Narodna poslanica Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Detaljne informacije o nestalom zahtevu za skidanje imuniteta čoveka koji je malopre govorio mogu se dobiti od gospodina Nenada Konstantinovića, koji dobro zna, a to je više puta i rekao da je taj zahtev nestao još u vreme kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Administrativnog odbora.
Što se tiče ko je vlast, ko je opozicija, ovo što je Krasić pokazivao, evo Nikolić je na drugom mestu - EU, NATO nema alternativu. Doduše, ja bih ga stavila na prvo pošto je on rekao da bi brže uveo Srbiju u EU nego što radi Boris Tadić, odnosno brže bi sunovratio Srbiju nego što to radi Boris Tadić. Samo sam htela da objasnim to vezano za ovaj zahtev upućen Administrativnom odboru. Inače mi zaista ne bi palo na pamet da repliciram biću koje je ne samo ukralo mandat, nego danas i identifikacionu karticu koleginici. Hvala.

Molim vas, ne može biti u skladu sa Poslovnikom da ste u zabludi oko toga odakle je identifikaciona kartica sa drugim imenom kod narodnog poslanika, ja sam to dva puta jasno rekla i izvinila se zbog nenamerne tehničke omaške i ne mogu da podvedem ni pod jednu odredbu Poslovnika, mogu samo da zamolim da način obraćanja drugim narodnim poslanicima na takav način, da zamolim da se podsetimo da uvek više govori o nama, nego o onim drugima kojima se obraćamo, pa vas molim da to ne činimo.
Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Po poslovniku bih, gospođo predsedavajuća. Jednostavno je izrečeno da je moj kolega ukrao nečiju poslaničku karticu. On je duplikat kartice uzeo iz tehničke službe. Tehnička služba je greškom ukucala ime poslanice, a ne njegovo ime, tako da nema govora ni o kakvoj krađi, gospođa Vjerica Radeta to jako dobro zna. Hvala.

Zahvaljujem vam.
Narodna poslanica Marina Toman.
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević ima reč, pa narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo danas o Predlogu zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao u junu 2010. godine. Dakle, pre nekih godinu i po dana. Ovo je jedan od retkih zakona koji se toliko zadržao u proceduri, što bi mogao da bude signal da nije bilo sigurnosti da li treba izaći sa ovakvim izmenama. Mi u poslaničkom klubu SRS smo pažljivo analizirali predložene izmene i primetili da se odredbe kojima su predložene izmene ne podudaraju sa vrlo lepo napisanim obrazloženjem za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama.
U obrazloženju sa onako fino provlači ideja o nekoj pravednosti, pravednoj raspodeli, o nagrađivanju prema radu tj. prema radnom učinku. Ono što možemo reći jeste da je ovo primer one izreke – da hartija trpi sve, pa se može pisati svašta. Kada bi predložene izmene i dopune zakona bile usvojene to bi izazvalo pravi haos u sistemu zdravstvene zaštite, naročito u delu primarne zdravstvene zaštite, jer se ove izmene odnose na njih i na novi način isplate zarada. Ako je neko mislio da će na ovakav način unaprediti kvalitet zdravstvenih usluga ili se grdno prevario ili ima neki skriveni cilj.
Za ovo vreme od godinu i po dana, koliko se predmet izmena nalazi u skupštinskoj proceduri, sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više puta se obraćao institucijama sa zahtevom da se pomenuti Predlog zakona povuče iz procedure. To su ljude koje ove izmene dotiču i oni su detaljno analizirali novi način obračuna i izračunali da će ovim načinom doći do smanjenja plata. Sada bi neko mogao reći da se na taj način smanjuje samo osnovna plata, ali da se može nadomestiti ostalim elementima koji zavise od radnog učinka, pa primenom tog metoda neko će imati mogućnosti i za viši iznos plate.
Ova rešenja možda nisu problem za lekare i medicinsko osoblje u gradskim sredinama i u mestima u kojima živi veći broj stanovnika. Oni će verovatno nekako moći da nadoknade tu razliku zahvaljujući brojnosti pacijenata, ako će to biti kriterijum koji će određivati onog dela plata koji se odnosi na radni učinak koji je sada predložen kao novi element obračuna zarada.
Vidimo da je članom 2. predložen novi član 4a, kojim se definiše da procentualno uvećanje osnovne plate izražava priznati radni učinak po osnovu obima rada, kvaliteta izvršenog posla, broja i strukture opredeljenih osiguranih lica, kao i drugih kriterijuma i merila utvrđenih aktom iz stava 3. ovog člana. O stavu 3. ću kasnije nešto malo reći.
