Dva minuta i 30 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Po mnogim političkim pitanjima, pa konkretnim tehničkim pitanjima, mi zaista ne možemo da postignemo saglasnost sa vladajućom većinom, ne zato što nemamo sluha, jedni ili drugi, nego zato što gospodo iz vladajuće većine vi apsolutno nemate ni promil kritičkog stava i kritičkog odnosa prema svim onim regulativama, zakonima i papirima koji dolaze iz Brisela.
Ne može niko SRS da ubedi da je sve što odande dođe dobro. Postoje stvari koje su kroz regulativu zaista dobre, ali pitamo ih - zašto ih u praksi u Srbiji nema? Zato što one traže političku zrelost i političku odgovornost, a ovoj Vladi je najteže da pokažu to. Sve drugo je populizam i jeftina demagogija.
Mi sada pričamo, ne želeći, gospodine Jankoviću, da polemišem sa vama na ovu temu, ne znam koliko sam kompetentan, ali vi pričate o specifikumu teme i onda kažete – evropska praksa. Mi ne usvajamo ovaj zakon ovakav kakav god da je zato što su stvari u našoj državi sazrele da se neka oblast neka materija uredi jednim moderni, dobrim i kvalitetnim zakonom. Ovaj zakon ne prepoznaje stvarnost u Srbiji, to je problem.
Drugo je nomotehnika, tehnika pisanja o kojoj ću sada da govorim, na šta se delimično moj amandman i odnosi. Ali, ne može ovde da bude prihvatljivo i dobro samo ono što je evropska praksa. Deset godina promocija evropske prakse u Srbiji je potpuno, potpuno obesmišljena. Obesmislila je evropsku praksu i njen smisao i ko god ne zauzme kritički odnos prema evropskoj praksi, taj ne može ništa dobro za ovu državu da uradi. Bezpogovorno prihvatanje svega što je tamo napisano, što je tamo u regulativu i u zakone uvršteno, to je besmisao. Onda i ova Skupština gubi svoj smisao, razlog postojanja. Prepišite, prevedite i funkcionišite. Ali, šta je suština? Gde se ogleda prepoznavanje specifikuma teme? Kad nešto što ovde usvojite primenjujete.
Danas vas u Vladi mediji razapinju. Usvojili ste hiljadu zakona, dve trećine se ne primenjuje. Da li je to sudbina i ovog zakona? Šta onda možete da zamerite SRS? Koju kritiku na konto ovog zakona? Šta možete da nam zamerite?
Vi ove zakone usvajate radi ovih tabela – usklađenost sa propisima EU, radi decembra meseca. Nećemo da ulazimo ni u specifikum, ni u ništa drugo, jer vi ne dajete i ne pozivate na takvu vrstu odgovornosti, jer vas baš briga za primenu i kako će ovo uticati na regulisanje vazdušnog saobraćaja u Srbiji.
Gospodine Novakoviću, bili ste svedok pre tačno godinu dana. Vidite kako se sve namesti. Šta nam je iz ovih klupa obećavano? Da ćemo se videti ovde. Zaduživali smo tada JAT za 50 miliona evra. Znate li kakvu su perspektivu tada JAT obećavali? Meni su rekli – videćemo se u ovoj sali za godinu dana. Gde je danas JAT i naš vazdušni saobraćaj? Još strateškog partnera ne mogu da nađu. Da ne ulazim u sitne detalje i da ne tražimo ko je šta i koliko odneo. To je princip kojim se vladate i koji nikad nećemo da prihvatimo.
Pogledajte član 119. zakona. Da li se njim neko, ko predlaže u Vladi ili uopšte, u srpskim državnim organima bavio ozbiljno? Da li ga je neki prosečan pravnik u Srbiji pripremao ili je nemušto preveden? Sad kažete ovako – to je odgovornost, govorila je gospođa Radeta, za štetu koju vazduhoplov u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji. Pazite stav 1. – vlasnik, odnosno korisnik vazduhoplova. Da li su to dve različite kategorije? Pretpostavljam da jesu, tako i ovde piše – korisnik, odgovorno lice, je odgovorno za štetu koju korišćenjem vazduhoplova u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji itd.
