Zahvaljujem, gospodine ministre.

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Kako smo obavili pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će, u danu za glasanje, odlučivati o Predlogu zakona, u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O HEMIKALIJAMA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radiša Ilić, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Dušanka Plećević, Dušan Marić i Nikola Savić.

Primili ste mišljenje od Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospodin Ilić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na ovaj zakon o hemikalijama koji glasi: "U članu 1. stav 1. tačka 5b) menja se i glasi: povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojim se sprečava dalji promet hemikalija". Kao što se iz samog amandmana vidi, namera nam je bila da definiciju povlačenja svedemo na što jednostavniju formulaciju, tako što je iz prvobitnog predloga izbačeno jedno šire tumačenje šta sve proističe usled povlačenja hemikalija.

Kada se nešto ili neka roba povuče iz prometa to automatski znači da se prekida i snabdevanje i mogućnost dostupnosti proizvoda koji je štetan po zdravlja ljudi i životinja. Apsolutno nije bilo nikakve potreba da pojašnjavate ono što je svakom ko pročita ovaj član jasno. Kada smo već kod povlačenja proizvoda koji sadrže štetne hemikalije, opasne po život i zdravlje ljudi, da li Agencija za hemikalije preduzima neke korake da se eventualno preduprede događaji koji su se dogodili u Engleskoj, a o kojima je već govorila moja koleginica Dušanka Plećević, gde je samo u roku od dve nedelje zabeleženo dva teška slučajeva kod žena koje su koristile farbu za kosu? Ovo je pre svega zakon o hemikalijama i ovo se baš tiče upravo onoga što bi mogli da dobijemo od vas, da nam odgovorite da li Srbija preduzima neke korake po tom pitanju?

Objasniću zašto tražimo odgovor. Ovo kažem iz razloga što se u Srbiju uvoze farbe za kosu koje u sebi sadrže parafenil enedijamin, označen kao PPD. Ono što je značajno za predstavnike Vlade i agencije koja bi trebalo nešto da radi, upotreba hemijskog sastojka PPD zabranjena je u Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj. U Velikoj Britaniji može predstavljati samo 6% od ukupne količine boje za kosu, ali to je dovoljno da izazove teške posledice. U Srbiji, naglašavam, PPD je dozvoljen da se koristi. Ukoliko se nekom licu nešto dogodi, kao ovim ženama u Engleskoj, verovatno ćete vi, odnosno predstavnici vlasti snositi odgovornost, jer ste dozvolili da se ta hemikalija nađe u proizvodima koji su u širokoj upotrebi u Srbiji, a štetni su. Ovo vam je primer preko koga možete upravo da demonstrirate ovaj pojam povlačenja hemikalija iz prometa. Proglasite PPD štetnim, kao što su to uradile vodeće zemlje EU, a vi se kunete u njih, i zaštitite stanovništvo u Srbiji od mogućih rizičnih dešavanja, kada već slepo sledite sve što rade zemlje EU budite dosledni i u ovome.

Koristim priliku da gospodinu ministru zdravlja predložim da se malo pozabavi istraživanjima i biohemijskim analizima krvi do kojih su došli lekari u Kosovskoj Mitrovici lečeći Srbe koji su bili izloženi, kako sami kažu, nekim novim hemikalijama braneći barikade i braneći svoje domove i porodice od NATO snaga. Poznato je da je NATO pakt iskoristio agresiju, nažalost to još uvek radi, za testiranje raznih vrsta oružja nad civilnim stanovništvom, pogotovo biološkog i hemijskog. Od dejstva radiološkog oružja već se nažalost vide rezultati, tragični po srpski narod. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Ostalo je još 36 minuta od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o hemikalijama, u kome se kaže: "U članu 2. stav 3. reč "agenciji" zamenjuje se rečima "ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine"." S obzirom da je članom 82. predviđeno da nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, logično je da i pomenuto ministarstvo dobije informaciju o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija. Postavlja se pitanje kako će ovo pomenuto ministarstvo vršiti nadzor ako bude uskraćeno za potrebne informacije o preduzetim merama i aktivnostima?

