Gospodine Jojiću, molim vas da iz istorije dođemo u sadašnjost, u pitanju je Predlog Advokatske komore Srbije o kandidatu za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Dakle, lepo je to što imate istorijski pristup i dobro pripremljen govor, ali molim vas da, očekivanje je moje lično da ćete i u vezi sa samim predlogom Advokatske komore i o kandidatu imati isti takav pristup, pa vas molim da se vratite na dnevni red i da dođete u prezent. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine predsedniče, tako će i  biti.
Molio bih vas samo da mi dozvolite još nekoliko reči. Od velikog je značaja kroz šta je prošla advokatura, a to treba vezati za predloženog kandidata, za šta treba da se zalaže i kako treba da se suprotstavi svakom nasrtaju na nezavisnu profesiju advokature.
Govoriću o stanju u advokaturi, samo bih vas molio ako mi dozvolite. Kaže, 772 advokata su državni neprijatelji. Đilas kaže da su to okoreli državni neprijatelji i hvali kako je dobra OZNA, a nije loša ni milicija. Vidite, u ono vreme u jednopartijskom sistemu Josipa Broza, još 1953 godine je to izrekao Milovan Đilas.
Imao sam nameru da ukažem na činjenicu da je advokatura prolazila, a i danas prolazi kroz teška vremena da se izbori kao samostalna, nezavisna profesija koja je, po Ustavu Republike Srbije nezavisna i ulazi u sastav pravosudnog sistema. Vi to dobro znate.
Vidite, u svetu, povezaću, na ovu dužnost predlaže se kandidat, to je visoka funkcija, i nije ni čudo da iz advokature treba da budu birani sudije, da budu birani tužioci, jer je to jedina kompletna institucija koja u zemljama sa razvijenim pravnim sistemom je osnova za izbor sudija i tužilaca u 80% slučajeva u zapadnim zemljama, u Americi, u Engleskoj, u Francuskoj, u Italiji, u Holandiji, u Belgiji i da ne nabrajam, kadrova u pravosuđe, dakle od najnižih do najviših pravosudnih institucija, čak i u Gornji dom lordova, dolaze ljudi iz advokature. To su najstručniji ljudi. Zašto? Pa, oni su najstručniji. Nisu samo usko specijalizovni, ne rade smo krivične stvari ili iz oblasti civilistike, oni rade i zastupaju građane pred nadležnim sudovima iz svih oblasti i grana prava.
Nije slučajno, gospodine potpredsedniče, da su mnoge velike istorijske ličnost, kao što su Demosten, Ciceron, Tomas Mor, Gandi, Kastro, Mendela, Franc Kafka, bili po profesiji advokati. Ovo je dobro da advokatura bude u svim institucijama, ali se postavlja pitanje da li će jedan predstavnik advokat moći da uspešno zastupa advokaturu u Državnom veću tužilaca ili u Visokom savetu pravosuđa. To je diskutabilno pitanje.
Bilo bi dobro da kandidat koga bude Skupština izabrala više založi za zaštitu osnovnih ljudskih prava, da se bori da ta tužioce dođu oni ljudi koji neće dozvoliti kršenje Ustava, kršenje Zakonika o krivičnom postupka, kršenje krivičnog zakonika i drugih zakonskih propisa na štetu građana kada je u pitanju zaštita osnovnih prava naših građana.
Gospodin Krasić je govorio o podeli u advokaturi. Sada u srpskoj advokaturi postoje grupe. Bojim se da to ne budu grupe koje bi htele da zadrže svoje pozicije u advokaturi, 20 godina da budu u organima advokature, a da primaju za to određena finansijska sredstva i nagrade i da žele da zadrže te pozicije boreći se na različite načine, pa čak i da dođu u Skupštine Srbije da se jednoj političkoj stranci ponude i da od te političke stranke zatraže potpise narodnih poslanika da se uputi inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o advokaturi zato što je sukob između Beogradske komore i unutar same Advokatske komore ima dosta neslaganja. Postoje grupe koje se sada u okviru te komore koja broj tri hiljade i nešto advokata i morala bi da bude reorganizovana na sledeći način, kao što je to u Francuskoj, Nemačkoj – najviše 300 advokata može biti u jednoj komori. Zašto bi bila ta jedna glomazna komora, a da se izvrši uzurpacija vlasti od pojedinaca u advokatskoj komori.
Otkud sada, gospodine Novakoviću, ne znam da li ste znali da je upravo ta grupa narodnih poslanika potpisala tu inicijativu? Zašto? Pridružila se. Mi to nismo potpisali. Poslanici SRS u tome neće da učestvuju. Oni traže ocenu ustavnosti Zakona o advokaturi jer im smeta što advokatura mora biti jedna institucija i da mora biti institucija u skladu sa Ustavom i drugim zakonima i da se moraju poštovati odluke viših organa vertikalno i horizontalno povezanih.
