosti dala je saglasnost na ponudu luksemburške firme "Vrld fajn" da plati 800 dinara za akciju, iako je, po mišljenju Instituta za ekonomska istraživanja, bila obaveštena o novoj, koja je bila veća.
Ponuda koja je važila do 27. septembra dostavljena je preko brokersko-dilerskog društva "MMV investment", koje je, inače, posredovalo i u preuzimanju
"C marketa". Upravni odbor je savetovao akcionarima da sačekaju do 23. septembra, to je bio rok u kome je mogla da se pojavi i kontra ponuda, a da potom odluče da li će deponovati svoje akcije. Kako nije bilo drugih zainteresovanih firmi, akcionari su deponovali svoje akcije, Agencija za privatizaciju je dala nalog Akcijskom fondu da proda akcije iz svog portfelja i ponuda za preuzimanje je uspela. Istog dana Institut za ekonomska istraživanja dostavio je računicu iz koje je proizilazilo da je vrednost jedne akcije 1774 dinara. Pri tom, u obzir nije uzeta atraktivnost zemljišta na kome se Luka "Beograd" nalazi, koja je bila uvećana zbog izmene urbanističkog plana.
Šteta za koju Savet za borbu protiv korupcije smatra da je naneta državnom budžetu prilikom ove transakcije procenjena je na 21 milion evra. Godine 2008. oko hiljadu malih akcionara je podnelo krivične prijave protiv odgovornih u Luci zbog prevare. Do 2010. godine nije bilo ni jedne reakcije suda, ali kada je Savet podneo krivične prijave, Milan Beko je odreagovao i podneo tužbu za navodnu klevetu. Za tri meseca sud je zakazao četiri ročišta. Ovo govori u prilog onome što sam maločas rekla, kada sam komentarisala član 23. Statuta, da je zbog sudstva u Srbiji zaista teško dokazati zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja lica koja su na funkciji ili zaposlena u nekoj državnoj organizaciji.
Značajnu ulogu Komisija za hartije od vrednosti imala je i kada je u pitanju još jednom ista ličnost, Milan Beko, a to je u slučaju "Novosti". Pre nekih desetak dana smo imali prilike da čujemo epilog, pa su sećanja sveža. Samo ću ponoviti da je Komisija odbila zahtev nemačkog "Vaca" da preuzme "Novosti". Toliko o tajkunima i komisiji. Takođe, značajnu ulogu Komisija je odigrala i u postupku transformacije "Metals banke" u Razvojnu banku Vojvodine, o čemu smo imali prilike da maločas čujemo od gospodina Krasića, tako što je dala odobrenje za izdavanje akcija unapred poznatim kupcima.
Još nekoliko reči o Statutu komisije. U članu 2. piše da je to nezavisna i samostalna organizacija. Interesantno je pogledati sastav Komisije: sadašnji predsednik, bivši pomoćnik ministra finansija, tu su i nekadašnji predsednik Komisije, koji je sada član, još jedan član i nekadašnji direktor poreske uprave, o kome je u prethodnoj raspravi već bilo reči. Toliko o nezavisnosti i samostalnosti Komisije.
U Srbiji je sve kako ne treba, a pre nego što o tome kažem nekoliko reči, reći ću još jednu stvar koja se odnosi na član 33. Statuta. Da li je to zbog žurbe ili nekih drugih razloga, u delu koji se odnosi na čuvanje poslovne tajne, napisano je ovako: "prošli i sadašnji predsednik". Ovo je neozbiljno. Statut jedne organizacije ne bi smeo da se piše na ovako neozbiljan način.
Kao što rekoh, mnogo toga je kod nas u Srbiji kako ne treba. Vratiću se na ono čime sam počela, da je Komisija za hartije od vrednosti organizacija koja je sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija učestvovala u uništavanju privrede kroz proces privatizacije. Nakon toga, veliki kapital slio se u ruke pojedinaca a, sa druge strane, ostalo je mnogo ljudi koji svaki novi dan dočekuju misleći kako će preživeti.
Imali smo prilike da vidimo da su od danas skuplji prehrambeni proizvodi, gas, grejanje i kućna hemija. Ova prva grupacija ljudi, koja ima mnogo, ne opterećuje se time, ali ova druga, sve siromašnija, zaista ne vidi izlaz. To je rezultat vlasti u proteklih deset godina, koja nije vodila računa o tome da svi imaju prava na jednake šanse, kako je obećavala.
U ovom trenutku vlast ne vodi računa o tome kako je ljudima na severu KiM. Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na učešće u radu po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu 26. i 27. tačke dnevnog reda.
Dajem reč narodnom poslaniku Vladanu Jeremiću.

Hvala. Da je Srbija pravno uređena, ekonomski nezavisna država, onda bi ova rasprava o tačkama današnjeg dnevnog reda mogla da se svede i pod rutinsku. Međutim, realnost je sasvim drugačija.
