Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Molim vas da poštujemo vreme koje nam je na raspolaganju.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Podneo sam amandman na poslednji stav člana 17, koji govori o rešenju o rehabilitaciji, gde se kaže da rehabilitovano lice smatra se ne osuđivanim u delu u kojem je usvojen njegov zahtev za rehabilitaciju, a vreme trajanja izvršene kazne smatra se neopravdanim lišavanjem slobode.
Predlažem da se briše ova odrednica – a vreme trajanja izvršene kazne smatra se neopravdanim lišenjem slobode, iz prostog razloga što ovim svojim amandmanom želim i imam za cilj da onemogućim retroaktivno podnošenje zahteva rehabilitovanog lica za naknadu materijalne i nematerijalne štete, zbog neopravdanog lišenja slobode. Srbija, ponavljam to ceo dan, i njeni građani nemaju ekonomski, niti finansijski potencija da isplaćuju takve naknade u budućim budžetima.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

U članu 17. Predloga zakona, koji govori o postupku za dobijanje rešenja o rehabilitaciji i koji ima pet stavova, mi smo predložili da se doda šesti stav koji bi obavezao sud da obavezno dostavi javnom tužiocu nadležnom za ratne zločine, koji je u obavezi da sprovede istragu radi utvrđivanja učinilaca, okolnosti i odgovornosti pojedinaca, odnosno države, da bi rešenje o rehabilitaciji u slučajevima lišavanja života bez sudske i administrativne odluke i prisilne mobilizacije u okupacione ili one saradničke i pomagačke snage, zaista moglo da bude pravno valjano i osnovano, da se po osnovu rešenja o rehabilitaciji potražuju i ostala prava.
Zašto smo dodali taj stav šest? Postojanje javnog tužioca, čime se brani predlagač, kao automatski pokrenutog postupka po službenoj dužnosti, je bar dokazan institut nebrojano puta koji se ne primenjuje u interesu gonjenja po službenoj dužnosti. Znači, vi odbijate ovaj amandman i kažete – nema potrebe da se sud obaveže da dostavi javnom tužiocu zahtev da utvrdi okolnosti koje sam navela, zato što kad javni tužilac sazna na bilo koji način za krivično delo preuzima gonjenje po službenoj dužnosti.
Zaista se ozbiljno odnosim i prema Domu i sa izuzetnim uvažavanjem prema svakom kolegi, vama koji tu sedite bez prava da nama odgovarate, ali morate da priznate da je ovo postalo poštapalica. Kriminalac je. Pa što vi niste podneli tužbu protiv njega? Što da ja podnesem tužbu, ovo je javna emisija ili replika, pa neka to učini javni tužilac, to mu je obaveza. Kažite koliko ste puta to čuli, a koliko se puta zaista desilo da po javnom saznanju tužilac pokrene gonjenje po službenoj dužnosti po bilo kom osnovu. Uglavnom, neću reći isključivo, ali uglavnom ako je tužilac dobio nalog od nekog ko je politički motivisan, ne da reši probleme neke koji se dešavaju sistematski, koruptivni, ugrožavanje žena, nasilje nad decom, bilo koje krivično delo, već, ne isključivo, ali uglavnom politički motivisana svest se probudi i tada je čulo sluha najjače otvoreno da postupi tužilac.
Ovde ne smemo da ostavimo prostora da se tako nešto dešava. Mi moramo da obavežemo sud da obavesti tužioca zato što lišavanje života bez sudske ili administrativne odluke ili prisilna mobilizacija, o tome govorimo čitav dan, i u toku rata, prema tada a i sada važećem Krivičnom zakonu i međunarodnom pravu su ratni zločin, pa je zato sud u obavezi da obavesti tužioca o takvom saznanju, jer ako je takav zločin osnov za rehabilitaciju, onda mora da se povede krivični postupak za te zločine. Oni ne zastarevaju. I neprihvatljivo bi bilo da sud utvrdi da je zločin počinjen, da zbog toga rehabilituje žrtvu, da se pokrene postupak za naknadu štete, izvrše isplate i steknu prava na sve one naknade: dvostruki radni staž, naknada za materijalnu, nematerijalnu štetu, a da se istovremeno ne pokrene postupak za utvrđivanje učinilaca, okolnosti, odgovornosti i pojedinaca i država za te zločine.
Nije reč o sitnici. Reč je o suštini. Postoji pravo, ali ako nekoga ne obavežete da postupi po pravu i obavezi koju ima, od toga nema ništa. Svi se zalažemo sve vreme da je budžet tanak, da nema para da se isplaćuje baš svakome naknada. Ako je neko zaista nepravedno pretrpeo štetu, njega treba rahabilitovati, omogućiti naknadu, ali i utvrditi čijom krivicom je taj čovek mobilisan prisilno i da onaj ko je to uradio pozitivnim domaćim i međunarodnim propisima za to i odgovara, a odgovaraće kada se u redovnom sudskom postupku to i utvrdi.
Ovo nije smelo da bude predmet kompromisa, jer je ovo stvar pravde, a pravda ne sme da bude stvar kompromisa. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Meho Omerović.