U Advokatskoj komori Beograda, da li je tačno da sada ima oko 10 telohranitelja oko dvoje-troje ljudi i ne dozvoljavaju organima Komore da pristupe materijalno-finansijskim dokumentima, dosijeima advokata i da koriste svoje prostorije? Da li je tačno da ima advokata protiv kojih se ne pokreću odgovarajući postupci? Jedan je podneo 500 inicijativa pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Međunarodni sud u Strazburu kaže – odbija i da su mu inicijative neosnovane. Vraća se Advokatskoj komori Beograda, a Beogradska komora ćuti.
Postavlja se pitanje – da li je Advokatska komora privatizovana, politizovana i policizovana? Da li se organi policije mešaju u rad nezavisne profesije Advokatske komore? Postavljaju se ta pitanja. Ovaj odnos i ove institucije, Advokatska komora Beograda i Advokatska komora Srbije, u Advokatskoj komori Beograda moraju da zavedu red i red je da advokati uzmu stvari u svoje ruke i na taj način da prekinu sve nevolje koje se smišljeno poturaju Advokatskoj komori.
(Predsedavajući: Slažem se. Upravo i nas red obavezuje da se pridržavamo Poslovnika. Ti lokalni nesporazumi i regionalizmi ne treba da utiču na našu obavezu da se držimo tačke dnevnog reda i da diskutujemo o ovom predlogu za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca. Molim vas, gospodine Jojiću.)
Što se tiče predloženog kandidata, gospodine predsedavajući, gospodin Krasić je dao valjano obrazloženje i ne bih želeo da ga ponavljam. Samo bih želeo da vas zamolim, šteta je što danas ne prisustvuje ministar pravosuđa ili nego iz Državnog veća tužilaca, pa čak i predlagač iz Advokatske komore Srbije.
Postavlja se jedno pitanje – ko su privilegovani advokati pred nadležnim sudovima i iz kojih to struktura oni potiču? Imate privilegovane advokate koji imaju uporište u policiji, imaju uporište kod istražnog sudije i koji kod tužilaštva imaju uporište. Skoro stalno jedni te isti advokati, ne poštujući onu listu koja se dostavlja i policiji, i tužilaštvu i sudu, apsolutno ne poštuju tu listu, niti se poštuje redosled. Svako ima svoga i on dolazi da brani po službenoj dužnosti, kada ga oni pozovu i kada hoće i kada se dogovore.
Međutim, ima jedan veliki problem u advokaturi. Ovaj kolega bi morao da vodi računa, koji se predlaže, iako ga bude izabrala Narodna skupština, da se pozabavi i ovim pitanjem – koji je status i odnos advokature prema novom Zakoniku o krivičnom postupku, koje će poslove policija trebati da radi po nalogu javnog tužioca i da li je tužilaštvo osposobljeno za ubuduće za primenu novog Zakonika o krivičnog postupku ili nije? Da li se policija priprema za primenu određenih ovlašćenja ili ne? Prema ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o policiji, nema ni reči o tome, da li će se policija u tom delu pripremati, pre svega, sudska policija? Mi bi morali da imamo sudsku policiju, kao što je to u drugim državama.
Želeo bih još jednu stvar, ako mi dozvolite. Gospodine potpredsedniče, ovim putem postavljam pitanje ministru finansija i ministru pravde, kada će izvrše isplatu odbrana po službenoj dužnosti i kada će se ta odbrana po službenoj dužnosti plaćati 100% kao što se to plaća u drugim institucijama? Drugo, zašto se ne dozvoljava prebijanje dugova? Država duguje advokatima, a advokat duguje za porez državi, njemu se računa i zatezna zakonska kamata, ali država neće da isplati advokatima. Znate, i advokatura je u krizi sada, isto kao što je kriza u čitavom sistemu.
Postavljam pitanje – da li će ministar pravosuđa sa ministrom finansija naći ovo rešenje, da se izvrši prebijanje ovih dugova?
Nadam se da nisam povredio Poslovnik. Zaista sam imao nameru da govorim o ovom predlogu zakona. Mogao bih govoriti i više, ali neću zbog vremena, jer i moje uvažene kolege trebaju o tome da uzmu reč. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada imamo na redu predlog Advokatske komore Srbije za izbor izbornog člana Državnog veća tužilaca iz reda advokata, gde se kao jedini kandidat Advokatske komore Srbije predlaže advokat Miroslav Bojić iz Advokatske kancelarije Bojić iz Čačka.
Osvrnuću se i ja u nekoliko reči o onome što je malopre govorio gospodin Zoran Krasić, a vezano za prvobitni predlog Advokatske komore Srbije za izbor izbornog člana u Državno veće tužilaca koji, ako se sećate, nije prošao ovu skupštinsku većinu.
Na Savindan 2009. godine, Advokatska komora je predložila određene kandidate, znate između njih je bio i gospodin Bojić. Taj predlog ovde nije prošao. Prošlo je godinu i 10 meseci od tada i evo nam novog predloga Advokatske komore Srbije, gde se kao jedini kandidat ispred Advokatske komore predlaže gospodin Bojić.