Dame i gospodo narodni poslanici, Komisija za hartije od vrednosti deklarativno jeste definisana kao nezavisna i samostalna organizacija Republike Srbije, koja je za obavljanje poslova odgovorna Narodnoj skupštini, ali ovlašćenja Komisije nisu izvorna nego poverena, što znači da poverene poslove, saglasno Zakonu o državnoj upravi, obavljaju razne agencije, organi uprave itd.
Ako u institucionalnoj strukturi neke zemlje postoji komisija za hartije od vrednosti, onda njene nadležnosti svakako nisu nadležnosti bilo kog ministarstva, nego njene izvorne, jer ako se nadležnosti poveravaju, onda komisija, složićete se, nije ni potrebna.
Prema stavovima Međunarodne organizacije za hartije od vrednosti, Komisija treba da obezbedi sledeće osnovne ciljeve: zaštitu investitora, pošteno, efikasno i transparentno finansijsko tržište, smanjivanje sistemskog rizika. Ovih ciljevi podrazumevaju da, prvo, zadaci Komisije treba da budu u zakonu jasno definisani kao zaštita investitora i integriteta tržišta; drugo, neophodno je obezbedi efektivnu moć regulatora u nadzornoj funkciji; treće, treba da postoje razvojni sistemi koji dozvoljavaju reviziju i obezbeđuju odgovornost regulatora, ali koji u isto vreme ne dovode u pitanje integritet nadzorne funkcije i ne štete klijentima.
Inače, ta institucionalna nezavisnost počiva na tri elementa: imenovanje i razrešavanje dužnosti uprave regulatora, struktura upravljanja u samom regulatoru i otvorenost procesa odlučivanja. Kada je reč o regulatornoj nezavisnosti, naročito je važno imati u vidu da je do sada zakonske neodređenosti u neadekvatnim ovlašćenjima Komisija pokušavala da popuni koristeći svoj statut i druge podzakonske akte. I ovaj važeći je situaciju samo dodatno pogoršao, jer nije rešio probleme sa neadekvatnim nadležnostima, a činjenica da Komisija obavlja sve poslove, kao od Vlade poverena, ograničava njenu regulatornu moć i neutrališe nastojanja da se donošenjem podzakonskih akata reaguje na pravi način na razvoj tržišta o kojem je reč.
Komisija je obavezna da sve pravilnike i ostalu podzakonsku regulativu koja je stavljena u nadležnost dostavlja Ministarstvu finansija na mišljenje, pošto poslove iz svoje nadležnosti obavlja kao poverene poslove. Postojeće efektivne moći Komisije su prilično ograničene, onemogućen je jedan normalan razvoj, s obzirom da je za sve eventualne nadležnosti, izmene nadležnosti i ovlašćenja, neophodna izmena samog zakona ili odobrenje Ministarstva finansija, ako je reč o podzakonskim aktima. Ponavljam, Komisija mora da ima izvorna ovlašćenja i njena regulatorna moć ne sme biti ograničena odobrenjem nekog drugog organa.
Ono što je sledeći veliki problem koji ovo telo pretvara u jedno jalovo telo jeste potpuno odsustvo njene operativne samostalnosti. Čak i, primera radi, Narodna banka Srbije može delovati operativno potpuno samostalno, dok Komisija tu mogućnost nema. Dakle, ona bi morala da bude opremljena svim instrumentima za jedan zaista efektivni nadzor nad finansijskim tržištem. Uz to, naravno, relevantni zakonski propisi treba da budu veoma specifični kada je reč o ograničenjima nivoa odlučivanja, procesa, vremena koje je dozvoljeno za žalbe na odluke nadzornih organa. Između ostalog bi trebalo, svakako, dozvoliti Komisiji da izriče mandatne kazne, a o tome nešto malo kasnije.
Po važećem zakonu Komisija nema ovlašćenja pretresa, zaplene dokumentacije, što je svakako od izuzetnog značaja za otkrivanje trgovanja ili korišćenje privilegovanih informacija ili raznog manipulativnog ponašanja. Dakle, ona nema istražna ovlašćenja za preduzimanje privremenih mera, a naročito onih kojima se zatečena situacija u nadzoru zamrzava do završetka nadzora, koja je i bila od izuzetnog značaja za uspešnu inspekciju. Naravno, ono o čemu je već i koleginica Dimitrijević govorila, to je da, pre svega, ta personalna, a i finansijska nezavisnost Komisije nikada nije bila na potrebnom nivou.
Podsetiću samo da je Komisija imala velikih problema zbog ne usvajanja finansijskog plana u više navrata, čak i onog godišnjeg računa Komisije za 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu koji nisu ni usvojeni.
Stav SRS je jasan, a to je da je neophodno sprečiti uticaj politike na imenovanje članova Komisije i u tom smislu smatramo da je od izuzetnog značaja formiranje dve strukture unutar Komisije, a to je ta upravljačka i nadzorna.
Kada je reč o izboru članova ovih organa, on bi svakako morao da bude praćen i nekom vrstom javnih razgovora sa kandidatima pred nadležnim skupštinskim odborom.
