Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović. Izvolite.

Gospodine ministre, neka Rusija rešava svoje problem socijalnih stratifikacija kako ona to zna i ume. Mi imamo ovde naše domaće probleme kojima je neodgovorna vlast uzrok. Rusija će svoje probleme mnogo lakše da reši, obzirom da je 10 puta u prednosti u odnosu na godišnji nivo rasta u odnosu na EU.
Još jednom SRS ponavlja da je srpska država to morala da iskoristi kao svoju razvojnu šansu, odnosno šansu da sanira svoje ekonomske probleme. Umesto da to radimo, mi smo pred tom činjenicom zatvarali oči. Deset godina bauljamo u magli tražeći tržište od 450 miliona stanovnika u 27 država, a samo u jednoj Rusiji ih ima 300 miliona, da ne idemo dalje.
Šta hoću da vam kažem? Moram da prokomentarišem neke stvari, svakako ću diskutovati i vezano za amandman SRS, ali sve ovo što ste naveli, to, u principu, u 90% stvari, gospodine ministre, oslikava intervencionizam. To nije rezultat jedne strategije i koncepcije, pa da sada ubiremo plodove neke strategije i koncepcije u sektoru poljoprivrede i stočarstva. Sve to što radite gasite požare sporadično ovde ili onde.
Meni je drago da naš izvoz raste, ali naš ekonomski položaj to ne pokazuje. Nema efekata. Vi danas kad odete, u svako selo gde odete, ljudi se samo žale. Znači, negde postoji diskrapanca, negde postoji vakum, ne znamo gde. Jedna je Srbija o kojoj pričate vi iz Vlade na sednicama Vlade, ovde u Skupštini, a drugo je Srbija koju srećete kad izađete iz ove zgrade ili iz Nemanjine 11.
Lepo je što pričate o stočarstvu, ali neki kažu da nam je proizvodnja mleka, koja zavisi od toga, na nivou iz 1910.-1911. godine. Ako mi govorite o epohalnim uspesima, nemojte, molim vas.
Druga stvar, ne kritikujemo mi krizu. Nemojte vi da nam pričate kao predstavnici Vlade o krizi. Mi kritikujemo vaš odgovor na krizu. U tom odgovoru niste se snašli kako treba i smatramo da bismo odgovarali ne izazove krize bolje od vas. Ne možemo ministre da pričamo o efikasnim merama u državi u kojoj jedan pojedinac na kontru države prima platu 600.000 dinara, a prosečna plata u privredi 30.000 dinara. Onda taj pojedinac kaže – mi ostvarujemo sopstvene prihode, to nisu prihodi iz budžeta Republike Srbije, pa da koštamo građane. Kao da im je Narodna banka privatno vlasništvo. Koriste državni monopol i primaju platu po pola miliona dinara, a vi kao ministar u jednom vrlo interesantnom sektoru dobro znate kada bi tih 600.000 podelili na deset ljudi recimo, da oni to potroše kroz osnovne životne namirnice i potrebe, pa čak i robu koja se reguliše i kontroliše ovim zakonom, ne bi bili prinuđeni da kupuju električni aparat koji vredi 200 dinara, nego bi kupili aparat koji košta 2.000 dinara, jer taj aparat poštuje standarde. Čiji god da su, ali standardi su, sažeti u proizvodu koji vredi 2.000, a ne 200 dinara. O tome se radi.
Govori se o vašoj koncepciji kojom ste odgovarali na izazove. Pokazala se potpuno promašena. Ne možete svoje slabosti braniti izazovima koje je pred vas kriza postavila. To je jedna stvar. Druga stvar, juče smo ovde raspravljali, mi govorimo o 13.000, izvinjavam se što pravim digresiju, ali ekonomski problemi dovode u pitanje primenu ovog zakona na adekvatan način. Ovde nam dolaze predstavnici Ministarstva zdravlja i pričaju o 13.000 neugovorenih ljudi koji koštaju budžet, kao da su oni pali s neba. Njih je neko proizveo, taj mora da položi račune.
