TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 28.11.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

28.11.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Vrlo kratko ću da prokomentarišem ponašanje podnosioca Predloga zakona. Usvojena su svega tri amandmana i ni jedan od njih ništa suštinski ne menja, upravo onako kako je gospodin Varga i očekivao. Usvojen je jedan amandman gospodina Mehe Omerovića gde se radnja pisanja proširuje i na radnju govora. Jedan se amandman poslaničke grupe Napred Srbijo usvojio, gde kažete da ste prihvatili amandman zato što je naše rešenje preciznije.
Prosto, ne bih da likujem, nemam mesta, jer je zakon loš, ali nemojte da kažete preciznije, ako je reč o ispravljanju očigledne greše. Rešenjem iz člana 4. ste napisali da pravo na rehabilitaciju ima lice iz stava 1. član 1. ovog zakona, čime ste zaboravili druga lica koja drugim članovima zakona imaju pravo na rehabilitaciju. Mi smo to ispravili. Očigledno je reč o nemaru, površnosti, ispravljanju greške.
Nemojte reći preciznije. Recite očigledno je reč o propustu koji je ispravljen i apsolutno nema nikakvih problema. Znači, zaista je neophodno da nešto ne nazivate - naše rešenje je preciznije, ako je ono suštinski drugačije.
Ako se mi vrlo lako i lepo razumemo da zamenimo termin - pomagača i saradnika, bez obzira iz koje smo poslaničke grupe, pa valjda i vi kao Vlada morate prema nama poslanicima morate da imate dovoljno obzira, dovoljno profesionalnosti, pa da stvari nazovete pravim imenom. Da kažete – prevideli smo, brzina je, ovo je plod kompromisa, pokušali smo da sve zadovoljimo i umirimo i desio se propust. Inače bi bilo da dajete prava nekim drugim članovima, a u stvari, vi ovakvo zadržavanje člana 4. to onemogućilo.
Smatram da morate da shvatite da smo mi kao opozicija neko ko želi da popravi zakon koji će stupiti na snagu. To što se naš kolega Meho ponaša danas kao da je opozicija, to je dobrodošlo vrlo zanimljivo, malo interesantno. Kritikuje vlast, Bogami, više nego i neke opozicioni poslanici, ali mi to pozdravljamo. Bilo bi dobro da Vlada malo i čuje, ali i pročita primedbe koje stoje u obrazloženju ovih amandmana.
Znači, amandman je usvojen, ne zato što smo dali preciznije rešenje, nego zato što je ispravljena očigledna greška, propust. Nije to nikakva naša pamet. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika, poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)

Mićo Rogović

Napred Srbijo
Zahvaljujem gospodine predsedavajući, član 5. bavi se zakonskom rehabilitacijom i mi smo tražili izmenu u članu 5. u stavu 2. u tački 1) Predloga, da se reč "zakonom" zameni sa rečima "propisima i odlukama nadležnih organa". Zašto? Zato što u pomenutoj tački stoji da za delo koje u vreme izvršenja radnje nije bilo određeno zakonom kao kažnjivo delo ili kaznom kojom vreme izvršenja dela nije bilo propisa.
Da li je moguće za Drugog svetskog rata da budu donošeni zakoni? Koji je to organ koji je u tom trenutku mogao da donosi zakone? Nije postojala Skupština kao takvo telo da bi donosila zakone. To sam vam i u prethodnoj raspravi govorio. Nemoguće je da su u tom periodu donošena neka druga akta i propisi nekih organa koji su, hteli mi to da priznamo ili ne, ili bez obzira za koga neko navija u određenom periodu, bili legitimni na tom prostoru, na prostoru i Srbije i na prostoru Jugoslavije.
Ne možemo, samim tim, da dela koja su kažnjiva u skladu sa tim propisima da eliminišemo i da sve ono što nije bilo zakonom predviđeno, a bilo je nemoguće predvideti na prostoru gde je trajala i revolucija, i oslobađanje od okupatora, da budu donošeni, gospođo ministre, zakoni.