Pogledajte stav 4. Predložio sam da se on menja. Sad mi je žao što nisam predložio da se briše. Tek to bi imalo puni smisao. Za štetu iz ovoga odgovoran je i zakupac vazduhoplova, kao korisnik vazduhoplova. To ste napisali u stavu 1. To što piše u stavu 4. napisano je i u stavu 1. Ko da poštuje ovu nomotehniku?
Vi poznajete specifikum teme, ušli ste u materiju sa razumevanjem. Zapamtite, SRS zaista nema problem prema tim vašim "evropskim vrednostima". Jedino pametno i racionalno može da se proizvede nešto što nastane u kritici ili kritičkom osvrtu. Ovo prihvatanje ala kard svega što vam se servira, to je besmisleno, to je urušilo državu. Ne postoji deo sistema koji funkcioniše onako kako ti loši zakoni predviđaju. Bar da ste sa njima uskladili sistem. Ni to na šta ste se obavezali ne poštujete.
Vi dajete sad, ne zamerite, ali sebi za pravo da zamerate SRS – ne poznaje specifikum. Da li je ovo pisanje zakona na ovakav način poznavanje materije i specifikuma? Interesovanje predstavnika Vlade za neku materiju, koliku to cenu moramo da platimo da bi potpis u decembru došao, taj bedni i nesrećni? Plaćamo je na KiM, srpskim glavama i državljanima u Hagu. Šta još treba da uradimo? Od vas jedino što možemo da očekujemo, ove vlade i njenog predsednika i Vlade i države možemo da ponudimo samo još da raspišete tender da prodate Srbiju, samo još to možemo da očekujemo i ništa više. I nikada se nećemo sa ovakvim pristupom, ovakvim pisanjem zakona, ovakvim uređenjem države saglasiti. Uvek ćemo biti žestoko protiv ovoga. Hvala.

Iskorišćeno je pet minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni gospodin Stevanović, kolega narodni poslanik, zaista svojim izlaganjima teme koje poznaje vrlo korektno obradi. Volim da ga slušam. O ovoj temi je govorio uopšte, nije ulazio u materiju i optužio je vladajuću koaliciju, dakle i DS, da usvaja zakone koje ne primenjuje i da se služi time da prepisuje zakone, ne ulazeći u to, pretpostavljao sam, šta je državni interes Srbije ili je takvu nameru imao da izrekne.
Gospodine Stevanoviću, smatram da vi niste u pravu, da SRS nije u pravu kada željno broji procente onih koji su protiv EU. Ne treba da budemo srećni činjenicom da ni u Evropi nije stanje sjajno.Molim kolege iz SRS da me ne ometaju.
(Predsedavajuća: Bez direktne komunikacije, molim vas.)
Otprilike govorim o temama koje su oni obrađivali komentarišući prethodni amandman, ali vrlo direktno i na pitanje koje se tiče samog amandmana. Dakle, ne treba da budemo srećni sa činjenicom da u našem okruženju u EU, pored naših granica, zemljama koje su članice EU ne ide sjajno i da je stanje u tim zemljama mnogo gore nego kod nas. Ali, ako nas optužujete da se ponašamo kako diktira EU, moram vam reći da se Vlada Republike Srbije ponašala mnogo odgovornije nego mnoge vlade u EU i mnogo odgovornije nego mnoge vlade u regionu i da je kod nas i rast proizvodnje i zaduženost, ako bi poredili sa nekim zemljama EU, bolja, da smo u pozitivi u odnosu na njih.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas u vezi sa temom dnevnog reda, da parametre koje iznosite dovedete u vezu sa zakonom.)
Da, predsedavajuća, hoću, ali se prosto osećam neprijatno u sali, kada od poslanika opozicije primamo optužbe, a ne možemo da odgovorimo i pokušaću da završim. U pravu ste, zaista sam se malo udaljio od teme.