Kada je u pitanju član zakona, odnosno amandman koji je podnela gospođa Marina Toman. Pogledajte šta smo napisali, šta ste odgovorili. To što ste odgovorili u suprotnosti je sa onim što ste vi napisali u zakonu, a ne ono što smo mi predložili. Naime, član 10. stav 7. kaže: "ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje odnosno opoziv", tu vam ili nedostaje zarez ministre, tehnički nije u redu, ili ovde morate da stavite - proizvodi koji su proizvedeni u državi članici EU, "može o tome obavestiti odgovarajućeg privrednog subjekta na adresi navedenoj u proizvodu ili u dokumentaciji koja prati taj proizvod." Znači, opoziv proizvoda koji je proizveden u državi članici EU, može o tome da se obavesti taj i taj. Šta mi predlažemo? Ukoliko organ tržišnog nadzora odredi povlačenje, odnosno opoziv proizvoda koji je proizveden u drugoj državi, o tome obaveštava odgovarajući privredni subjekat na adresi navedenoj na proizvodu ili u dokumentaciji koja prati proiozvod.
Obrazloženje: "predložena izmena bila bi neprimenjiva". Zašto? Sada unosite normu u zakon za koju u startu kažete da se možda neće moći primenjivati. Zašto je neprihvatljivo za tržišni organ da onog kome je proizvod povučen ili opozvan obavestite? To je valjda normalno, to je valjda obaveza. Ja sam iz Indonezije plasirao u Srbiju to i to, vi ste mi povukli proizvod i sada vi nemate obavezu da me obavestite ili niste u mogućnosti. Morate da me obavestite, imate deklaracije, sve moguće dokumente prateće. I ako nema, valjda ta roba ne može da uđe tu. Valjda ste robu koju ste meni kao proizvođaču sklonili sa tržišta, čija god da je, dužni ste da me obavestite. Ne može to ako možete. A ako ne možete?
U jednom članu zakona napisali ste – ako ste u mogućnosti da obezbedite, čini mi se da je tako, parafraziram, za kvarljivu robu stvorićete uslove da se roba zaštiti. Ako ste u mogućnosti. A ako niste? To je neko proizveo, to je neko platio. Nemamo ništa protiv da budete oštri i da sankcionišete, ali morate da promovišete i pokažete odgovornost da to zaštite. To niste dobro napisali u zakonu, to je jedna stvar.
Druga stvar, pitamo vas zašto je ovo neprimenjivo i zašto proizvodi proizvedeni u EU? Najveći problem i EU i Srbija imaju sa robom iz Kine, da li je tako? Uzmite Rapeksovu listu, pošto ih obožavate, Evropa, pa vidite koji su proizvodi kao najkvalitetniji i najzastupljeniji – kineski. Kako ćete se štititi na osnovu ovog zakona od tih proizvoda? Zašto roba proizvedena u EU, zašto je to toliko bitno? Šta smo mi osporili ovde? Mi smo predložili tako da možete da kontrolišete i robu iz EU i robu iz bilo koje druge države i ne morate da čekate ulazak Srbije u EU, koji se nikada neće desiti. To je član 30. na koji se u obrazloženju pozivate. Ne morate da ga čekate. Mi smo ovo napisali tako da možete odmah da primenjujete i obavezali državu da obavesti onoga čiju je robu povukla ili opozvala o tome šta je uradila.
Kako će se kontrolisati u skladu sa ovim članom roba koja će do ulaska Srbije u EU ulaziti na naše tržište? Valjda ulazi i druga roba i valjda i ona treba da se vraća i opoziva sa tržišta. Jednostavno, mora, nismo mi slepi pred očima, mi smatramo da je Rusija naš strateški interes, ali nismo zaslepljeni. Vi ste oslepljeni EU i evropskom komisijom.
Sada idemo i na sledeći amandman kojim opet obaveštavate EU, za šta ne mora tako da se napiše. Ministre, vi kažete – bilo bi u protivrečnosti sa članom 30. stav 1. koji kaže da ćete biti, odnosno kada budete u EU, primenjivaće se ovaj član. Šta do tada? Napisali smo vrlo jasno – ukoliko organ odredi povlačenje proizvoda koji je proizveden u drugoj državi, a u drugoj državi to može da bude i carinska i ekonomska unija i druga država, šta god hoćete. Na kraju krajeva, proizvod koji dolazi iz EU ne piše Belgija nego piše EU. Samo u Srbiji proizvod koji dolazi iz Srbije piše – zemlja porekla Vojvodina. To samo kod nas ima, kod njih to nema, oni poštuju svoje obaveze i svoju državu, za razliku od pojedinaca u ovoj državi.