Postavlja se pitanje – šta se u međuvremenu dogodilo da ovaj kandidat, sada pretpostavljamo, dobije vaše poverenje i da bude izabran u Državno veće tužilaca, a da pre godinu dana…
(Predsedavajući: Predlagač je Advokatska komora.)
Izvinjavam se, Advokatska komora, a da pre godinu i po dana on tu vašu podršku nije imao?
Inače, gospodina Bojića poznajem lično. Sećam se da mi je pre nekih 25 godina, u svojstvu predsednika Advokatske komore Čačka potpisao potvrdu kojom potvrđuje da sam ja pripravnički za advokaturu završio kod advokata u Čačku.
Ono što bi trebalo reći ovde prilikom ovog izbora jeste da je Državno veće tužilaca jedan samostalni organ, bar je tako koncipiran, koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca i koji bi trebalo da obezbedi samostalnost i javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Državno veće tužilaca ima široka ovlašćenja. Ona utvrđuje listu kandidata za izbor Republičkog javnog tužioca, a reći ću još neke, između ostalih, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za prvi izbor zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, bira zamenike javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu, odlučuje o prestanku funkcije javnih tužilaca, utvrđuje razloge za razrešenje, odlučuje o udaljenju, odlučuje po prigovoru na odluke o udaljenju javnog tužioca i zamenika, utvrđuje koje su funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužioca, vodi lični list za svakog javnog tužioca, zamenika javnog tužioca i zaposlenog u javnom tužilaštvu, ovo je vrlo zanimljivo ovlašćenje, donosi pravilnik o merilima za vrednovanje rada javnih tužioca i zamenika javnih tužioca, donosi odluku o pravnom leku itd.
Dakle, iz ovoga se vidi da su ovlašćenja Državnog veća tužilaca zaista široka. Državno veće tužilaca trebalo bi da predstavlja garant samostalnosti tužilačke organizacije. U principu, Državno veće tužilaca ne bi smelo da bude zavisno od bilo kakvog uticaja, od uticaja izvršene ili neke druge vlasti. Nad članovima Državnog veća tužilaca je vrlo velika odgovornost. Postavlja se pitanje na početku kakva je uloga Ministarstva pravde u Državnom veću tužilaca?
Podsetiću vas da je ministar pravde član Državnog veća tužilaca. Da li je uloga Ministarstva pravde i samog ministra pravde, kako je to svojevremeno rečeno, u obezbeđivanju kancelarija, zatim u sistematizaciji radnih mesta, u jednoj logističkoj podršci ili je uloga ministra pravde i samog ministarstva daleko veća? Da li je ta uloga mnogo veća kada je u pitanju Državno veće tužilaca?
Postavlja se pitanje kakva je uloga samog Državnog veća tužilaca u pogledu neizbora velikog broja nosilaca javno-tužilačke funkcije, i to prilikom prvog ciklusa opšteg izbora? Kakva su bila obrazloženja koja smo delimično samo imali priliku da vidimo?
Jasno je da se mnogim tužiocima, koji nisu izabrani u ovom prvom ciklusu, jednostavno nije moglo ništa pripisati, nište im se nije moglo zameriti. Obrazloženja koja smo dobijali i koja su procurila na neki način od Državnog veća tužilaca jeste da su oni koji tom prilikom nisu bili izabrani, odnosno oni koji su izabrani su trenutno nešto bolji od onih koji nisu izabrani. To obrazloženje, em što je na neki način vrlo opšte, zaista je i maliciozno i nemušto. Ne može se na taj način eliminisati čitava jedna plejada, čitava jedna grupa tužilaca koji nisu izabrani.
Postavlja se pitanje koji su kriterijumi korišćeni da bi neko mogao da izvede takvu jednu tananu nit, da kaže da je neko trenutno malo bolji? Šta to znači trenutno malo bolji i koliko je ta odrednica – trenutno malo bolji? Šta bi možda rekla BIA na to? Da li je BIA imala svoj stav oko izbora ovih javnih tužilaca?
Državno veće tužilaca u obrazloženjima navodi samo neke pojedinačne primere, nije uzimalo u obzir celokupan rad ovih javnih tužilaca ili zamenika koji nisu izabrani. Možda su smatrali da obrazloženjima, koja su dali za one koji su izabrani, čine u stvari da ovi koji su izabrani postanu na neki način bezgrešni. Da li je to baš tako? Da li su oni tužioci, za koje Državno veće tužilaca u obrazloženju navodi razloge zbog kojih su izabrani, baš toliko bezgrešni?
Mogu reći da ono što je moglo da procuri iz ovih obrazloženja jeste da je Državno veće tužilaca u tim obrazloženjima zameralo sve i svašta. Za one neizabrane su bili tako strogi kriterijumi, toliko strogi da se zaista to može porediti sa onim što je svojevremeno Vuk Karadžić rekao, da je teže da jedan grešnik uđe u raj nego kamili da prođe kroz iglene uši. Rekao bih da je teže bilo nekome ko ne treba da prođe i ne treba da bude izabran kao tužilac, teže mu je proći nego kamili kroz iglene uši. Na žalost, ispostavilo se da je to tačno.