DS i pozicija moraju u narednom periodu da urade mnogo više na temi primene donetih zakona. To uopšte nije sporno i od toga niko ne beži i tu jesu i skupština i skupštinski odbori, da po pojedinim temama preslišaju ministre koji možda nisu doneli adekvatan broj podzakonskih akata, ili koji ne primenjuju, eventualno, zakone. Ali mi ne bežimo od te odgovornosti i mi hoćemo i to da učinimo, kako bi većinu naših predizbornih obećanja, u ovakvim uslovima u kakvim smo bili, do kraja mandata ispunili. Hvala.

Četiri minuta iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vreme na raspolaganju poslaničke grupe 38 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo jasno sam rekao kada sam govorio, može spiker ovog parlamenta da obavezuje sve poslanike da se drže teme dnevnog reda, ali naše je pravo, ustavno i svako drugo, da napravimo pristup jednoj temi onakvim kakvim mi smatramo da će se i javnosti, ali i onima koji sede ispred Vlade, poslati jasna poruka.
Ovakav pristup Vlade zakonu, ne sporim vama pravo, gospodine Veselinoviću, da tražite od mene da poznajem specifikum teme. Vi tu slobodu imate jer ste, kao i ja, narodni poslanik. Ako neko insistira na slobodi govora u parlamentu, to je SRS. Daću sebi slobodu, da ja predsedavam, nikada vas ne bih prekinuo, šta god da kažete, sem ako to pređe granice pristojnosti.
Pričam o amandmanu koji sam podneo na jedan član, na član 119. i tu sam tražio – za štetu iz stava 1. ovog člana odgovoran je i zakupac vazduhoplova, kao korisnik vazduhoplova. Predlažem da se tu stavi tačka, a nastavak je – ako je šteta nastala kao posledica korišćenja vazduhoplova uzetog u zakup.
Znate li šta je obrazloženje za odbijanje amandmana? Predloženi amandman ne može se prihvatiti s obzirom da je u tekstu, čije se brisanje predlaže, predviđen izuzetak od pravila i da čini normu precizniju. Kakav je ovo izuzetak? O kakvom izuzetku je ovde reč? Ovaj stav 4. uopšte nije trebalo da stoji ovde. Stavom 1. je sve to regulisano, ali za onoga ko hoće da čita, razume i primeni zakon. U stavu 1. piše – sve za državu koja ima uređene institucije, državu u kojoj se članovi pravosudnog tužilačkog sistema neće kupovati i prodavati za 100, 200, 300 i 500 evra, a popodne ćemo raspravljati na temu u kojoj ću vam pokazati argumente i dokaze, da ništa što iznesemo kao kritiku na kontu korupcije kriminala, neodgovornosti i nefunkcionisanja sistema ne možete na teret SRS da stavite. Možda je vaš lični stav identičan našem, ali politika kojoj pripadate vam ne da za pravo da se izrazite do kraja i da to što mislite i osećate sprovedete u praksu.
Ne mislimo da sve što dolazi spolja po difoltu mora da bude loše, ali je problem što oni misle da sve što dolazi spolja jeste dobro. Kad kažem spolja, mislim na EU. Ovde sam jasno rekao da u ovom sektoru vi nemate kritički odnos prema tome. Nemate kritički odnos prema ničemu. Zakon koji napiše prosečan pravnik, a ne ekspert, ne neko ko sedi u ministarstvu i bavi se ovom materijom ili neko iz njihove struke, ne može ovako da se piše. Dovoljna vam je metodologija za pisanje zakona, da bude jasno, precizno, glasno itd. Gomilu rasprava smo u ovoj skupštini vodili o kategorijama i kovanicama u zakonu za koje niko ne zna šta znače i šta predstavljaju. Ovo je čista nomotehnika. Nisam neki poznavalac ove struke, ali kad uđete u obrazloženje ovog zakona i kad pročitate, zaista je smešno – otvaranje domaćeg tržišta, vazduhoplovnih usluga za prevozioce iz EU. Deset godina ne možete da nađete strateškog partnera za JAT. Gde su ti vaši prijatelji iz EU?
