Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno i zaposleni u Skupštini Srbije, bar jedan deo ne može da bude zadovoljan svojim zaradama i to onaj veći deo. Tačno je i što je ovlašćeni predstavnik SRS rekao da ima ovde određenih zaposlenih koji imaju određene privilegije, veće plate od predsednika Skupštine.
Kada neko u svojoj diskusiji, narodni poslanik izgovori neistinu, onda se dovodi u pitanje šta je tu istina. Evo mogu da obavestim, verovatno će to neki primiti sa žaljenjem, da nešto što ne postoji ne može ni da se izgubi. Protiv mene se ne vodi nikakav krivični postupak koji tužilac goni po službenoj dužnosti, čak ni prekršajni. Potpuno sam siguran da je tako i za gospodina Tomislava Nikolića.
Kada je u pitanju politička borba, za ovih 12 godina, koliko sam narodni poslanik, do sada je bilo da opozicija uvek napada vladajuću koaliciju, da prikazuje da je vlada nesposobna, da bi oni bili bolji sa željom da se izazove što pre pad vlade, odnosno raspisivanje prevremenih izbora, tako da ne razumem zašto jedna opoziciona politička stranka napada SNS, koja je takođe opoziciona politička stranka. Jedino ako ta stranka koja napada SNS već vidi Tomislava Nikolića kao budućeg mandatara i predsednika Vlade, a SNS kao stranku koja učestvuje u Vladi, pa to radite u napred, onda to mogu da razumem.
Možete da nastavite slobodno da napadate, mi na vaše napade nećemo više da odgovaramo.

Narodna poslanica Vjerica Radeta, pravo na repliku. Izvolite.

Detaljne informacije o nestalom zahtevu za skidanje imuniteta čoveka koji je malopre govorio mogu se dobiti od gospodina Nenada Konstantinovića, koji dobro zna, a to je više puta i rekao da je taj zahtev nestao još u vreme kada je Tomislav Nikolić bio predsednik Administrativnog odbora.
Što se tiče ko je vlast, ko je opozicija, ovo što je Krasić pokazivao, evo Nikolić je na drugom mestu - EU, NATO nema alternativu. Doduše, ja bih ga stavila na prvo pošto je on rekao da bi brže uveo Srbiju u EU nego što radi Boris Tadić, odnosno brže bi sunovratio Srbiju nego što to radi Boris Tadić. Samo sam htela da objasnim to vezano za ovaj zahtev upućen Administrativnom odboru. Inače mi zaista ne bi palo na pamet da repliciram biću koje je ne samo ukralo mandat, nego danas i identifikacionu karticu koleginici. Hvala.

Molim vas, ne može biti u skladu sa Poslovnikom da ste u zabludi oko toga odakle je identifikaciona kartica sa drugim imenom kod narodnog poslanika, ja sam to dva puta jasno rekla i izvinila se zbog nenamerne tehničke omaške i ne mogu da podvedem ni pod jednu odredbu Poslovnika, mogu samo da zamolim da način obraćanja drugim narodnim poslanicima na takav način, da zamolim da se podsetimo da uvek više govori o nama, nego o onim drugima kojima se obraćamo, pa vas molim da to ne činimo.
Narodni poslanik Zoran Antić. Izvolite.

Po poslovniku bih, gospođo predsedavajuća. Jednostavno je izrečeno da je moj kolega ukrao nečiju poslaničku karticu. On je duplikat kartice uzeo iz tehničke službe. Tehnička služba je greškom ukucala ime poslanice, a ne njegovo ime, tako da nema govora ni o kakvoj krađi, gospođa Vjerica Radeta to jako dobro zna. Hvala.

Zahvaljujem vam.
Narodna poslanica Marina Toman.
