DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 14.11.2011.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 15 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Ministar Dušan Petrović ima reč. Izvolte.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Stvari uvek stoje tako da je pravo i zakon od njega najviše koristi imaju oni koji su najslabiji. Onima koji su veliki, njima ne treba ni pravo ni zakon, zato što mogu svoju volju da sprovode u život. Za nas je dobro da budemo zaštićeni i uvek je dobro da ulazimo u međunarodne konvencije koje regulišu prilike i stvaraju, još jednom da kažem, predvidljivu situaciju i da ne ponavljam više o tome.
O ovoj poslednjoj konstataciji koju ste rekli. Dakle, bez ikakve dileme sprovodićemo zakon koji je kristalno jasan. Molim vas za podršku i pomoć u sprovođenju zakona, tačka 1. Tačka 2. mislim da je izvanredno da imamo debatu o tome šta je javni interes, šta su ekonomski interesi, šta su zdravstvene implikacije. To je dobra debata.
Ne znam koji put ću da kažem da se ništa ne može desiti u pogledu tog pitanja, a da ne prođe sve instance pod najvećim svetlom koje može da bude prisutno, ne samo da dođe ovde u parlament neki propis, pa da debatujemo o njemu, već u svakoj tački procedure. Ta javna rasprava već sada traje i dobro je da svako ima mogućnost da argumentovano i dobro, a uopšte nije dobro da se loše emocije unose u bilo koje pitanje. Pa i da se raspravlja o atomskim centralama, nije dobro da se žučno raspravlja o tome, nego treba da se iznose racionalni i dobri argumenti, jer samo racionalna politika, hladnokrvne odluke mogu da donesu dobro narodu. Zalažem se za takvu debatu o GMO. Zakon će se poštovati u milimetar.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
        Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Milorad Krstin.

