Tri su spojene, pa bih krenuo redom.
Gospođo Đukić-Dejanović, sećate se da smo jula meseca ove godine imali sednicu Narodne skupštine na kojoj su izabrani članovi Komisije za hartije od vrednosti. Pretpostavljam da se sećate da je predlog poslaničke grupe ZES bio da se izabere gospodin dr Radosavljević za člana Komisije za hartije od vrednosti. Gospođo Đukić-Dejanović, on je inače direktor Uprave prihoda, Poreske uprave, kako se već sada zove.
Gospođo Đukić-Dejanović, dok smo raspravljali tu tačku dnevnog reda jula meseca ove godine, gospodin Dragutin Radosavljević obavestio je Narodnu skupštinu da povlači svoju izjavu koju je dao, kojom je prihvatio da bude kandidat za člana Komisije za hartije od vrednosti. Tada smo mi iz SRS upozoravali Narodnu skupštinu da je, s obzirom na novu činjenicu, Dragutin Radosavljević povukao svoju saglasnost, da u suštini njega ne možemo da biramo za člana Komisije za hartije od vrednosti, jer nije ispunjen uslov koji je propisan zakonom.
Da vas podsetim, u zakonu su propisani uslovi u pogledu školske spreme, radnog iskustva, stručnog znanja i da kandidat da izjavu da prihvata da bude kandidat.
Da ne bi Narodna skupština došla u jednu šizofrenu situaciju da biramo čoveka, a on ne želi da bude. Znate? On ne želi da bude član Komisije, a mi ga na silu teramo da bude član Komisije. Neprijatna situacija, znate? I lepo u zakonu stoji izjava njegova, pisana izjava sa potpisom, da je on saglasan i on je bio saglasan dok nije počela rasprava.
Kada je počela rasprava i kada je čuo šta su radikali pričali u Skupštini, on brže bolje, čovek, napiše drugu izjavu i kaže – puj pike ne važi se, šalio sam se, ne želim da budem član Komisije za hartije od vrednosti, bolje je meni da budem direktor Poreske uprave, jer ako bi bio član Komisije za hartije od vrednosti, morao bi da mu prestane radni odnos u Poreskoj upravi, jer prema Zakonu o tržištu kapitala, predsednik i članovi Komisije su u radnom odnosu u Komisiji za hartije od vrednosti.
Zapeli smo ovde u Narodnoj skupštini da ubedimo silu Bogovsku - Evropa nema alternativu, da im kažemo aman ljudi šta radite, ne možemo da glasamo o čoveku koji ne želi da bude član Komisije.
Međutim, znate, posle glasanja iz Bodruma, sve je moguće. To je onaj primitivizam. To se desilo 2003. godine sa guvernerom. Izabran je iz Bodruma. Doduše, tad je učestvovao onaj drugi Radosavljević, rođeni brat Gutin, ali da vas ne podsećam. Kada počne izborna kampanja, samo ću to da podsećam, da znate.
Sad smo videli novi primitivizam. Nije to muzički pokret, to je demokratski pokret. Čovek ne želi da bude član Komisije, vi ga izabraste na silu, i sada pravite troškove Narodnoj skupštini, pošto se ponovo bavimo Dragutinom Radosavljevićem.
Pazite, sada imamo novu, znači, nije više izjava, sad je formalno-pravno ostavka. Napisao čovek ostavku 27. jula 2011. godine. Znači, morao je da sačeka da se objavi u "Službenom glasniku", pa onda da napiše izjavu - podnosim ostavku na mesto člana, a on nikada nije ni stupio na funkciju člana Komisije za hartije od vrednosti, evo ga i dalje u Poreskoj upravi.
Šta mi to krečimo ovde? Lepo čovek rekao ne želi da bude, a vi ga na silu izabrali. Upozoravao sam vas u hodniku, aman ljudi šta radite? Kaže – mora to tako po Ustavu i zakonu, a sutradan neka podnese ostavku. Pa čega se mi to igramo ovde, što bi rekla gospođa Čomić, čega se to igramo?
Ne može država tako neozbiljno da se vodi. Vi mislite da je država igračkica - lego kocke, pa hajde. Okruglo na okruglo, četvrtasto na četvrtasto. Super, nama, pogodio sam. Ne može to tako, gospodo demokrate. Država je ozbiljna stvar.
