Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho. Reč ima narodni poslanik Dušan Marić, ili najpre, izvinite gospodine Spaho, vi prvo.

Prvo replika?       
(Predsednik: Nema replike. Izvolite.)
Vidim da vi mene ne primećujete, ali primećujem ja vas, kako ste se oduševili danas dolaskom vašeg velikog prijatelja, inače velikog trenera tenisa, jer danas je više govorio o tenisu, nego o Kosovu. Verujem i čuo sam, dobio sam obaveštenje, da ulazak u Evropu zavisi samo od tenisa. Građani Srbije moraju da znaju tenis da bi ušli u Evropu.
Amandman u članu 5. stav 3, posle reči "podnosi" dodaje se reč "pisani". Član 5. glasi, u stavu 3. piše da se u sprovođenju ovog zakona komisija podnosi izveštaj Vladi najmanje jednom u šest meseci. Gospođo ministre, ja sam podneo amandman koji predlaže da se ovaj stav dopuni tako što će se precizirati da komisija izveštaj Vladi podnosi u pisanoj formi.
Ono što je interesantno je da bi u mom predlogu pisalo drugačije. Član 5. u stavu 3. glasi – da se sprovođenjem zakona komisija podnosi pisani izveštaj Vladi najmanje jednom u šest meseci, ali pogledajte drugu stvar. Vlada je odbila i to ne čuvenim obrazloženjem, citiram: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se izveštaj uvek podnosi u pisanom obliku.". Ovo što je Vlada napisala naprosto nije tačno. Kao što postoji pisani, tako postoji i usmeni izveštaj. Ne verujem da vaši ministri i državni sekretari i drugi vladini službenici, uglavnom su to diplomirani pravnici koji se bave pisanjem ovog zakona, ne znaju za usmene i pisane izveštaje. Upravo zato, za svaki slučaj, gospođo ministarka, da ne bi bilo različitih tumačenja, nesporazuma i zloupotreba, smatram da je obavezno podneti i pisati da se mora staviti pisani tekst, podneti Vladi i Skupštini Srbije.
Ovo je, ako ste već gledali amandmane i izveštaj, samo jedna od desetak predloženih izmena koja poboljšavaju tekst zakona, čine ga jasnijim, a koji nisu prihvaćeni zato što ih je predložila SRS. Ovoj Vladi kvalitet zakona očito nije mnogo bitan. Gospodinu Cvetkoviću i njegovom kabinetu je najvažnije da tih zakona ima na broju i da svi komesari Brisela budu zadovoljni i da vam što pre daju prodor u EU. Ne verujem da ćete dobiti i u decembru, možda u decembru 2389. godine.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. ovog predloga zakona u kome se kaže – u članu 5. stav 3. posle reči "šest meseci" tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči:  "a Narodnoj skupštini Republike Srbije jednom u četiri godine".
Očigledno je da je onaj koji je pisao obrazloženje za odbijanje amandmana, mogu slobodno reći da je sasvim promašio temu. Ovaj amandman je pravi primer kako to izgleda.
Gospođo Malović vi ste predstavnik Vlade. Podneo sam amandman na član 4. stav 3. i on se odnosi na izveštaj koji komisija treba da podnese Narodnoj skupštini, to mi tražimo, ali i izveštaj o sprovođenju celog ovog zakona ili konvencije, pošto jedno jedino slovo ne može iz nje da se promeni. U obrazloženju ste totalno promašili temu. Pozivate se na prethodni član 4, to možete videti sami, u kome se najavljuje poseban zakon kojim će se to urediti.
Ako bolje pročitate šta ste napisali u članu 4, vidi se da će taj zakon koji ste najavili da se odnosi na biološki agens i toksine koji će se koristiti u miroljubive svrhe, odnosno za lečenje ljudi, a ne za biološko i toksičko oružje, a mi smo tražili izveštaj za konkretno sprovođenje celog ovog zakona koji se odnosi na biološko oružje. Ovo što najavljujete, nema govora o biološkom oružju, a vi nama predočavate u obrazloženju da će to biti uređeno nekim budućim zakonom.
Amandmanom smo tražili da komisija izveštava Skupštinu o celokupnoj primeni zakona, bez obzira što vi kažete da tog oružja u Srbiji nema. Neka se napiše u tom izveštaju da ga nema i to je neki vid dokumenta, odnosno pisanog traga. Ovako ispada da ste vi već zakoračili u budućnost i već znate kako će izgledati taj futuristički zakon, znate čak da će postojati i član zakona koji će predviđati taj izveštaj Narodnoj skupštini, kao što su se nekad pozivali na nacrt zakona kojim su osporavali prava dr Vojislavu Šešelju.
Ko nama poslanicima garantuje da ćete vi taj zakon nekad u nekoj budućnosti doneti Narodnoj skupštini? Vi tako uvek možete pisati obrazloženja za bilo koji amandman SRS ako želite izgovor za njegovo ne prihvatanje. Komotno možete reći – odbili smo amandman jer planiramo da donesemo zakon koji će biti usvojen ali za koju godinu. Ovo je zaista smešno obrazloženje.
Da zaključimo po ovom amandmanu, tražili smo jedno, vi ste odgovorili nešto sasvim drugo. Ispada da imate nameru da krijete određene stvari od narodnih poslanika, samim tim od građana, ako ne želite da podnosite izveštaj parlamentu za celokupno sprovođenje zakona, a hoćete da podnosite izveštaj po zakonu koga nigde nema, osim u vašoj najavi, i to samo o agensima koji se upotrebljavaju u miroljubive svrhe. Nije ovde u pitanju izveštaj o setvi šećerne repe. Ovde je reč o biološkom i toksičkom oružju.
Trebalo bi da odgovorite na pitanje poslanika – šta sve NATO prevozi kroz i nad Srbijom? Zahvaljujem.

