Narodni poslanik Dušan Marić ima reč.
Vreme na raspolaganju je 16 minuta.

Pa, uz svo uvažavanje ovoga što ste vi rekli, ostaje opet ono pitanje, ona dilema na koju sam ja ukazao, a to je koja je to faza u kojoj se uključuje ova međunarodna organizacija? Vi kažete – na predlog imena. Ako neko predloži da se određena sorta registruje pod određenim imenom, onda mislim da bi bilo dobro da u zakonu postoji rešenje gde bi se reklo – ova međunarodna organizacija za zaštitu novih biljnih sorti može svoje primedbe dati na predloženo ili registrovano ime biljke. Mislim da bi bilo korektnije, da bi bilo preciznije, bolje zakonsko rešenje, odnosno ne bi bilo nikakve dileme  da kad neko predloži novo ime, kad predloži registraciju nove sorte, onda ova međunarodna organizacija može da reaguje. Mislim. Bespredmetno da reaguje pre toga, da ostane nekakav zakonski prostor za to.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Preliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se ovaj član 14. briše. Međutim, u obrazloženju sam dobio odgovor da razlozi za donošenje zakona je da se članom 14. vrši izmena u članu 30. stavu 1. ovog zakona, čime se na sveobuhvatniji način pojašnjava ustupanje prava korišćenja zaštićene sorte.
Maločas ste, gospodine ministre, rekli da naši instituti ne mogu da uđu u trku. Pre bih rekao da mi nemamo patike za trčanje sa velikim kompanijama i u dogledno vreme sigurno nećemo imati, bez obzira na mogućnosti koje naši instituti imaju.
Naša zemlja je bila suočena sa velikom erozijom genetskog materijala. Međutim, mi smo nekada davali naše genotipove i njihov broj se merio stotinama i hiljada, a razmenjivali smo ih sa celim svetom, a danas kada nam trebaju, moramo da potpisujemo dokumentaciju kojom se obavezujemo da ih nećemo koristiti u komercijalne svrhe. Pa, samim tim i te velike kompanije koje su prisutne već ovde kod nas na našem tržištu otvorile su svoja predstavništva, čak imaju generalne distributere. Recimo, kada je semenski kukuruz u pitanju, pored "Pionira", pored ostalih sorti - "Kermes", KVS hibridi, dobili smo jednu našu novu kuću - AS hibride, pored naših već poznatih kuća. Pojavio se i jedan hibrid iza koga stoji velika kompanija "Inosanto" i generalni distributer ovde je MK "Komerc". Mislim da ste upoznati sa jednom takvom situacijom.
Ta sorta kukuruza se u SAD i u Kanadi seje, verovali ili ne, na 8 do 12 santimetara. Prska se iz vazduha. Sama činjenica da se sve to tako radi, možete da zamislite kakav je genotip u njemu.
Mislim da na takav način naši instituti ne mogu da uđu u trku sa ovim velikim kompanijama. Imali smo prilike da vidimo i sada, u otkupu kukuruza da je cena sa 22 dinara pala na 14 dinara, pa se malo podigla na 14,5 dinara, 15 dinara i sada je negde oko 16,5 dinara.
Usvojili smo ovde Zakon o javnim skladištima, međutim, nedovoljno nam je skladišta. Mnoge naše firme su bile prinuđene da zbog monopola u otkupu kukuruza, prevelike cene, sušenja itd, da predaju, a neke su čak dolazili u situaciju da su počeli da razmišljaju da kipaju kukuruz na njivama i da ga prekrivaju, jer nije bilo skladišnih kapaciteta. Verovatno izvozna cena u ovom momentu nije odgovarala, nemamo dovoljnih skladištnih kapaciteta. Pored svih ovih problema, mislim da i to treba imate u vidu kada bude usvajan budžet za 2012. godinu, jer su prošle godine bile subvencije i za otvorena skladišta, za izgradnju sušara itd.
