Ja ću vama opet ponoviti da smo na evropskom putu skupa, neću ja vas da ostavim.
Narodni poslanik Zoran Krasić je bio poslednji prijavljeni poslanik za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu po tačkama 23, 24. i 25. dnevnog reda.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li želi reč neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa u skladu sa članom 96. Poslovnika, a da nije iskoristio svoje pravo iz ovog člana? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o prestanku funkcije članu Komisije za hartije od vrednosti, Predlogu odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, sa ispravkom od 12. oktobra 2011. godine.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima ovih odluka.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu odluke o potvrđivanju Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2011. godinu i Predlogu za davanje saglasnosti na Statut Komisije za hartije od vrednosti, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 192, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović - poslaničku grupu SPS – JS i narodna poslanica Lidija Dimitrijević - poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o: PREDLOGU ODLUKE O POTVRĐIVANjU FINANSIJSKOG PLANA KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI ZA 2011. GODINU i PREDLOGU O DAVANjU SAGLASNOSTI NA STATUT KOMISIJE ZA HARTIJE OD VREDNOSTI
Da li izvestilac Odbora za finansije želi reč? (Ne.)
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Obaveštavam vas da je, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijavu za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnela poslanička grupa SRS.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da.)
Gospođa Lidija Dimitrijević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je u obavezi da potvrdi finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti i da da saglasnost na njen statut. Inače, ova komisija je zajedno sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija odigrala ključnu ulogu u procesu privatizacije u Srbiji ili, drugim rečima rečeno, u procesu čerupanja društvene imovine, stradanju države i velike većine građana, nekih direktno, a nekih, kao što su, recimo, članovi njihovih porodica, indirektno.
Najpre, kada govorimo o finansijskom planu, važno je istaći da Narodna skupština, pored toga što je najviše zakonodavno telo, ima i nadzornu funkciju. Naime, za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Komisija je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Sada imamo sledeću situaciju. Najviše zakonodavno telo, koje usvaja zakone koji bi trebalo da budu obavezujući za sve, krši te zakone. Stavićemo na stranu to što kada pogledamo zvanične podatke vidimo među izveštajima da poslednji izveštaj koji je usvojen jeste finansijski izveštaj Komisije za 2008. godinu. Na prvoj strani finansijskog plana za 2011. godinu, koji je Komisija dostavila Narodnoj skupštini, napisano je da je tadašnji predsednik Komisije slobodan da podseti predsednika Skupštine da Narodna skupština Republike Srbije nije usvojila izveštaje o poslovanju i finansijske planove Komisije već nekoliko godina unazad.
U novembru prošle godine tadašnji predsednik Komisije zamolio je da Narodna skupština razmatra i usvoji finansijski plan za 2011. godinu, jer je to jedini način da Komisija obezbedi obavljanje poslova iz svoje nadležnosti na zakonit i efikasan način. Evo, danas, prvog dana novembra, kada je ostalo još dva meseca do isteka godine, na dnevnom redu je rasprava o finansijskom izveštaju, koji je predat u novembru prošle godine. Ovde se nameće još jedno bitno pitanje, međutim, u sali nema izvestioca Odbora za finansije, koji je predlagač, da nam da odgovor zašto je Narodna skupština svih ovih godina kršila zakon? Razumljivo je, s obzirom na to da je ova komisija jedna od najomraženijih organizacija u Srbiji, jer je ravnopravno učestvovala u uništavanju privrede u privatizaciji, da je bilo potrebno izbegavati rasprave u Skupštini o njoj. Međutim, imali smo u ovoj godini određene izmene članova Komisije, bilo je tu nekih ostavki, pa se, izgleda, odlučilo da, kada se već govori o ovoj organizaciji, se plan usvoji i nekako ispoštuje zakon.
Inače, u planu je napisano da od osnivanja Komisija posluje pozitivno, da višak prihoda nad rashodima predstavlja prihod budžeta Republike, da ukoliko bi bilo suprotno, da ima više rashoda no prihoda, onda bi se to pokrilo sredstvima rezervi. Ako to ne bude dovoljno, onda iz Republičkog budžeta. Zatim, da svoje prihode ostvaruje po osnovu raznih naknada za svoj rad itd.
Smatram da je potrebno da citiram jedan deo koji je napisan u obrazloženju, a odnosi se na troškove bruto zarada. Piše sledeće – jedan od osnovnih preduslova za nepristrasan i samostalan rad Komisije, kao ključnog regulatora na tržištu hartija od vrednosti, je održanje nivoa zarada na visini zarada zaposlenih na berzi, u brokerskim kućama i ovlašćenim i kastodi bankama, kojima Komisija daje dozvolu za rad i vrši nadzor nad zakonitošću njihovog poslovanja.
Ako je iko i sumnjao da u Srbiji na svakom koraku cveta korupcija, kud ćete bolji dokaz o njenom postojanju od ovog nedvosmislenog priznanja? Ova stavka – zarade u Komisiji je u ovom trenutku možda i bitna, jer je ostalo tako malo toga što se može privatizovati, ako ne uzmemo u obzir javna preduzeća. U vreme kada je uveliko sprovođen proces privatizacije, njima uopšte nije bila potrebna plata. Većina bi sigurno radila iz ljubavi prema svojoj zemlji i njenim prirodnim i društvenim bogatstvima. O tome svedoče i krivične prijave koje je podneo Savet za borbu protiv korupcije u 2010. godini.