Gospođo potpredsednice, dolazimo do člana 20. koji u svom naslovu kaže: prava rehabilitovanih lica. Sve ono o čemu sam govorio, dakle, šta je to što će građani Republike Srbije iz budžeta morati da odvajaju u narednim godinama ako ovaj zakon u ovakvom obliku prođe, citiraću: "rehabilitovano lice ima pravo na poseban penzijski staž, mesečnu novčanu naknadu po osnovu dodataka u visini od polovine prosečne plate u Srbiji, zdravstvenu zaštitu, druga prava zdravstvenog osiguranja, pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili imovine oduzete po osnovu propisa, odnosno obeštećenje za tu imovinu". Još samo fali da im upakujemo jedan automobil, vežemo mašnicu i to sve svečano da im uruči neko iz ove komisije, čije ukidanje takođe predlažem.
Dakle, da li država Srbija ima novaca, pitam to od početka rasprave o amandmanima, za nešto što očigledno zahteva ogromna finansijska sredstva? Mislim da nema i mislim da nije u redu. Ako imaju pravo na penzijski staž, ako imaju pravo na zdravstveno osiguranje, to ne sporim, ako imaju pravo na povraćaj imovine, to takođe ne sporim, ali dajte da se uzmemo u pamet, nemojte da još odvajamo novčana sredstva zbog tzv. pretrpljenih duševnih bolova, i to ne za one koji će podnositi nego čak i za njihove potomke. Mislim da je to zaista nedopustivo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, amandman ide u istom pravcu kao i amandman narodnog poslanika Mehe Omerovića i amandman poslaničke grupe Napred Srbijo, opet kažem začuđujuće. Očigledno da ima razloga zbog čega većina narodnih poslanika ili poslaničkih grupa predlaže slične stvari.
Radi se o tome da je veliki broj prava koja mogu da ostvare rehabilitovana lica, mi i dalje članom 21. čak proširujemo taj krug ljudi koji imaju pravo na razne povlastice, beneficije, nadoknade, materijalna i nematerijalna obeštećenja i slično. Vrlo zabrinjava to što mi ne znamo koji je to broj lica, koja je to suma novca koju će trebati odvojiti. To sam rekla poprilično eufemistički, da zabrinjava. Ako treba, reći ću da je skandalozno što je Vlada u obrazloženju napisala da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
Kako mi kao država možemo da se obavežemo da ćemo velikom broju lica isplatiti veliki broj obeštećenja i raznih prava i da pri tom smatramo da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije? To sugeriše ili da Vlada uopšte nema nameru da sprovodi ovaj zakon ili da nije dobro promislila, previdevši vrlo široka prava i vrlo širok krug lica koji na ova prava imaju pravo. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Meho Omerović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Meho Omerović.

Predložio sam u članu 21. stav 1. da se posle reči: "zdravstvenog osiguranja" umesto zapete stavi tačka i da se brišu reči: "kao i pravo na rehabilitaciono obeštećenje". To je u skladu sa svim onim što sam pričao, jer bi se ovakvim isplatama u budućnosti ozbiljno povećali rashodi u budžetu Republike Srbije, sa nizom čitavih implikacija koje bi iz toga proizašle, a sa krajnjim ishodom da većinsko stanovništvo države Srbije bude u još težem finansijskom položaju.