Ministre, nivo budžeta je ostao isti, a u ovoj godini nemamo sredstava da sve ispoštujemo. Nešto se čudno desilo. Prošle godine su bile 8,6 milijarde subvencije za javna skladišta, subvencije za kupovinu mehanizacije. Ove godine imamo samo za isplaćivanje do 30 hektara, sve ostalo je moralo da bude prebačeno za sledeću godinu.
Treći kvartal premije za mleko nije isplaćen. Premija za junice nije isplaćena. Mislim da ćete se naći u jednom ozbiljnom problemu ako, rekli ste, izaći ćete ovde i debatovaćemo zajedno, ako ne bude budžet došao na pet posto za poljoprivredu i vi ćete biti u jednom ogromnom problemu, mada s obzirom na vašu struku i sve, sve vaše organizacijske sposobnosti, sumnjam da ćete prihvatiti da budete ministar. Ako budete u prilici da formirate neku narednu vladu ili tako nešto, ali s obzirom šta se sve danas dešava u ovoj koaliciji posle tri i po godine i kakve sve komentare čujemo iz političkih partija, niko nikome ne odgovara, ništa nije bilo dobro. Ako ostadoste tri i po godine, stvarno mi nije jasno. Generalno, zaista je tako i to su već i javni nastupi. Niko nikome ne odgovara. SPO i SPS, ponovo se Vuk nešto mrda, promenio je totalno politiku. Mislim da zaista nema smisla, ali nadamo se da će se Ministarstvo potruditi da za sledeću godinu pripremi jedan korektan budžet i da naša poljoprivreda krene napred jer zaista to zaslužuje i to je jedina privredna grana gde ostvarujemo suficit i gde svakako ima ekonomsku opravdanost.

Gospodine ministre, imate reč.
Gospodine ministre, imate reč.

Sve što su obaveze za ovu godinu će biti izmirene. Što je rečeno, to će biti i urađeno. Znate da je prošle godine podsticaj za junice bio manji nego što je ove godine. Isplaćena je jedna polovina. Ove godine će biti isplaćeno sve.
Kada pitate gde su pare, evo jedne od teme koja će biti potpuno izmirena, tih 25.000. Inspektori su sada na terenu, utvrđuju sve što se dešava. Naravno da grla stižu i da sve mora biti verifikovano. Pun iznos od 25.000 dinara biće isplaćen i ljudi u Ministarstvu će dati sve od sebe da te procedure koje nekada umeju da budu i zamorne, ali država mora da uradi sve te korake koje u propisi utvrdili da to ubrzao i da novac isplatimo.
Sve premije za mleko će biti isplaćene. To su veći izdaci nego prethodnih godina, tako da se tu nalazi odgovor na vaše pitanje.
Reći ću još jednom oko budžeta za iduću godinu. Imaćemo ozbiljnu debatu, dve stvari koje nisu vezane za podsticaj i za premije nego su i kapitalno važne. Prva je navodnjavanje. Svi instituti u Srbiji koji su za to sposobni biće angažovani. Neki su već angažovani da rade projekte za navodnjavanje. Uradićemo sve što je u našoj moći da sada već u ovom mesecu i do početka građevinske sezone završimo sve potrebne procedure. Mi možemo sa sadašnjeg stanja stvari, gde imamo 100 hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem, u naredne četiri godine da dođemo na milion i 100 hiljada hektara zemljišta.
Definisali smo za iduću godinu projekte koji su u ovom trenutku negde na 270 hiljada hektara. Potrebno je da vidimo što sve i koliko je moguće brzo da bude završeno kroz projekte da bi mogle da budu sprovedene procedure u izboru izvođača, da dobijmo najpovoljnije i najbolje moguće cene i da skrenemo odmah čim to vremenske prilike početkom godine budu dozvolile da se to radi.