Što se tiče Statuta Komisije, na koji Narodna skupština treba da da saglasnost, on je posledica Zakona o tržištu kapitala. Posle te potrebne saglasnosti prestaće da važi prethodni statut, što se i podrazumeva. Nekoliko stvari iz Statuta ću prokomentarisati. Interesantan je član 23. u kome piše – predsednik i član Komisije, zaposleni ili lice angažovano od strane Komisije ne može biti lično odgovorno za bilo koju radnju ili propust koji se dogodi u toku vršenja službene dužnosti, u skladu sa nadležnostima koje Komisija ima po propisima iz svoje nadležnosti i aktima Komisije, izuzev ako se radi o zloj nameri i namernoj zloupotrebi položaja.
Ovde je ostavljeno puno prostora za propuste i razne radnje u toku vršenja službene dužnosti, jer nema odgovornosti. Zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja u Srbiji je jako teško dokazati, naročito ako uzmemo u obzir kakvo sudstvo imamo. Da bih to malo bliže ilustrovala, navešću jedan primer u kome je jedan od glavnih aktera Komisija za hartije od vrednosti.
Dokaze koje je posedovao Savet za borbu protiv korupcije pretočio je u krivične prijave protiv 17 lica, od kojih su četvorica iz Komisije za hartije od vrednosti. Gospođa Barać, direktora Saveta, posedovala je detaljnu dokumentaciju koja nedvosmisleno pokazuje da su državne institucije sarađivale sa tajkunima, prevarile male akcionare i omogućili firmi Milana Beka da ispod cene postane većinski vlasnik Luke Beograd. Za Savet je to tipičan primer sprege krupnog kapitala, politike i državnih institucija u cilju pribavljanja protiv-pravne koristi, jer, kako kažu, radilo se o fantomskoj firmi, što su nadležne državne institucije znale, a ipak su odlučile da obmanu male akcionare.
Firma "World fine" nije imala upravu, prethodne poslove, niti novac na računu, a u njenom statutu stajalo je da nema prava da se bavi trgovinom ili bilo kakvim komercijalnim poslovima. Takođe, nije imala ni svoju bankarsku garanciju, već se poslužila tuđom. O svemu tome Savet poseduje dokumentaciju i prema njihovoj oceni u pitanju je tipična fantomska firma, o čemu su državne institucije, a naročito Komisija za hartije od vrednosti, morale da vode računa. U trenutku preuzimanja većinskog paketa akcija, ova firma imala je na računu 31 hiljadu dolara, a kupila je firmu koja je vredela 45 miliona evra. Upravo je tu, slučajno ili namerno, zakazala Komisija za hartije od vrednosti, čiji je posao bio da proveri da li potencijalni kupac, koji želi da preuzme neku firmu, ima dovoljno novca da je preuzme, odnosno da li je otvorio namenski račun, na kome se nalazi iznos jednak ukupnoj vrednosti svih akcija.
Osim Komisije za hartije od vrednosti, u obmani malih akcionara učestvovali su tadašnje rukovodstvo Luke Beograd, Agencija za privatizaciju i Akcijski fond. U trenutku privatizacije, knjigovodstvena cena akcije iznosila je svega 497 dinara, onako kako je procenjena još 1998. godine.
Rukovodstvo Luke je za novu procenu angažovalo Institut za ekonomska istraživanja. Ubrzo je Institut obavestio rukovodstvo da je realna cena tri i po puta viša, a da će konačnu ocenu dati za nekoliko meseci. Međutim, rukovodstvo je o predstojećoj promeni vrednosti firme obavestilo Ministarstvo privrede, Agenciju za privatizaciju, Akcijski fond i Komisiju za hartije od vrednosti, što znači da su svi bili upoznati sa realnom cenom akcije Luka "Beograd".
Međutim, na Skupštini akcionara Upravni odbor obavestio je akcionare da predstoji korekcija vrednosti kapitala. Međutim, finansijski izveštaji su usvojeni bez tih promena, tako da su akcionari stekli utisak da je vrednost jedne akcije i dalje 497 dinara. Prema podacima koje ima Savet za borbu protiv korupcije, Nadzorni odbor takođe je propustio da upozori članove Skupštine da usvajanjem finansijskih izveštaja zapravo nije korigovana vrednost kapitala. Tog istog dana, kada je održana Skupština preduzeća, Komisija za hartije od vrednosti dala je saglasnost na ponudu luksemburške firme "Vrld fajn" da plati 800 dinara za akciju, iako je, po mišljenju Instituta za ekonomska istraživanja, bila obaveštena o novoj, koja je bila veća.
Ponuda koja je važila do 27. septembra dostavljena je preko brokersko-dilerskog društva "MMV investment", koje je, inače, posredovalo i u preuzimanju
"C marketa". Upravni odbor je savetovao akcionarima da sačekaju do 23. septembra, to je bio rok u kome je mogla da se pojavi i kontra ponuda, a da potom odluče da li će deponovati svoje akcije. Kako nije bilo drugih zainteresovanih firmi, akcionari su deponovali svoje akcije, Agencija za privatizaciju je dala nalog Akcijskom fondu da proda akcije iz svog portfelja i ponuda za preuzimanje je uspela. Istog dana Institut za ekonomska istraživanja dostavio je računicu iz koje je proizilazilo da je vrednost jedne akcije 1774 dinara. Pri tom, u obzir nije uzeta atraktivnost zemljišta na kome se Luka "Beograd" nalazi, koja je bila uvećana zbog izmene urbanističkog plana.