Prema tome, nemate razlog da ne prihvatite. Nije bitno, mi ovim nismo unazadili postupanje onih koji će sprovoditi tržišni nadzor. Olakšali smo i obavezali državu na odgovornost. Na vama je šta ćete i kako da uradite. U svakom slučaju, smatram da bismo ovo bolje od vas uradili.

Iskorišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe i još tri minuta od vremena poslaničke grupe, tako da je ovog trenutka na raspolaganju poslaničkoj grupi 10 minuta.
Reč ima ministar Dušan Petrović.

Nemam ništa novo da kažem. Prosto, EU je uspostavila jedan sistem koji je kako za ovu vrstu proizvoda, tako i za prehrambene proizvode i to je sistem za brzo uzbunjivanje i obaveštavanje o svim rizičnim produktima koji mogu da se pojave na tržištu. Postoji prijemnik, ovo je jedna dodatna odredba koja govori o tome da ukoliko smatra za shodno nadležni organ može o tome da obavesti i proizvođača i neustanovljava niti konstituiše obavezu da se takva stvar uradi.
Sa druge strane, ovo je naravno važno i bitno o čemu vi pričate, o tome da onaj ko ima problem mora da ima saznanje o tome i da se postupak vodi sa licima koja su na ovaj ili na onaj način kupila tu robu od stranih proizvođača, manje više kada je roba široke potrošnje i rad sa distributerima. Distributer je taj koji je u odnosu, kada su sve ove procedure u pitanju, u upravnom postupku je stranka kao uvoznik. Naravno, ta svoja saznanja će na ovaj ili onaj način svakako adekvatno onome od koga je tu robu iz inostranstva kupio, pa je ovde u okviru svoje delatnosti prodaje, obavestiti i skrenuti mu pažnju na adekvatni ili eksportovati naravno ili već uraditi sve ono što njihov ugovor utvrđuje. Za takvu situaciju kada se radi opet o industrijskim proizvodima, oni koji su kao industrijalci kupili nekakvu opremu za koju se ispostavi da ima problem će one od kojih su tu opremu kupili opet u okviru svojih ugovornih obaveza i opštih pravila imovinskog prava i međunarodne trgovine naći način kako da im daju obaveštenje.
Naravno, to nema veze da li je to roba iz Nemačke ili je iz Kine ili je iz Nemačke države iz Afrike ili odakle god. Temeljno, naravno, nećemo se složiti o tome da li mi treba da se upodobljavamo sa sistemima koji postoje u EU i u tome imamo različite političke poglede. U tehničkom smislu više je nego korisno u to sam potpuno uveren, da mi uđemo u jedan razrađeni efikasan sistem koji funkcioniše u EU, a to je sistem koji omogućava zaštitu, i koji je preko jednog vrlo razuđenog aparata ustanovljeni, danas, postoji i priključujući se jednom takvom sistemu, mi nikako ne možemo doći u lošiju poziciju da one u kojoj se sada nalazimo, možemo samo ukoliko iskoristimo sve prednosti tog sistema biti u boljim prilikama i u boljim okolnostima.
Još jednom da kažem to, da to ne utiče na bilo koji način u suštini na položaj, onih koji su proizvođači industrijske robe i tehničke robe, jer oni će na ovaj ili ovaj način ili je to nužda života, biti obavešteni o tome, zbog toga što će njihovi ugovorne strane biti oštećene, ako im je roba u suprotna propisima ili proizvodi rizik i opasnost, pa će to već biti pitanje nekih drugih postupaka i rešavanja bilo mirnim putem, bilo kroz različite vrste zaštite koje učesnici u prometu obezbeđuju jedni drugima.
Što se tiče odgovora na krizu, dakle to prosto imam potrebu da odgovorim na to pitanje. Brojevi su najbolja slika stvarnosti kada se bavimo ozbiljnim debatama. U ovom trenutku u bankama u našoj zemlji je štednja preko sedam milijardi evra. Dakle, na početku krize u jednom trenutku i zbog različitih poruka koje su davali stručnjaci, različiti drugi učesnici u javnom životu i u nekoliko nedelja, gotovo milijardu evra je otišlo iz banaka, ljudi su se uplašili i povukli novac.