Vrlo ćemo brzo izaći sa procenama koliko samo u proteklih 10 godina nismo ostvarili prihoda, što bi se pravnički reklo, kolika nam je izgubljena dobit zato što nismo iskoristili potencijal zemlje u navodnjavanju. Imajući u vidu klimatske promene i jedan trend i ulazak celog ovog dela sveta u jednu puzajuću sušu, mislim da je to suštinski najvažnija stvar.
Pored toga, u toku iduće godine, mislim da ćemo čekati do kraja iduće godine da to završimo, napravićemo u celoj Srbiji mrežu hidrometeoroloških stanica koje će u stvari biti centri za obaveštavanje gde ćemo moći da utvrdimo postojanje raznih vrsta štetočina u vrlo kratkom roku, što će jako da smanji trošak jer će zaštita biti vrlo precizno postavljena. Zbog toga ovi savetodavci imaju jedan vrlo ozbiljan posao, da ih što pre obaveste o svemu tome. Ekonomski vrlo značajna stvar, ali isto tako i u kvalitetu proizvodnje jer ćemo imati kvalitetniju produkciju zbog manje upotrebe sredstava za zaštitu.
Dakle, to su samo dva segmenta koja će biti predmet budžetske debate jer je za sve to potreban novac. Delim sa vama temeljno vašu tvrdnju da svaki dinar uložen u poljoprivredu može, ne petostruko, desetostruko da se vrati, ali taj dinar mora da bude potrošen na najprecizniji mogući način i moramo da uspostavimo kontrolu na trošenje tih para. Šta se dešava sa svakim dinarom koji ulazi u poljoprivredu? To je naš zajednički interes. To prevazilazi našu uobičajenu parlamentarnu debatu. To je pitanje ne samo ekonomskog kapaciteta zemlje, to je bezbednosno pitanje.
Što budemo snažniji toliko ćemo imati veći kapacitet da sprovodimo politiku koja u punoj meri omogućava zaštitu svih naših interesa. Imamo jedan ogroman potencijal i mislim da smo na jedan korak da to uradimo. Veliki instrument za to će biti budžet za 2012. godinu i neće se svesti samo na to da li je 140 evra po hektaru ili nije i da li je po količini ili po površini. To ljude zanima jer to je živ novac koji dobijaju. Taj predlog će biti kompleksan. Davaće neke stvari odmah kao efekat u 2012. godini. Mnoge stvari predstavljaju proširenje kapaciteta koje zemlja ima da bi iskoristila svoje neverovatne potencijale i sada da ne opterećujem dalje, zbog čega je važno da povećavamo i dubinu humusa na zemljištu i da to ne možemo bez razvoja stočarstva i da imamo velike poslove da završimo.
Bez obzira ko će biti ministar i bez obzira kako će se stvari razvijati, imamo jedan jasan pravac koji ako ga budemo u narednih 10 godina sprovodili, postaćemo jedna poljoprivredna sila i ekonomski znatno moćnija zemlja nego što smo danas.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović, koji želi reč.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 39. stav reči - na oglednom polju i u laboratoriji, da se brišu. To je u stvari povezano sa starim zakonom, gde ministarstvo može u poslu ispitivanja sorte iz stava 1. ovog člana poveriti pravo licu koji u pogledu kadrova, opreme i uređaja ispunjava uslove za vršenje tih ispitivanja ili da prihvati rezultate već obavljenih ispitivanja sorte, u oglednom polju, laboratoriji ili drugim ispitivanjem. Molim vas, pa ovde u ovom članu 19. vi brišete - na oglednom polju, laboratoriji, pa vas pitam da li se ta ispitivanja mogu vršiti negde u saksiji ili da se vrši, kao što sam i rekao na Institutu za fiziku, gde se mogu koristiti savremene metode, korišćenjem plazme, da bi se mogao utvrditi stepen klijavosti jedne biljke.