Stav 2. koji sam pročitala mogao je da predloži samo neko ko ne živi u Srbiji ili ako živi onda je zamišlja kao savršeno društvo. Mada je predlog zakona pisan u junu prošle godine, dakle godinu i po dana pre sprovođenja i objavljivanja rezultata popisa, pa je neko mogao da drži zatvorene oči pred stvarnošću. Kolika je surova stvarnost pokazali su rezultati popisa sprovedenog pre mesec dana.
Da li je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona o izmenama razmislio ukoliko nejednak položaj stavlja lekare i medicinsko osoblje koji rade u samim domovima zdravlja i zdravstvenim stanicama u gradovima i u ambulantama u selima koja su kilometrima udaljena od gradova u kojima živi neuporedivo manji broj stanovnika? U mnogim mestima je sve manje stanovnika i mnogo sela izumire. Hoću da istaknem da prvi podaci popisa u Jablaničkom okrugu iz koga ja dolazim govore da je u odnosu na popis iz 2002. godine u Leskovcu manje 7.782 lica, u Bojniku 2.000 lica, u Vlasotincu 3.073 lica, Lebanu 2.409, Medveđi 2.869 i Crnoj Travi 870 ljudi manje. U svim opštinama registrovan je pad stanovništva, niti u jednoj porast niti stagnacija broja stanovništva. Primetan je pad nataliteta i porast mortaliteta. Od zvaničnika u Leskovcu dobili smo podatke da se godišnje rodi oko 1.200 beba, a umre oko 2.200 ljudi. Značajne su i migracije prema severu zemlje.
Popis je takođe pokazao da na teritoriji Republike Srbije ima 377.335 stanovnika manje u odnosu na prethodni, mada je to broj koji se odnosi na popis bez podataka sa KiM. U jedanaest mesta nema više nijednog stanovnika dok u 975 sela ima manje od stotinu stanovnika.
Ovi podaci izgleda nisu nikakvo merilo za ovu vladu prilikom donošenja bilo kakvih odluka. Ako u vreme kada je pisan ovaj predlog zakona nije bilo rezultata popisa. Sada kada je stavljen na dnevni red Skupštinskog zasedanja bilo je rezultata popisa i dostupni su svima. Na ovaj način se stavljaju nejednak položaj lekari u urbanim sredinama i lekari u ambulantama u selima sa malim brojem stanovnika.
Popis je takođe pokazao i porast stanovnika u velikim gradovima. Sada hoću da podsetim da je članom 68. Ustava zagarantovano da svako ima prava na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali kako se stvari odvijaju uskoro će se dovesti u pitanje dostupnost zdravstvene zaštite mnogim stanovnicima. I do sada je ovaj problem bio prisutan u velikoj meri. Navešću samo jedan primer iz svog okruženja, pretpostavljam da je prisutni predstavnici Vlade znaju za neka mesta na jugu Srbije, a evo i prilike da se čuje kakve probleme ti stanovnici u tim mestima imaju sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
Od pre nekoliko godina u Leskovcu se počelo sa praksom da se ukida druga smena rada ambulanti u udaljenijim mestima ili se ukida rad određenim danima. Tim povodom su i odbornici SRS u Skupštini grada Leskovca imali inicijativu za normalizovanje rada i zaključkom skupštine i dopisima Ministarstva zdravlja u jednom periodu je koliko toliko normalizovan rad jedne od ambulanti. Radi se o ambulanti u Predejanu u kojoj se leče meštani 11 okolnih sela. Kako sada stoje stvari, a o nekom poboljšanju nakon usvajanja ovih izmena ne možemo sigurno da govorimo.
Ovim predlogom zakona pored toga što se lekari i medicinsko osoblje stavljaju na jednak položaj, krši se i Zakon o radu, član 104. koji garantuje da se za isti rad ili rad iste vrednosti garantuje jednaka zarada. Malo čast smo imali prilike da od uvaženog doktora Paje Momčilova čujemo, on je citirao taj stav 3. koji govori o tome.
Sada dolazim u situaciju da Vlada uredbom utvrđuje korektivne koeficijente, najviše procentualno uvećanje osnovne plate, kriterijume i merila za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog učinka kao i način obračuna plate. Vladina uredba će biti ta koja će se primenjivati, a ne Zakon o radu i član koji je malo čas pomenut.