Šteta za koju Savet za borbu protiv korupcije smatra da je naneta državnom budžetu prilikom ove transakcije procenjena je na 21 milion evra. Godine 2008. oko hiljadu malih akcionara je podnelo krivične prijave protiv odgovornih u Luci zbog prevare. Do 2010. godine nije bilo ni jedne reakcije suda, ali kada je Savet podneo krivične prijave, Milan Beko je odreagovao i podneo tužbu za navodnu klevetu. Za tri meseca sud je zakazao četiri ročišta. Ovo govori u prilog onome što sam maločas rekla, kada sam komentarisala član 23. Statuta, da je zbog sudstva u Srbiji zaista teško dokazati zlu nameru i namernu zloupotrebu položaja lica koja su na funkciji ili zaposlena u nekoj državnoj organizaciji.
Značajnu ulogu Komisija za hartije od vrednosti imala je i kada je u pitanju još jednom ista ličnost, Milan Beko, a to je u slučaju "Novosti". Pre nekih desetak dana smo imali prilike da čujemo epilog, pa su sećanja sveža. Samo ću ponoviti da je Komisija odbila zahtev nemačkog "Vaca" da preuzme "Novosti". Toliko o tajkunima i komisiji. Takođe, značajnu ulogu Komisija je odigrala i u postupku transformacije "Metals banke" u Razvojnu banku Vojvodine, o čemu smo imali prilike da maločas čujemo od gospodina Krasića, tako što je dala odobrenje za izdavanje akcija unapred poznatim kupcima.
Još nekoliko reči o Statutu komisije. U članu 2. piše da je to nezavisna i samostalna organizacija. Interesantno je pogledati sastav Komisije: sadašnji predsednik, bivši pomoćnik ministra finansija, tu su i nekadašnji predsednik Komisije, koji je sada član, još jedan član i nekadašnji direktor poreske uprave, o kome je u prethodnoj raspravi već bilo reči. Toliko o nezavisnosti i samostalnosti Komisije.
U Srbiji je sve kako ne treba, a pre nego što o tome kažem nekoliko reči, reći ću još jednu stvar koja se odnosi na član 33. Statuta. Da li je to zbog žurbe ili nekih drugih razloga, u delu koji se odnosi na čuvanje poslovne tajne, napisano je ovako: "prošli i sadašnji predsednik". Ovo je neozbiljno. Statut jedne organizacije ne bi smeo da se piše na ovako neozbiljan način.
Kao što rekoh, mnogo toga je kod nas u Srbiji kako ne treba. Vratiću se na ono čime sam počela, da je Komisija za hartije od vrednosti organizacija koja je sa Agencijom za privatizaciju, Akcijskim fondom i Ministarstvom finansija učestvovala u uništavanju privrede kroz proces privatizacije. Nakon toga, veliki kapital slio se u ruke pojedinaca a, sa druge strane, ostalo je mnogo ljudi koji svaki novi dan dočekuju misleći kako će preživeti.
Imali smo prilike da vidimo da su od danas skuplji prehrambeni proizvodi, gas, grejanje i kućna hemija. Ova prva grupacija ljudi, koja ima mnogo, ne opterećuje se time, ali ova druga, sve siromašnija, zaista ne vidi izlaz. To je rezultat vlasti u proteklih deset godina, koja nije vodila računa o tome da svi imaju prava na jednake šanse, kako je obećavala.
U ovom trenutku vlast ne vodi računa o tome kako je ljudima na severu KiM. Zahvaljujem.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na učešće u radu po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu 26. i 27. tačke dnevnog reda.
Dajem reč narodnom poslaniku Vladanu Jeremiću.

Hvala. Da je Srbija pravno uređena, ekonomski nezavisna država, onda bi ova rasprava o tačkama današnjeg dnevnog reda mogla da se svede i pod rutinsku. Međutim, realnost je sasvim drugačija.
Dame i gospodo narodni poslanici, Komisija za hartije od vrednosti deklarativno jeste definisana kao nezavisna i samostalna organizacija Republike Srbije, koja je za obavljanje poslova odgovorna Narodnoj skupštini, ali ovlašćenja Komisije nisu izvorna nego poverena, što znači da poverene poslove, saglasno Zakonu o državnoj upravi, obavljaju razne agencije, organi uprave itd.
Ako u institucionalnoj strukturi neke zemlje postoji komisija za hartije od vrednosti, onda njene nadležnosti svakako nisu nadležnosti bilo kog ministarstva, nego njene izvorne, jer ako se nadležnosti poveravaju, onda komisija, složićete se, nije ni potrebna.
Prema stavovima Međunarodne organizacije za hartije od vrednosti, Komisija treba da obezbedi sledeće osnovne ciljeve: zaštitu investitora, pošteno, efikasno i transparentno finansijsko tržište, smanjivanje sistemskog rizika. Ovih ciljevi podrazumevaju da, prvo, zadaci Komisije treba da budu u zakonu jasno definisani kao zaštita investitora i integriteta tržišta; drugo, neophodno je obezbedi efektivnu moć regulatora u nadzornoj funkciji; treće, treba da postoje razvojni sistemi koji dozvoljavaju reviziju i obezbeđuju odgovornost regulatora, ali koji u isto vreme ne dovode u pitanje integritet nadzorne funkcije i ne štete klijentima.