Ali, pre nego što počnem stručno da vam obrazlažem ovaj amandman, da ne bih zaboravio, jutros kada sam pošao, verujte mi, građani prate ovo, pa me pitaju - da li će ova četvrta zaostala tranša seoskih penzionera, kada će im se isplatiti ili kada će oni doći mučenici na red? Vi dobro znate da taj seljački hleb nije sa sedam, nego sa 77 kora, da je, ako tako mogu reći, najkrvavije zarađen. Jer vi pričate i dobro vas slušam i zašto i kažem – lepo je sve to pričati, ali da li je danas moguće to sve sprovesti u delo, prvo, biološki, jer danas selima nemamo potomaka koji bi nastavili ciklus proizvodnje jer su zbog nerentibilnosti mnogi napustili i otišli su u gradove.
Ali, da se vratim ovome što je najbitniji i najvažnije, ovom zakonu. Molim vas, koliki period je potreban, baš postavljajući naučnicima na institutu ovaj amandman, da mi kažu - potrebno je duži period pratiti mutaciju gena. Znači, ne može se ići tim savremenim plazma metodom, da bi vi mogli sada da utvrdite stepen klijavosti i kroz klicu da utvrdite koliko je ili kako je ostalo gena na osnovu mame i tate, koje su sprovedene prilikom ispitivanja.
Ono što je takođe vrlo bitno, želim da vam kažem, potrebno je ne samo ove subvencije koje napominjete 14 hiljada po hektaru, što ne krenemo drugom metodom? Hajde da vršimo subvencije prema količini proizvedenoj, da vidimo. Tu ćemo svi koristiti agrotehniku, ali da te subvencije budu veće, imaće više i država, a imaće više i onaj koji to proizvodi.
Reći ću vam, paritet cena vezano za proizvodnju mleka. Godine 2000. bio sam jedan od većih proizvođača mleka. Tada je cena mleka bila 18 dinara, a cena nafte je bila 23. Danas se kreće cena mleka od 25 do 32, a dobro znate kolika je cena nafte i svih ostalih inputa u datoj proizvodnji.
Da li treba povećati ovu proizvodnju? Danas 550 hiljada hektara treba da se poseje ili je već posejano ovom redukovanom metodom ili svim mogućim htenjem seljaka da se poseje pšenica. Nažalost, semenska roba nije korišćena, nego je većinom iz ambara.
Dali će biti posejano milion i 500 hiljada hektara pod kukuruzom? Sumnjam, jer je 250 hiljada hektara zaparloženo zemlje. Oni su je zaparložili koji kažu – nemamo računa da ulažemo, jer na kraju dobit nije.
Pogledajte ovo što je moj kolega Krstin govorio o suncokretu. To je, mi je tako zovemo, industrijska biljka, ali nije. Preko milion i 200 hiljada je posejano, a imamo taj asortiman koji će se posejati. Ali, vidite, tu imamo najveće, da ih nazovemo, sorte, najznačajnije postignute rezultate baš u semenskoj robi, što se tiče suncokreta.
Još jednom da vam kažem, pazite. Mi postižemo, što vam kažem po količini subvencije? Mi sa istim semenom u Rusiji ili bilo gde, u Mađarskoj, postižemo od pet do osam tona korišćenjem naše semenske robe, a kod nas ne možemo od tri do pet. Šta to govori? Govori da nismo primenili svu tu agrotehniku. To je taj problem koji nas tišti.
Drugo, ima još jedan problem koji, nažalost, nisam postavio gospodinu Ćiriću, a otišao je, jer je moja minutaža bila kratka, pa zbog čega ne koristimo 10 hiljada evra, kao što se koristi sad, da se podigne taj nivo proizvodnje u Zastavi Kragujevac, prilikom prijema, ili radnik koliko dobija da bi ostao na svom radnom mestu? Što 10 hiljada evra ne date malom poljoprivrednom proizvođaču da sa njim sklopite ugovor, pa da nastavi proces proizvodnje? Jer, biološki, ako ne povežete tu proizvodnju, stočarsku proizvodnju sa selom, nema, svi će da odu. Danas tu nema šta da govorimo. Biološki, svi napuštaju sela, odlaze prema urbanoj sredini.
