Hvala, gospodine Milovanoviću.
Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Pa, nema ministra, ali hajde. Dobro, onda gospodine Novakoviću kad dođe ministar, vi mu prenesite ovo sve što ću da kažem.
Prvo smo razjasnili da gospodin Stevanović nije pričao o privatizaciji,
a kad neko čita amandman SRS, neka pročita da piše u zagradi 51%, to je vrlo važno da se ne preskače. Nego, da vas sada lepo obavestim, pošto sve ovo ima neku svoju predistoriju.
Tamo negde 2000. godine, malo sam i ja učestvovao u pisanju Zakona o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa. Tada je prvi put zvanično omogućeno da preduzetnici i privatni kapital mogu da se uključe u vršenje komunalnih delatnosti, po osnovu poveravanja vršenja tih delatnosti. Ovde ste nabrojali tih 15 delatnosti, da sada ne ulazim u dalju raspravu. Znači, jedna je dimenzija tehnologija obavljanja komunalnih delatnosti, to ne obrađuje ovaj predlog zakona. Ovaj zakon, pre svega, definiše organizaciju sa gledišta statusa onih koji treba da pružaju komunalne usluge u najširem smislu reči. Ako smo to razjasnili, onda možemo da idemo dalje.
Nije tačno da u našem ustavno pravnom sistemu ne postoji prostor za poveravanje vršenja određenih poslova iz oblasti komunalnih delatnosti, da kažem privatnom sektoru. Zašto nije tačno? Pa, od 1999. godine na ovamo privatni autobusi voze u Beogradu. Sećate li se, vi iz DS, da je kad je 1997. godine Vuk Drašković sa SPS pomerio Zorana Đinđića, da su krenuli i privatnici da se uključuju u ove delatnosti? Sećate li se da je Vuk Drašković vodio akciju da se privatizuje vodovod, to je sad ona druga tema, i ta njegova studija izvodljivosti se svela na to da samo Francuzi bolje znaju da čitaju vodomer od naših iz vodovoda i kanalizacije?
Sad, šta je osnovna primedba koju mi zastupamo u našim amandmanima? Osnovna primedba je zato što je ovo zakon o kriminalnim delatnostima.
Svaki predlog zakona u režiji DS ima u zagradi – zakon o kriminalnim delatnostima. Sada ću da vam objasnim, prosto i jednostavno. Čuli ste za Surdulicu, demokrate su na vlasti. Niste više? Oterali vas? Dobro.
Idemo sada za Beograd, da vidimo kako je u Beogradu. Znate li vi demokrate da ste izmislili novi saobraćajni znak?

Gospodine Krasiću, hajde da idemo na amandman.

Samo se vi držite zakona, gospodine Novakoviću, i uživajte.
Ako gledamo kakvo je stanje u Beogradu, DS i Đilas su izmislili novi saobraćajni znak – zabranjeno mimoilaženje tramvaja u krivini jer mogu da se sudare. Sve evropske standarde ste uzeli, i širina i razmak. Međutim, morate da stavite znak, da li da stavite Đilasa na sliku, da li EU, da li Borisa Tadića. Tramvaji kad treba u krivinu da naiđu, moraju da jedan stane, da prođe krivinu, da bi drugi prošao, jer mogu da se sudare.
Nigde u svetu se ne sudaraju tramvaji, jer su pruge razdvojene, u Beogradu da se sudaraju. Napravili ste stajališta na Novom Beogradu. Došao vam Španac, brže rušite ta stajališta, 20 santimetara smo preterali. I vi pričate o evropskim standardima, i vi pričate o nečemu vrhunskom što će da se završi, o nečemu epohalnom što donosi ovaj zakon. Ko sme da vam veruje?