Inače, ta institucionalna nezavisnost počiva na tri elementa: imenovanje i razrešavanje dužnosti uprave regulatora, struktura upravljanja u samom regulatoru i otvorenost procesa odlučivanja. Kada je reč o regulatornoj nezavisnosti, naročito je važno imati u vidu da je do sada zakonske neodređenosti u neadekvatnim ovlašćenjima Komisija pokušavala da popuni koristeći svoj statut i druge podzakonske akte. I ovaj važeći je situaciju samo dodatno pogoršao, jer nije rešio probleme sa neadekvatnim nadležnostima, a činjenica da Komisija obavlja sve poslove, kao od Vlade poverena, ograničava njenu regulatornu moć i neutrališe nastojanja da se donošenjem podzakonskih akata reaguje na pravi način na razvoj tržišta o kojem je reč.
Komisija je obavezna da sve pravilnike i ostalu podzakonsku regulativu koja je stavljena u nadležnost dostavlja Ministarstvu finansija na mišljenje, pošto poslove iz svoje nadležnosti obavlja kao poverene poslove. Postojeće efektivne moći Komisije su prilično ograničene, onemogućen je jedan normalan razvoj, s obzirom da je za sve eventualne nadležnosti, izmene nadležnosti i ovlašćenja, neophodna izmena samog zakona ili odobrenje Ministarstva finansija, ako je reč o podzakonskim aktima. Ponavljam, Komisija mora da ima izvorna ovlašćenja i njena regulatorna moć ne sme biti ograničena odobrenjem nekog drugog organa.
Ono što je sledeći veliki problem koji ovo telo pretvara u jedno jalovo telo jeste potpuno odsustvo njene operativne samostalnosti. Čak i, primera radi, Narodna banka Srbije može delovati operativno potpuno samostalno, dok Komisija tu mogućnost nema. Dakle, ona bi morala da bude opremljena svim instrumentima za jedan zaista efektivni nadzor nad finansijskim tržištem. Uz to, naravno, relevantni zakonski propisi treba da budu veoma specifični kada je reč o ograničenjima nivoa odlučivanja, procesa, vremena koje je dozvoljeno za žalbe na odluke nadzornih organa. Između ostalog bi trebalo, svakako, dozvoliti Komisiji da izriče mandatne kazne, a o tome nešto malo kasnije.
Po važećem zakonu Komisija nema ovlašćenja pretresa, zaplene dokumentacije, što je svakako od izuzetnog značaja za otkrivanje trgovanja ili korišćenje privilegovanih informacija ili raznog manipulativnog ponašanja. Dakle, ona nema istražna ovlašćenja za preduzimanje privremenih mera, a naročito onih kojima se zatečena situacija u nadzoru zamrzava do završetka nadzora, koja je i bila od izuzetnog značaja za uspešnu inspekciju. Naravno, ono o čemu je već i koleginica Dimitrijević govorila, to je da, pre svega, ta personalna, a i finansijska nezavisnost Komisije nikada nije bila na potrebnom nivou.
Podsetiću samo da je Komisija imala velikih problema zbog ne usvajanja finansijskog plana u više navrata, čak i onog godišnjeg računa Komisije za 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu koji nisu ni usvojeni.
Stav SRS je jasan, a to je da je neophodno sprečiti uticaj politike na imenovanje članova Komisije i u tom smislu smatramo da je od izuzetnog značaja formiranje dve strukture unutar Komisije, a to je ta upravljačka i nadzorna.
Kada je reč o izboru članova ovih organa, on bi svakako morao da bude praćen i nekom vrstom javnih razgovora sa kandidatima pred nadležnim skupštinskim odborom.
Najvažniji instrument nadzornog organa bi svakako bila interna revizija i ona u svemu mora biti nezavisna od upravljačke strukture i mora da funkcioniše u skladu sa najboljim praksama interne revizije. Na taj način bi se svakako podelila ta moć nadzora, kao i politička odgovornost za rad Komisije i time bi se svakako omogućilo izmeštanje njenog delovanja iz dnevnih političkih dešavanja.
Potrebno je posebno precizirati i definisati ulogu izvršne i zakonodavne vlasti u određivanju veličine i upotrebe budžeta i sprečiti te potencijalne opstrukcije.
Ono što smatramo strateški važnim ciljem to je jačanje i regulatorne i supervizorske funkcije nad finansijskim tržištima. Nužno je redefinisati nadležnost regulatornog tela, povećati njegovu stvarnu sposobnost nadzora, definisanje statusa kao nedvosmislenog i faktički nezavisnog tela, kako od Vlade tako i od tržišnih učesnika koji takođe imaju i te kakav uticaj. Da li se to može ostvariti jačanjem postojeće institucije, dakle Komisije za hartije od vrednosti, ili kao što postoje neki drugi predlozi, formiranjem neke nove za nadzor nad svim finansijskim delatnostima, i bankarstvom i osiguranjem i fondovima i finansijskim tržištem, to je stvar neke druge procene.