Sada da vidimo zašto čovek podnosi ostavku? Nije naveo razlog. Čim neko ne navede razlog zašto podnosi ostavku, onda imam legitimno pravo da pronalazim razlog.
Šta se to dešava sa Komisijom za hartije od vrednosti? Sada imamo u komisiji dr Zorana Ćirovića, mr Zoricu Krnjević-Mišković, imamo Dušana Bajeca i imamo Milka Štimca, koji je pod ostavkom proveo ceo mandat kao predsednik ove komisije.
Šta je to toliko sporno u toj Komisiji za hartije od vrednosti? Vidite, kaže se – visina zarade u Komisiji prema podacima za jul mesec 2011. godine. Zašto vam ovo saopštavam za jul? U julu je izabran i u julu je podneo ostavku. Kaže se ovako – funkcioneri, rukovodioci u Komisiji za hartije od vrednosti imaju mesečnu platu od 313.880 do 354.609 dinara. Koliko je to prosečnih zarada? Kaže – direktori sektora, rukovodioci odeljenja od 176.689 do 196.731 dinara. Ostali zaposleni, znate kako je od Balinovca na ovamo, kaže – državni službenici i nameštenici. Ovi su namešteni, da ne budu državni službenici, pa su nameštenici. Gospodo nameštenici u Srbiji, da znate, ostali zaposleni u Komisiji za hartije od vrednosti imaju platu od 73.632 do 175.768 dinara. Jadan Boris Tadić, on ne može ni da sanja ovu platu kao predsednik Republike.
Vidite da ova Komisija za hartije od vrednosti liči na onu Agenciju za kontrolu leta. Znate? To je ona agencija gde se nalazi žena onog ministra i tamo je onaj Nikola Stankov. Tamo je mesečna plata po sedam - osam hiljada evra. Ovo vas ne interesuje, nema potrebe. Ima koga ovo interesuje.
Hajde da vidimo šta radi naša Komisija za hartije od vrednosti? Komisija za hartije od vrednosti je planirala 2009. godine 307 miliona prihoda. Ostvarila je 178 miliona. U 2010. godini su planirali 327 miliona dinara. Ostvarili su samo 97 miliona dinara. Za ovu godinu su planirali 338 miliona dinara.
Neću da vam čitam kakve su njihove javne nabavke, koliko se troši na kompjutere, koliko na kafice i ove stvari. Samo ove podatke koje sam vam saopštio o prihodima i ostvarenim prihodima, neću sada da ih upoređujem sa rashodima, stavite u kontekst sledećeg podatka.
Komisija za hartije od vrednosti ima sistematizovano 50 vrsta poslova, 50 radnih mesta i očekuju da ukupan broj zaposlenih bude 109. Trenutno imaju 38 radnika na neodređeno vreme, jednog radnika na određeno vreme i jedno lice koje je neraspoređeno. Znači njih 40 treba da potroši 313 miliona dinara.
Ako gospodin Dragutin Radosavljević ne želi da ide u ovu "zlatnu koku", onda možemo da zamislimo kakva je njegova pozicija u Poreskoj upravi. Mnogo bolje prolazi u Poreskoj upravi.
Zašto zaključujem ovo? Zato, od kada nas je zapljusnula ova evropska demokratija, ovde važi samo jedan princip. Imaš pare, lep si, pametan si, poželjan si. Nemaš pare, nisi lep, niko te ne voli, niko neće sa tobom da se druži. Vaš sistem vrednosti je - koliko para toliko muzike.
Kako taj sistem primenjuje Dragutin? Kaže – šta ću ja na socijalna primanja od 400 hiljada dinara mesečno, kada mi je u Poreskoj upravi očigledno bolje. Koliko to tamo ima?
Vi ste potpuno nesvesno izazvali ovu vrstu spora. Na silu ste izabrali čoveka, koji nije želeo da bude to. Verovatno ste hteli da ga uklonite sa mesta Poreske uprave, da bi tamo završili neki posao. Pošto ta "operacija trijumf" nije uspela, imamo drugu sednicu na kojoj se raspravlja o čoveku koji se zove Dragutin Radosavljević, ni kriv ni dužan. Čovek nije ništa ni izazvao, niti je tražio.