Znači, to je taj jedan problem. Moraju da postoje te subvencije, ako mislimo sve ovo što smo danas zajedno izneli, ovo što smo, da kažem, nekakvim sistemom reprodukovanja govorili šta treba da se učini na poljoprivredi, samo jedina pomoć jeste država. Govorim vam, zato što su kombinati, prerađivačke firme uništene. Pogledajte samo čipsaru koja je bila u Čačku. Ona je, nažalost, je zatvorena.
Što je zatvorena? Zbog kriminalne privatizacije, kupovinom svega onoga onaj što je kupio. Pogledajte zadruge, pogledajte firme gde danas, prilikom ulaska u te firme vidite drvo da raste tamo gde su nekada ljudi čistili svoju obuću, cipele, da bi ušli, gde se zadržalo još pomalo zemlje, pa je semenska biljka pala tu i došlo do rasta, znači, biljke, voćke ili bilo čega drugog, to je opustošilo danas Srbiju. Možemo pričati, možemo sami sebe lagati, možemo pominjati da ćemo dobiti bespovratne kredite od EU, možemo govoriti da ćemo imati pristupa u predpristupnim fondovima. Od tog posla nema ništa. Moramo se uzdati u se i u svoje kljuse. U Japanu su proizvodili hranu u lejama, kako mi proizvodimo danas luk, e tu su oni proizvodili. I da nije bilo seljaka, velika ekonomska kriza koja se desila 1993, 1994. godine, teško bi mogli preživeti. Hvala vam.

Gospodine ministre, imate reč. Izvolite.

Prvo ću o amandmanu. Ovde se govori o troškovima ispitivanja. Pored ispitivanja na oglednom polju u laboratoriji utvrđuju se sva pitanja vezana za ime, utvrđuje se neponovljivost itd, tako da postoje još neki troškovi, osim ovoga što je na polju i u laboratoriji. Onda to mora da bude predviđeno, da bi ta cela procedura mogla da bude završena.
EU je stvar koja je za poljoprivredu mnogo važna. Samo jedan primer, mislim da je za nas veoma slikovit. Litvanija je zemlja koja ima 3,5 miliona stanovnika. Imaju između 500-600 hiljada porodica koje se bave poljoprivredom. Njihov budžet, ili kako bi se to moglo reći, njihov sopstveni, originalni jeste, manje-više kao naš - 200 i nešto malo više miliona. Ono što oni iz EU kao budžeta za poljoprivredu dobiju jeste milijardu evra. Dakle, 3,5 miliona ljudi, 500 hiljada porodica koje se time bave, ima milijardu i 200 miliona evra u budžetskoj 2011. godini. To je EU za seljake.
Srbija bi dramatično drugačije izgledala da ima četiri godine budžet od milijardu i 200 hiljada evra za poljoprivredu. Mnogo drugačije, nego što je sad.
Poštujem sve naše razlike oko toga kuda bi zemlja trebala da ide. Zbog ovoga, verujem da bi trebalo da uđemo u EU, jer je to dobro za 800 hiljada porodica koje se bave poljoprivredom.
Mislim da ćemo oko subvencija imati još razgovora. Volim da čujem sve predloge i ideje, pošto postoje veliki otpori da subvencije budu i po količini, a ne samo po hektaru i zato je dobro da imamo debatu o tome. Suštinski, naravno, loše je i nemamo baš 250 hiljada hektara u parlogu, po statistici imamo 175 hiljada. Ali, u suštini, mi da podignemo prosečnu produkciju po hektaru na ovoj površini koju sada imamo, bili bi smo vele sila, koja je u poljoprivredi i u regionu potpuno nedostižna za sve druge.
To će da bude cilj agrarne politike u 2012. godini, da dižemo prosečan prinos. Izneću predloge kako da se do toga dođe. Prvo ću izneti predloge članovima Vlade, da bismo dobili budžet. Kada ga budemo tražili, onda ću tražiti i podršku ovde od vas kada se budemo pojavili.