Postavlja se i pitanje šta je sa onima koje je Državno veće tužilaca izabralo? Kako oni rade? Iskustva pokazuju, a to je i ono čime se Državno veće tužilaca mora pozabaviti, jer u ovim ovlašćenjima, koja sam pročitao za Državno veće tužilaca, stoji da im je i to posao. Uloga tužioca je vrlo delikatna i odgovorna, jer u stvari tužilac inicira i kanališe taj krivični postupak i tužilac je upravo taj koji optuženom može na teret staviti kako lakše, tako i teže krivično delo. Tu može doći do raznih zloupotreba.
Kada se u celu tu priču umeša i policija, što vrlo često biva slučaj, onda se dobija zaista u mnogim slučajevima prototip te korupcije. Ti slučajevi korupcije u svetlu te modifikacije tih primera su zaista jako brojni i mogli bi se čitav dan navoditi ti primeri. Bilo je slučajeva, kao što znate, i zamene krvi kod pijanog vozača i razbijanja prozora kroz koji je prošao metak itd, tako da do zloupotreba i do korupcije vrlo često može da dođe.
Jedno pitanje koje se ovde mora postaviti – zašto Državno veće tužilaca krši zakon? Podsetiću vas na jedna slučaj, to je slučaj kada je povodom odluke Poverenik za informacije od javnog značaja Državno veće tužilaca platilo kaznu od 20.000 dinara. Kod nove opomene Državno veće tužilaca plaća kaznu od 180.000 dinara. Zamislite šta se dešava posle. Posle izrečene i naplaćene druge kazne Državno veće tužilaca opet nije postupilo po rešenju Poverenika. Šta će onda vama taj poverenik? Šta će vam institucija poverenika, kada ni Državno veće tužilaca, koje treba da kontroliše sve ovo što se radi, jednostavno ne radi svoj posao i krši zakon?
Na kraju, smatram da ni ovaj izbor člana Državnog veća tužilaca, nažalost, u našem pravnom sistemu neće doneti ništa novo. Mislim da će sve ostati po starom. Ovako kako ste vi nakaradno uradili tzv. reformu pravosuđa neće promeniti ni ovaj izbor.
Želeo bih na kraju da postavim pitanje kada će sednica Skupštine o Kosovu i Metohiji? Znate, na Kosovu se dešavaju vrlo dramatične stvari. Nije valjda da ova većina to potpuno zanemaruje. Izgleda da ste vi to zanemarili. Predlažem, zaista je krajnje vreme da se otreznite već jednom i da se odreknete te iluzije o EU. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlogu Advokatske komore da se Miroslav Bojić izabere za člana Državnog veća tužilaca iz reda advokata. Svakako ćemo govoriti o dnevnom redu, ali je nemoguće, gospodine Novakoviću, a da vas javno ne upitamo kada će se održati sednica o problemima koji eskaliraju na KiM? Da li ste u nekom mediju, a niste, jer su svi pod državnom šapom, pod režimskom šapom, čuli da su u Jagnjenici napadnuti Srbi, da ima povređenih?
(Predsedavajući: Pitanje ste postavili, nisam vas prekinuo, ali sada obrazloženje pitanja, pa ipak nije fer da toliko od dnevnog reda odemo. Dakle, Predlog za izbor člana prvog sastava Državnog veća tužilaca od strane Advokatske komore Srbije. Hvala.)
Znam ja, gospodine Novakoviću, šta je na dnevnom, ali nije fer ovo što vi radite. Ne da nije fer, nego kršite Ustav i zabranjujete narodnim poslanicima i Skupštini da radi svoj posao.
Nećete da javno progovorimo o problemima na KiM, zato što srljate u monstrum organizaciju koja se zove EU. I sve ćete da date da bi ste otišli u to što više ni formalno, tako reći ne postoji. I ne možete, gospodine Novakoviću, da nas zaustavite da to govorimo. Danas Srbi na KiM rizikuju svoje živote…
(Predsedavajući: Nemam nameru da uopšte raspravljam o temi koju vi pokušavate da nametnete, ali vi mene dovodite u poziciju da primenim stav 7. člana 103, ili ovo drugo upozorenje shvatite kao poslednje i vratite se, molim vas, na temu i nemojte vi da kršite Poslovnik, gospođo Radeta. Hvala na razumevanju.)
Gospodine Novakoviću, naravno, vratiću se i govoriću pola sata o temi, toliko nam je ostalo vremena, ali vas ovako savetujem, nemojte da nas plašite kaznama, danas Srbi rizikuju svoje živote na KiM, a mislite uplašićete nas kaznom od 7.500 ili 15.000 dinara, koliko košta vaša opomena. Baš nas briga za te pare. Hoćemo ono što je najaktuelnije u Srbiji da se raspravlja…
(Predsedavajući: Nije pitanje nikakvog strašenja, nego je pitanje primene Poslovnika, bar ja sam apsolutno siguran da vi to čak i mnogo bolje od mene znate. Izvolite.)