Dalje, da li ste vi ovde postavili na pravi način temu? Malopre smo čuli, mada mi nije jasno šta reče ovaj poslanik pre mene, da li se hvali, da li se žali što su na vlasti, ali dobro, sve je to u redu, žali se čovek, bio kod ministra Dulića, popio kaficu, sve mu brzo završeno, pa naravno, i treba da se hvali. Ali, da li shvatate jednu stvar? Danas su cene komunalnih usluga izuzetno velike za građane Republike Srbije, bez obzira koja je lokalna samouprava. Tamo gde je ušao privatnik sa vršenjem nekih komunalnih delatnosti, pričao sam, Kovačica, iznošenje smeća, u startu sedam puta skuplje. Ali, to je dobar posao. Zašto? Zato što se uspostavlja novi monopol.
Vi ovde čak i nemate rigorozne odredbe o kontroli cena komunalnih usluga. Zašto kažem da je zakon o kriminalnim delatnostima? Da li ste čuli Marića kako je objašnjavao kako to može jedan predsednik opštine na silu da progura neki posao i da dovede sve korisnike komunalnih usluga u bezizlaznu situaciju?
Vi nemate ovde ograničenja. Komunalne delatnosti su od izuzetne važnosti jer su nezamislive za određeni prostor u kolko se ne obavljaju, voda, kanalizacija, prevoz itd. Tu velika opreznost mora da bude prisutna.
Sve komunalne usluge u Srbiji, većina, dotiraju se od strane jedinica lokalne samouprave. Zašto? Zato što građani ne mogu da plaćaju komunalnu uslugu po tržišnim uslovima. Zašto ne mogu da plaćaju? Obećali ste da ćete da ih zaposlite. Otpustili ste ih. Obećali ste privatizacije, ima da im svane. Privatizacija znači gubitak radnog mesta.
Čuli ste Dulića, sve će da bude dobro posle ovog zakona, samo da uđemo još u EU. Nikada mi nećemo biti članovi EU, ne žele nas. Ali, idete sa nekom pričom, uspavankom, ako možete ponovo nešto da prevarite nekoga.
Proevropski koalicioni kapacitet, pa to vam je plavi most. Kao, svako ima koalicioni kapacitet, za 20 evra, za 30 evra. I to će da izvuče Srbiju iz ove krize. Zapetljavate još više ovu situaciju. Kaže – komunalna preduzeća su u katastrofalnom položaju. Vodite ta preduzeća 11 godina. Ko vam je kriv 11 godina, ko vam je smetao? Dobili ste donacije iz inostranstva. I to ste pokrali. Sada pričate – studija izvodljivosti, pa ovo, pa ono. Gde ortakluk može u Srbiji, da li ste normalni? Od ortačke kobile i mesto je kiselo. Dve opštine će da se dogovore oko deponije, oko ovoga, oko onoga. Jedan poginu zbog te deponije. Jedan dobio novo obezbeđenje, izgubio ono privatno obezbeđenje za deponiju i reciklažu sekundarnih sirovina.
Ovo je zakon o kriminalnim delatnostima. Svaki vaš predlog zakona je o kriminalnim delatnostima. Zašto? Da se ugradi neko. Prvo ulazi na mala vrata, a onda ceo sistem ne može da funkcioniše ukoliko se ne povećaju cene komunalnih usluga. Kako će da se reši? Ili subvencijom, da se cuca iz opštine, iz Republike ili prema potrošačima. Evo vam je šamarčina za gas. Naterali ste ljude, vrlo interesantno, samo na gas. To je džabe. Evo, otkazuju ljudi. Naterali ste ljude da pojure za one lizing varijante. Svaki drugi auto je vraćen. Naterali ste ljude da kupuju stanove, pa ste se setili, vi isplaćujete kamatu bankama, vi pomažete građaninu tako što subvencionišete deo kamate i dajete bankama i punite džepove bankama, a Srbija tone, siromaši, siromaši i uspavanka, samo što nismo ušli u EU. Usput izmišljate nove saobraćajne znake – zabranjeno tramvajima da se mimoilaze u krivini, epohalne stvari.