Ako je tamo onako kako ste vi rekli, zašto vam je politička ambicija da idemo tamo? Šta ćemo kod onih koji su gori od nas? Zaista mislim da su gori od nas. Gori su od nas, ali su dovoljno veliki licemeri da nas maltretiraju, a vi na to pristajete. To iritira SRS i zato nikada nećemo naći saglasnost oko tih stvari. Ne postoji država, unija, institucija ili dokument prema kome ne možete da budete kritički. Moram, oni imaju mnogo razloga za to.
Nije stanje takvo, verujte mi, ni u privredi, ni u proizvodnji, niti bilo gde, kako hoće i žele da predstave ljudi iz Nemanjine 11. Stvarnost je potpuno drugačija. Studije za JAT rađene tri puta. Pljačka, kriminal, korupcija, ugovori. Mi i dalje pričamo o evropskim standardima i njihovim primenama u vazduhoplovnom saobraćaju. Spotaknemo se na jednoj bespredmetnoj priči o jednom članu koji ne znači ništa. Tako kako je napisan mogao je da se napiše u dva stava i da se sve reši. Oni su ga u pet stavova napisali, zato što se niko suštinski u to nije uključio. Prepiši, napiši, pošalji u skupštinu, serijska proizvodnja, hiljadu zakona, hvale se. Država u rasulu. Ponavljam, od Kosova do Vojvodine ništa ne funkcioniše kako treba. Boli me što, kao radikal, govorim tako o sopstvenoj državi. Nije za to krova Srbija, nego oni koji upravljaju njom. Govorim o režimu, što kažu kolege, onima koji definišu i uspostavljaju sistem. Šta to radi Nikola Stankov da prima 800.000 dinara ili milion dinara platu? Šta to radi? Čime se bavi? Koristi državni monopol. To je monopol. Zarađuje novac, stvara vrednost pa je prodaje, to poznajete dobro, bolje od mene. Šta radi on?
Prema tome, različiti su nam pristupi svemu ovome, uz poštovanje materije i pisanja zakona itd. Jednostavno, smatramo da vam kritički odnos prema svemu što vam briselska administracija ne postoji. SRS je zato protiv Brisela i protiv našeg puta u EU i zaista verujem u jednu ozbiljnu podršku i takvoj politici na sledećim izborima. Hvala.

Sedam minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Kompletna Glava 4 Predloga zakona o obliga-cionim i svojinsko-pravnim odnosima u vazdušnom saobraćaju odnosi se na Ugovor o osiguranju u vazdušnom prostoru. Konkretno, moj amandman je vezan za odgovornost za štetu koju vazduhoplovu u letu pričini trećim licima i stvarima na zemlji.
Pošto je gospođa Radeta prethodno govorila o pravnim osnovama ovog amandmana, ja se neću baviti tom problematikom nego ću se malo nadovezati sa praktičnog aspekta. Naime, stav 1. u članu 119. kaže da vlasnik odnosno korisnik vazduhoplova koji u smislu ovog zakona predstavlja odgovorno lice je odgovoran za svu pričinjenu štetu trećim licima, kako u vazduhu tako i na zemlji ako do štete dođe njegovom krivicom. To je na neki način i logično, jer isto važi i u drumskom i u pomorskom saobraćaju.
Ali, ono što je nelogično kod ovog člana to je stav 5, u kome se kaže da odredba stava 1. ovog člana se odnosi na štetu koja je nastupila samim prolaskom vazduhoplova kroz vazdušni prostor ako je do štete došlo zbog nepridržavanja korisnika vazdušnog prostora odgovarajućih propisa u vezi bezbednosti leta. Ja sam predložio da se ovaj drugi deo rečenice briše: "ako je do štete došlo zbog nepridržavanja korisnika određenih propisa", jer vazdušni saobraćaj, kao možda nijedan drugi, zavisi od koordinacije sa zemaljskim institucijama, u ovom smislu sa Kontrolom leta.