Dakle, Predlog da se Miroslav Bojić izabere za člana Državnog veća tužilaca dolazi nam od Advokatske komore Srbije. Podsetili smo u toku današnje rasprave da je ovaj gospodin već jedanput bio tema dnevnog reda ovog parlamenta i da nije imao većinu da bude izabran za člana Državnog veća tužilaca. To apsolutno baca senku na ovaj predlog. Što se nas iz SRS tiče, pitamo se – da li je taj čovek dostojan ovako važne funkcije? Zašto to pitam? Dozvolio je sebi da se političke stranke u parlamentu igraju sa njim kao ping-pong lopticom. Političke stranke, mislim, na vladajuću koaliciju, koje za svaku tačku dnevnog reda imaju neku trgovinu, neku pogodbu, sad su našli tog Bojića da on bude ta tema za prepucavanje i za nekakvu političku trgovinu i, ako je on, kao ozbiljan čovek sebi to dozvolio, onda zaista smatramo da to nije dovoljno, da nije dostojan da bude izabran na ovako važnu državnu funkciju.
Žao mi je što ovde nema nikoga koga bismo mogli da pitamo, da postavimo neka pitanja vezano za ovog gospodina, kao i generalno za Državno veće tužilaca. Ne znamo da li je tačna informacija koju smo dobili u toku današnjeg dana, da je nedavno ovom gospodinu u Čačku u vazduh dignut džip zbog, navodno, nekih sumnjivih kombinacija sa nekim lokalnim kriminalnim strukturama? Da je ovde neko ko je predložio njegov izbor, mogli bismo da dobijemo taj odgovor. Mi ovde govorimo samo da bi se formalno ispunila obaveza iz Poslovnika. Naravno, mi iz SRS ne pričamo samo radi formalnog ispunjavanja, mi smo jedina politička partija koja uredno koristi ovo restriktivno pravo koje imamo u Poslovniku, jer nam Poslovnik ne dozvoljava da radimo svoj posao narodnog poslanika. Koliko god možemo, mi se borimo i sa vama i sa Poslovnikom, da ipak ovaj posao radimo onako kako građani Srbije od nas očekuju.
Možda bismo svoj stav prema ovom gospodinu Bojiću promenili kada bi nas, recimo, obavestio i pružio nam dokaz da je kao advokat podneo krivičnu prijavu protiv Borisa Tadića, zato što je Tadić dozvolio agresiju na Srbe na KiM. Ako nas sluša gospodin Bojić i ako pokrene ovu krivičnu prijavu, onda ćemo moći do dana za glasanje da razmislimo o njegovom izboru. Naravno, pozivamo i sve druge da se pridruže takvoj krivičnoj prijavi, jer Boris Tadić je odgovoran i njegov režim je odgovoran što je danas ponovo počela agresija na goloruke Srbe na KiM. Ima veza sa dnevnim redom, govorim o eventualnoj krivičnoj prijavi, gospodine Novakoviću. Od sada apsolutno vodim računa o tački dnevnog reda.
Što se tiče Državnog veća tužilaca i tog izuzetno važnog posla koji bi trebalo da obavlja Državno veće, kada smo dobili predlog za popunu ovog mesta u Državnom veću tužilaca, odmah nam se javila asocijacija – Blagoje Jakšić, kojeg ste izabrali u VSS, iako je već tada, pošto se sad ispostavilo, kada je čovek uhapšen, učestvovao u nekim mahinacijama, u proneveri velike količine novca.
Čak i kada bi on bio čovek koji bi mogao da se uklopi u ovu funkciju i kada ne bismo imali ništa protiv njega, smetalo bi nam što dolazi u loše društvo, jer Državno veće tužilaca i VSS su veoma loše društvo za svakog čestitog čoveka.
Šta je uradio ovaj gospodin Miroslav Bojić ili šta je uradilo Državno veće tužilaca, šta je uradila neka advokatska komora, a svađaju se Advokatska komora Srbija i Advokatska komora Beograda oko nekakvih svojih funkcija, upravnih odbora, predsednika itd, šta su uradile da zaštite ljudska prava? Da li se neko od njih oglasio da kaže koji je to osnov, na osnovu čega je Haški tribunal danas produžio privilegovanu zabranu komunikacije na još 30 dana predsedniku SRS Vojislavu Šešelju?
Vi ste advokat, gospodine Novakoviću, znate da je privilegovana komunikacija optuženog sa stručnim timom nešto što je neprikosloveno, što niko ne sme da ugrozi, ali Haški tribunal ugrožava Vojislavu Šešelju pravo na pripremu odbrane. Naravno, nema glasa ni od advokatskih komora, ni od bilo koga drugog ko bi, eventualno, trebalo da se bavi zaštitom ljudskih prava svojih građana.