Glasate iz Bodruma. Oni koji su iz Bodruma glasali ili koji zastupaju tu teoriju, da li oni mogu nešto dobro da urade za ovu zemlju? Po definiciji ne mogu. Zato nećete imati podršku za ovaj zakon o kriminalnim delatnostima, bez obzira što ste prihvatili neke amandmane, kojima smo samo hteli da vam sredimo mentalno stanje, pošto smo videli da je nešto bolesno u ovom predlogu zakona.
Pomerite tu zamrznutu sliku o lepoj Evropi i EU. Pomerite tu sliku, više vam niko to ne veruje, 80% građana ne želi da čuje za EU. Odmah dobijaju gastritis, odmah ih boli stomak.
Zato što, kada se kaže – Evropska unija, to znači gubitak radnog mesta. To znači kriminalizacija društva do krajnje konsekvence. Danas je sve kriminalizovano u našoj zemlji. Evo vam kriminalizacije u ovom predlogu zakona. Vidi se između svakog reda šta je pozadina. Malopre sam vam pričao o Zakonu o održavanju stambenih zgrada. Poenta je nadziđivanje, dogradnja. Zašto? Pogledajte šta se radi po Beogradu. Idite kroz Rakovicu pa pogledajte. Ko to radi? Demokratska stranka, na čelu kolone. Priča o nepostojanju kanalizacije. Idite u Maričku ulicu da vidite, bespravno sagrađene zgrade, kanalizaciju ljudi sami napravili kada je to bio prigradski deo. Došlo po 50 stanova u stambenoj zgradi, kanalizacija više ne može da primi.
Šta oni privatnici u privatnim zgradama - plaćaju vodu, a kanalizacija neće da im dolazi. Kako neko može da bude korisnik vodovoda, a da istovremeno nije i korisnik kanalizacije? Kako su se ovi priključili? To treba Dulić da odgovori. To treba organi da odgovore. Vi pričate o nekom haosu. Jedanaest godina svakoga dana, samo razmišljate kakav haos da napravite i gledate da sludite ovaj narod, da sutra na izborima odluči kravata. Hvala gospodine Novakoviću što ste me saslušali.

Nije bilo lako, ali reč dobija gospodin Dragan Stevanović.

Sada će vam biti lakše, gospodine Novakoviću. Moram samo da se oslonim na ono što je gospodin Krasić rekao. Nije više bitno to što Evropska unija neće Srbiju. Ono što je jako važno, što je u Srbiji sazrela svest da ne trebamo tamo da idemo. Konačno su procenti da se ne ide u Evropsku uniju na strani Srpske radikalne stranke i mi zbog toga uživamo, drago nam je i verujemo da će to biti jedna lavina do sledećih izbora.
Hoću da komentarišem nešto što je gospodin Milovanović rekao malopre, on je napustio. On je imao ideju da pohvali ove ljude iz Ministarstva i ministra i Ministarstvo. Zaista nemam ništa protiv toga, ko će koga, nego svoj svoga da hvali. Nije tu ništa sporno. Ali, znate šta je ovde problem? Što je pogrešio vreme u kome treba da se javi i što je apsolutno pogrešio temu. Niti sam ja govorio o odvoženju čvrstog otpada deponijama itd, niti je Srpska radikalna stranka tražila da ovo ostane u vlasništvu države, odnosno da se isključivo poverava državi, javnim preduzećima.
Konkretno tražimo vodovod, kanalizaciju i toplotno grejanje. Zamislite sada, Demokratska stranka kaže Srpskoj radikalnoj stranci - vi nas ovim amandmanom vraćate u doba komunizma. Sada ću ponovo da čitam statistiku. Evo vam statistički pregled, vlasništvo otpadnih voda u Evropi, u koju nećemo da idemo. Kaže – Austrija 96% državno vlasništvo, Belgija 93% državno vlasništvo, a ovih 7% nije privatno, nego je mešovito partnerstvo, Bugarska 84%, Hrvatsku ne mogu da čitam, Kipar 100%, Danska 100%, Finska 100%, Nemačka 96%, Mađarska 80%, Island 94%, Litvanija 100%, Italija 80%, Malta 100%, Norveška 100%, sve beda do bede. Vi genijalci znate šta je liberalni kapitalizam, a ovo su sve kreteni, ne znaju. Oni su državi poverili kanalizaciju i vodovod na upravljanje.