Milorad Krstin

Srpska radikalna stranka
Gospodine ministre, na osnovu svih odgovora koje ste dali mojim kolegama, ipak sam stekao utisak da je taj zakon potreban nama. Kao što sam rekao, da ne ponavljam, dve svetske organizacije: Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV) zahteva i traži, Svetska trgovinska organizacija (STO) isto zahteva i traži izmene i dopune postojećeg zakona koji smo doneli 2009. godine.
Opet su neke stvari nedorečene i siguran sam da sam dobrim delom ovde u pravu. Pogledajte koliko UPOV svoj interes nalazi baš u ovim izmenama i dopunama zakona i sebe tu osigurava. Vi ste u članu 7, u starom zakonu član 11. stav 2. tačka 3), dodali ovo, a kaže: "a naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj sorti". To se podrazumeva. Niko neće uzeti naziv jedne sorte, pa da proizvodi u Rumuniji drugu. Ubeđen sam da naši neće ponoviti tu grešku i da Amerikanci, recimo, zovu "Apač". Mi smo proizveli NS 40S. Jeste da nije primereno, sorta pšenice "Apač" i onaj koji je bombardovao Srbiju. Oni su imali toliko naziva, ali zato smo mi puno mudriji i stavili smo sortu pšenice koja se zove "Rusija". Kontra tome, pošto su oni stavili sortu pšenice "Apač", koja potiče iz njihovog instituta, tvorca "Pionira", a mi smo stavili sortu koju proizvodi novosadski Institut, a koja se zove "Rusija".
Normalno je da smo mi po kvalitetu jači, zato što je sorta pšenice takva kakva jeste. Nemojte da sve ono što nam oni stavljaju pod nos ili stavljaju ispred nas, da moramo sve tako kako misle da je najsigurnije. Ne mogu da shvatim da jedan zakon koji je pisan 2009. godine, prepisan od Francuske, sada se dopunjuje nekim zakonom koji je kao bolji ili ga je napisala Nemačka. Tu je razlika.
Da iskoristim još ova dva minuta što sam sebi dao za pravo kao ovlašćeni predstavnik ispred SRS i da vas pitam, gospodine ministre. Vi dobro znate da nam sela zamiru, dobro znate da su staračka domaćinstva po naseljenim mestima. Da krenem redom da vas pitam, a da mi date odgovor. Imamo preko 700 hiljada sela u Srbiji, registrovanih poljoprivrednih gazdinstava smo imali u 2009. i 2010. godini 400 hiljada, a sada imamo nešto manje od 300 hiljada. Recite mi da li će svi dobiti subvencije od 14.000 dinara po hektaru, kao što ste nam obećali u ovom visokom domu i na Odboru za poljoprivredu, a odnosi se i na one koji nisu dobili, a koji će dobiti, kako ste vi rekli od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine, koji su vlasnici poljoprivrednih gazdinstava od 30 hektara do 100 hektara? Šta će biti sa subvencijama onima koji su predali papire u septembru mesecu, onaj drugi godišnji krug, jer verovatno nisu imali prava da plate PIO? Budite ubeđeni da je tako.
Vaš odgovor bi trebalo da bude – da li ćemo mi, a vi ćete usvojiti ovaj zakon, preduslov za ulazak u STO i UPOV, da li će tada država razmišljati o tome što je rekao i moj kolega Srboljub Živanović, da više nemamo u budžetu 2,5% izdvojeno za poljoprivredu ili da bude 5%, koliko mi predlažemo već unazad 10 godina, a neće niko da nas shvati u tom delu? Ono što je dosta bitno, da li će se jednom vratiti to što je do pre nepunih godinu dana kod kupovine, mislim na traktore i poljoprivrednu mehanizaciju, vraćalo se 40% od ukupne vrednosti tog traktora.
Mislim da je to veoma bitno, a bitno je zbog toga što su tu subvenciju dobijali mlađi od 40 godina, baveći se isključivo poljoprivredom, a i nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kao i sve one subvencije koje su bile određene za stočarstvo, vinogradarstvo, voćarstvo itd. Ovo je jedan od mojih odgovora, da bi srpski paor čuo šta ga očekuje u narednoj godini.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Prvo o dnevnom redu. Ovo što ste vi sada rekli o važnim stvarima koje se odnose na ime, na institut imena u ovom zakonu je upravo stvar koja na jedan potpuno jasan način pokazuje šta predstavlja suštinsku ideju međunarodno-pravne zaštite prava intelektualne svojine u ovoj oblasti.
Upravo zbog toga se i zabranjuje da budu davana imena koja su slična imenima već postojećih sorti, da bi bila izbegnuta potpuno mogućnost zloupotrebe, jer je ime važna stvar kod opredeljivanja potrošača, a to su poljoprivrednici, kada biraju koje će seme da upotrebe i koje će seme da kupe. Dakle, svi oni koji su ovde kod nas, imaće tu mogućnost zaštite na svim teritorijama zemalja članica i obrnuto.
Što se tiče ekonomske politike, što nam je potpuno jedna prirodna stvar kad vodimo debatu o poljoprivrednom zakonu, ono što sam rekao biće urađeno. Sada ću zajedno sa vama da se podsetim šta sam rekao: prvo, svi koji su aplicirali za subvencije, taj novac će dobiti; drugo, kada smo imali ovde vrlo burnu debatu i raspravu, ja sam tada rekao da u budžetu za ovu godinu ima 8,6 milijardi novca za ovu svrhu. Svima koji su u prvom navratu aplicirali i ispunili uslove, pare su isplaćene. Sada mi isplaćujemo onoliko para koliko ima. Do 31. januara svi će dobiti novac do poslednjeg dinara, jer je takav sporazum postignut.
Dakle, rasprava o budžetu za 2012. godinu upravo počinje sa razrešenjem ovog pitanja i svakako, reći ću vam unapred jer mislim da sam to rekao i kada je ta odluka donošena, taj novac će formalno biti u budžetu Ministarstva poljoprivrede jer ne može ni da bude na drugom mestu, ali, te pare ne možemo mi da računamo kao redovnu potrošnju novca, jer je to novac za obaveze iz 2011. godine.
Oko svih drugih stvari, a mislim da je to normalno, prirodno, fer, hoću da diskusiju vodim sa drugim članovima Vlade kada budemo vodili raspravu o budžetu, pa ćemo onda doći ovde i obrazložićemo sve što budemo utvrdili kao rešenje, neke stvari sam već rekao i iza toga ću da stojim – podsticaj u proizvodnji mleka neće biti manji nego u 2011. godini i pet dinara premije za mleko i 25 hiljada dinara podsticaj za svakoga ko ima najmanje četiri umatičena grla pa naviše. Biće i nekih novosti, ali, sa radošću ću to podeliti sa vama kada završimo diskusiju među članovima Vlade.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.
...
Srpska napredna stranka