Kada je u pitanju ovaj predlog, takođe moramo da zamerimo, već jesmo, zašto ovde nije predsednik Odbora gospodin Boško Ristić. Za njega imamo neka konkretna pitanja. Pitala bih ga da li je tačno ono što sam pre neki dan saznala u Nišu? Ako se kao i mi srpski radikali bavite poslom narodnog poslanika tako što ste u narodu, što vas ljudi sreću i skreću pažnju na ovo ili ono, nas uglavnom podržavaju, pružaju nam podršku itekako i žale se građani u Nišu, kažu kako je veliki broj, a mi smo govorili o tome kada je bio reizbor sudija i tužilaca na dnevnom redu, advokata iz Niša postali sudije, tužioci, kako je najveći broj tih advokata prošlo kroz kancelariju Boška Ristića. Pitam – da li vi znate ko je Boško Ristić? Kažu – kako da ne, to je onaj advokat, poslanik čiji se pečat u Nišu plaća 500 evra. Nisam razumela šta to znači, pa sam pitala da mi ljudi objasne i objasnili su. Kažu, idu ljudi kod nekog drugog advokata da im napiše neki podnesak, a pošto podnesak sa pečatom kancelarije Boška Ristića ima prođu u niškim sudovima, onda se taj pečat plaća 500 evra.
Da je ovde član Državnog veća tužilaca Boško Ristić, mi bismo ga pitali da li je ovo tačno i šta je od ovog tačno? Dalje, da je ovde član Državnog veća tužilaca gospođa Malović, imali bismo i za nju neka interesantna pitanja.
Ovih dana pojavila se u medijima vest da je jedan sudski postupak zastareo i toliko mu se posvetila pažnja kao da je to jedan jedini sudski postupak u Srbiji koji je zastareo. Pošto su otporaši pokrenuli inicijativu za razrešenje sudije Gordane Vidojković koja je navodno odgovorna za zastaru ovog postupka, brže bolje se član Državnog veća tužilaca, gospođa Malović oglasila u javnosti da kaže da će ona da podrži tu inicijativu. Da je ovde, mi bismo je pitali zašto nije podržala inicijativu SRS da se Marina Tomić sa njenim većem, inače sudija Apelacionog suda, razreši zato što u svojoj presudi nisu "primetili" da je Tomislav Nikolić opljačkao svojevremeno SRS? Ili, zašto se nije oglasila o svom stavu o inicijativi za razrešenje Darka Lauševića? Ovo su, gospodine Novakoviću, pitanja baš za člana Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Samo izražavamo žaljenje zašto gospođa Malović nije ovde da bismo je to pitali.
Da bi obrazložio stav gospođe Malović, onda se otporaš Homen javio u medijima da on kaže da Ministarstvo pravde podržava inicijativu i da će se pridružiti inicijativi otporaša za razrešenje ove Gordane Vidojković i kaže – on se nada da će Apelacioni sud doneti konačnu presudu i da će staviti tačku na taj slučaj. Danas proširuje izjavu i kaže – on je imao sastanak sa svojim prijateljima otporašima da im kaže neka ne podnose Evropskom sudu u Strazburu zahtev za nadoknadu štete, neka se obrate Ministarstvu pravde, pa će Ministarstvo pravde da im nadoknadi štetu. Valjda, da bi izbegao da ga oni pitaju - gde su one pare koje je svojevremeno "Otpor" dobio iz Mađarske, koje su negde volšebno nestale u njegovim rukama, pa onda - daj daćemo im pare iz državnog budžeta od građana Srbije?
To je skandal što radite, ljudi moji. Kako može državni sekretar na ovaj način obraćajući se javnosti da utiče na rad pravosudnih organa? Kako je to moguće uopšte u državi Srbiji? Državno veće tužilaca je tema i ovde i te kako ima mesta za Državno veće tužilaca, i te kako ima mesta za to da se pitamo da li Miroslav Bojić može da doprinese boljem radu Državnog veća tužilaca, jer je očigledno da je u dosadašnjem radu Državno veće tužilaca, kao i Visoki savet sudstva, da su mnogo loše radili svoj posao, jer su izabrali dosta loših sudija i dosta loših tužilaca. Naravno, ne mislimo da su sve sudije loše, ne mislimo da su svi tužioci loši, ali nikada u zemlji Srbiji nije ovakav uticaj bio predstavnika vlasti na pravosudne organe kao što to sad. Zamislite da ovaj gospodin Homen se usuđuje da na ovaj način komentariše presude.
Pitanje i za Visoki savet sudstva i za Državno veće tužilaca, ako je tačno da je Gordana Vidojković, sudija, odgovorna zašto je ovaj predmet zastareo, onda se tu postavljaju dva pitanja. Ako je ovaj predmet bio kod nje 11 godina, kako je mogla biti reizabrana pre dve godine? Zar tada niko nije vodio računa da ona devet godina ima kod sebe neki predmet koji ne završava? A ako je taj predmet bio kod nekog drugog, što je s obzirom na reorganizaciju prilično logično, zašto taj sudija nije odgovoran što je državo devet godina, nego ona što nije završila za dve godine? Dakle, kako god, upleli ste se, odnosno uplelo se i Ministarstvo i gospođa Malović kao član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u nešto što je apsolutno nedopustivo.