Vidite, možemo da uzmemo jedan klasičan primer. Kada se posada vazduhoplova 100% pridržava naloga i instrukcija Kontrole leta, što je u krajnjoj liniji i obavezna, ali šta ako do eventualne štete dođe kada se posada toga pridržava a načinila je štetu? To podrazumeva i određenu odgovornost i određenu materijalnu, organizacionu i kadrovsku opremljenost Kontrole leta, a u kakvom je stanju ova institucija znamo i sami. Podsetiću vas da je 2005. godine u Narodnoj skupštini odobren jedan veliki….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ja ću vas podsetiti na obavezu iz člana 106. koji govori o tome da se govori o dnevnom redu, uz jasnu poruku ovlašćenog predstavnika vaše poslaničke grupe koji je osetljiv na to da se govori o dnevnom redu. Dajem vam upozorenje da će sledeći put kad vas budem prekinula biti izricanje mere opomene. Molim vas, o tome dnevnog reda.)
Vezano za amandman, šteta može nastati ako je Kontrola leta nedovoljno tehnički opremljena, a mi smo 2005. godine opremili Kontrolu leta…
(Predsedavajuća:Narodni poslaniče, Kontrola leta ne pravi štetu. Amandman i zakon se odnosi na vazduhoplov koji pravi štetu.)
Moj amandman je upravo o tome ako do štete dođe. Dozvolite da obrazložim.
(Predsedavajuća: Sada vam izričem drugo upozorenje. Posle toga idu izricanje mera opomene. Narodni poslaniče, ja vas pažljivo slušam, kao i svakog od narodnih poslanika sam pažljivo slušala. Čekajući pet, šest do 10 minuta da se neke stvari dovedu u vezu.
Narodni poslanik Momir Marković, koji je ovlašćeni predstavnik vaše poslaničke grupe je reagujući iz klupa uputio jasnu poruku da se podsećanje narodnih poslanika da se govori o tački dnevnog reda radi tokom prve rečenice i u prvoj minuti.
Imate dva upozorenja. Sledeće je izricanje mere opomene.)
Znači, dovodim ovo u vezu. Ako dođe do eventualne štete, neko tu štetu mora i da nadoknadi, jel tako? Ali, ja bih logično postavio pitanje – šta ako posada 100% ispravno postupa, po nalogu Kontrole leta, a ipak dođe do štete krivicom Kontrole leta? Znači, Kontrola leta je navodno opremljena, ali može doći do eventualnih neželjenih posledica. U tome je smisao mog amandmana.
Znači, jednostavno sam želeo da skrenem pažnju da treba brisati ovaj drugi deo rečenice, jer 100% je krivica na posadi, a posada ako postupa po nalozima Kontrole leta, ona onda postupa u skladu sa propisima. To je suština amandmana.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

U ime SRS na član 120. predložio sam ovaj amandman i smatram da bi taj član 120. trebalo da se menja, da bi njegov sadržaj u tom slučaju bio precizniji i jasniji i primenjiviji. Znači, ako se odgovorno lice iz člana 119. ovoga zakona "oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da je šteta nastala radnjom oštećenog lica ili drugog lica koje je radilo po nalogu za račun trećeg lica ili oštećenog".
Gospodine ministre, skoro 40 godina se bavim raznim granama prava, pa i obligacionim odnosima. Zakon o obligacionim odnosima koji je važeći, a donet je 1978. godine, ima 1.108 članova a ovaj predlog zakona ima 180 članova. Ono što sam primetio jeste da su iz važećeg Zakona o obligacionim odnosima, dakle, iz člana 154. gde su u pitanju osnovna načela vezana za štetu, odgovornost po osnovu krivice, što propisuje član 158, član 173. koji propisuje pretpostavku uzročnosti nastanka štete, član 174, odgovornost za štetu, dakle, ko je odgovoran za nastalu štetu od opasne stvari, posebno što odredbe važećeg Zakona o obligacionim odnosima podrazumevaju i vazduhoplov kao opasnu stvar, zatim odredbe koje govore o oslobađanju od odgovornosti, koje su propisane članom 177, dobar deo preuzet je iz ovih odredbi važećeg Zakona o obligacionim odnosima.