Dalje članom 3. menja se član 5. osnovnog zakona tako što se umesto obračuna dodatka na platu prema Opštem kolektivnom ugovoru obračun vrši prema Propisima o radu. Ono što se jasno prepoznaje kao namera predlagača ovih izmena jeste da se u okviru primarne zdravstvene zaštite želi da se napravi političke haos. Lekari i medicinsko osoblje će bukvalno biti zainteresovani da rade tamo gde ima najviše pacijenata, a to će biti raspoređeno u tim domovima zdravlja i ambulantama jasno je da će se oko toga voditi politički rat, jer svakome je bitna veća plata, ma koliko ona bila veća.
Umesto unapređenja kvaliteta usluga pacijentima imaćemo premeštanje lekara i osoblja po kriterijumu političke podobnosti ili nepodobnosti. Imaćemo borbu kog lekara će izabrati pacijent koji nije izabrao svog lekara opšte prakse ili stomatologa, jer to su novi uslovi koje je pred nas sve postavio Zakon o zdravstvenom osiguranju. Bez tog izbora nema overe zdravstvene knjižice.
Kakav je problem kada je izaberete lekara koji u vreme godišnjeg odmora ode na svoj zasluženi odmor, što je najnormalnije ili slavi krsnu slavu, a vi iznenada dobijete temperaturu 40 stepeni. Može svako od nas redom da govori jer su administrativne procedure toliko komplikovane da ne dozvoljavaju drugom lekaru da vas primi pre pacijenata kojima je on izabrani, a koji su zakazali pregled.
Dok dođete na red, temperatura će otići preko 40, jer niste zakazali, niste mogli da pretpostavite da će vam se odjednom zadesiti to da se razbolite i da dobijete visoku temperaturu, ali ovim putem zaista moram da istaknem da je u Srbiji još uvek humanost lekara i ispred svih tih administrativnih barijera koja ova Vlada pred njih postavila.
Na kraju, posle mnogobrojnih upozorenja predstavnika SRS i iznošenje podataka o previsokim platama u javnim agencijama i javnim preduzećima, očekivali smo izmene zakona koje bi se odnosile na njih. Umesto toga, pred nama su izmene koje se odnose na samo jedan deo zdravstvenih radnika i to izmene koje iako je predlagač se potrudio da ih predstavi kao pozitivnu novinu, zaista to za njih ne možemo reći.
Pitanja koje se neminovno nameću jesu – zašto se, na primer, rad u agencijama i nekim drugim institucijama ne plaća po učinku? Imali smo prilike da se u 2009. godini plate bile i do 466.939 dinara.
Imali smo prilike da čujemo insistiranje predlagača ovih izmena na nagrađivanju prema radu i vrednovanju rezultata rada. Zašto, recimo, Vlada Republike Srbije ovaj princip ne primenjuje na rad mnogobrojnih agencija? Verovatno zbog toga što se kada bi se ovaj princip primenio, npr. kod Agencije za privatizaciju, svi od njenog postojanja pa do današnjeg dana ne da ne bi trebali da prime bilo kakvu platu, već da bi nadoknadili štetu koju su naneli građanima Srbije, morali bi da se mnogo zaduže i da za života ne otplate kredite, makar krediti bili i oni povoljni kod banaka, a kako se to neki trude da predstave da je bankarski sistem kod nas uspešan i mnogim kreditima govori kao povoljnim. Takvi koji su uništili privredu Srbije, samim tim i živote mnogih ljudi, primaju više od tri lekarske plate, dok se lekarima koji su često u prilici da se bore da spasu ljudske živote, jer u mestima koja su prilično udaljena od gradova lekari primarne zdravstvene zaštite su često u prilici da spašavaju živote onih koji nemaju privilegiju da žive u centru velikog grada. Zahvaljujem.

 Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS je neprihvatljiv ovaj zakon iz više aspekata. Ukazaću na pravni, finansijski i zdravstveni aspekt.
Zašto je neprihvatljivo sa pravnog aspekta? Radi se o jednoj materiji koja predstavlja sistemski zakon. To je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i neprihvatljivo je u jednom kompleksnom zakonu koji reguliše način utvrđivanja isplate plata u raznim državnim organima i javnim službama. Inkorporirati, ubaciti samo jedan segment, a to je u ovom slučaju zdravstvena i zdravstveno osiguranje, to je nemoguće. Pravno je to nemoguće. S ovog aspekta vam kažemo da ne radite to, to je krajnje neprihvatljivo.