Pre dva dana čitamo, predsednik opštine Leskovac kaže da će ignorisati presudu kada je u pitanju vraćanje na posao zaposlenih u lokalnoj samoupravi Leskovca, kojima je on dao otkaz. Mi smo govorili o tome da je taj gospodin, predsednik, gradonačelnik Leskovca, da je kada je došao po partijskoj liniji podelio otkaze i da je zaposlio nove ljude iz DS u lokalnu samoupravu u Leskovcu. On sada kaže da će se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava ako ga nateraju da vrati ljude kojima je on dao otkaz. To zaslužuje pažnju medija kako jedan predsednik jedne opštine može da utiče i da pokušava da utiče na rad pravosudnih organa, da govori o ne pravosnažnim presudama. Da li je to moguće u pravnoj državi? Nije. Da li je Srbija pravna država? Nije. Da li u Srbiji funkcionišu institucije sistema? Ne funkcionišu. Nažalost, to je naša realnost.
Pre 15, 20 dana čitamo u medijima na primer Ana Nikolić vozila u alkoholisanom stanju, Danijela Vranić, vozila u alkoholisanom stanju, neki iks, ipsilon, ali imenom i prezimenom naveden, neki Janko Janković sa Novog Beograda uhvaćen od strane policije vozio sa 1,5 promila alkohola u krvi, dakle, sve punim imenom i prezimenom. Ali, u petak M.R, sudija Višeg suda u Beogradu, uhvaćena je sinoć kako pijana vozi automobil glavnim gradom – kako nezvanično saznajemo, sudiju je oko 19,45 časova zaustavila saobraćajna patrola i uradila alko-test, utvrđeno je da ima 1,45 promila u krvi. Ko je M.R? Zašto nije punim imenom i prezimenom napisano ko je ova sudija? Ova sudija, pošto je sudija Višeg suda, tako piše, ona je ta koja je nadležna da rešava sporove kada je u pitanju bezbednost javnog saobraćaja, ona koja vozi sa 1,5 promila alkohola u krvi. Vi krijete taj podatak ko je ona. Svi drugi mogu imenom i prezimenom da budu objavljeni, da budu izloženi stubu srama zato što voze pijani, i treba, ali zašto se krije ova gospođa? Da li je ona već danas došla na posao, pošto je bila na trežnjenju u petak uveče u MUP Zemun, da li je ona na poslu danas, da li je mamurna? Da li može da radi? Da li će kada bude raspravljala o nekom predmetu koji se odnosi na ugrožavanje bezbednosti javnog saobraćaja, da li će biti trezna ili pijana?
Sve su ovo pitanja zbog čega su danas ovde trebali da budu predstavnici, odnosno članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, bar oni koji imaju obavezu prema parlamentu, a to su i Boško Ristić i gospođa Malović. Koliko god vi pokušali da nam date maltene sinapsis kako da vam se obraćamo, odnosno kako da se obraćamo pre svega građanima Srbije, vi ne možete da nas sprečite da mi u okviru određene tačke dnevnog reda kažemo i neke stvari koje se vama ne dopadaju. Znamo mi da se vama ne dopada pitanje kada će se i da li će se održati sednica o problemima na KiM, znamo da vam se to ne dopada, ali mi moramo to da pitamo. Mi ovde predstavljamo građane Srbije i građani Srbije treba da znaju istinu o svemu što se dešava u državi Srbiji. Moramo da vas pitamo da li će neko da digne svoj glas, osim srpskih radikala i ogromnog broja građana Srbije koji podržavaju našu akciju – hoćemo Šešelja, nećemo u EU, da li će još neko da kaže – halo ljudi, Šešelju je danas na 30 dana još produžena zabrana privilegovane komunikacije? Da li će neko zvanično to da kaže? Naravno da neće, zato što se vi plašite Šešelja u Srbiji, plašite se onog što bi Šešelj mogao da uradi pred naredne izbore. Ali, ne brinite, mi smo Šešeljevi radikali, pobedićemo mi iako je on 3000 kilometara daleko od nas, ali je on u našoj stranci i u Srbiji.
Kada je u pitanju ovo Državno veće tužilaca, vidite, kada dobijemo, a mi uglavnom dobijamo pisma građana i mi smo u obavezi da građanima stavimo do znanja da mi njihova pisma ne bacamo u koš, nego da mi ozbiljno čitamo šta tu piše i da u tom smislu postavljamo određena pitanja nadležnima. I opet mi ovde fali gospođa Malović.