Dušan Marić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, u osnovnom zakonu koji je ova Skupština usvojila pre dve godine piše: "da nadležni organi i međunarodne organizacije za zaštitu novih biljnih sorti mogu svoje primedbe na registrovano ime nove biljne sorte da podnesu nadležnom ministarstvu Republike Srbije".
Vlada sada ovim izmenama predlaže da se ova odredba: "registrovano" briše. Šta to znači? To znači da nadležni za ove međunarodne organizacije svoje eventualne primedbe ministarstvu mogu da dostave na sve biljne sorte, bez obzira da li su to biljne sorte čije je ime registrovano ili nije registrovano.
Mi smo protiv ove izmene i zato smo predložili potpuno brisanje ovog člana 8. Vlada je odbila amandman uz obrazloženje: "Članom 8. Predloga zakona ispravlja se greška načinjena u članu 12. stav 3. Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti kojim je propisano da nadležni organi i članice UPOV mogu svoje primedbe na registrovano ime sorte da dostave Ministarstvu poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede".
SRS smatra da staro rešenje nije bilo greška nego da je to bilo bolje rešenje od ovog koje predlaže Vlada. Jednostavno, mi smatramo da naše ministarstvo treba da se bavi samo imenima onih sorte koje su registrovane. Ako određena sorta nije registrovana, ako nema ime, ona praktično ne postoji. Zašto bi se naše ministarstvo opterećivalo i bavilo nečim što formalno ne postoji?
Drugo, smatramo da ovoj međunarodnoj organizaciji ne treba da se daje pravo da se, narodski rečeno, petlja sa imenima sorti koje nisu priznate i koje nemaju svoje ime. Ovde se postavlja pitanje koja je to faza u kojoj će ova međunarodna organizacija moći da se uključi? Onda je možda najbolje rešenje da Republika Srbija pokrene inicijativu za izmenu ove konvencije, u smislu da je svaka članica obavezna da prilikom predlaganja i registrovanja novih sorti ovoj međunarodnoj organizaciji dostavi unapred predlog imena, pa da se ona na osnovu toga izjašnjava.
Još na šta sam hteo da ukažem to je da ovaj zakon ima 24 člana. Predlaganje čak 11 članova Vlada je obrazložila i opravdala usklađivanjem sa ovom međunarodnom konvencijom. Šta je tu neobično? Neobično je zato što je ova međunarodna konvencija o zaštiti novih biljnih sorti usvojena 1961. godine. U međuvremenu je menjana tri puta – 1968, 1972, i 1991. godine, znači, pre 19 godina, a mi smo osnovni zakon usvojili pre dve godine. Moje pitanje glasi – kako se moglo dogoditi da se prilikom pisanja osnovnog teksta zakona pre dve godine naprave tolike greške, da se ponude rešenja koja su u tolikoj meri suprotna ovoj međunarodnoj konvenciji?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćen je minut od vremena poslaničke grupe.
Reč ima ministar Dušan Petrović.
...
Demokratska stranka

Dušan Petrović

Što se suštine propisa tiče, upravo je stvar u tome da preko nadležnih organizacija, nadležna institucija koja je osnovana i ustanovljena ovom konvencijom u postupku registracije mogu da budu stavljene primedbe. To je suštastveno važno. Jer, kad završimo registracioni postupak i kada dobijemo novu sortu po propisima, ako oni budu danas usvojeni u Skupštini, koji su u skladu sa konvencijom, onda ćemo imati mogućnost zaštite praktično na celoj teritoriji koju obuhvata ova konvencija.
Da bi to bilo moguće, svi koji su zainteresovani moraju unapred da imaju mogućnost da stave određene primedbe. Da li će one biti usvojene ili neće, to je drugo pitanje. Na kraju krajeva, može registracioni organ da napravi grešku. U tom slučaju postoji sudska zaštita. Ovde ima nekoliko tačaka gde je moguće ostvariti zaštitu.
Opet se vraćam na suštinu. Ovo je poziv da se investira novac u ovo, da se investira ozbiljan kapital u poljoprivredu, i to u temeljni deo poljoprivrede, u unapređenje semenskog i sadnog materijala. Ovaj zakon će stvoriti pravnu sigurnost da bi ljudi, kompanije, banke, dajući kredite onima koji su za to sposobni, mogli da svoj novac bezbedno ulažu. Bezbedno zbog toga što neće biti samo pravna sigurnost na teritoriji Srbije nego će imati sigurnost na teritoriji celog područja.
Nije dobro praviti greške, ali je najveća greška ne ispravljati greške. Dakle, ako on sad uopšte može da radi a da ponekad ne greši. Sećam se jednog velikog čoveka koji je, odgovarajući na razna pitanja zašto nešto nije dobro, rekao – Znate šta, ja bacam trojke pa ubacim 70 od 100, nemojte da me pitate zašto nisam ubacio 71, nego da li ima neko da ubaci 70, koliko i ja, pa da dođe ovde da baca umesto mene.
Dakle, mislim da je dobro kada uočimo da određene stvari nisu dobre, pa taman da smo zakon doneli pre devet meseci, ili dva meseca, a ne pre tri godine, treba da ih ispravimo.
Mislim da smo dali veliki broj obrazloženja zbog čega ovaj koncept je dobar i još jednom apelujem na Skupštinu da ga usvoji, uz puno uvažavanje svih primedaba koje ste stavili i mislim da smo imali dragocenu raspravu danas.