Danas u bankama u Srbiji je sedam milijardi evra devizne štednje. Kao što je činjenica da je Deleze potrošio milijardu evra da kupi ovde u Srbiji jedan trgovinski lanac, da je to znak poverenja u sistem, tržište, zemlju Srbiju. Tako je i sedam milijardi evra koje građani imaju na štednji znak poverenja u sistem koji postoji. Tačka 1. i tačka 2. Nije samo slika koja bi trebalo nekoga da na ovaj ili onaj način pobudi njegove emocije, da se mi nalazimo u jednoj strašnoj ekonomskoj turbulenciji u celom svetu. Činjenica je da prvi put od 1917. godine je Amerika dobila sniženje kreditnog rejtinga, prvi i jedini put. Nema ni jedne evropske zemlje, izuzev Srbije koja je dobila u ove tri i po godine povećanje kreditnog rejtinga.
Dakle, oko odgovora na krizu. Da li mnogo porodica ne žive dobro? To je tačno. Da li je najpreči zadatak da se pronađe mogućnosti i prostor da ljudi uđu u priliku da baveći se onim što znaju, da rade zašta su se školovali, obrazovali, zašta su spremni da ulože svoju energiju, ostvare svoje zarade i da žive bolje? Pa naravno, ali objektivne činjenice i brojevi govore o tome da bez obzira na vrlo ozbiljne probleme koje imamo u našoj ekonomiji nije tačno da nisu pronađeni adekvatni odgovori na mnoga teška i bolna pitanja.
Mislim da je dobro da vodimo ozbiljnu debatu o tim stvarima svim zajedno, jer ovo nije pitanje trenutne pozicije u politici, da li se nalazimo u Vladi ili smo u opoziciji, ovo je vreme kada dobri odgovori na ova otvorena ekonomska pitanja, otvaraju jedan veliki prostor da ni u relativno kratkom vremenu, narednih nekoliko godina, napravimo jednu ozbiljnu ekspanziju i ozbiljne iskorake i zbog toga mislim da nam je svima interes da stvari koje su dobre ne odbacujemo apriori nego da ih podržimo, da bismo onda i ono što kritikujemo, da bi to imalo težinu i da bi bilo shvaćeno na najbolji mogući način i dobro namerno, kao što i ovu današnju debatu zaista iskreno shvatam dobronamerno.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Gospodine Petroviću, u pravu ste kada kažete da su brojke čudo. Brojke su čudo ali ima onih koje statistika podrazumeva, pa su jedne realne, a druge su nominalne. One ne prate jedna drugu u Srbiju.
Kada kažete da u Srbiji ima sedam milijardi štednje, što se onda tresu i bankari i oni koji vode monetarnu politiku od činjenice da će zbog situacije u EU matice povlačiti novac iz Srbije. Onda je država Srbija potpuno spokojna sa tom štednjom. Šta je ta štednja garantuje? Ne garantuje joj ništa. Nikakvu monetarnu stabilnost, a sa druge strane nije bitno koliko je novca u štednji, nego koliko je i pod kojim uslovima su banke taj novac prodale.

Narodni poslaniče, bez obzira koliko smatrala odredbe Poslovnika takve da omogućavam i vama i ministru da se debatujem ipak monetarna politika spram fiskalne i kriza evra nikako ne može da uđe u odredbe ovog zakona, a istovremeno i sa Poslovnikom koji nas obavezuje da govorimo o temi dnevnog reda. Naravno, završite ali vas molim da se ipak vratimo temi dnevnog reda.

Samo ću kratko, da završim. Hoću samo da kažem gospodinu Petroviću da uprkos toj štednji u Srbiji danas raste broj nenaplativih kredita, dobija jednu vrlo neprijatnu brojku o kojima ste govorili. Da ne pričamo o strukturi kredita, kakvi su, ko ih uzima i za šta ih povlači. Prema tome, pustite brojke i kreditne rejtinge. Šta mene interesuje, a tiče se ovog amandmana.