Nemoguće je u takvim vanrednim okolnostima donositi zakone. To odlično znamo iz istorije i iz cele situacije. Zato smo reagovali i tražili da se u tački 1) stava 2. člana 5. izvrši korekcija i umesto reči "zakonom", da se zamene rečima "propisima i odlukama nadležnih organa".
Znamo da su nadležni organi donosili propise i odluke u tom periodu. To je arhivirano i to je opšte poznato. Ne možemo sve to eliminisati. Ispada da sve ovo radimo na teret i građana Republike Srbije, i Srbije i Jugoslavije na uštrb nekog drugog.
Ako stvari zaista gledate samo tako, u krajnjem slučaju, takva situacija ispada. I u ovom trenutku sa ovim stavom ne branimo državne interese Republike Srbije, bez obzira o kom periodu se radi.
Tražili smo brisanje propisa u tačkama 2 – 5), zato što ih sadašnji Krivični zakonik Republike Srbije poznaje. Poznaje krivična dela neprijateljske propagande, zlonamerna i neistinita prikazivanja itd. Zar to nije krivično delo? Zar to je poznaje sadašnji Krivični zakonik? Ili, trgovina u određenom trenutku, krijumčarenje robe? Imamo i situacije da neki koji u svojim dosijeima imaju da su trgovali vojničkim košuljama, danas, na žalost, takva je situacija, vode razno razne boračke organizacije. To je bilo kažnjivo u tom trenutku, a to je kažnjivo i po sadašnjem Krivičnom zakoniku Republike Srbije. Zato nema smisla, kada je sve to regulisano Krivičnim zakonikom, da se posebno za određeni period navodi, vezano za tačke od 2 – 5).
Šta je posebno zanimljivo u tački 5) za krivično delo iz člana 2. Zakona o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora, ako je učinjeno samo radnjom pisanja. Znači, ono što je usmena reč je kažnjivo, a pisana nije kažnjiva. Ja sam usmeno izneo reč nekoga ko je to napisao. Moja reč je kažnjiva. Onoga ko je napisao, nije kažnjiva.
Opet kažem da naša pravna praksa, niti Krivični zakonik ne poznaje ovakvu konstataciju, kao što ste vi u članu 5. od tačaka 1, 2, 3, 4, i 5) pokušali da rehabilitujete. Rehabilitujete lica koja po sadašnjim propisima i pod tadašnjim propisima nemaju prava na rehabilitaciju. Pazite, molim vas, hajde što imaju pravo na rehabilitaciju nego imaju pravo i na naknadu štete i sve one nadležnosti koje im po predlogu ovog zakona pripadaju. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 5. amandman su zajedno  podneli  narodni poslanici Aleksandra Jerkov i Radovan Radovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospođice Jerkov.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Aleksandra Jerkov

Za evropsku Srbiju
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, mislim da se prvi put desilo da poslanici LSV podnesu amandman koji je vrlo sličan amandmanu koji su podneli poslanici SNS. Mislim da to govori o tome da bi ozbiljno trebalo razmotriti ovo o čemu govorimo.
Naime, i član 4. i amandman SNS koji je usvojen na jedan od prethodnih članova, nisam sigurna na koji govori o tome, da ovaj zakon predviđa i sudsku i zakonsku rehabilitaciju.
Kolega Radovanović i ja smo predložili da se upravo krivična dela iz tačaka 2, 3, 4, i 5) za koje je predviđena zakonska rehabilitacija, brišu iz zakonske rehabilitacije. Potrudila sam se i pogledala sam u tim zakonima iz 1946. godine i drugih godina, na koje se krivična dela odnosi ova zakonska rehabilitacija. To su krivična dela koja su i danas u našoj državi kažnjiva i koja danas predstavljaju krivična dela.