Ono što je evidentno to je da su Srbiji potrebne značajne promene regulative tržišta hartija od vrednosti, jer, na kraju krajeva, osnovni cilj jeste privlačenje više stranih investitora i ove promene bi svakako trebale da omoguće i jednu jasnu pravnu osnovu koja nažalost u Srbiji danas ne postoji. Ono što je neverovatno to je da Komisija za hartije od vrednosti recimo do sada nikada nije kaznila ni jednog učesnika na tržištu za neki krupniji prekršaj, iako se i špekuliše i zna da ih je svakako bilo, a ako je Komisija slaba i ne može da sprovede zakone, onda je to jasan signal učesnicima na tržištu kapitala da očigledno postoji neka mogućnost da se izvuku i onda kada bi trebalo da budu kažnjeni.
Kada o ovome govorim, sećate se i sami konkretnog primera, tiče se većinskog paketa akcija "Večernjih novosti", u vlasništvu dve austrijske kompanije "Trimaks Investments" 24,99% i "Ardos Holding" 24,90%, kiparske kompanije "Karamat" 12,55%, čiji su pravi vlasnici zvanično dugo bili nepoznati. Međutim, onda je svoje vlasništvo nad "Novostima" potvrdio Milan Beko rekavši da nikada nije ni bilo sporno da je on vlasnik "Ardosa", "Trimaksa" i "Karamata", odnosno da je vlasnik 62,4% akcija "Večernjih novosti". Šta to praktično znači? To praktično znači da je potvrđeno da su te pomenute akcije kupljene nezakonito i da ih je još 2006. godine, zahvaljujući institucijama koje su mu to omogućile, nezakonito držao u posedu, jer se radi o preduzećima koja su povezana pravna lica.
Što je najveći apsurd, čak i nakon javnog priznanja da su to njegova preduzeća, Komisiji za hartije od vrednosti je trebalo nekoliko meseci da tu činjenicu i zvanično utvrdi.
Veliki deo problema proistekao je iz jednog istog uzroka, a to je marginalizovanje tržišta i nepostojanje volje političkih činilaca da omoguće njegov razvoj. Tako je i odsustvo formiranja investicionih fondova koji su izuzetno važna karika u razvoju tržišta kapitala, zatim sporni zakon o preuzimanju koji je sa tržišta sklonio nekolicinu najvećih domaćih kompanija, itd.
Da zaključim, u cilju nekakve adekvatne primene regulative Komisija treba da bude, a očigledno da to sada nije niti će to biti kroz ovakvu promenu Statuta, jedna operativna, finansijski nezavisna institucija. Da li postoji dovoljno znanja za obavljanje jedne takve funkcije, dovoljno autoriteta, političke podrške? Čini mi se da ćemo se i tu složiti da ne postoji ništa od toga, a sve je za cilj trebalo da bude jedan efektivan nadzor, da ima uticaja, da ima otvorenih pritisaka izvršne vlasti na Komisiju i to je činjenica od koje se ne može pobeći praktično još od osnivanja Komisije.
O samom izboru članova Komisije već je bilo reči. Očigledno da je uvažavan stranački princip, a kakvi su svi ti pritisci možda je najbolji primer bio, odnosno bio je vidljiv u slučaju preuzimanja proizvođača mineralne vode "Knjaz Miloš" u Aranđelovcu 2004. godine.
Osnovni problem zaštite investitora na tržištu kapitala u Srbiji se najvećim delom ogleda u tom iznalaženju rešenja da se unapredi efikasnost primene zakonskih propisa. Međutim, ova vlast očigledno nema tu sposobnost iznalaženja načina da se stvari urede na valjan način i zato je krajnje vreme da se i ovaj problem, kao i mnogobrojni drugi koji su se nagomilali u protekloj deceniji prepuste nekim drugima koji će to činiti bolje. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da zaista i moja koleginica Lidija Dimitrijević i gospodin Vladan Jeremić ovo što su rekli zaista stoji, a to je da u ovoj državi ništa ne može da ide kako treba, bar kada se tiče funkcionisanja vlasti i njenih institucija i da zaista i ovaj dokument o kome sada govorimo ukazuje na činjenicu da je zaista sazrelo vreme da Srbija raskine sa ovakvom politikom, ovakvim političkim konceptom i sa principima neodgovornosti kojima se aktuelna vlast rukovodi kada donosi odluke, usvaja planove, verifikuje nečije dokumente, odnosno stvara administrativne preduslove da svi segmenti ovog društva i ove države funkcionišu onako kako treba.
S obzirom da smo mi kao Skupština, odnosno odbori, predlagači ovih dokumenata, ja ću se obratiti onima koji danas predsedavaju Skupštinom i pitati zašto ovo mora ovako da ide, gospođo Đukanović? Znate, ne treba puno pameti da se ispoštuje procedura. Treba samo malo političke odgovornosti.
Ovo nije dokument, ili dokument pre ovoga na koji dajemo saglasnost, nije neki dokument koji zahteva angažovanje neke vrhunske pameti, nauke, univerziteta, institucija itd. Ovo je nešto što predstavlja rutinu ili praksu. Ovo je nešto što je vrlo jasno definisano procedurama i rokovima u okviru tih procedura. Od vlasti se tražilo samo da poštuje rokove na koje se sama obavezala. Ovde je i to problem. Mi 1. oktobra usvajamo dokument koji je u proceduru ušao pre godinu dana. To nije nimalo naivno. Nije ovo zakon o pivu.
(Predsednik: Danas je 1. novembar.)
Još gore.
(Predsednik: Nije još gore. Vi znate da mi nismo sedeli skrštenih ruku već da smo radili.)