Kažete da će distributer, odnosno onaj koji kupuje robu u inostranstvu naći način da obavesti proizvođača, a šta ako ne nađe? Ko će to da uradi? Što je problem državi da to uradi? Ne provodi distributer tržišni nadzor. Onda vam proizvođač u opšte nije bitan. Onda vi posao završite sa distributerom, a šta kad distributera nema u poslu. Kada u tom transferu robe ili tranzitu robe nema distributera. Ko će onda da obaveštava? Što je problem da država to uradi ako nađe za shodno. Država da bi crpela određena prava mora da ima i određene obaveze. Mi smo za takva koncept takve države. Rad, red i disciplina.
Sa jedne strane su prava, sa druge strane su obaveze, mora se uspostaviti balans. To je motiv, a mene interesuje samo jedna stvar, a to mi niste rekli. Zašto u članu Zakona ako je predviđeno piše "proizvod koji je proizveden u državi članici EU", zašto to mora da se naznači? Ovaj član se odnosi samo na proizvode koji dolaze samo u državama članicama EU. Šta je sporno da tu stoji "u stranoj državi"? I EU, i Kina su strane države. Ovako napisano odnosi se samo na proizvode iz EU, a da ne govorimo o tome što će se ovaj član Zakona primenjivati tek kad stupite u EU. Mi smo predložili rešenje koje možete da primenjujete i danas, i sutra, i doveka. To je problem, što ste jednostavno omađijani EU bez ikakve potrebe i nadam se bez ikakve perspektive.

Tri minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Dobrislav Prelić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujte posle vaših diskusija i na prethodni amandman gospodina Stevanovića i na ove koleginice Marine Toman, pažljivo sam vas slušao i očekivao sam da prihvatite oba. U vašem obrazloženju za vreme diskusije. Očigledno je da ste vi iskusan političar, ali mislim da i vi koristite svakako prisustvo danas u Narodnoj skupštini i braneći ovaj zakon, odnosno amandmane za pred izbornu kampanju.
Realnost je sasvim nešto drugo, a vi stvarno afirmativno pričate kada je naša poljoprivreda u pitanju. U tom delu možemo da se složimo ali ima stvari gde stvarno ne možemo da se složimo, pa čak u vašim diskusijama u par momenata sam bio u dilemi da li ste čitali program SRS-a kada je agrar u pitanju. Pa onda se opet vratite na nešto je pre svega prepoznatljivo za vas, a to je da EU nema alternativu, pa i ovakvim obrazloženjima kao i sada ovde za ovaj amandman.
Ima stvari kojih ste se dotakli, koje su svakako istinite ali vaše obrazloženje nije bilo pre svega ubedljivo i tačno. Jeste da je povećan izvoz mleka, ali razlog svakako nije u merama Ministarstva poljoprivrede niti Ministarstva trgovine.
Razlog je jednostavan što je bila nestašica i što su, pre svega, monopolisti, a ono što SRS i pričala ovde da "Imlek" drži monopol, nije nam se verovalo, pa je kasnije čak i DRI utvrdila da drže monopol i vi to vrlo dobro znate. Sada nestašicu daleko fleksibilnije mogu da kažem, prosto rečeno. Nema više stvari, nisu toliko zahtevni. To je bilo strašno, gospodine ministre.
Koliko bakterija, somatskih ćelija, tačka mržnjenja, samo da se skine cena, da se skine cena. Govorili smo da je problem i što nema nezavisne laboratorije, nadam se da ćete se složiti.
Jeste da je predizborna kampanja bukvalno počela i to svakako i vi koristite ovde što je vaše legitimno pravo, ali verujem da je i naše legitimno pravo da iznesemo svoj stav. Mislim da, pre svega, naši građani neće verovati onima koji su držali Ministarstvo poljoprivrede, tu pre svega mislim na ove iz G17, sada URS …
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da poverujete da ću se ja čvrsto držati odredbi Poslovnika Narodne skupštine. Tako da vas molim o temi dnevnog reda.)
Tu nemam nikakvu dilemu gospođo Čomić…
(Predsedavajuća: Za početak odlična stvar i možete imati poverenja u predstavnika jedne institucije. Dakle, o temi dnevnog reda.)
Imam hrabrosti da kažem, a pogotovu kada sam ja u pitanju, ali dobro.
Gospodine ministre, ako ste čitali program SRS još samo da počnete da ga primenjujete imaćete našu podršku. Zahvaljujem.