Sada, ako bi išli nekom logikom, verovatno bi sada poreski obveznici trebali vama da naplate sve ove troškove sve ovo što piše u novinama – sedam tona goriva za dnevno zasedanje, a ove troškove koje naplaćujete vi sa strane, to sve treba da se naplati DS. Mada, otvorio bih istragu, kao što je protiv HDZ, da vam iskreno kažem. Ima elemenata za tajne fondove. Pa, znate Gorana Kneževića. Mislim, rešen problem.
Ovde se suštinski otvara pitanje izjave volje. Kakav tretman ima izjava volje jednog pojedinca? Nekako ste ga naterali da potpiše izjavu da prihvati. Kad je čuo našu raspravu, on brže bolje kaže – ja povlačim svoju izjavu, ne prihvatam. Vi ste ga opet na silu izabrali. Sada meni dajete prostora da ja prokomentarišem kako se to dešava, šta se to dešava sa izjavama u Narodnoj skupštini?
Gospođo Đukić-Dejanović, 14. oktobra 2008. godine, vi možda niste to znali, ali ste kasnije sve to pokrili, na neki način amnestirali, u onoj zgradi tamo, istu smo situaciju imali sa izjavom jednog čoveka, Ferzo. Da li znate ko je taj? Poslanik ZES-a iz Priboja. Otišao čovek u biblioteku, aktivirana njegova blanko ostavka, kada je izašao iz biblioteke, video izveštaj, potpisao ga Zumbul Nikolić, a u to isto vreme, gospođo Đukić-Dejanović, Nikolić drži 78 blanko ostavki i vi se niste bunili, nije se bunio ni onaj koji je predsedavao prethodnom sednicom Administrativnog odbora. Kako vi to funkcionišete sa izjavama građana? Ja ne zastupam ni jednu stranu ovde, nego pokušavam da vas ubedim, odnosno da vas obavestim, nema šta da vas ubeđujem, zna se, iza tog projekta je stala Amerika, Miki Rakić, depeše su, sada glume tu, svađaju se kobajagi. Kako može da se svađa Toma sa tata Borisom? Boris mu je napravio stranku. Neposlušno detence. Nego malo prevarite ove proevropske itd, ako možete još malo da drmnete neki glas. Nema toga, džabe ste krečili, kao i ova izjava, evo vidite. Prošli put ste se smeškali, sada se nešto ne smeškate. Šta je? Nije se još digla ova magla, eto vidite, mic po mic, sve dođe na svoje mesto.
Znači, ona vrsta gordosti koja je karakteristična za rad u Narodnoj skupštini ne valja. Mora razum da pobedi. Moraju činjenice da se stave na sto. Mora da se pogleda istina, a ne da se leči stres, gospođo Đukić-Dejanović, i da brojite do deset. Mora istina da pobedi. Uvek je istina pobedila. Da li vam je smešo? Vidite kako mi je drago što sam vas nasmejao.
Sada da pređemo na 3. tačku. Treća tačka jeste - G 17 plus menja svoje u odborima. Izvinjavam se, vi se zovete URS, ali za mene ste G 17 plus, jer kada kažem ljudima da ste G 17 plus, oni svi kažu - pu, pu, pu, da se pomerimo, nećemo da glasamo, još onih hiljadu evra ne mogu da vam oproste i mi principijelno nemamo ništa protiv toga. Odmah da se razumemo, to je legitimno pravo svake poslaničke grupe, odnosno političke stranke koja je na izborima zastupljena. Neki vaši ljudi su podneli ostavke zbog sukoba funkcija itd. i to je sve u redu. Međutim, gospođo Đukić-Dejanović, ovo je prilika da se otvori tema, jedno novo pitanje – da li treba da se vodi računa o tome ko će biti predsednik neke komisije ili nekog odbora? Gospođo Đukić-Dejanović, imali smo velikih problema, kao Srbija, zbog Dragoljuba Mićunovića, sećate se. To što vi niste hteli da uvrstite u dnevni red zbog Poslovnika, to je neka druga tema.
(Predsednik: Srbija nije imala problema sa profesorom Mićunović i molim vas da vodimo računa o dostojanstvu Skupštine i pojedinaca.)