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević.
Vlada i Odbor za odbranu i bezbednost prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Najpre narodni poslanik Dušan Marić.

Ovaj član govori o radu i nadležnostima Komisije, pa ću iskoristiti da se osvrnem na diskusiju prethodnog kolege. Tačno je ono što se tiče broja zaposlenih u nekadašnjim saveznim organima, što se tiče njihovog preuzimanja od strane republičkih organa. Tačno je da se formiranjem ove komisije broj zaposlenih u republičkoj adminsitraciji neće značajno povećati. Znači, verovatno je u pitanju desetak ljudi. Ali, ako pored 28 članova Vlade, pored više od 20 ministarstava, formirate još 150 raznih regulatornih tela, saveta,  komisija, kancelarija i u svaki od tih organa zaposlite po deset ljudi, to je 1500 ljudi.
Međutim, tačni su i podaci koje sam izneo o broju zaposlenih u Vladi Republike Srbije. Te podatke sam preuzeo iz obrazloženja budžeta Vlade Republike Srbije za 2009, 2010. i 2011. godinu. Tamo piše – do 5. oktobra 2000. godine u Vladi je radilo oko 8000 službenika. Sada u Vladi radi 28000 službenika na stalnom radu i 4000 službenika po ugovoru. Ako laže Vlada, onda sam slagao i ja.

Narodni poslanik Ljubiša Petković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS Radica Jocić podnela je amandman na član 6. i predložila da se reči: "duži su" zamene rečima: "obavezni su". Kako bi građanima Srbije bilo jasnije o čemu se zapravo ovde radi, pročitaću vam član 6. koji glasi: "Članovi komisije i predstavnici nadležnih organa, koji učestvuju u sprovođenju ovog zakona, dužni su…".  Srpska radikalna stranka je predložila sasvim drugačiji tekst i kaže se: "…dužni su da štite poverljive informacije do kojih dođu u vršenju poslova u vezi sa primenom Konvencije". Srpska radikalna stranka je predložila umesto reči: "dužni su" da se zamene rečima: "obavezni su".
Suština našeg amandmana nije samo u pitanju da li je jezički ispravnije reći "dužni su" ili "obavezni su", posebnu težinu reči "dužni su" imaju u odnosu na "obavezni su". Obavezni znači da možete da primenite i neke sankcije, dok reči dužni su, nisu dužni, mogu, ne mogu, da li nešto hoće ili neće, a pogotovu kada su u pitanju poverljive informacije, ne mogu se prepuštati slučaju, jer u nekom razumnom periodu unazad, u jednoj normalnoj državi, kao što je bila i naša država, niste mogli da predvidite ovakve mogućnosti, niti ste smeli da dozvolite slučaju da li će neko biti voljan ili neće biti voljan da čuva poverljive informacije. U tom periodu ste bili u obavezi čak i da polažete zakletvu. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Tomislav Ljubenović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 6. Predloga zakona o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju, ovaj amandman poslaničkog kluba SRS odnosi se na lica koja obavljaju poslove u vezi sa primenom Konvencije o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranju zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičnog oružja i o njihovom uništenju.
Naime, u članu 6. definisano je da članovi komisije i predstavnici nadležnih organa, koji učestvuju u sprovođenju ovog zakona, dužni su da štite poverljive informacije do kojih dođu u vršenju poslova u vezi sa primenom Konvencije. Mi smo predložili da se umesto reči: "u vršenju" napišu reči: "u obavljanju", ne samo zato što je jezički ispravnije, već bliže odražava smisao odredbe.
Ovim zakonom je u Srbiji zabranjeno sve u vezi sa biološkim oružjem, biološkim agensima i toksinima. Međutim, dozvoljeno je usavršavanje, proizvodnja, korišćenje, stvaranje zaliha, sticanje, posedovanje i promet bioloških agenasa i toksina u profilaktičke zaštite, dijagnostičke i preventivne i druge miroljubive svrhe ili u cilju suzbijanja, odnosno lečenja bolesti.
Međutim, uvek treba imati na umu da postoji opasnost od eventualnih zloupotreba ili nestručnog korišćenja. Ovom prilikom kada govorimo o biološkom i toksičnom oružju, važno je istaći da je Republika Srbija u vreme NATO agresije bila izložena svakakvim vrstama oružja i da je to ostavilo prevelike posledice, pre svega, po zdravlje ljudi.
Ono što je poznato našim građanima je da je NATO u agresiji na SRJ koristilo municiju sa osiromašenim uranijumom. Manje je poznato da je alijansa koristila i zabranjeno biološko i hemijsko oružje protiv SRJ, a španski pilot višenamenskog borbenog aviona F18, kapetan Adolfo Luis Martin de la Os, je prvi oficir NATO koji je progovorio o upotrebi hemijskog biološkog i radio aktivnog oružja. Martin de la Os je u izjavi španskom listu "Artikulo" optužio vlade zemalja koje su izvršile agresiju na SRJ za širenje lažnih vesti o samom ratu. On je ujedno izneo podatke da ubijanje civila nije bila greška nego plan. Oni koji su bacali svakakva oružja po nama sami su priznali zločine, a predstavnici vlasti u Srbiji neprestano nas bombarduju rečima o tome kako Srbija treba da postane član NATO. Jedino dobro u svemu tome je što je svakim danom sve veći broj građana Srbije koji su protiv toga, protiv ulaska u NATO. Hvala.