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević ima reč, pa narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, raspravljamo danas o Predlogu zakona koji je u skupštinsku proceduru ušao u junu 2010. godine. Dakle, pre nekih godinu i po dana. Ovo je jedan od retkih zakona koji se toliko zadržao u proceduri, što bi mogao da bude signal da nije bilo sigurnosti da li treba izaći sa ovakvim izmenama. Mi u poslaničkom klubu SRS smo pažljivo analizirali predložene izmene i primetili da se odredbe kojima su predložene izmene ne podudaraju sa vrlo lepo napisanim obrazloženjem za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama.
U obrazloženju sa onako fino provlači ideja o nekoj pravednosti, pravednoj raspodeli, o nagrađivanju prema radu tj. prema radnom učinku. Ono što možemo reći jeste da je ovo primer one izreke – da hartija trpi sve, pa se može pisati svašta. Kada bi predložene izmene i dopune zakona bile usvojene to bi izazvalo pravi haos u sistemu zdravstvene zaštite, naročito u delu primarne zdravstvene zaštite, jer se ove izmene odnose na njih i na novi način isplate zarada. Ako je neko mislio da će na ovakav način unaprediti kvalitet zdravstvenih usluga ili se grdno prevario ili ima neki skriveni cilj.
Za ovo vreme od godinu i po dana, koliko se predmet izmena nalazi u skupštinskoj proceduri, sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti više puta se obraćao institucijama sa zahtevom da se pomenuti Predlog zakona povuče iz procedure. To su ljude koje ove izmene dotiču i oni su detaljno analizirali novi način obračuna i izračunali da će ovim načinom doći do smanjenja plata. Sada bi neko mogao reći da se na taj način smanjuje samo osnovna plata, ali da se može nadomestiti ostalim elementima koji zavise od radnog učinka, pa primenom tog metoda neko će imati mogućnosti i za viši iznos plate.
Ova rešenja možda nisu problem za lekare i medicinsko osoblje u gradskim sredinama i u mestima u kojima živi veći broj stanovnika. Oni će verovatno nekako moći da nadoknade tu razliku zahvaljujući brojnosti pacijenata, ako će to biti kriterijum koji će određivati onog dela plata koji se odnosi na radni učinak koji je sada predložen kao novi element obračuna zarada.
Vidimo da je članom 2. predložen novi član 4a, kojim se definiše da procentualno uvećanje osnovne plate izražava priznati radni učinak po osnovu obima rada, kvaliteta izvršenog posla, broja i strukture opredeljenih osiguranih lica, kao i drugih kriterijuma i merila utvrđenih aktom iz stava 3. ovog člana. O stavu 3. ću kasnije nešto malo reći.
Stav 2. koji sam pročitala mogao je da predloži samo neko ko ne živi u Srbiji ili ako živi onda je zamišlja kao savršeno društvo. Mada je predlog zakona pisan u junu prošle godine, dakle godinu i po dana pre sprovođenja i objavljivanja rezultata popisa, pa je neko mogao da drži zatvorene oči pred stvarnošću. Kolika je surova stvarnost pokazali su rezultati popisa sprovedenog pre mesec dana.
Da li je onaj ko je pisao ovaj predlog zakona o izmenama razmislio ukoliko nejednak položaj stavlja lekare i medicinsko osoblje koji rade u samim domovima zdravlja i zdravstvenim stanicama u gradovima i u ambulantama u selima koja su kilometrima udaljena od gradova u kojima živi neuporedivo manji broj stanovnika? U mnogim mestima je sve manje stanovnika i mnogo sela izumire. Hoću da istaknem da prvi podaci popisa u Jablaničkom okrugu iz koga ja dolazim govore da je u odnosu na popis iz 2002. godine u Leskovcu manje 7.782 lica, u Bojniku 2.000 lica, u Vlasotincu 3.073 lica, Lebanu 2.409, Medveđi 2.869 i Crnoj Travi 870 ljudi manje. U svim opštinama registrovan je pad stanovništva, niti u jednoj porast niti stagnacija broja stanovništva. Primetan je pad nataliteta i porast mortaliteta. Od zvaničnika u Leskovcu dobili smo podatke da se godišnje rodi oko 1.200 beba, a umre oko 2.200 ljudi. Značajne su i migracije prema severu zemlje.