Najvažniji instrument nadzornog organa bi svakako bila interna revizija i ona u svemu mora biti nezavisna od upravljačke strukture i mora da funkcioniše u skladu sa najboljim praksama interne revizije. Na taj način bi se svakako podelila ta moć nadzora, kao i politička odgovornost za rad Komisije i time bi se svakako omogućilo izmeštanje njenog delovanja iz dnevnih političkih dešavanja.
Potrebno je posebno precizirati i definisati ulogu izvršne i zakonodavne vlasti u određivanju veličine i upotrebe budžeta i sprečiti te potencijalne opstrukcije.
Ono što smatramo strateški važnim ciljem to je jačanje i regulatorne i supervizorske funkcije nad finansijskim tržištima. Nužno je redefinisati nadležnost regulatornog tela, povećati njegovu stvarnu sposobnost nadzora, definisanje statusa kao nedvosmislenog i faktički nezavisnog tela, kako od Vlade tako i od tržišnih učesnika koji takođe imaju i te kakav uticaj. Da li se to može ostvariti jačanjem postojeće institucije, dakle Komisije za hartije od vrednosti, ili kao što postoje neki drugi predlozi, formiranjem neke nove za nadzor nad svim finansijskim delatnostima, i bankarstvom i osiguranjem i fondovima i finansijskim tržištem, to je stvar neke druge procene.
Ono što je evidentno to je da su Srbiji potrebne značajne promene regulative tržišta hartija od vrednosti, jer, na kraju krajeva, osnovni cilj jeste privlačenje više stranih investitora i ove promene bi svakako trebale da omoguće i jednu jasnu pravnu osnovu koja nažalost u Srbiji danas ne postoji. Ono što je neverovatno to je da Komisija za hartije od vrednosti recimo do sada nikada nije kaznila ni jednog učesnika na tržištu za neki krupniji prekršaj, iako se i špekuliše i zna da ih je svakako bilo, a ako je Komisija slaba i ne može da sprovede zakone, onda je to jasan signal učesnicima na tržištu kapitala da očigledno postoji neka mogućnost da se izvuku i onda kada bi trebalo da budu kažnjeni.
Kada o ovome govorim, sećate se i sami konkretnog primera, tiče se većinskog paketa akcija "Večernjih novosti", u vlasništvu dve austrijske kompanije "Trimaks Investments" 24,99% i "Ardos Holding" 24,90%, kiparske kompanije "Karamat" 12,55%, čiji su pravi vlasnici zvanično dugo bili nepoznati. Međutim, onda je svoje vlasništvo nad "Novostima" potvrdio Milan Beko rekavši da nikada nije ni bilo sporno da je on vlasnik "Ardosa", "Trimaksa" i "Karamata", odnosno da je vlasnik 62,4% akcija "Večernjih novosti". Šta to praktično znači? To praktično znači da je potvrđeno da su te pomenute akcije kupljene nezakonito i da ih je još 2006. godine, zahvaljujući institucijama koje su mu to omogućile, nezakonito držao u posedu, jer se radi o preduzećima koja su povezana pravna lica.
Što je najveći apsurd, čak i nakon javnog priznanja da su to njegova preduzeća, Komisiji za hartije od vrednosti je trebalo nekoliko meseci da tu činjenicu i zvanično utvrdi.
Veliki deo problema proistekao je iz jednog istog uzroka, a to je marginalizovanje tržišta i nepostojanje volje političkih činilaca da omoguće njegov razvoj. Tako je i odsustvo formiranja investicionih fondova koji su izuzetno važna karika u razvoju tržišta kapitala, zatim sporni zakon o preuzimanju koji je sa tržišta sklonio nekolicinu najvećih domaćih kompanija, itd.
Da zaključim, u cilju nekakve adekvatne primene regulative Komisija treba da bude, a očigledno da to sada nije niti će to biti kroz ovakvu promenu Statuta, jedna operativna, finansijski nezavisna institucija. Da li postoji dovoljno znanja za obavljanje jedne takve funkcije, dovoljno autoriteta, političke podrške? Čini mi se da ćemo se i tu složiti da ne postoji ništa od toga, a sve je za cilj trebalo da bude jedan efektivan nadzor, da ima uticaja, da ima otvorenih pritisaka izvršne vlasti na Komisiju i to je činjenica od koje se ne može pobeći praktično još od osnivanja Komisije.
O samom izboru članova Komisije već je bilo reči. Očigledno da je uvažavan stranački princip, a kakvi su svi ti pritisci možda je najbolji primer bio, odnosno bio je vidljiv u slučaju preuzimanja proizvođača mineralne vode "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu 2004. godine.
Osnovni problem zaštite investitora na tržištu kapitala u Srbiji se najvećim delom ogleda u tom iznalaženju rešenja da se unapredi efikasnost primene zakonskih propisa. Međutim, ova vlast očigledno nema tu sposobnost iznalaženja načina da se stvari urede na valjan način i zato je krajnje vreme da se i ovaj problem, kao i mnogobrojni drugi koji su se nagomilali u protekloj deceniji prepuste nekim drugima koji će to činiti bolje. Hvala.