Znate koliko je to bedno kada ne birate način kako ćete nešto što je neodbranjivo da branite? Nije posao države da subvencioniše "Fijat", nego da pravi kanalizaciju. Kada govorimo privatizaciji, nije posao države da privatizuje vodovode sutra, nego da privatizuje "Zastavu". Tako se stvara tržišna utakmica. Nije posao države da finansira radna mesta kako se danas finansiraju u Srbiji, domaća, mala i srednja preduzeća grcaju, a vi plaćate multinacionalne kompanije, pa nam ministar kaže – biće zdravija usluga.
Što je problem grejanje danas, generalno? Što narod nema pare da plati grejanje? Šta se dešava onda? Onda dođe do izražaja socijalna komponenta države, pa ili subvencioniše te koji nemaju da plate ili im opraštaju, reprogramiraju dugove ili se već nalazi model. Šta hoćete? Da privatnik to radi? Očekujete da će jedan privatnik da toleriše meni, kao korisniku grejanja, što ne plaćam? Neće, on se rukovodi ekonomskom logikom i to je normalno i zato privatni sektor ne sme ovde da bude dominantan, zato što su ovo delatnosti, ove tri delatnosti imaju socijalnu dimenziju i socijalni aspekt u državi koju ste ekonomski uništili. To je problem i zato smo protiv ovoga. Kada budete izgradili institucije, nadam se da više nećete imati priliku, da jednog okružnog javnog tužioca, da niko na senku ne sme da mu stane, tada ćete moći da računate na institucije koje će biti spremne da se obračunaju sa privatnim sektorom koji distribuira vodu ili skuplja kanalizaciju.
Sada, kada institucije države ćute i puštaju da zastarevaju problemi koji se tiču javnih komunalnih preduzeća i usluga, nemojte da nam kažete, što se ne obračunate sa Miškovićem, što se ne obračunate sa nekim ko vam duguje 500 milijardi dinara na ime poreza i doprinosa, da vidite koliko će para za kanalizaciju da bude.
Vrlo jasno smo rekli, država ima ekonomski interes da ovo zadrži u svojim rukama zato što će biti u prilici da bolje usluge ponudi, jer kreditne linije za ovakve stvari su jako povoljne za državu, a država ima interes zato što će da ulaže u infrastrukturu i da povećava prinose. Mreže su po Srbiji izgrađene, prinosi treba da se povećavaju tako što će se povećavati mreže i broj korisnika. Za to ne treba puno pameti, treba politička volja, ali je to problem, što je kod vas nema, što vas država interesuje kao prošlogodišnji sneg. To je problem. A ne ovde da se javljaju poslanici da hvale ministra. Ministar je ovde da se kudi. Slažem se da ima primera u Srbiji gde su stvari korektne, gde je javno i privatno partnerstvo uspostavljeno na korektnim odnosima, ali u jednoj znatnoj manjini u odnosu na ono što je haos i javašluk. Pričao je Dušan Marić, evo vam ovde ugovor POR Veber-Veber iz Vladičinog Hana, šta su sve obećali ugovorom, što ne ispoštuju? Kontejnere i transfer stanicu i učešće u troškovima, pa ništa ne poštuju. Koji je problem? SRS vas vraća u komunizam? Godine 2006. je došao MMF i tražio restrukturiranje javnog sektora. Sada je 2011. godina, niste korak napravili u tom smislu.