Verujem da je protiv mnogih od tih ljudi proces možda bio montiran, ali isto tako verujem, da se 1946. godine, verovatno neko i bavio privrednom sabotažom, da je neko namerno uništavao useve, i industrijske mašine, preprodavao poljoprivredne proizvode.
Vreme posle rata je vreme u kom su mnogi verovatno videli priliku da profitiraju na tome što se u zemlji u to vreme dešavalo. Zbog toga smo predložili da sve ono što je bilo krivično delo tog tipa, ne ide kroz zakonsku rehabilitaciju, nego kroz sudsku. Zbog toga me čudi obrazloženje Vlade, koja u obrazloženju kaže da je mišljenja da treba omogućiti rehabilitaciju i ovih lica.
Ne smatram da njima, niti sam predložila da se njima uskrati pravo na rehabilitaciju. Hajde da to bude sudska rehabilitacija, da onaj ko smatra da je proces protiv njega ili nekog njegovog pretka bio montiran, neka to dokaže, a ne da mi odjednom uzimamo da su svi ti ljudi nevini osuđeni, jer sigurno je bilo onih koji su se zaista bavili tim krivičnim delima. U svakoj državi, u sadašnjem vremenu, bi za ta krivična dela bili osuđeni. Opet kažem, ne sprečava to njihovu rehabilitaciju, samo ih obavezuje na sudsku rehabilitaciju. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima gospodin Meho Omerović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Meho Omerović

Za evropsku Srbiju
Mislim da su koleginica Jerkov i kolega Radovanović potupno u pravu. Zašto? Zato što mi ovde, u stvari, oni svojim predlogom a ja ih podržavam, ni na koji način ne osporavamo pravo i mogućnost određenim licima da podnesu zahtev za rehabilitaciju u postupku, kako je to predviđeno u nekim daljim članovima ovog predloga zakona. Ali, zakonskom rehabilitacijom, da budemo otvoreni, nekom vrstom "leks specijalisa", da ih automatski oslobađamo, amnestiramo od toga za šta su osuđeni, a to su krivična dela po zakonu o suzbijanju nedopuštene trgovine, nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže i krivično delo suzbijanja nedopuštene trgovine i nedopuštene špekulacije i privredne sabotaže.  
Daću vam samo jedan primer. Imali ste vlasnika fabrike u Beogradu, koja je proizvodila municija i oružje u periodu od 1941. do 1945. godine. Složićete se sa mnom da nisu proizvodili za partizane, niti za neke za koje vi smatrate da su bili antifašistički pokret. Proizvodili su oružje i municiju direktno za Nemce, za okupacione snage Vermaksa, na čelu sa njihovim komandantom i vođom Firerom. Dakle, ti meci, ta municija je služila da se ubijaju desetine hiljada Srba širom Srbije i građana Republike Srbije. Oni su ubijeni tim oružjem. Posle rata, na osnovu ovoga zakona, tom čoveku je suđeno i on nije osuđen za ratni zločin, ne potpada pod one odredbe na početku predloga ovoga zakona, da nema pravo na rehabilitaciju, jer nije proglašen ratnim zločincem, on je samo osuđen zato što je sarađivao i proizvodio nešto za pripadnike Trećeg rajha.
Dakle, ovde se ne radi o pekaru niti o nekom obućaru koji je u Beogradu ili u Srbiji za vreme okupacije proizvodio nešto, pa su to koristili Nemci. Ovde se radi o npr. vlasniku fabrike koja je proizvodila, ponavljam još jedanput, municiju i oružje i kao takav je osuđen za to krivično delo, a sada ovim predlogom zakona predlagač ga želi automatski rehabilitovati, dati mu zakonsku rehabilitaciju. Mislim da je to nepošteno i nepravedno prema onim ljudima koji su stradali, ne samo od te iste municije, nego i prema onima koji su ni krivi ni dužni izgubili život u ovim ili onim oružanim formacijama.