Gospođa Dušanka Đurđević iz Rušnja ima interesantan jedan problem i pošto ja nisam pravnik kakav je Slobodan Homen, nego sam diplomirani pravnik sa dosta radnog iskustva i znam šta mogu a šta ne mogu da komentarišem, ali ono što jeste za komentarisanje, ova gospođa nam je rekla, odnosno napisala da je imala problem sa izvesnom sudijom Ivonom Lalović, koja je, navodno, njen predmet, vezano je za neko zemljišno-knjižno stanje, rešila u roku od jednog dana. Pa se ona obraćala Ministarstvu pravde, pa je onda naravno Ministarstvo poslalo po pravu nadzora nekom tamo, i ustanovili su da je to bilo sve u redu…
(Predsedavajući: Ali mi smo na izboru člana prvog sastava Državnog veća tužilaca i molim vas da te probleme individualne, ovo ipak nije ni mesto ni vreme, niti možemo da ih rešimo.)
Državno veće tužilaca imenuje, predlaže imenovanje tužilaca. Gospodin Miroslav Bojić iz Čačka…
(Predsedavajući: Advokatska komora predlaže imenovanje člana Državnog veća…)
Govorim o imenovanju tužilaca, ne slušate me, gospodine Novaković.

Gospođo Vjerice Radeta, pažljivo vas slušam i zato vas prekidam jer odlutate u žaru diskusije daleko od teme, pa u momentu kada ja više i uz najbolju maštu ne mogu da vidim kako ćete se vratiti. Moram da intervenišem, tako da vas molim. Sve što ste govorili misleći i siguran sam da gospodin Bojić sluša i da će to primeniti u svojoj praksi vaše sugestije, pustio sam vas da pričate i o primeru. Ali sada kada smo počeli da govorimo o individualnom problemu jedne građanke Srbije sa jednim sudijom, mislim da smo predaleko otišli i da nećemo moći stići do gospodina Bojića i njegovih kvaliteta ili nekvaliteta.)

Gospodina Bojića sam više puta imenom i prezimenom ovde pomenula, ali svakako nam je interesantnija funkcija koju bi on trebalo da obavlja i gospodine Novakoviću nikad ne odlutam, već vrlo svesno izgovaram svaku reč, a da li vama treba mašta da me razumete, ne znam, ali mislim da me građani Srbije odlično razumeju, kao i sve nas iz SRS. Nama i jeste cilj da nas razumeju građani, a vi kako se snađete sa vašom maštom.
Dakle, šta sam htela da kažem i šta sam počela, da se Miroslav Bojić predlaže u Državno veće tužilaca, da Državno veće tužilaca predlaže izbor tužilaca, javnih tužilaca i njihovih zamenika, da kada bi bio dobar izbor svih tužilaca i njihovih zamenika, onda bi oni i te kako imali posla i kada je u pitanju Visoki savet sudstva i odluke Visokog saveta sudstva o izboru nekih sudija. Konkretno, ovog Jakšića, gde je i te kako značajna uloga tužilaštva, jer da ne bi nekog tamo tužioca koji očigledno dostojan svoje funkcije, taj Jakšić bi i danas bio član Visokog saveta sudstva. Da li je tako? Vidite kako to vrlo ima veze i ne treba vam mnogo mašte, samo malo strpljenja gospodine Novakoviću i mi uvek kažemo ono što jeste tema dnevnog reda.
Tema svih tema danas u Srbiji jeste ovo što se dešava Jagnjenici i mi insistiramo gospodine Novakoviću, pretpostavljam da će uskoro biti pauza, da na toj pauzi razgovarate sa gospođom Đukić-Dejanović, ako nije negde u belom svetu kako pročitah u novinama i da se pod hitno zakaže sednica o problemima koji eskaliraju na KiM, tamo su opet počeli da ubijaju nenaoružane Srbe, a ubijaju ih do zuba naoružani pripadnici Euleksa. Mi znamo da vi hoćete tim vašim, ovaj put ne vi lično, ali u početku i vi, dakle vašim stavom, da nas stalno prekidate, da nas isprovocirate da izađemo iz ove sale. Ne, mi hoćemo da ostanemo da bismo svaki čas koristili priliku da upozoravamo građane Srbije da je ovo jedino mesto sa kojeg može da se čuje slobodna reč. Svi mediji su režimski, svi mediji su pod šapom režima i zato još niko nije objavio da je danas okupator na KiM počeo ponovo da strelja Srbe i da srpska skupština parlamenta Narodne Skupštine Srbije mora pod hitno da raspravlja o tome, a ne da neki Borko ide tamo i da ne znam u čije ime i šta pregovara i šta zagovara i šta potpisuje. Kada ćemo saznati koji su to potpisi koji on mimo Ustava Republike Srbije stavio. Hvala.

I kako ćete sada ovo povezati sa predlogom Advokatske komore? Naravno nikako.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, niko se od onih koji imaju pravo iz člana 96. ne javlja za reč, pa zaključujem pretres o Predlogu za izbor člana Državnog veća tužilaca iz redova advokata.
Na osnovu člana 87. određujem pauzu i sa radom danas ćemo nastaviti u 15,00 sati raspravom o pojedinostima po Zakonu o rehabilitaciji.
(Posle pauze)