Sve ono što u pravnom smislu ubacite, tako ste to ovde ugradili u ovaj zakon, to će važiti i za sve ostale. Ovo jesu zajedničke odredbe, ali zašto tek Ministarstvo zdravlja, koje brani ovaj zakon, uvodi kategoriju radnog učinka? To je gotovo nenormalna situacija da mi nemamo radni učinak kao elemenat određivanja uslova i utvrđivanja visine zarada. Ali, evo, vi ga sada ovde ugrađujete u ovaj zakon kroz izmene i dopune i on će postati sastavni deo ovoga. U buduće ćemo radni učinak imati i kod predsednika Republike i kod predsednika, potpredsednika Narodne skupštine, predsednika, zamenika predsednika poslaničkih grupa, predsednika itd. raznih službi državnih itd.
Vi kažete u obrazloženju sledeće – cilj je stvaranje uslova za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, a na drugoj strani kažete da neće biti potrebna sredstva za sprovođenje ovoga zakona. To je opet nemoguće. Ako kažete da stvaraju uslove za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja kako u primarnom, tako u sekundarnom, tercijalnom nivou, zdravstvene zaštite i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja… puno nedorečenosti itd.
Sa aspekta SRS ovo je neprihvatljivo iz jednog racionalnog razloga, a to je da je Vlada donela reformu zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite još 2002. godine. Znači, gotovo 10 godina smo u reformskom zahvatu i tek danas u ovoj skupštini raspravljamo nešto što nije kategorija zakona. ne sme se to definisati zakonom zato što prema drugom sistemskom zakonu, Zakonu o radu, kaže da se ova materija reguliše kolektivnim ugovorima, od opšteg kolektivnog ugovora, posebnog i pojedinačnog.
Kakva je sudbina opšteg kolektivnog ugovora? U zamrzivaču je. Godine 2008. pred izbore opšti kolektivni ugovor je potpisan od strane svih relevantnih faktora i kada treba da se primeni onda je napravljen aneks. Posle tog aneksa je prolongirano posle šest meseci i posle toga je zvanična informacija Vlade da je to zamrznuto. To je jedna prevara.
Da ostavim opšti kolektivni ugovor, ovde se radi o pojedinačnom kolektivnom ugovoru koji mora obuhvatiti ovu materiju koju ste ugradili u zakon.
Sa pravnog aspekta mislim da je neprihvatljivo da to bude po hitnom postupku. ove nebuloze koje ste ovde ostavili to liči na skupštinu i administrativnu službu, kako Vlade tako i Skupštine. Godinu i po dana leži negde u fiokama Skupštine i onda se povuče pa po hitnom postupku pa kaže – radi što hitnijih promena u načinu finansiranju zdravstvenih usluga. Pa nijedna reč u samom zakonu ne govori o načinu finansiranja zdravstvenih usluga, kaže – na svim nivoima zdravstvene zaštite koja se planira u 2010. godini, a koja zahteva i promenu u načinu finansiranja plata zaposlenih u zdravstvu, neophodno je itd. Ovo tačno liči na način kako vi radite. Prvo, u materiju zakona ubacite nešto što ne pripada. Sa druge strane, po hitnom postupku, jer je to krajnje neophodno. Zašto je neophodno ako to nije bilo neophodno posle reforme koja je početa 2002. godine, da se to sada ubaci? Zašto radni učinak tek sada, zašto nije 2002, 2003, 2005. godine? Zašto nije odmah posle donošenja Zakona o radu i drugih sistemskih zakona koja su regulisala sistem zasnivanja radnog odnosa itd.
Mnogo je nepoznanica, mnogo nebuloza. To je jedan zakon koji nećete moći promeniti u praksi. Niste usaglašavali, nemate stručna mišljenja itd. U pravnom smislu ovaj zakon treba povući jer ne smete regulisati ovo zakonskim propisom.
U finansijskom smislu kažete da neće biti neophodna svest. Kako ćete u postojećem sistemu nagrađivanja ugraditi radni učinak? Za radni učinak je neophodno obezbediti određena sredstva. Ako se radi o preraspodeli kako ćete nju rešiti, jer ovde ni jednom rečenicom niste rekli preraspodelu i kako ćete to rešiti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u odnosu na sve ostale oblasti zdravstvene zaštite.
Kada se govori o finansiranju državnih institucija i administracije, moramo reći da prema učešću plata u državnoj administraciji Srbija je prva u Evropi sa 13% BDP.
Iza nas je Litvanija, pa posle Litvanije debelo. Mi smo negde sada na 13% BDP, ono što se izdvaja. I katastrofalno je to, prema podacima, da smo negde od 2000. godine, sa negde oko 380 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji došli sada na 530 hiljada u državnoj administraciji. Ali se i to ne zna.