Sada ću vam ja reći. Radili smo sve kako ne treba i što ne treba. Hvala vam što ste me ispravili, jer je još gore što je 1. novembar. Gospođo Đukić-Dejanović, neću vas da opterećujem da ste vi krivi, ali imate i vi u svemu ovome odgovornosti. Rok u skladu sa dokumentima odnosno statutom za usvajanje finansijskog plana za narednu godinu je 30. novembar. Znači, vi imate još 30 dana da usvojite finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2012. godinu. Mi danas usvajamo finansijski plan za 2011. godinu. Odnosno, izvinjavam se, raspravljamo o tome a u danu za glasanje ćete ga usvojiti. Šta ćete verifikovati time, da li znate? Šta ako su se tamo sprovodile javne nabavke kao u javnom preduzeću "Resavica" o kojima sam govorio?
Vi u danu za glasanje treba da im stvorite preduslov da pristupe javnim nabavkama u skladu sa zakonom. Ko zna kako su sprovedene do sada? Kako je moguće da u jednoj državi koja se hvali tržišnim principima i tom tzv. evropskom perspektivom jedna Komisija za hartije od vrednosti godinama radi na osnovu Odluke o privremenom finansiranju? Da se radi o nekome drugom, možda bi im se pridružili u inkriminaciji Skupštine, ali, kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti, ne. Tamo nema čoveka bez krivične prijave. Znate zbog čega? Zbog pljačke države Srbije. Setite se "Luke", setite se kompanije "Novosti", Milana Beka itd.
Ali, nije ovde najgore. Ovi ga ovde predlažu za premijera. Tomislav Nikolić smatra da bi Milan Beko bio dobar premijer. Nije ovo najgore, ima i gorih stvari. Ali, žalosno je što se žig neodgovornosti stavlja na Narodnu skupštinu i sve nas poslanike koji zaista ničim nismo učinili da to tako bude. Zamislite da vam Komisija za hartije od vrednosti piše: "Slobodni smo da vas podsetimo da Narodna skupština nije usvojila izveštaj o poslovanju i finansijske planove Komisije već nekoliko godina unazad, pa ni za prethodnu ni ovu godinu. Ukazujemo da je to neodrživa situacija, kako sa stanovišta poštovanja zakona, tako i sa pozicije obezbeđivanja svakodnevnog operativnog funkcionisanja Komisije". Sada ćemo da se pravimo da se ništa ne dešava. Neka to ide tako.
Danas je rok da u skupštinsku proceduru uđe budžet za narednu godinu. Ovde je 15. oktobra trebalo da uđe revidiran izveštaj o fiskalnoj odgovornosti. Tako je bilo prošle godine, tako je bilo pretprošle godine i tako bi bilo i naredne godine ako biste, ne daj bože, ostali na vlasti. Ali, nije suština da vi odete, suština je da vas ne naslede gori od vas. To je suština.
Zato je naša misija danas, misija SRS, da ukažemo javnosti da nije dužna da trpi sve ovo i da sa politikom kojom se Srbija rukovodi poslednjih 10 godina zaista treba da se raskrsti. Kakav je naš odnos politički i lični prema EU, to je potpuno nebitno. Preziremo evropske institucije i njihov odnos prema Srbiji, njihov odnos prema KiM, njihov odnos prema predsedniku SRS. Kakva je razlika između vašeg i njihovog odnosa prema sve tri kategorije koje sam naveo? Kao Vlada devet godina ćutite u vezi Vojislava Šešelja, nemate hrabrosti da podignete glas. Da ne govorim o cirkusu koji pravite oko deklaracija vezanih za KiM. Preziremo to i sve nam je to odvratno. To je najblaže što možemo da kažemo.
Pitamo vas – da li u nekoj od uređenih država evropskog kontinenta stvari ovako funkcionišu? Da li je to tamo moguće ovako? Oni svoje budžete projektuju za sedam narednih godina. Vi niste u stanju da su skladu sa procedurom jedan dokument, mali, beznačajni dokument jedne komisije u ovoj državi, čiji značaj ne omalovažavamo zato što smo i mi opredeljeni za razvoj tržišta kapitala u Srbiji, ne možete u skladu sa rokovima da ga donesete.
Fokusiraću se samo na ovu poslednju godinu. Samo u poslednjoj godini niste bili u stanju godinu dana da ovo usvojite. Znate zašto vas pitam sad ovo? Evo, da dokažem da stvari nisu baš deklarativne, u obrazloženju ovog dokumenta piše - Oni su se pozvali na ovaj dokument u skladu sa zakonom koji više nije na snazi. Kako može Skupština da usvoji dokument predložen Skupštini u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti koji je stavljen van snage pre nekoliko meseci? Ističu svi rokovi na osnovu kojih i u skladu sa kojima je Vlada bila dužna i obavezna da donese podzakonske akte sa novim zakonom o tržištu kapitala. Mi sad usvajamo dokument u skladu sa zakonom koji više nije na snazi. Postavlja se i objektivno pitanje, a to kolege pravnici verovatno bolje znaju – da li to ima pravni smisao i utemeljenje, logiku?
Šta si dalje rekli? Rađen je na osnovu makroekonomskih pokazatelja i predviđanja za narednu godinu. Ovde ste pre nekoliko dana vi glasali za budžet koji je menjan na osnovu parametara koji se ovde navode, zato što su promašili makroekonomske i ostale i projekcije i pokazatelje, pa je ovo projektovano u skladu sa stopom inflacije koja se pokazala da nije dobro projektovana – najveća je na evropskom kontinentu ovde kod nas u Srbiji. Vi sad dajete saglasnost na dokument koji je očigledno potpuno promašen, kao i fiskalna politika za 2011. godinu.