Popis je takođe pokazao da na teritoriji Republike Srbije ima 377.335 stanovnika manje u odnosu na prethodni, mada je to broj koji se odnosi na popis bez podataka sa KiM. U jedanaest mesta nema više nijednog stanovnika dok u 975 sela ima manje od stotinu stanovnika.
Ovi podaci izgleda nisu nikakvo merilo za ovu vladu prilikom donošenja bilo kakvih odluka. Ako u vreme kada je pisan ovaj predlog zakona nije bilo rezultata popisa. Sada kada je stavljen na dnevni red Skupštinskog zasedanja bilo je rezultata popisa i dostupni su svima. Na ovaj način se stavljaju nejednak položaj lekari u urbanim sredinama i lekari u ambulantama u selima sa malim brojem stanovnika.
Popis je takođe pokazao i porast stanovnika u velikim gradovima. Sada hoću da podsetim da je članom 68. Ustava zagarantovano da svako ima prava na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Ali kako se stvari odvijaju uskoro će se dovesti u pitanje dostupnost zdravstvene zaštite mnogim stanovnicima. I do sada je ovaj problem bio prisutan u velikoj meri. Navešću samo jedan primer iz svog okruženja, pretpostavljam da je prisutni predstavnici Vlade znaju za neka mesta na jugu Srbije, a evo i prilike da se čuje kakve probleme ti stanovnici u tim mestima imaju sa primarnom zdravstvenom zaštitom.
Od pre nekoliko godina u Leskovcu se počelo sa praksom da se ukida druga smena rada ambulanti u udaljenijim mestima ili se ukida rad određenim danima. Tim povodom su i odbornici SRS u Skupštini grada Leskovca imali inicijativu za normalizovanje rada i zaključkom skupštine i dopisima Ministarstva zdravlja u jednom periodu je koliko toliko normalizovan rad jedne od ambulanti. Radi se o ambulanti u Predejanu u kojoj se leče meštani 11 okolnih sela. Kako sada stoje stvari, a o nekom poboljšanju nakon usvajanja ovih izmena ne možemo sigurno da govorimo.
Ovim predlogom zakona pored toga što se lekari i medicinsko osoblje stavljaju na jednak položaj, krši se i Zakon o radu, član 104. koji garantuje da se za isti rad ili rad iste vrednosti garantuje jednaka zarada. Malo čast smo imali prilike da od uvaženog doktora Paje Momčilova čujemo, on je citirao taj stav 3. koji govori o tome.
Sada dolazim u situaciju da Vlada uredbom utvrđuje korektivne koeficijente, najviše procentualno uvećanje osnovne plate, kriterijume i merila za deo plate koji se ostvaruje po osnovu radnog učinka kao i način obračuna plate. Vladina uredba će biti ta koja će se primenjivati, a ne Zakon o radu i član koji je malo čas pomenut.
Dalje članom 3. menja se član 5. osnovnog zakona tako što se umesto obračuna dodatka na platu prema Opštem kolektivnom ugovoru obračun vrši prema Propisima o radu. Ono što se jasno prepoznaje kao namera predlagača ovih izmena jeste da se u okviru primarne zdravstvene zaštite želi da se napravi političke haos. Lekari i medicinsko osoblje će bukvalno biti zainteresovani da rade tamo gde ima najviše pacijenata, a to će biti raspoređeno u tim domovima zdravlja i ambulantama jasno je da će se oko toga voditi politički rat, jer svakome je bitna veća plata, ma koliko ona bila veća.
Umesto unapređenja kvaliteta usluga pacijentima imaćemo premeštanje lekara i osoblja po kriterijumu političke podobnosti ili nepodobnosti. Imaćemo borbu kog lekara će izabrati pacijent koji nije izabrao svog lekara opšte prakse ili stomatologa, jer to su novi uslovi koje je pred nas sve postavio Zakon o zdravstvenom osiguranju. Bez tog izbora nema overe zdravstvene knjižice.