U nekoliko navrata sam postavio poslanička pitanja i još nisam dobio odgovor, a znam zašto nisam i neću ga dobiti, zato što nijedna državna institucija u Republici Srbiji nema tačne podatke o tome koliko se stvarno radnika finansira državnih službenika, činovnika, finansira iz budžeta Republike Srbije, iz pokrajinskih budžeta i iz budžeta lokalne samouprave, nepoznat broj. Zašto? Zato što imamo više kategorija radnih odnosa. Imamo stalni radni odnos, imamo radni odnos na određeno.
Mi danas u državnoj administraciji imamo radnike koji rade 10-ak godina. Pet godina, to je običajno da se radi. Evo, spomenuću jednu državnu službu, to je Uprava za katastar, gde je gotovo uobičajeno da to traje nekoliko godina.
Ugovori o delu, na hiljade radnika radi na taj način. I to sve prolazi, inspekcije rada sve to znaju, tu dokumentaciju dostavljaju nadležnom ministarstvu. Međutim, nadležno niti jednu prijavu po tom osnovu nije. Direktno se krši osnov.
Ali, da se vratimo na finansijski okvir. On je zabrinjavajući. To vas mora zabrinuti. Ovo govorim zbog naroda da i on zna. Godine 2005. za državnu administraciju se izdvajalo 84 milijarde dinara. To je predstavljalo 15% budžeta, tog budžeta za 2005. godinu. Godine 2011. to je preko 200 milijardi, biće to i preko 210 milijardi. To je preko 30%. Znači, sa 15% za 6 godina smo došli na 30%. Gde je tu kraj? Gde je kraj toj bahatosti?
Još drastičniji primer o tome šta činite u oblasti radnog prava je podatak da od negde milion 700 hiljada zaposlenih radnika, 530 hiljada radnika prima platu iz budžeta. Ogroman broj. Ni u jednoj državi sveta nemate ovakav procenat kao što mi imamo.
Taj broj od 150 hiljada zaposlenih radnika u poslednjih 10-ak godina jasno govori da ste zamenili privredu sa državnim službama i vaše pulene, vaše simpatizere, vaše članove prebacujete iz privrede, zatvarate privredu, privredne subjekte, i radnike prebacujete u ovu sferu gde znamo i sami da se iz budžeta ne može finansirati to što se finansira ovog trenutka.
Što se tiče finansiranja, samo ću ovaj aspekt radnog učinka. Ministre, vi ovde kažete – na ovaj način će se stvoriti uslovi da se na primarnom nivou zdravstvene zaštite uvede novi model plaćanja za pružene zdravstvene usluge u domu zdravlja, primenom modela plaćanja po glavi stanovnika. Nijednoj zemlji to nije prošlo, neće ni ovde. I ovako imamo ogromne probleme sa brojem pacijenata koji nam dolaze u zdravstvene ustanove, primaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, imaju ogromne probleme da dođu na red i da kažu sve ono što treba da kažu doktoru. To traje onoliko koliko to u zdravstvenom i socijalnom smislu treba da se kaže.
Ako to bude nagrađivanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti prema broju, prema glavi, imaćemo brzi voz koji će prolaziti itd. Doktori neće ni da vas slušaju. Zašto? Njih interesuje broj. Recepti itd, šta me briga, bitno je da nabijemo određenu količinu radnika za danas, sutra još više, prekosutra još više itd, imam veću platu. To je neprihvatljivo.
Ministre, povucite ovaj zakon. Iz pravno, finansijskog i zdravstvenog aspekta ovo je loš zakon. Nećete ga moći primeniti a celokupno društvo imaće ogromnu štetu. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić, i on je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zarad javnosti samo da podsetim, iako su to učinile moje kolege, verovatno građanima, kao što ni koleginici Vjerici Radeti juče nije moglo da bude jasno da ćemo danas raspravljati zakon koji je dostavljen nama u junu 2010. godine, a kao zakon koji treba razmatrati po hitnom postupku.
Pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, koji je dostavljen 10. juna 2010. godine, sa namerom i uz predlog da se o tom predlogu zakona raspravlja po hitnom postupku. Eto koliko je on hitan. Ovo je možda najbolja slika kako Vlada Republike Srbije radi.
Gospodine ministre, vas su neke moje kolege pokušale malo da operu od odgovornosti. To se ne može učiniti u potpunosti. Istina, vi ste najmanje odgovorni za to. Vi ne patite od stranačke genetike. Važite za veoma pragmatičnog čoveka, ali kad ste videli ovo, niste mogli, niste trebali da prihvatite da u ime Vlade Republike Srbije govorite o ovom zakonu.
Da li je vas neko prevario, u to ne ulazimo, to nije ni bitno, te stoga deo odgovornosti stoji na vama za ovako loš predlog. Jer bi se moglo reći – otkud sad kad mu vreme nije da se raspravlja o ovome?
Sindikati su rekli ono što su rekli. Srpska radikalna stranka je politička stranka i ona ne ulazi u sindikalno organizovanje. Naravno, svi zajedno želimo da poboljšamo standard i zaposlenih i onih koji to nisu, da im damo šansu. Obaveza i odgovornost Vlade Republike Srbije jeste da stvori takve uslove i takav ambijent da se na zajednici za zapošljavanje ili nacionalnoj službi za zapošljavanje nalazi što manji broj, a oni koji imaju potrebu da se leče, da se što kvalitetnije mogu lečiti.
Sad u ovakvoj situaciji, gospodine ministre, jedna vaša koleginica igrom slučaja radila je na VMA i da bi stavila samo do znanja, ne u pežorativnom smislu, koliko je teško biti ministar zdravlja, jer je to zaista jedan veoma odgovoran sektor, nije to da li ćemo napraviti neki poslovni ambijent ili neki posao ili nećemo, ili ćemo otići kod drugog dobavljača. Ovde se obraćamo po zdravlje i zbog toga je velika odgovornost i kaže ona 2008. ili 2009. godine – normalan čovek, ali samo u želji da naglasi probleme koji stoje u zdravstvu, normalan čovek ne bi mogao da prihvati odgovornost ministra zdravlja.
Mi znamo da je takva situacija u zdravlju. Najveći problem je korupcija. Nemojte čitati da su svi lekari i svo medicinsko i nemedicinsko osoblje koje radi na pružanju usluga zdravlja, da su svi podložni mitu i korupciji. Ali, kao što je dr Paja Momčilov rekao – to je sistemski problem i sa njim, čini mi se, nije lako izaći na kraj, nije se lako izboriti.
Koliko ćete vi u tome uspeti, ostaje da se vidi. Da li ste pokazali dobru želju i nameru da to tako bude? Čini mi se da jeste.
Evo šta kaže jedan lekar iz Zdravstvenog centra u Loznici. Na moje pitanje, on pripada jednoj političkoj stranci koja podržava Vladu, da li je on za EU, ovako je rekao – u privrednom smislu mislim da je to katastrofalno za Srbiju, ali pošto sam zdravstveni radnik, mislim da bi dobro bilo da uđemo u EU, da se konačno nađe neko ko će nam zavesti red. Izgubili su poverenje prvo u direktora zdravstvenog centra, ali to nije problem Zdravstvenog centra u Loznici. To je generalno problem u celoj Srbiji.
Kaže, trebao bi neko sa strane da nam dođe kao da će sada EU poslati neke svoje eksperte da budu direktori u zdravstvenom centru. Eto vidite kako je on prepoznao u čemu je problem i šta mi, čini mi se, nismo u stanju, odnosno vi gospodine ministre, zajedno sa Vladom čiji ste član, da uradite da promenite, da bi tu bilo nešto bolje i drugačije.
Korektivni faktori, ono otprilike po onome što vam je i sindikat u svom dopisu i obraćanju 15. septembra rekao, neće dovesti dobrom i pitanje je, ovde postoje kolege narodni poslanici, koji su i lekari, znaju da se ponekad u zdravstvu učinak ne može vrednovati kao nešto primarno. Znači, veoma je bitno da se pacijent primi i za najkraće vreme da se zbrine, da mu se pruži neophodna medicinska pomoć, ali pitanje je vremenskog programiranja. To nije proizvodnja nekog predmeta za koji tačno može po tehnološkim vremenima da se utvrdi.
Ovde, kada je u pitanju lečenje, nije lako do toga doći. I, možda će to dovesti do još nekvalitetnijih usluga u zdravstvu, a moram da kažem, hvala Bogu, nisam imao potrebu lično da koristim mnogo usluge zdravstvenih radnika, ali mi u Srbiji zasigurno imamo dobre lekare, imamo onih koji umeju dobro da leče, oni koji mogu dobro i uspešno da nauče druge, a pre svega, mislim na profesore na Medicinskom fakultetu. Imamo one koji znaju i da organizuju posao. Da li se svi sada nalaze na tim funkcijama? Ne nalaze se sigurno. Jer za razliku od vas, čini mi se gospodine ministre, da je do sada stranačka genetika bila osnovni preduslov, kako za ministarsku funkciju, tako i za funkcije direktora domova zdravlja, zdravstvenih centara, bolnica i slično.
Ovo nije obična privredna aktivnost, ovde treba naći najbolje i posvetiti vreme najboljim i postaviti ih na takve funkcije. Šta su zamerili sindikati? Zbog čega oni smatraju da ovo nije u redu, a najavljuje se oko desetak hiljada zdravstvenih radnika. Najveći broj su, verovatno, lekari koji kažu da se ovde nije ispoštovao sporazum koji ima Vlada sa sindikatima, da se nacrti svih predloga akta dostavljaju njima.
Predlog zakona i Uredba o korektivnom koeficijentu jesu u suprotnosti sa članom 104. Zakona o radu i zbog toga je to neprihvatljivo i zbog čega je ovaj predlog zakona neprihvatljiv za SRS. Predlog zakona i uredba o korektivnom koeficijentu nisu u saglasnosti ni sa članovima od 91. do 94. posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove, koje je u ime Vlade Republike Srbije potpisalo Ministarstvo zdravlja.
Oni procenjuju, a to su vam kolege iz SRS već govorili, i da se ovde ostavlja mogućnost da nešto što je osnovna motivacija efikasnog pružanja medicinskih usluga, to nagrađivanje, da se to reguliše uredbama i da to radi Vlada. Znači, polako se zalazi u jednu sferu koja se izmešta iz ovog parlamenta i prepušta se nekim pojedincima koji mogu nesavesno da obavljaju svoj posao.
Iako su neki ovde pomislili da će doći do povećanja zarada zdravstvenim radnicima, one će možda čak da se smanje. U prvoj godini za 10%, a u drugoj ili trećoj godini, kako je to već predviđeno i nekom dinamikom i u skladu sa tom uredbom, možda i do 30%. Zbog toga je sindikat 20. oktobra, u pet do 12, skrenuo pažnju da to nije u redu i najavljuju se veći i značajni protesti. Šta, gospodine ministre, kada se pokaže da su ti ljudi u pravu? Svakako je to tako i oni jesu u pravu.
Da li je moguće i da li ste vi razmišljali za ovo relativno kratko vreme koliko se nalazite na čelu Ministarstva zdravlja, doneti zakon koji bi odgovarao, ne u potpunosti, ali u najvećoj meri i zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, i pacijentima koji imaju potrebu da se jave i dođu u zdravstvene ustanove? Sigurno je da je to moguće, ali se mora shvatiti da je to ozbiljan posao.
Tu procenti o kojima smo vam već i ukazali kada je u pitanju, čini mi se Dom zdravlja Stari grad, i želja da se za kratko vreme obogati, pa čak i preko najhumanitarnije delatnosti. Kada to rade ljudi koji su položili Hipokratovu zakletvu, onda zasigurno u toj ličnosti izostaje lekar, a ostaje samo požuda za novcem. Čini mi se da ste u tom pravcu krenuli da rešavate neka pitanja. Ako ostanete usamljeni, to sigurno nećete moći da uradite. Kada kažem usamljeni, računam, ukoliko ne bude cela Vlada Republike Srbije stala iza vas po tom pitanju, u smislu da se raščisti korupcija u zdravstvu, onda vi nećete moći napraviti nikakav napredak i neke ozbiljne korake u tome.
Ako bi slušali poslanike SRS samo jednostrano, mogli bi da izvedete zaključak, da nama zdravstveni sistem ne funkcioniše na najbolji način. Da, i to je tačno. Mi imamo i svetlijih primera. Izneću samo dva ovde u ovom domu, da ukažem da može da bude i drugačije. Dobar primer jeste specijalna bolnica u Banji Koviljači, kod Loznice, gde od menadžerskog dela u toj bolnici, pa do pacijenata i svih zaposlenih, sve je regulisano na dobar način. Jedan je primer iz jednog malog mesta odakle ja dolazim, iz Ljubovije, da zdravstveni radnici, lekari i medicinsko osoblje, a pre svega mislim na medicinske sestre i na tehničare, brinu o svojim pacijentima i posle završetka radnog vremena, i sve do ozdravljenja pacijenta. To nema nikakve veze sa tim, ko je trenutno direktor doma zdravlja. Da li je to zbog toga što je to malo mesto, pa se međusobno poznaju ili su se možda posebno dobri ljudi školovali za ta zanimanja.
Gospodine ministre, kada sam već rekao ko se školuje za ta zanimanja, ako vam je problem da na kraju kažete koliko sada imamo lekara koji su nezaposleni, koliko medicinskih sestara, zdravstvenih tehničara, stomatologa, farmaceuta i da li ćete i vi možda, a to bih nazvao pre političkom fintom, predložiti, a to je kolega Nikola Krpić jednom tražio da se proba nešto uraditi, ali to nije dobro uraditi neposredno pred izbore, da pokažemo da brinemo o ljudima koji su se školovali i završili i postali lekari?
Ako nismo imali zaposlenja, ako ova vlada nije mogla u mandatu od tri godine da zaposli 1800 poljoprivrednih stručnjaka, ili ćete vi sada reći koliko imamo zdravstvenih radnika, da nije mogla za tri godine to da uradi. Ne kažem sve, jer nema verovatno ni u jednoj zemlji da su zaposleni svi ljudi poljoprivredni inženjeri, ili lekari. Ako nije mogla da prepolovi, ako nije mogla da smanji na zanemarljiv broj nezaposlenih, onda kako će i šta će se desiti, da jednom odlukom ili aktom, ili jednom uredbom, kaže – mi ćemo sada da zaposlimo one koji se nalaze na evidenciji za zapošljavanje.
Da li je to možda signal ili paljenje crvene lampice, da vi zajedno sa ministrom prosvete, počinjete polako da utvrđujete kriterijume koliko ljudi treba da se upisuje na određene visoko-školske ustanove? Školovati jednog lekara je možda i najskuplje školovanje. Neki medicinski privatni fakulteti ne mogu da dobiju sertifikat iz razloga što ne mogu da obave praksu. To podrazumeva da je zaista školovanje jednog lekara izuzetno skupo i za državu i društvo, ali svakako i za roditelje. Ako je to tako, onda moramo na jedan ozbiljniji način da povedemo računa.
Mi smo i niko više i nije od SRS, a pre svih, dr Paja Momčilov, kada se govorilo o vakcinama protiv svinjskog gripa, govorili o tome na početku, znači i pre nego što se ušlo u taj posao. Pokazivali smo i ukazivali smo da tu može da se desi nešto, odnosno da imamo indicija da će se desiti nešto što nije dobro i da će neko na tome ostati veoma čestit. Vi to niste verovali, a sada se pokazalo da smo apsolutno u pravu. U tome gospodine ministre, imate punu podršku od SRS da istrajete. Ne može se desiti da su samo odgovorne dve ili tri osobe za takvu jednu skandaloznu prevaru. Uključite se tu mnogo više, da bi uostalom, zadobili poverenje i rešavali neke obaveze koje kao ministar imate dužnost.
U članu 5. ovog predloga zakona je rečeno da će se akta doneti u roku od šest meseci. Ovo se manje odnosi na vas, verovatno pored vas sede vaše koleginice koje su duže u Ministarstvu zdravlja nego što ste vi, pa one znaju da li su ova akta doneta, da li će se odmah po usvajanju zakona i ona početi primenjivati, mada bi najbolje bilo i za zdravstveni sistem i za zaposlene u zdravstvu i za pacijente da ovaj zakon uopšte na ovakav način kakav jeste ne bude donet. Uostalom, ne radi se samo o ovom zakonu. Svi zakoni koje smo mi u poslednje vreme imali na dnevnom redu ovde su neka kupovina vremena, očekivanje tog 9. decembra ne bi li nešto dobili na štapu. Čini mi se da je kod ovog zakona to posebno naglašeno, a ne bi smelo da bude tako. Postoje zakoni koji u životima građana Srbije nemaju neku veliku primenu i neki veliki značaj, pa mogu da se slože, neće štetiti, ali ovo može i onako loše stanje u zdravstvenom sistemu da učini još lošijim. Nadam se da ni jednom savesnom čoveku nije stalo da to bude tako, nego prosto ima želju da se to drugačije rešava.
Zanima nas da li su podzakonski akti, koji će detaljnije razrađivati ove odredbe, da li su oni već urađeni ili nisu? Mi imamo određene informacije, samo da vidimo da li je to u toj meri i tačno. Vi znate, verovatno, kao zdravstveni radnik da su u staroj Kini najbolje plaćeni oni lekari koji su najmanje radili. Sa druge strane, to ukazujem da su oni vodili računa o zdravlju, a ne o bolesti. Želja poslanika SRS i moja lično, naravno, kao i velikog broja građana Srbije, jeste da i mi naš zdravstveni sistem dovedemo u takvo stanje da ljudi brinu, a posebno zaposleni u zdravstvu da vode računa o zdravlju građana Srbije, a ne kasnije kada to bude već potpuno kasno. Hvala vam.