U čemu da tražimo smisao ovde? Zaista, i u političkom i u parlamentarnom i u proceduralnom smislu ovo je vrhunac degutantnosti. Ali, stvarno je tako.
Dalje kažete ovde na šta su se pare trošile, ili, ako neko zna da li su potrošene ili nisu, ja bih zaista voleo da mi to kaže. Kaže se: "Projekti i troškovi za jačanje tržišta hartija od vrednosti – devet miliona i 206". Evo, neka se neko digne danas iz aktuelne vlasti i neka pohvali tržište kapitala u Srbiji. I ono je najgore na prostoru evropskog kontinenta. Najpliće tržište kapitala je u Srbiji. U odnosu na 2008. godinu je sedam do deset puta smanjeno. Indeksi na Beogradskoj berzi imaju kontinuitet pada poslednjih nekoliko godina permanentno, niti ima velikih, niti ima malih investitora.
Pitamo vas – koliko ste za sve ove godine obezbedili da srpske kompanije i preduzeća svoje poslovanje u finansijskom smislu obezbeđuju na tržištu kapitala? Pitamo vas na šta ste trošili, na šta je Komisija za hartije od vrednosti trošila ovaj novac, pošto kažu da je bio namenjen za projekte jačanja tržišta hartija od vrednosti? Najveća stavka u njihovom budžetu – troškovi nastave za sticanje zvanja brokera, portfolio menadžera itd. Dok proizvodimo portfolio menadžere i brokere, preduzeća koja mogu da izađu na tržište kapitala nam se tope.
To vam je ista priča sa serijskom proizvodnjom lekara u branši koja nam ne treba – pravnika, ekonomista ili ostalih zvanja, za kojima Srbija zaista objektivno nema potrebe, pa ćemo da proizvodimo menadžere, a to što nemaju šta da rade ili za koga da rade, to nije bitno. To je lepo – o trošku države.
Činjenica jeste da se Komisija za hartije od vrednosti finansira iz sopstvenih prihoda, ali ti prihodi ako bi predstavljali višak i racionalno bili trošeni, bili bi prihod budžeta Republike Srbije, ali šta vas briga za to, ove pare su potrošene ko zna kako, u kom obimu i u po kakvoj strukturi i vi ćete sada da im dajete ovo. Pa oni ne mogu da funkcionišu ukoliko im ne date saglasnost na izmenjeni finansijski plan i tada moraju da funkcionišu po principima privremenog poslovanja, a kamoli da im na početku godine ili pre početka godine ne date saglasnost na finansijski plan za narednu godinu. Sve je ovo zaista smešno.
Srpska radikalna stranka zaista u ovakvim stvarima na želi da učestvuje. To nije naš odnos, ponavljam, prema tržištu kapitala, to je naš odnos prema vašoj neodgovornosti, prema vašem nepoštovanju procedura, prema vašem nepoštovanju dokumenata na koji ste se i sami obavezali.
Još jednom vas pitamo – šta se dešava sa krivičnim prijavama Saveta za borbu protiv korupcije prema svima onima koji su u Komisiji za hartije od vrednosti uključeni, učestvovali ili odgovorni za pljačku državne imovine? Šta je sa tim ljudima? Šta je sa tim prijavama?
U svemu ovome Srpska radikalna stranka nema nameru da učestvuje. Naša obaveza je i danas da ukažemo javnosti da ste vi potpuno neodgovorni. Kako se bliže izbori u ovoj državi, ta ista država vas sve manje interesuje, jedino što vam je bitno da možda kvalitetniju i bolju poziciju za naredne izbore zauzmete.
Zaista verujemo da će ovome na sledećim izborima doći kraj, da će Srpska radikalna stranka uspeti da ubedi građane da zaslužuju zaokret u ekonomskoj, fiskalnoj, socijalnoj i svakoj drugoj politici i da će posle tih narednih izbora propadanje Srbije početi da se zaustavlja i kroz vreme da se Srbija stavi na noge. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marina Toman. Nije tu.
Dajem reč onda narodnom poslaniku Milanu Avramoviću. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas dok bude trajalo  moje izlaganje da ne napuštate salu, pošto imam ekonomskih problema kada predsedava gospođa Čomić, pa da mi učinite to zadovoljstvo dok ne završim ovaj govor da mogu da govorim kako treba.
Dakle, uloga Komisije za hartije od vrednosti koju danas imamo na dnevnom redu je definitivno ostala nepoznanica, kako u njenom delovanju, tako i u ponašanju kroz proces privatizacije, kroz merenje cene akcija, kroz kupovinu državnih preduzeća, kroz upropašćavanje državnog budžeta, tako i zbog načina na koji se država ophodi prema državnom kapitalu i budžetu koji treba da se uvećava, a ne umanjuje.