Kakav je problem kada je izaberete lekara koji u vreme godišnjeg odmora ode na svoj zasluženi odmor, što je najnormalnije ili slavi krsnu slavu, a vi iznenada dobijete temperaturu 40 stepeni. Može svako od nas redom da govori jer su administrativne procedure toliko komplikovane da ne dozvoljavaju drugom lekaru da vas primi pre pacijenata kojima je on izabrani, a koji su zakazali pregled.
Dok dođete na red, temperatura će otići preko 40, jer niste zakazali, niste mogli da pretpostavite da će vam se odjednom zadesiti to da se razbolite i da dobijete visoku temperaturu, ali ovim putem zaista moram da istaknem da je u Srbiji još uvek humanost lekara i ispred svih tih administrativnih barijera koja ova Vlada pred njih postavila.
Na kraju, posle mnogobrojnih upozorenja predstavnika SRS i iznošenje podataka o previsokim platama u javnim agencijama i javnim preduzećima, očekivali smo izmene zakona koje bi se odnosile na njih. Umesto toga, pred nama su izmene koje se odnose na samo jedan deo zdravstvenih radnika i to izmene koje iako je predlagač se potrudio da ih predstavi kao pozitivnu novinu, zaista to za njih ne možemo reći.
Pitanja koje se neminovno nameću jesu – zašto se, na primer, rad u agencijama i nekim drugim institucijama ne plaća po učinku? Imali smo prilike da se u 2009. godini plate bile i do 466.939 dinara.
Imali smo prilike da čujemo insistiranje predlagača ovih izmena na nagrađivanju prema radu i vrednovanju rezultata rada. Zašto, recimo, Vlada Republike Srbije ovaj princip ne primenjuje na rad mnogobrojnih agencija? Verovatno zbog toga što se kada bi se ovaj princip primenio, npr. kod Agencije za privatizaciju, svi od njenog postojanja pa do današnjeg dana ne da ne bi trebali da prime bilo kakvu platu, već da bi nadoknadili štetu koju su naneli građanima Srbije, morali bi da se mnogo zaduže i da za života ne otplate kredite, makar krediti bili i oni povoljni kod banaka, a kako se to neki trude da predstave da je bankarski sistem kod nas uspešan i mnogim kreditima govori kao povoljnim. Takvi koji su uništili privredu Srbije, samim tim i živote mnogih ljudi, primaju više od tri lekarske plate, dok se lekarima koji su često u prilici da se bore da spasu ljudske živote, jer u mestima koja su prilično udaljena od gradova lekari primarne zdravstvene zaštite su često u prilici da spašavaju živote onih koji nemaju privilegiju da žive u centru velikog grada. Zahvaljujem.

 Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, za SRS je neprihvatljiv ovaj zakon iz više aspekata. Ukazaću na pravni, finansijski i zdravstveni aspekt.
Zašto je neprihvatljivo sa pravnog aspekta? Radi se o jednoj materiji koja predstavlja sistemski zakon. To je Zakon o platama u državnim organima i javnim službama i neprihvatljivo je u jednom kompleksnom zakonu koji reguliše način utvrđivanja isplate plata u raznim državnim organima i javnim službama. Inkorporirati, ubaciti samo jedan segment, a to je u ovom slučaju zdravstvena i zdravstveno osiguranje, to je nemoguće. Pravno je to nemoguće. S ovog aspekta vam kažemo da ne radite to, to je krajnje neprihvatljivo.
Sve ono što u pravnom smislu ubacite, tako ste to ovde ugradili u ovaj zakon, to će važiti i za sve ostale. Ovo jesu zajedničke odredbe, ali zašto tek Ministarstvo zdravlja, koje brani ovaj zakon, uvodi kategoriju radnog učinka? To je gotovo nenormalna situacija da mi nemamo radni učinak kao elemenat određivanja uslova i utvrđivanja visine zarada. Ali, evo, vi ga sada ovde ugrađujete u ovaj zakon kroz izmene i dopune i on će postati sastavni deo ovoga. U buduće ćemo radni učinak imati i kod predsednika Republike i kod predsednika, potpredsednika Narodne skupštine, predsednika, zamenika predsednika poslaničkih grupa, predsednika itd. raznih službi državnih itd.