Nemate više priliku, gotovi ste. Narod će sa vama raščistiti na sledećim izborima. Narod više neće da živi u evropskim fantazijama. Hoće da mu neko garantuje zdravu državu, zdravu instituciju. Hoće da neko pred njega izađe sa argumentima i da mu kaže – da, danas ćete se odreći toga zato što će vašoj deci biti bolje, ali kada izađete sa snagom argumenata niko vam to neće zameriti. Fantazije vaše više niko neće da sluša, da pričate vi o evropskim vrednostima i branite zakon, 90% Evrope, dve države na evropskom kontinentu u privatnom vlasništvu imaju ove sektore komunalnih delatnosti, Francuska i Velika Britanija i sve manje veruju u efikasnost privatnog sektora u ovim oblastima. To je opšti stav i mišljenje u toj vašoj EU. Muka mi je kada moram da ih pomenem, zbog KiM pre svega. Hoćemo sednicu, da razgovaramo šta se dešava, kakvi su vaši planovi i namere, da li će neko iz Vlade to da nam kaže? Tu je problem. Pustite vi to, mi vas vraćamo u komunizam. Vi još niste izašli iz komunizma. Ne samo da niste izašli, nadgradili ste ga. Vi ste neokomunisti. Hvala.

Samo zbog javnosti, predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, je četiri puta uzastopce obrazložila proceduru i rokove u kojima će biti zakazana sednica na kojoj će se raspravljati o problemima na KiM.
Reč ima gospodin Buha Milorad.

Ministar je u svom izlaganju rekao da država nema para za razvoj komunalnih delatnosti i to je, moramo reći, jedna notorna laž. Država je imala pare, ali ih nije namenski potrošila. Nije uložila u ono za šta je te pare dobila.
Ove ću navesti nekoliko gradova koji su imali intenzivan period izgradnje, između ostalog izgradnje komunalne infrastrukture.
Počeću od Subotice, s obzirom da je ministar tamo rođen i jako dobro zna, povremeno odlazi u Suboticu, zna da je u poslednjih 15-ak godina u Subotici izgrađeno 15-20% komunalne infrastrukture za 15 godina. Iz kojih sredstava? Iz privatnih sredstava. Znači, bilo je privatnog učešća. Privatnici su izdvajali. Na temelju čega su izdvajali? Na temelju određenih ugovora o učešću svakog privatnika u komunalnoj izgrađenosti komunalnih sistema.
Sada se postavlja pitanje, nema ministra, ali nadam se da ćete mu to preneti, saradnici koji su ovde prisutni, šta je sa učešćem privatnika koji su ulagali nekada u nelegalne objekte, a nekada u legalne objekte? Izgradili su komunalnu infrastrukturu i sekundarne vodove i primarne vodove i magistralne vodove itd. Uložili su vlastita sredstva i na kraju, kad je to bilo sve završeno, kad je to na temelju određenog ugovora preuzelo javno preduzeće, time su privatna sredstva prešla u državni kapital. Danas gotovo sva komunalna preduzeća imaju problem kako u svojim bilansima da prikažu to privatno učešće. To je to privatno učešće koje su ljudi namenski uložili u razvoj komunalne infrastrukture.
Gde je sada tu pola tih sredstava? Da li postoji u sistemu, da li postoji u ovom zakonu ili nekom drugom zakonu refundacija tih troškova? Ukoliko privatnika učestvuje u komunalnoj izgradnji, on mora da zna zašto učestvuje, koje je njegovo učešće, koji je postupak refundiranja njegovih troškova ili je to puki poklon. U ovom slučaju to je puki poklon, jer mi nemamo izrađeno, pa ni ovaj zakon ni jednom rečenicom ne govori o tom vlastitom učešću izgradnje komunalne infrastrukture. Gde je tu država? Država je dobila ta sredstva. Preduzeća koja se bave tim poslovima izgradnje komunalne infrastrukture ta sredstva su dobila, oni su to naplatili. Šta je sa onim sredstvima koja su građani dali, a nisu dobili komunalnu infrastrukturu? Gde su ta sredstva? Da li to iko zna? Da li je to ikoga briga? Da li to ministar i njegova ekipa u današnjem ministarstvu zna koji obim sredstva, da li to iko prati? Niko to ne prati.