Agencija za hemikalije se ovde pojavljuje kao nepotrebna transmisija između inspekcijskih službi i ministarstva. Ako pogledamo član 6, ali osnovnog Zakona o hemikalijama, u kojem su pobrojane nadležnosti Agencije za hemikalije, onda možemo da se zapitamo šta u stvari ostaje Ministarstvu za zaštitu životne sredine da radi? To posebno brine ako dodamo još jednu agenciju za zaštitu životne sredine, sa svojim ovlašćenjima.

Navešću vam samo nekoliko nadležnosti Agencije za hemikalije, upravo iz ovog zakona, koji sada menjate ovim izmenama i dopunama. Kaže se - Agencija za hemikalije ima nadležnosti u vidu, znači da donosi podzakonske propise, da objavljuje listu supstanci, da sprovodi postupak obaveštavanja, da izdaje dozvole, da izdaje odobrenja za korišćenje, da objavljuje liste, donosi rešenja, priprema godišnje deklaracije, vrši stručne poslove, pruža informacije, stručna uputstva, itd. Pored svih ovih nadležnosti, Agenciji je pripala mogućnost da određuje i visinu naknade koje su utvrđene Zakonom o hemikalijama.

Kada smo kod Agencije za hemikalije, čije brisanje predviđa ovaj naš amandman, samo bih citirao tačku 18, nadležnosti Agencije za hemikalije, koja kaže: "sprovodi aktivnosti kojima informiše javnost o uticaju hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu merama za smanjenje rizika i bezbednom korišćenju hemikalija". Dakle, Agencija za hemikalije treba da informiše javnost o svim rizicima i opasnostima koje mogu da nastanu korišćenjem određenih hemikalija.

Kako radi Agencije za hemikalije? I u načelnoj raspravi sam vam uputio pitanja, nekoliko pitanja koja su iziskivala odgovor, recimo, konkretno neka pitanja koja su i te kako uznemirila javnost u Srbiji, a reč je opasnost hemikaliji, koju je pominjao danas i moj kolega Popović, nonilfenol etoksilat, koji je pronađen u odeći svetski poznatih brendova. Pominjali smo "Lakostu", "Adidas", "Pumu" itd. Ta hemikalija je veoma otrovna. Predstavnici Agencije za hemikalije su davali izjave da je u Srbiji pre donošenja ovog zakona, pre dve godine, bilo zabranjeno 19 opasnih hemikalija, a za protekle dve godine ta cifra popela se na hiljadu.

Pitao bih sada predstavnike Vlade da li oni sada mogu da kažu građanima u Srbiji da li je ova hemikalija nonilfenol etoksilat, koja je izuzetno opasna i koja se našla u odeći svetski poznatih brendova, da li je zabranjena u Srbiji? Znamo, čuli smo da ova hemikalija imitira ženske polne hormone, što veoma negativno utiče na reproduktivni sistem kod ljudi. Ovo može još da potvrdi i izjava predstavnika Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, Gorana Papovića, koji sve ovo dovodi u vezu sa Agencijom za hemikalije, koji kaže da Agencija za hemikalije treba da vrši hemijske analize i da otkrije prisustvo opasnih hemikalija, umesto što se samo ispituje jedan komad odeće i to da li postoje organoleptička svojstva odeće.

Da ste vršili sve ono što ste zakonom dobili u nadležnost, vi biste trebali da javnost u Srbiji obaveštavate o svemu ovome, a ne "Greenpeace" i neki drugi mediji.

Na kraju, nisam prošlog puta, kada smo o ovome raspravljali u načelnoj raspravi dobio odgovor od predstavnika Vlade, odnosno gospodina ministra, a nadam se da će danas javnost u Srbiji saznati šta je Agencija za hemikalije, šta je nadležno ministarstvo uopšte preduzelo po pitanju opasnih hemikalija, među kojima je i kalijum cijanid, koje su pronađene u suterenu Doma samoupravljača, u centru Kragujevca, to sam vas i prošli put pitao, iznad koga se nalazi pozorište za decu, sindikat, čak i gradski ombudsman koji treba da brine o pravima građana.

Posle napisa u medijima, a te hemikalije tamo stoje već pet godina. U pitanju je firma koja je u stečaju "Jugomedik". Izašli su inspektori za zaštitu životne sredine, popisali stanje i konstatovali da je potrebno 20.000 evra za izmeštanje tih otrova. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč?

Gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, Vjerica Radeta je podnela amandman na član 4, to je član 88. osnovnog zakona stav 1. koji glasi – ministarstva iz člana 86. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, a u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava i stav 2. u radu zajedničkog tela učestvuje agencija.

Koleginica Radeta je podnela amandman kojim predlaže brisanje ovog drugog stava iz razloga što je SRS protiv postojanja i rada protiv ove agencije za hemikalije, kao što je i protiv osnivanja i postojanja svih sličnih agencija, saveta, ureda, kancelarija i raznih sličnih regulatornih tela koja praktično rade sve ono isto što već rade nadležna ministarstva. Praktično rade dupli posao. Rade izmišljene poslove.

Podsećam da mi pri republičkoj vladi do sada imamo 104 regulatorna tela sa oko 1.000 zaposlenih i to je rezultat rada, pogrešnog rada sadašnje Vlade Mirka Cvetkovića, Vlade koju vodi DS.

Podsećam na jednu činjenicu koja je posledica sličnih zakonskih rešenja, kao što je ovo rešenje čije brisanje predlaže Vjerica Radeta, a to je da smo mi 5. oktobra 2000. godine po izveštaju Vlade Republike Srbije, koji smo dobili prilikom usvajanja budžeta. U republičkoj administraciji u Vladi i ministarstvima bilo je 8.600 službenika. Iz istog, znači vladinog izvora, 5. oktobra 2010. godine ukupno 32.000 zaposlenih u Vladi i ministarstvima. Od toga 28.000 stalno zaposlenih i 4.000 onih koji rade po ugovoru. Postavlja se pitanje ko su ti ljudi? Imate tamo ljudi čije je zapošljavanje bilo neophodno, stručnih ljudi, ali ima i veliki broj aktivista vladajućih stranaka koji su tamo našli uhlebljenje, kojima se vladajuće stranke na taj način zahvaljuju zato što su njihovi glasači i aktivisti.

Kada ovaj broj pomnožite sa prosečnom platom, pa kada na to dodate doprinose onda dobijete jedan neverovatan podatak da je za plate i doprinose zaposlenih u Vladi u republičkoj administraciji, za sve ove godine vladavine dosovskih stranaka utrošeno više od milijardu evra. Koliko je to pogrešno i koliko imamo boljih i prečih načina da te pare potrošimo vidi iz samo nekoliko osnovnih podataka koji govore o socijalnoj karti građana Srbije. Milion ljudi koji nemaju posao.

Podsećam vas pre četiri godine predizborna kampanja imali smo obećanje Borisa Tadića i Mlađana Dinkića da će ukoliko oni dobiju izbore obezbediti zapošljavanje 200.000 ljudi, otvaranje 200.000 novih radnih mesta, a juče smo ovde čuli zvaničan podatak da je za to vreme 360.000 otpušteno s posla. Uz milion nezaposlenih imamo 700.000 ljudi koji prema zvaničnim državnim podacima žive ispod granice siromaštva. Ti ljudi, praktično, da bi građani koji ovo gledaju mogli da razumeju, nemaju dovoljno novca da kupe kilogram hleba, da kupe kilogram brašna, litar mleka i recimo kilogram krompira.

Sedamstotina hiljada ljudi danas gladuje, a mi izmišljamo razna regulatorna tela, razne agencije, razne urede, razne besmislene kancelarije, primamo tamo ljude koji sami ne znaju šta treba da rade. Proći će jedno dve, tri godine dok se oni tamo uhodaju, dok vide šta je im je posao, izmišljeni posao, posle toga dođe neka nova vlast i dovesti neke nove ljude koji će takođe posle dve godine provesti u uhodavanju na ratnom mestu itd. Bitno da se troši narodni novac.

Posle 700.000 ovih siromašnih imamo podatak o 72.000 ljudi koji danas pojedu jedan kuvani obrok samo zahvaljujući narodnim kuhinjama, na kazanima narodnih kuhinja. Imamo sledeći podatak. U Srbiji ima 365.000 ljudi koji su beskućnici, koji žive pod tuđim krovom, koji žive kao podstanari ili se bog zna kako potucaju. Na drugoj strani imamo činjenicu da Vlada osnivanjem ovakvih bespotrebnih regulatornih tela troši desetine i stotine miliona evra narodnih para.

Nije malo u temi ali moram da podsetim da imamo jednu situaciju kad smo već kod trošenja para i rada ovih agencija, da mi imamo jednu praksu koju nema ni jedna normalna država na svetu. Mi dovedemo stranu kompaniju da joj damo posao u Srbiji, pa joj damo besplatno zemljište, pa besplatne komunalne usluge, pa im damo besplatno postojeće objekte i na kraju smo uveli praksu da ima damo po pet ili deset hiljada evra za svako novo otvoreno mesto.

Na drugoj strani imamo ljude koji nemaju šta da jedu. Zbog toga smatram da treba prihvatiti ovaj amandman kao što treba ukinuti sve ove agencije, sva ova bespotrebna radna tela. Naravno, vi to nećete uraditi, to će uraditi SRS nakon izbora u maju sledeće godine i nakon izborne pobede. Hvala.

Narodni poslanik Radiša Ilić ima reč po ovom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman na Predlog zakona o izmena i dopunama zakona o hemikalijama gde predlaže da u članu 4. stav 2. da se briše, a taj stav glasi, radi građana – u radu zajedničkog tela učestvuje agencija. Znači, ono što SRS kaže i predlaže i što je uvek dosledna tome, da nikakve agencije nisu potrebne za ovakve ozbiljne poslove, niti u opšte da postoje.

Kad smo već kod ove agencije za hemikalije koja se pominje u ovom članu 4. pre svega treba da predstavimo građanima šta je ta agencija. Znači, agencija za hemikalije je agencija koja ima direktora, a da bi sve to delovalo ozbiljnije pored direktora ima još dva izvršna direktora. Izvršni direktor za hemikalije i izvršni direktor za biocidne proizvode. Sada da bi ova agencija za hemikalije malo sebe uzdigla i na međunarodnom planu, tu je služba za međunarodnu saradnju i evropske integracije. Ne znam samo sa čime ćete da se integrisati za koji mesec, tako da bi trebalo ovu odrednicu evropske integracije preimenovati u evropske dezintegracije.

Znači, idemo dalje. U organizacionoj šemi agencije za hemikalije dolazimo do sektora za pravne, ekonomske i opšte poslove. Valjda da malo deluju ozbiljno. Sada agencija ima četiri sektora koji su na prvi pogled, kada čovek pogleda identični ali pošto nije na odmet da se malo poveća zaposlenost stranačkog kadra stvorene su četiri službe u okviru ove agencije.

Sada građani mogu da čuju po čemu se samo razlikuju ta četiri sektora koji imaju svoje zaposlene i sve ono što uz to ide. Prvi sektor, sektora za upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima. Drugi sektor, se izmislio ako bi koji slučajem nešto promaklo prvom sektoru pa se zato drugi sektor zove, sektor za upravljanje rizikom od biocidnih proizvoda. Negde su verovatno zaboravili ove hemikalije. Treći sektor je izmišljen da bi uradio nešto što je mogao da uradi drugi sektor, a nije, a to je sektor za procenu rizika od hemikalija i biocidnih proizvoda. I ovaj četvrti sektor je za one za koje nisu znali gde da ih smeste pa su izmislili sektor za integralni registar hemiklaje. Eto poštovani građani, čuli ste kako izgleda organizaciona šema agencija za hemikalije, agencije koja je ne potrebna kao i sve ostale jer troše ogromna budžetska sredstva koja su i te kako potrebna ovom narodu.

Sedamsto hiljada građana Srbije je apsolutno ugroženo siromaštvo, 150 hiljade dece ostaje gladno, tokom dana u zemlji Srbiji. Država baca pare na agencije. I sve ove poslove ste mogli da završite pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine. Zato smo mi i amandmanom predvideli brisanje ove agencije iz ovog člana.

Što se tiče druge agencije za zaštitu životne sredine, samo bih pomenuo, ona je takođe u domenu zaštite životne sredine i oni su i te kako prevazišli Agenciju za hemikalije, jer oni imaju jedan sektor, imaju pet odeljenja i čak sedam odseka i tri grupe i to za ekonomske, opšte i pravne poslove, za kalibracionu laboratoriju, za monitoring i stanje alergenog polena.

I sada koliko samo zaposlenih u upravi, u sektorima, u ova pet odeljenja u odsecima u tri grupe, treba da ima ova agencija i koliko se sve to plaća. Pa, onda osnovna sredstva za rad prostorije, vozila, usluge i da ne nabrajam dalje. Pa sve to pomnožite koliko uopšte ima agencije u Srbiji, videćete koliko Srbija baca nepotrebno novca, a kažemo sve ovo je moglo da se radi pri ministarstvima sa ljudskim resursima koji već rade u struci pri ministarstvu. Zahvaljujem.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević, koja ima reč.

Podnela sam amandman na član 6. ovog zakona da se u stavu 1. tački 2a) veznik "ili" zamenjuje se veznikom "i", tako da amandman glasi – naredi i organizuje da se povuče iz prometa hemikalija i određeni proizvod klasifikovan, obeležen i pakovan suprotan odredbama zakona i propisa, donetim na osnovu njega i naredi organu, organizuje da se upozore potrošači i dalji korisnici na opasnost koje hemikalije i određeni proizvod predstavljaju.

Kako se dopuna člana odnosi na ovlašćenja inspektora, samim tim i na delovanje inspektora, a ono mora da bude precizno određeno, bez ikakvih mogućnosti i proizvoljnog tumačenja postupka. U situaciji kada se iz prometa moraju povući opasne hemikalije, inspektor mora da naredi i da organizuje sve potrebne radnje da bi se čitav proces završio.

Ovakvom pravnom regulacijom, koju daje predlagač, daje se mogućnost inspektoru da se u nekoj delikatnoj situaciji postavlja kao običan posmatrač, kordinator ili savetnik nekom pravnom licu, koje je prekršilo odredbe ovoga zakona.

Da bi se nešto organizovalo i završilo, mora prethodno da postoji naredba, koja će tu radnju propisati kao obaveznu.

Amandman je odbijen sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je ovlašćenje inspektora usklađeno sa ovlašćenje inspektora utvrđenim članom 18. stav 1. tačka 6, podtačka 1, Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, "Službeni glasnik RS", broj 41/09.

Predloženi amandman uopšte nije u koliziji sa navedenim članom Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda. Zakon mora da bude jasan i precizan, veznik "ili", može se upotrebiti samo kada se koriste sinonimi, a narediti i organizovati su potpuno različite radnje. Nema organizovanja ako ne postoji naređenje, a to je valjda jasno.

Ako ste već upotrebili izraz – organizuje, umesto izraza – kontroliše ili nadgleda, što bi bilo primerenije onome što inspektor mora da radi u vezi uništavanja opasnih hemikalija, onda se ne sme nikome ostaviti na volju da li će naredbu izvršiti ili ne.

Ovim amandmanom ta bi se nedoumica otklonila. Međutim, pošto se pozivate na Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda i ovlašćenjima inspektorima iz člana 18. tog zakona gde takođe stoji da inspektor naređuje ili organizuje, pretpostavljam da ni u tom slučaju niste imali sluha za preciznost, već se samo ugradili hrvatski prevod Briselskih naloga. To je manir svih predlagača zakona od 2000. godine na ovamo, da se uvođenjem nekih novih bezličnih formi ili izraza, suprotno direktnom, jasno nedvosmislenom govoru, ostavi mogućnost različitog tumačenja ili da se uredbama bitno izmeni suština zakona ili onoga što se njime želelo postići.

To je veoma siptomatična pojava da se koriste neadekvatni izrazi koji nisu primereni srpskom jeziku i da se vrši pravna i jezička redakcija, oni ne bi mogli da uđu u jedan zakon.