Gde su žene u SE? Gde su žene poslanice u SE? Kako vi možete da kažete da sam ja nešto zaboravio? Ja sve pamtim, ja sam čak i zlopamtilo, ako vas interesuje. Sva vaša zla pamtim, zato sam zlopamtilo. Svako vaše zlo koje ste pričinili SRS je žigosano. Kako nije učinio štetu Srbiji? Koliko su nas prozivali iz Saveta Evrope što nije hteo da ubaci neke žene da budu u delegaciji, poslanike? Ode ta delegacija i predstavnik delegacije zastupa stavove suprotno stavovima Borisa Tadića. Slažem se da je to unutrašnja politička stvar DS, da imaju tamo frakcije, Mićun, Boris, ova frakcija pod uticajem Amerike, ova pod uticajem Nemačke, ova pod uticajem Turske, sve to razumem.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, istine radi, da ste gospođi Radeta i potpredsednici Nataši Jovanović dali poziciju ne zamenika nego člana, ne bi bilo nikakvog problema. Javnosti radi i informacije istinite radi tu je samo bila jedna tehnička nelagodnost više, nego suštinski problem, ali vi ste to mogli da predupredite. Nemojte stavljati na teret nikome nešto što je unutar vaše poslaničke grupe rezultiralo time da su dve, inače aktivne poslanice imale status zamenika, a ne člana.)
E, kad bi to bilo istina što ste rekli, nego što niste ni čitali novine od pre godinu dana, kada je to objavljeno, ali dobro, morate i vi nešto da kažete, ja vas razumem.
No, idemo dalje. Nemam nameru da mirim Borisa Tadića i Dragoljuba Mićunovića ali, gospođo Đukić-Dejanović, još nije formirana grupa prijateljstva između parlamenata Srbije i Irana. Imamo poslanike koji su se prijavili i ja treba da budem predsednik te grupe prijateljstva. Stičem utisak da vi mene mrzite, pa zbog toga nećete da pravite grupu prijateljstva i da negujete dobre odnose sa Iranom, a vi ste bili, gospođo Đukić-Dejanović, u Tekeranu i vi ste najavili – čim se vratite u Beograd, odmah će da se formira grupa prijateljstva. Jel tako? Pričao mi je ambasador i ministar i Petar Jojić je bio sa vama u delegaciji. Ja nikad ne lažem, samo da znate.
Znači, ne može to od jednog čoveka da zavisi, da budemo iskreni. Može on da bude doajen, može da bude šta god hoće, ali ne može od njegove volje da zavisi. Nemamo nameru da ulazimo u kvote drugih poslaničkih grupa i drugih političkih stranaka kada su u pitanju odbori. To je legitimno pravo svake političke stranke zastupljene u Narodnoj skupštini. Molim vas, morate da vodite računa koga vi predlažete za neka mesta. Mogu da shvatim da postoji neka odbojnost, ali lični porivi ne mogu da prevagnu u odnosu na državne interese. Ako neko ne zna šta su državni interesi, neka ponese Ustav i neka ga stalno čita. Ne može gospodin Mićunović da kaže – šta to Kosovo, baš nas briga. Od preambule do poslednjeg člana svuda vrvi KiM, u svim odredbama. To je bila naša inicijativa, gospođo Đukić-Dejanović, kod vas. Znamo mi ko treba taj posao da uradi, ali želimo da skrenemo pažnju – nemoguće je da se na jedan način vodi politika i kaže se da je to u skladu sa Ustavom i onda potpuno suprotna politika iz iste političke stranke i onda kaže da je i to u skladu sa Ustavom. Ne znam da li je taj naš Ustav lastik, hulahop, pa se razvlači ovako. Nije Ustav takav. Ustav ima neku svoju normativnu čvrstinu.
Da budemo načisto, ne sporimo pravo G 17 plus da promeni, ali koristimo priliku da skrenemo pažnju da postoje neka rešenja koja su u čistoj nadležnosti nekih političkih stranaka i nekih poslaničkih grupa. Vodite računa koga postavljate, jer očigledno ti ljudi koje ste postavili ruše vašu politiku. Vaša politika je – četiri stuba i Evropa, ako da Bog Kosovo itd. i osnovna vaša deviza – uzmi sve što ti život pruža. Sada ne može Mićunović da poništava predsednika Republike.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala.