Narodni poslanik Meho Omerović je 28. novembra 2011. godine pisanim putem obavestio da povlači amandman na član 5. stav 2. tačka 5) Predloga zakona, koji je podneo 7. novembra 2011. godine.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić.
Reč ima gospodin Omerović.

Napravio sam neku vrstu testa za predstavnike Vlade i predlagače ovog zakona. Podneo sam 14 plus dva, 16 amandmana i pretpostavljao sam da će sledećom logikom, upravo iz obrazloženja, koje je dala uvažena ministarka, zbog koalicionog kapaciteta, koji nam je takav kakav jeste, u vladajućoj koaliciji, svi moji amandmani biti odbijeni. Jedan amandman sam namerno napisao na član 5. stav 2. tačka 5), amandman koji nema blage veze sa životom, jer je to amandman koji se odnosi na zakon iz 1946. godine. Gle čuda, Vlada mi je prihvatila taj amandman, zato sam ga i povukao.

Hvala lepo, sad su nam mnoge stvari jasnije.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, ako je SRS imala neke dileme, posle ovog vašeg javljanja apsolutno više nemamo dileme. Zakon je stvar koaliconog dogovora, ali ste takođe dali jasna doznanja da niste sigurni da ćete imati većinu u danu za glasanje. S obzirom da su ovde podneti amandmani i od Lige socijaldemokrata i od SDP, način na koji su obrazlagali amandmane gospođica Jerkov i gospodin Meho Omerović, Bogami, kako se Nada ustrčala danas ovde, nismo sigurno da ćete imati većinu. Apsolutno se ne bih iznenadio da je ovde pisalo – na predlog Saveza vojvođanskih Mađara Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini zakon o rehabilitaciji. Tada bi sve bilo jasno, mada je i ovako jasno. Pre tri godine sam govorio o ovome o čemu mi danas raspravljamo…
(Predsedavajući: Gospodine Preliću, amandman gospodina Martinovića glasi da se st. 4. i 5. u članu 5. briše. Molim vas, o amandmanu.)
Ovo je uvod, gospodine Novakoviću.
Znate, pre tri godine sam govorio o ovome o čemu mi danas raspravljamo, konkretno o predlogu Aleksandra Martinovića da se u članu 5. stavovi 4. i 5. brišu. Ako ne prihvatite ovaj amandman, to znači da se nastavlja rasparčavanje Srbije. Ubeđen sam da ćete, kao što ste rekli, čekati dan za glasanje, da ćete razmisliti o tome da prihvatite ovaj amandman. Ako ne prihvatite ovaj amandman, nastavlja se dalje rasparčavanje Srbije. Vojvodina će biti Republika. To je u stvari cilj ovog zakona o rehabilitaciji. Sada ću vam objasniti i zašto. Gospodin Martinović je predložio da se brišu članovi 4. i 5, odnosno stavovi.
U zakonu doslovce stoji ovako, zbog građana Srbije: "po sili zakona rehabilituju se i lica koja su po principu kolektivne odgovornosti proglašena za ratne zločince, odnosno učesnike u ratnim zločinima, koja nisu izgubila jugoslovensko državljanstvo i nisu izvršila ili učestvovala u izvršenju ratnih zločina. Po sili zakona rehabilituju se i lica kojima je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ ukinuto državljanstvo i konfiskovana celokupna imovina".
Vidite, gospođo Malović, zbog toga sam ja pre tri godine dobio opomenu. Zato što sam bio u Nemačkoj, kod tzv. folksdojčera, kod podunavskih Nemaca koji su živeli u Bačkoj, Sremu, srpskoj Slavoniji, srpskoj Baranji. Oni masovno dolaze u poslednje četiri godine u Srbiju, konkretno u Vojvodinu. Zar da rehabilitujete folksdojčere, pripadnike SS divizije "Princ Eugen"? 90% ljudi koji su živeli u vojvodini su bili u nacističkoj jedinici "Princ Eugen". Svedok sam toga, gospođo Malović.
Tada, kada sam bio u Nemačkoj sa podunavskim švabama, ministar unutrašnjih poslova Bavarske je rekao doslovce – da je sve dogovoreno sa potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem za povraćaj imovine iz Zakona o rehabilitaciji. Pre jedno dve nedelje su podunavski Nemci bili u Vojvodini i jedan od njihovih predstavnika je rekao da se nada da poslednji put dolazi kao gost u Vojvodinu. Da sledeći put kada bude došao, da će doći u svoju domovinu. Pa, Šta to znači, gospođo Malović?
Gospođica Jerkov je izašla (a, tu je), hteo sam da joj kažem da je iznenađena da podnese isti amandman kao i ova tzv. SNS. Ne morate gospođo Jerkov da budete uopšte iznenađeni, nikakve razlike između njih i Borisa Tadića nema. Čak se vojvoda od kazana trudi maksimalno da vašim evropskim prijateljima pokaže i dokaže da će on brže rasparčati Srbiju od Borisa Tadića. Tako da nemojte uopšte da budete iznenađeni. Samo, videćemo gospođice Jerkov kako ćete glasati u danu za glasanje kada je Zakon o rehabilitaciji u pitanju.
Gospođo Malović, iskreno se nadam da nećete dozvoliti da Vojvodina dobije prerogative državnosti, mada ih već ima u velikoj meri i da ćete prihvatiti ovaj amandman gospodina Martinovića. Ako ne budete prihvatili amandman, bićete direktno odgovorni za ono što će se desiti u Vojvodini. Posle ovoga što vam se dešava na KiM, sledeći korak je Vojvodina. Da li ima nešto našta nećete da pristanete kada su ucene u pitanju?
Jasno je da je mađarski, čini mi se ministar inostranih poslova, rekao da, ako se ne usvoji Zakon o rehabilitaciji, neće podržati Srbiju 9. decembra na putu da dobije eventualni status kandidata i početak datuma pregovora. Pokažite jednom da želite dobro Srbiji i da mislite o građanima Srbije.
Dok raspravljamo danas o ovome što je jako bitno, pogotovo kada je u pitanju ovaj amandman, naši ljudi na KiM su u životnoj opasnosti. Koliko mislite o građanima Srbije, pogotovo o našoj južnoj pokrajini i o Srbima u južnoj pokrajini, dovoljno govori da Odbor za KiM ne može da se održi. Dobili smo informaciju da su predstavnici Vlade upravo došli i nadamo se da će doći pred Narodnu skupštinu i deklaracija o KiM i da će biti zakazana hitna sednica.
Još jednom vas molim, gospođo Malović, da se ne bi desilo sa Vojvodinom ovo što se desilo na KiM, da prihvatite ovaj amandman. Pogledajte današnju štampu i šta je rekao Dragan Veselinov, da se čudi Vladi Vojvodine zašto ne raspiše referendum da postane republika. Znači, korak po korak se ide ka istom cilju, a to je beogradski pašaluk i pakt koji ste vi 2000. godine potpisali sa đavolom i EU. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik gospođica Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Mislim da bi bilo zgodno da se narodni poslanici koji obrazlažu amandmane upute u to šta je sadržina amandmana koje obrazlažu. Osim toga što se uopšte stav 4. člana 5. ne odnosi na folksdojčere, jer su oni izgubili državljanstvo, a ovde se eksplicitno kaže da se odnose na lica koja nisu izgubila jugoslovensko državljanstvo.
Gospodin Martinović je na moje veliko čuđenje predloži da se briše i stav 5. koji govori o rehabilitaciji porodice Karađorđević. Nekoliko govornika iz SRS je govorilo o četničkom pokretu, o Draži Mihajloviću, o kralju, o Karađorđevićima. Sad je gospodin Martinović predložio da se briše stav kojim se direktno rehabilituje porodica Karađorđević, jer su upravo lica na koja se odnosi Ukaz Predsedništva o kome se govori u stavu 5. To je isključivo porodica Karađorđević i niko više. Zbog toga mislim da pre nego što dovodite u pitanje tuđe ideološko opredeljenje malo preispitate i svoja. Hvala.

Reč ima gospodin Prelić. Na repliku nemate pravo, imate vreme od poslaničke grupe. Ako želite reč, izvolite.

Više je nego jasno, gospođice Jerkov, da ovim zakonom žele da se rehabilituju i hortijevci i folksdojčeri. Nemojte da zamajavate javnost, jer vam neće poći za rukom. Ideološka opredeljenja su apsolutno jasna. Ja i SRS se nikada nećemo odreći ideje velike Srbije, a ne znam kako ćete vi, ako budete uspeli, obzirom šta sve pripremate Vojvodini, pre svega da se dogovorite sa SVM, jer ste vi već Srem obećali Hrvatima.
Zato neka svako vodi računa i o svojoj ideologiji i o svom ponašanju, ali budite sigurni da vam srpski radikali neće dozvoliti dalje rasparčavanje Srbije.

Na član 7. amandmana je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima dr Jorgovana Tabaković.

Zahvaljujem, potpredsedniče. Malo ću, da zagrejem ovu raspravu simpatično i argumentovano, kako je to uradila gospođica Jerkov, morati da kažem mom kolegi Omeroviću da nije baš lepo uspeo da proveri Vladu u podnošenju amandmana koji je za njega kao nemoguć. Taj stav 5. kaže da se za krivično delo iz stava 2. Zakona o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i razdora, ako je učinjeno radnjom pisanja. Mislite zato što je to 1945. i 1946. godina da su jedino pisani dokumenti oni koji govore o govoru mržnje. Šta ako imamo tonski zapis? To je delo učinjeno govorom, to nije transkriptovano, zapisano, to nije hartija.
Znači, ovo nije suština. Mislim da ovo nije zakon na kojem treba da pravimo ovakve, reći ću šale i provere. Zato sam maločas rekla da nije korektno da kažete da je vaš amandman precizniji. On je bio ispravljanje greške, ali poštujem, gospođo Malović, vašu nuždu da kao pravnik morate da budete sa strane i da malo pritvorite oči kad su pravne začkoljice u pitanju zato što je ovaj zakon rezultat kompromisa. Uverena sam da se gospodin Varga ne bi ljutio, jer je pravnik, da ste usvojili amandman na član 7. stav 1. a koji govori o podnošenju zahteva za rehabilitaciju. Vi ste ovim članom omogućili da se podnese zahtev i od strane pravnih lica čiji je cilj zaštita sloboda i prava čoveka, građanina, uz pristanak oštećenog lica.
Recite mi, molim vas, kao pravnik, na koji način bi to ugrozilo pravo na rehabilitaciju bilo kog čoveka, ako bi vi, u skladu sa postojećim pravnim sistemom, pravom da svakog građanina zastupa samo advokat, onemogućili da to čine nevladine organizacije i razna udruženja čiji je status u ovom slučaju sporan – da li su zastupnici, stranka, imaju ovlašćenje za zastupanje, saglasnost, kako se reguliše pravo na naknadu štete ako ne zastupaju adekvatno stranku, kako im se određuje nagrada, itd? To nije problem kompromisa. To nije zahtev onih na koje se uvek pozivate i branite, ponekad i nepravedno, i mislim da je ova vaša odbrana za odbijanje ovog amandmana, da ste prosto dali svima pravo da podnesu zahtev, jer tako se proširuje krug onih koji mogu da ostvare pravo na rehabilitaciju, prosto pravo na nešto, na slobodu koju je nemoguće realizovati zato što ona nailazi na praktične probleme u realizaciji, upravo po pravilima koje ste vi kao predlagač ovde u Skupštini podneli i većina usvojila.
Mislim da je ovaj amandman trebalo usvojiti u svakom slučaju, jer vi dozvoljavate nevladinim organizacijama da se mešaju u sudske postupke, a licima kojima je potrebna pravna pomoć, oni je mogu dobiti postojećim institutima ove države. U njihovo ime može čak i javni tužilac da pokrene postupak i ta lica ne bi ostala nezaštićena. Ali, ovim smo stvorili možda nekome posao. Možda će se neko pojaviti kao preduzimač u ostvarivanju prava na rehabilitaciju? A da nije možda nekome baš najvažniji ovaj član, a sve vreme upire prstom na gospodina Vargu ili zaštitnike onih koji žele da se u stvari rehabilituju oni koji su prisilno mobilisani i oni koji nisu činili zločin prema svojim komšijama?
Ovo je opasan član i nedopustivo je da ostane u zakonu. Jer, on otvara put da svi oni koji znaju da se danas u Srbiji pravo ne dobija zato što imate zakonsko pravo, nego zato što poznajete čoveka koji odlučuje o vašem pravu, pa kažu – bolje vam je poznavati sudiju nego imati kilometre prava iza sebe i uz sebe, a ovaj član zakona upravo to ozakonjuje. Jer, znate, idete u advokatsku kancelariju koja će lakše i brže da završi posao jer ima veze i vezice, čiji su advokati u prvim redovima, čije se sudske presude ne dovode u pitanje, čiji se stavovi ne preispituju.
Mislim da, dok god postoji vreme da povučete stav o odbijanju ovog amandmana, radi vas i radi vaše časti to treba da uradite, a molim i one koji su zalegli svojim autoritetom da ovde ostvare pravo na rehabilitaciju lica koja to zaslužuju, da ne dozvole da budu zloupotrebljeni kroz ovaj institut. Hvala.