Vi kažete u obrazloženju sledeće – cilj je stvaranje uslova za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja, a na drugoj strani kažete da neće biti potrebna sredstva za sprovođenje ovoga zakona. To je opet nemoguće. Ako kažete da stvaraju uslove za sprovođenje reforme u finansiranju zdravstvene zaštite, odnosno zdravstvenog osiguranja kako u primarnom, tako u sekundarnom, tercijalnom nivou, zdravstvene zaštite i sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja… puno nedorečenosti itd.
Sa aspekta SRS ovo je neprihvatljivo iz jednog racionalnog razloga, a to je da je Vlada donela reformu zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite još 2002. godine. Znači, gotovo 10 godina smo u reformskom zahvatu i tek danas u ovoj skupštini raspravljamo nešto što nije kategorija zakona. ne sme se to definisati zakonom zato što prema drugom sistemskom zakonu, Zakonu o radu, kaže da se ova materija reguliše kolektivnim ugovorima, od opšteg kolektivnog ugovora, posebnog i pojedinačnog.
Kakva je sudbina opšteg kolektivnog ugovora? U zamrzivaču je. Godine 2008. pred izbore opšti kolektivni ugovor je potpisan od strane svih relevantnih faktora i kada treba da se primeni onda je napravljen aneks. Posle tog aneksa je prolongirano posle šest meseci i posle toga je zvanična informacija Vlade da je to zamrznuto. To je jedna prevara.
Da ostavim opšti kolektivni ugovor, ovde se radi o pojedinačnom kolektivnom ugovoru koji mora obuhvatiti ovu materiju koju ste ugradili u zakon.
Sa pravnog aspekta mislim da je neprihvatljivo da to bude po hitnom postupku. ove nebuloze koje ste ovde ostavili to liči na skupštinu i administrativnu službu, kako Vlade tako i Skupštine. Godinu i po dana leži negde u fiokama Skupštine i onda se povuče pa po hitnom postupku pa kaže – radi što hitnijih promena u načinu finansiranju zdravstvenih usluga. Pa nijedna reč u samom zakonu ne govori o načinu finansiranja zdravstvenih usluga, kaže – na svim nivoima zdravstvene zaštite koja se planira u 2010. godini, a koja zahteva i promenu u načinu finansiranja plata zaposlenih u zdravstvu, neophodno je itd. Ovo tačno liči na način kako vi radite. Prvo, u materiju zakona ubacite nešto što ne pripada. Sa druge strane, po hitnom postupku, jer je to krajnje neophodno. Zašto je neophodno ako to nije bilo neophodno posle reforme koja je početa 2002. godine, da se to sada ubaci? Zašto radni učinak tek sada, zašto nije 2002, 2003, 2005. godine? Zašto nije odmah posle donošenja Zakona o radu i drugih sistemskih zakona koja su regulisala sistem zasnivanja radnog odnosa itd.
Mnogo je nepoznanica, mnogo nebuloza. To je jedan zakon koji nećete moći promeniti u praksi. Niste usaglašavali, nemate stručna mišljenja itd. U pravnom smislu ovaj zakon treba povući jer ne smete regulisati ovo zakonskim propisom.
U finansijskom smislu kažete da neće biti neophodna svest. Kako ćete u postojećem sistemu nagrađivanja ugraditi radni učinak? Za radni učinak je neophodno obezbediti određena sredstva. Ako se radi o preraspodeli kako ćete nju rešiti, jer ovde ni jednom rečenicom niste rekli preraspodelu i kako ćete to rešiti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u odnosu na sve ostale oblasti zdravstvene zaštite.
Kada se govori o finansiranju državnih institucija i administracije, moramo reći da prema učešću plata u državnoj administraciji Srbija je prva u Evropi sa 13% BDP.
Iza nas je Litvanija, pa posle Litvanije debelo. Mi smo negde sada na 13% BDP, ono što se izdvaja. I katastrofalno je to, prema podacima, da smo negde od 2000. godine, sa negde oko 380 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji došli sada na 530 hiljada u državnoj administraciji. Ali se i to ne zna.
U nekoliko navrata sam postavio poslanička pitanja i još nisam dobio odgovor, a znam zašto nisam i neću ga dobiti, zato što nijedna državna institucija u Republici Srbiji nema tačne podatke o tome koliko se stvarno radnika finansira državnih službenika, činovnika, finansira iz budžeta Republike Srbije, iz pokrajinskih budžeta i iz budžeta lokalne samouprave, nepoznat broj. Zašto? Zato što imamo više kategorija radnih odnosa. Imamo stalni radni odnos, imamo radni odnos na određeno.
Mi danas u državnoj administraciji imamo radnike koji rade 10-ak godina. Pet godina, to je običajno da se radi. Evo, spomenuću jednu državnu službu, to je Uprava za katastar, gde je gotovo uobičajeno da to traje nekoliko godina.
Ugovori o delu, na hiljade radnika radi na taj način. I to sve prolazi, inspekcije rada sve to znaju, tu dokumentaciju dostavljaju nadležnom ministarstvu. Međutim, nadležno niti jednu prijavu po tom osnovu nije. Direktno se krši osnov.
Ali, da se vratimo na finansijski okvir. On je zabrinjavajući. To vas mora zabrinuti. Ovo govorim zbog naroda da i on zna. Godine 2005. za državnu administraciju se izdvajalo 84 milijarde dinara. To je predstavljalo 15% budžeta, tog budžeta za 2005. godinu. Godine 2011. to je preko 200 milijardi, biće to i preko 210 milijardi. To je preko 30%. Znači, sa 15% za 6 godina smo došli na 30%. Gde je tu kraj? Gde je kraj toj bahatosti?
Još drastičniji primer o tome šta činite u oblasti radnog prava je podatak da od negde milion 700 hiljada zaposlenih radnika, 530 hiljada radnika prima platu iz budžeta. Ogroman broj. Ni u jednoj državi sveta nemate ovakav procenat kao što mi imamo.
Taj broj od 150 hiljada zaposlenih radnika u poslednjih 10-ak godina jasno govori da ste zamenili privredu sa državnim službama i vaše pulene, vaše simpatizere, vaše članove prebacujete iz privrede, zatvarate privredu, privredne subjekte, i radnike prebacujete u ovu sferu gde znamo i sami da se iz budžeta ne može finansirati to što se finansira ovog trenutka.
Što se tiče finansiranja, samo ću ovaj aspekt radnog učinka. Ministre, vi ovde kažete – na ovaj način će se stvoriti uslovi da se na primarnom nivou zdravstvene zaštite uvede novi model plaćanja za pružene zdravstvene usluge u domu zdravlja, primenom modela plaćanja po glavi stanovnika. Nijednoj zemlji to nije prošlo, neće ni ovde. I ovako imamo ogromne probleme sa brojem pacijenata koji nam dolaze u zdravstvene ustanove, primaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, imaju ogromne probleme da dođu na red i da kažu sve ono što treba da kažu doktoru. To traje onoliko koliko to u zdravstvenom i socijalnom smislu treba da se kaže.
Ako to bude nagrađivanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti prema broju, prema glavi, imaćemo brzi voz koji će prolaziti itd. Doktori neće ni da vas slušaju. Zašto? Njih interesuje broj. Recepti itd, šta me briga, bitno je da nabijemo određenu količinu radnika za danas, sutra još više, prekosutra još više itd, imam veću platu. To je neprihvatljivo.
Ministre, povucite ovaj zakon. Iz pravno, finansijskog i zdravstvenog aspekta ovo je loš zakon. Nećete ga moći primeniti a celokupno društvo imaće ogromnu štetu. Hvala.

Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Zoran Antić, i on je poslednji prijavljeni govornik.