Mi nemamo na nivou države relevantne podatke o tome koliko je koje komunalno preduzeće izgradilo na ovaj način, na onaj način itd, sve ono što se tiče komunalne infrastrukture. Da li to znaju u lokalnoj samoupravi? Ne znaju. To je jedno beznađe u komunalnom sistemu. Zato vam kažemo – ne vredi vam sve ovo, zato što vitalnu stvar niste rešili. Morate od korena krenuti. Vi ste zabatalili koren, krenete od lišća i od toga nema ništa. Dođe jesen, lišće padne, ponovo se javi, ponovo pada itd. Nemamo sistem. Morate napraviti strategiju. Bez strategije ne ide. Ne možete dati privatnom sektoru.
Srpska radikalna stranka kaže – trebate omogućiti ljudima da ulažu i ulagali su. Ministar kaže da nisu. Jesu, ulagali su. Bilo je privatnog partnerstva. Ljudi su gradili sekundarce u svakom gradu, u svakom selu gde su došle izbeglice posle 1995. godine, pa čak i drugi. Gradili su, radili su i poverili su to. To su njihova sredstva. To su sredstva građana. Ulagali su i stvarali su, samo nije bilo domaćina da to oplodi, da unapredi i da stvori jedan zaokruženi sistem, a prevashodno država nije domaćin u ovoj oblasti.
Kada govorimo o privatizaciji, gledajte, to je jedan žargon, ali morate imati zakon koji će omogućiti i javno privatno partnerstvo sa jasnim pokazateljima. Sada nije rasprava ovde, ali su vezana ova dva zakona. Član 5. gospodina Stevanovića i njegov amandman jasno upućuje kojim oblicima privatizacije se to može regulisati, odnosno kojim instrumentima omogućiti građanima da učestvuju i koja su njegova prava. Nemate to potpuno jasno definisano ni u ovom zakonu ni u Zakonu o javno privatnom partnerstvu. To ćete prepustiti lokalnim samouprava i onda je tu kriminal.
Čuli smo od gospodina Marića, znamo kako se to radi u praksi. Dogovori se sa dva čoveka u javnom komunalnom preduzeću ili sa ljudima u opštini, predsednikom opštine, predsednikom skupštine ili nekim načelnikom u skupštini i onda je to privatni posao. Od javnog posla dobijamo privatni posao.
Gde vam je socijalna karta? Ova vlast godinama govori o tome da će se napraviti socijalna karta. Subvencije u oblasti komunalnih delatnosti ne mogu bez socijalne karte. Zavlačimo, traje to predugo itd. Ne mogu bez socijalne karte da se oslobode određene kategorije stanovništva koja ne mogu izmirivati ovako visoke komunalne naknade.
Ono što je najbitnije, glavni uzročnik inflacije u zadnjih desetak godina su intenzivan rast komunalnih usluga i drugih usluga javnog karaktera i to od 1. januara. Inflacija naša u januaru je 3-4%, u februaru 2% itd, samo zbog toga što javni sektor diže cene. Tu fali država. Tu falite vi kao vlasti. Vas to ne interesuje. Šta vas briga za građane Srbije, šta vas briga za običnog građanina, neka plaća, treba da plaća. On hoće kvalitetnu uslugu i treba da plati. Ma, treba da plati, ali mora da zna, ne može taj javašluk koji je u javnom sistemu, ne može to građanin Srbije danas da izmiruje i da podmiruje sve ono što vi kroz razne kriminalne radnje činite razbijajući taj sistem. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Živojin Stanković.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Simo Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za urbanizam i građevinarstvo su prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Povredu Poslovnika, koju sam učinio, reklamira gospodin Dragan Stevanović.

Izvinjavam se, ne reklamiram povredu Poslovnika, samo me interesuje, ne moguće da nemamo ovlašćenog predstavnika? Lično smatram da smo u načelnoj raspravi, da je neko konkretno bio ovlašćen, a ne šef poslaničke grupe ili zamenik šefa, pa ako možete samo sa sekretarom da vidite ko je, da bismo znali zbog vremena poslaničke grupe.