Hajde da budemo iskreni i pošteni. Ako vodimo računa o običnom građaninu Srbije u tom periodu, o tom srpskom seljaku koji je uvek i najviše, nažalost, stradao, ajmo onda biti pošteni pa zaštiti i njega koji je u desetine hiljada slučajeva bio u nekim formacijama koje jesu bile i saradničke i blizu okupatorima, ali su izgubili život možda čak i bez oružja u rukama. To ću ponoviti. Pričao sam i u načelnoj raspravi sa ovoga istoga mesta. Bilo je stotine slučajeva, hiljade slučajeva da uđe u selo jedna vojska, neću uopšte imenovati koja je, pokupi čoveka, mobiliše ga, ne zaduži ni oružje, i jadnik posle dva dana u nekoj zasedi možda izgubi život. Posle rata se on proglašava za neprijatelja države. Pošto je on imao malo imovine, niko ne vodi računa o tome da li će njegovi potomci vratiti možda ta dva hektara zemlje u Šumadiji ili u Pomoravlju itd, a ovde ulazimo u presedan da trgovci, krupni kapitalisti tog perioda, ljudi koji su imali fabrike, koji su direktno sarađivali sa okupatorom, špekulanti i svi oni koji su se na nesreći srpskog naroda u tom periodu Drugog svetskog rata u Beogradu i u Srbiji ovajdili ili oparili sada imaju mogućnost da budu rehabilitovani da bi neko povratio njihovu imovinu. Gle čuda, još i njihovi potomci zbog duševne boli da dobiju neke parice. Malo im je i ovo što se radi, nego još traže i sredstva. Mislim da ovo nije pošteno i uopšte je nepravedno prema žrtvama upravo tih istih ljudi koji su proizvodili oružje i municiju za Nemce.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se svima onima koji su podnosili amandmane i koji učestvuju u ovoj današnjoj diskusiji, jer mislim da će ona doprineti da ovaj zakon bude što kvalitetniji i što bolji.
Za razliku od zakona o kojima je raspravljao ovaj uvaženi dom, a koje je pripremilo Ministarstvo pravde, ovaj zakon je nešto drugačiji u odnosu na te zakone, s obzirom na to da prethodne zakone koje smo ovde branili mogli smo kruto da branimo svoj stav, jer u velikoj meri odredbe tih zakona izradilo je Ministarstvo pravde ili radna grupa koju je sačinilo Ministarstvo pravde. Potpuno otvoreno ću reći da ovaj zakon predstavlja minimum kompromisa između veoma često različitih stavova partija koje čine ovu vladu. Sa mnogim ovde amandmanima rekla bih i da se slažem lično i da smatram da su prihvatljivi, ali u ovom momentu to neću učiniti, s obzirom na to da je potrebno da se izvrše dodatne konsultacije i ukoliko bude prostora svakako ćemo se založiti da u danu za glasanje određeni amandmani, koji su po našem mišljenju prihvatljivi, budu prihvaćeni i da ostale koalicione partnere ubedimo u to.
Što se tiče ovog člana i amandmana vezano za član 5. rekla bih da, iako je reč o zakonskoj rehabilitaciji, ne znači da dolazi do rehabilitacije automatski, i to se vidi iz člana 14. u kome su regulisana pravila postupka, gde se u stavu 1. kaže – o zahtevu za rehabilitaciju lica iz člana 5. ovog zakona sud odlučuje, jer na stranačkom postupku, po pravilima vanparničnog postupka, uz obavezno prethodno pribavljanje mišljenja nadležnog višeg javnog tužioca. Znači, ukoliko viši javni tužilac da mišljenje da nije moguće da se ostvari zakonska rehabilitacija, prelazi se u onaj postupak tzv. sudske rehabilitacije i raspravlja se prema pravilima koje ovaj zakon predviđa, a kada je reč o sudskoj rehabilitaciji. Zahvaljujem se.