Postavlja se pitanje da li će ovaj zakon koji ste predložili dati željene rezultate? Šta je cilj ovoga zakona? Cilj ovoga zakona, koliko sam ja razumeo, jeste da se propišu norme i da se uvede red u odgovornosti. Ali, moram reći da mi te norme u većem delu već imamo u važećem zakoniku – Zakonu o obligacionim odnosima. Vidite, Vlada Republike Srbije se ne zalaže i ne otima da predloži novi zakon o obligacionim odnosima koji će da reguliše ukupnu materiju, kao što to regulišu građanski zakonici, a Srbija nema građanski zakon. Jedino Srbija u Evropi i Engleska nemaju građanski zakon.
Dakle, niko se ne može lako da usudi da ospori postojeći važeći Zakon o obligacionim odnosima kojeg je pisao ugledni i čuveni profesor, spomenuću ga, zato što se radi o čoveku koji je izuzetno zaslužan za obligaciono pravo i ovu granu prava, a to je ugledni profesor sa Pravnog fakulteta Slobodan Perović. Kod njega sam polagao obligaciono pravo. Vidite, Srbija se odlučila na ovaj zakon, mada je u oblasti obligacionog prava Srbija trebala da izvrši kodifikaciju, kao što je slično učinjeno u Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku. Oni su negde blizu, jer smo mi doneli Zakonik o krivičnom postupku koji je najmoderniji u Evropi, najdemokratičniji, godine 2000, 1998, 1999, taj je zakon pripreman u Saveznoj vladi. Usvojen je 2001. godine. To je najdemokratičniji zakon.
Ovde nema kodifikacije obligacionog prava, što je nužno u Srbiji. Ali, mi nemamo takvog stručnjaka koji će olako, kao što neki predlagači iz ministarstava se usuđuju da im neki ljudi, sa svojim skromnim znanjima, usuđuju se da pišu predloge zakone ili izmene i dopune istih.
Problem je još nešto, kada je u pitanju naše zakonodavstvo. Poslednjih godina mi imamo inflaciju propisa, a ta inflacija propisa ogleda se u toliko što mi donosimo brojno velike zakone da bi navodno ušli u EU. Od toga nema ništa. Grčka je ušla u EU i eno je rasturiše je kao bugarsku skupštinu. Problem je u tome što mi donosimo mi zakone, ali oni nisu u primeni, što priznaju i ljudi iz Vlade. Ono što je još katastrofalnije, zakon još nije stupio na snagu, a mesec – dva dana predlažu se izmene i dopune. Često izmene i dopune nisu beznačajne. Nekad se predloži i 200 članova da se vrše izmene i dopune zakona.
Ne bih sada da dužim, mislim da je ovaj amandman sasvim prihvatljiv, jer je on u skladu sa važećim Zakonom o obligacionim odnosima. Dobro je što ste gledali odredbe ovih članova koje sam napomenuo, pa ste preuzeli norme i preuzeli ste tačno normu koja je jasna i logična. Ovde nema mnogo izmišljenih novih stvari. Ovo nije novotarija bog zna kakva kada je u pitanju član 119. i član 120. Milim da je dobro što ste konsultovali ovaj važeći propis i u njemu već to postoji.
No, gospodine ministre, ako mogu da vas pitam i da date odgovor, pošto se radi o naknadi štete od strane vazduhoplova, da li će Srbija zahtevati naknadu štete od NATO zlikovaca 19 zemalja koje su pobili srpsko stanovništvo i uništili srpsku privredu, školstvo, zdravstvo i pričinili štetu oko 100 milijardi evra? To vas molim, da li će Srbija podneti tužbu za naknadu štete? Hvala vam.