Ono što je prepoznatljivo za ovu vlast, zapravo za vlast koju čine stranke DOS-a u različitim vremenskim periodima, jeste ista ona depeša koja kaže – potroši, zaduži i ošteti, jeste ta da se pojedine firme koje su se nalazile u državnom vlasništvu, danas nalaze u privatnim rukama zahvaljujući sistemima kao što su sistemi Komisije za hartije od vrednosti, koje omogućavaju upravo da bogatašima i tajkunima ili bilo kojim takozvanim poznatim biznismenima omogući da na legalan način otme ono što je državno i stavi u sopstveni interes ili u sopstvenu korist. Zato mi danas i nemamo izveštaj o radu Komisije za hartije od vrednosti, nego imamo na dnevnom redu usvajanje Finansijskog plana, zapravo budžeta za 2011. godinu, iako je novembar 2011. godine upravo počeo i nemamo izveštaj o radu članova Komisije, kao i što nemamo izveštaj o potrošnji tih sredstava, a kamoli bilo kakav drugi predlog plana budžeta za 2012. godinu za istu komisiju.
To je još jedan dokaz da ova vlast, ne poštujući ni one sopstvene zakonske okvire koje je sama donela, ne može da omogući da se tržište kapitala, zapravo budžet državni, množi, nego da se omogućava otvoreno i transparentno da se ona što jeftinije na zakonski način troši.
Podsetiću vas, to je moja dužnost i obaveza, samo na neke zloupotrebe u kojima je državna Komisija za hartije od vrednosti doprinela da se neka državna preduzeća oštete i da se stave u ruke pojedinaca, poput tih nazvanih savremenih biznismena, a po našem viđenju možemo slobodno reći i privrednih kriminalaca.
Podsetiću vas na gašenje četiri najveće srpske banke koje je radio "Deloitte&touche", naravno, na navalu tadašnjeg funkcionera Vlade, ministra Dinkića, koji je dao prvo pozitivno, a zatim po potrebi negativno mišljenje o vrednosti tih banaka, čime sama Komisija za hartije od vrednosti nije imala nikakvu reakciju.
Druga stvar je prodaja "Sartida" u kome opet "Deloitte&touche" igra aktivnu ulogu, prodaju železare Amerikancima za 23 miliona. Iako je tada postao suvlasnik "Deloitte&touche" predsednik Privredne komore SAD za Srbiju, ta privatizacija je završena na takav način, bez reakcije Komisije.
Privatizacija "Imleka", privatizacija "Hemofarm" u čijem je Upravnom odboru firme "Deloitte&touche" radio prvobitno procene i onda na kraju obavio privatizaciju "C marketa". Posle ću vam pročitati i pismo direktora "C marketa" Vladinoj kancelariji za borbu protiv korupcije u kome je na sastanku firme sa "EKI investom" 19. avgusta 2005. godine, čiji je vlasnik Darko Đunić, potpisan memorandum o razumevanju u interesu nacionalne privrede, gde su prisutni bili Mišković, Beko i Slobodan Radulović i tada je pod pokroviteljstvom premijera Koštunice dogovoreno da "Delta" kupi "C market" jer je taj sastanak lično on inicirao.
Podsetiću vas na obaranje cena akcija "Energoprojekta". Sećate se da se ispostavilo da su neke firme FK "Partizan", u kome je bila ona poznata afera Dragijana, obarala cenu i samog "Enhela" u Beogradu. "Skaj elektronik", preduzeće u vlasništvu FK "Partizan", prodalo je 36 503 akcije neposredno pred zatvaranje trgovanja na berzanskoj beogradskoj berzi po drastično nižoj ceni od tržišne. Takođe, tvrde akcionari "Energoprojekta" u saopštenju, da je preduzeće "Skaj elektronik" od 20. oktobra 2006. godine do 17. aprila 2007. godine kupilo, pa prodalo akcije čija tržišna vrednost prelazi 800.000 evra. Ističu akcionari u ovom pismu koje smo dobili, kako veruju da je nedavna kupovina 787 akcija "Energoprojekta" od strane "Skaj elektronika" uvid u novu špekulaciju. U saopštenju se ističe da je "Skaj elektronik" prošle godine zabeležio poslovni gubitak od 165.000 evra. Postavlja se pitanje - ako je neko kupio akcije za nešto više od 400.000 evra i mogao da ih proda po tržišnoj ceni od 800.000 evra, šta je radila Komisija za hartije od vrednosti? Onda ih je prodao po 600.000 evra i onda nama nije jasno u čemu je problem sa ovim preduzećem, zapravo šta je sporno, zbog čega je preduzeće uopšte prodavalo akcije. Ko se ovde nalazi kao gubitaš, da se tako ponaša da bi pritom u suprotnom u stopostotnom vlasništvu bio u FK "Partizan". U upravnom odboru tada je bio i suvlasnik "EKI" Dragan Lazarević, a odmah nakon afere Dragijana, koju sam spomenuo, ona je primljena u klub privrednika u Šekspirovoj ulici, koja ima zadatak da na neki način kreira zakone koji dolaze pred narodne poslanike.
Podsetiću vas na TV "Foks" i "Avalu", koju je sam Đunić kupio i pomogao kao TV "Foks".

Narodni poslaniče, podsetiću vas na član 106. i obavezu da govorite o dnevnom redu. Za šest minuta i 40 sekundi niste se dotakli teme dnevnog reda – Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti i Predlog za davanje saglasnosti na Statut Komisije za hartije od vrednosti, tako da vas molim da govorite o dnevnom redu.

        Gospođo Čomić, ako ste čitali Statut, videćete da su određeni članovi povezani za cenu akcija o kojima ovde pričam. Potpuno je nepotrebno…