Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Podneli smo dva amandmana na član 8, a ovaj prvi se tiče načina, odnosno rokova u kojima se mogu stavljati primedbe i predlozi, gde amandmanom tražimo da se precizira kada se ti predlozi i primedbe mogu stavljati. Odnosno, da ne bude rešenje koje ste vi dali u Predlogu zakona, da to bude jednom godišnje, a da se uopšte ne zna kada je to. vi imate obavezu da omogućite korisnicima da daju svoje mišljenje o radu i kvalitetu usluga.
Smatramo da je teško očekivati da li će neko biti zadovoljan time, da sakuplja primedbe koje ima u nekom roku, koji ne znamo. Znam šta je kalendarska godina, znam šta je budžetska godina, ima nekih uslovnih godina, da tako kažem, ali ovde zaista nema nikakvog preciznog određenja. Pretpostavljam da ste i ovde našli neko rešenje, a ne da čekamo kasnije mišljenje i tako nešto. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, gospodine Mariću.

Član 8. govori o odnosu Agencije prema korisnicima njenih usluga. Da bi gledaocima bilo razumljivije, pročitaću prva dva stava čije smo izmene predložili. Prvi stav – Agencija ima obavezu da najmanje jednom godišnje omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu i kvalitetu usluga i predlaže način njihovog poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije. Drugi stav – korisnicima se mora omogućiti da svoje primedbe, predloge vezane za rad Agencije daju usmeno, pismeno, telefonskim putem ili u elektronskom obliku.
Mi smo predložili da se u stavu 1. "najmanje jednom godišnje" briše i da ostane formulacija - Agencija ima obavezu da omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu itd. dostavljaju. U drugom stavu - korisnicima se mora omogućiti da svoje primedbe, predloge vezane za rad Agencije pismenim putem.
Vlada je odbila amandman uz sledeće obrazloženje – amandman se odbija iz razloga što formulacija Predloga zakona, "najmanje jednom godišnje", "usmeno, pismeno, telefonski" ne ograničavaju korisnike usluga Agencije, da i više puta u toku godine, uz lični izbor sredstava komunikacije, podnose Agenciji svoje sugestije, mišljenja i predloge. Na kraju Vlada kaže – smatramo da u tom smislu ne može biti zloupotreba ni od strane Agencije, ni od strane korisnika usluga.
Idemo redom. Vlada predlaže da korisnici usluga svoja mišljenja, primedbe, sugestije, žalbe mogu da dostave jednom, a mogu i bezbroj puta. Mi nismo ni za jednom, ni za bezbroj puta. Mi smo za onoliko koliko je potrebno. Znači, kada god korisnik usluga Agencije smatra da postoji potreba da se iz nekog razloga obrati Agenciji, da ukaže na propust u njenom radu, da se obrati Agenciji, kako je to i predviđeno.
Za nas je još sporan i ovaj deo koji se odnosi na način dostavljanja mišljenja, primedbi i sugestija. Vlada predlaže da korisnici imaju pravo da se obrate telefonom, da se obrate usmeno, da se obrate elektronskom poštom ili da se obrate pismenim putem. Ništa nije sporno, da svaki korisnik bilo koje usluge, to je njegovo i zakonsko i ustavno pravo, ima pravo da se onome ko mu daje tu uslugu obrati, da li iz razloga da ga pohvali ili iz razloga da ga kudi, ili iz razloga da mu iznese neku svoju sugestiju. Znači, to za nas nije ništa sporno. Međutim, sporno je ono što Vlada predlaže, da se na isti način vrednuje i na isti način tretira to, ako neko svoje mišljenje, primedbu ili sugestiju dostavi pismenim putem, elektronskim putem ili ako to učini usmeno i telefonskim putem.
Znate, u svemu i u svakoj komunikaciji, pismenoj komunikaciji, postoji trag. U principu, tu teško može da bude nekih zloupotreba. U ovom slučaju korisnik usluga Agencije, neki privredni subjekt ima dokaz šta je poslao, ima dokaz kada je to poslao i ima dokaz kada je to Agencija primila. Međutim, postavlja se pitanje – ko će kontrolisati mišljenja, sugestije, savete, žalbe itd, koje su dostavljene telefonskim putem ili elektronskim putem ili usmeno? Usmenim putem, telefonskim putem ili elektronskom poštom, u ovome kako je predloženo, primedbe se mogu dostaviti prilikom susreta na ulici, prilikom susreta na hodniku, ispred kancelarije, a mogu i u kafani, posle jedne ili posle pet čašica, kada se nekome razveže jezik i iznese određena saznanja, recimo, o nekom kriminalu koji se odvija pod okriljem Agencije za privredne registre ili pod okriljem, kao što kaže gospodin Krasić, Vlade Republike Srbije.
Uzmimo sada da neko od privrednih subjekata pozove Agenciju i ukaže zaista na neki krupan kriminal, možda baš na rad tog nekog službenika Agencije koji mu se javi na telefon. Da li će taj službenik u Agenciji da zabeleži taj razgovor? Može da ga zabeleži, a ne mora da ga zabeleži. Niko ga ne bije po ušima. Nema nikakvog dokaza da je razgovora bilo. Ima listing telefonskih razgovora, ali nema suštine razgovora. Ovaj što beleži, ako odluči da zabeleži taj razgovor, tu primedbu, može da napiše šta god hoće. Može da napiše šta je ovaj rekao, a može da napiše nešto sasvim deseto, iz zle namere, ili zato što je čovek zaboravio jednostavno i ne može da se seti šta mu je sve rečeno.
Mene zanima da mi objasnite, možda ja nisam dovoljno uk da bi ovo razumeo, kako će ovo lice koje je podnelo primedbu putem telefona dokazati šta je bila suština te primedbe, na šta se on žalio, kakvo je mišljenje iznosio itd? Ako je zvao telefonom, jedini dokaz je listing, ali on može da kaže – ja sam ukazao da Agencija za privredne registre forsira to i to preduzeće da je uradilo tu i tu kriminalnu radnju itd. Ovaj službenik koji se javio, koji je zabeležio taj razgovor kaže – ne, nije tačno, mi smo razgovarali o sinoćnoj utakmici "Partizana" i "Zvezde", o tome da li će večeras "Partizan" pobediti "Armani" ili smo razgovarali o zgodnoj službenici iz susedne kancelarije.
Da bi se to izbeglo, da bi se izbegle bilo kakve zloupotrebe, mi smo predložili da ovo zakonsko rešenje bude vrlo jasno. Znači, da se mišljenja, primedbe i sugestije, koje se tretiraju ozbiljno, Agenciji dostavljaju onoliko puta koliko korisnik smatra da je to potrebno i da se to čini isključivo pismenim putem.
Što se tiče ovog obrazloženja Vlade na kraju, kaže – smatramo da u tom smislu ne može biti zloupotreba od strane Agencije ili od strane korisnika usluga. Vi ste rekli da ste prošle godine imali, čini mi se, negde oko 709 hiljada prijava. Vi sada tvrdite da među 709 hiljada korisnika nema onih koji će pribeći iz ko zna kojih razloga, kriminalnih ili nekih drugih razloga, zloupotrebama.
Ministar je malopre rekao – prihvatamo sve amandmane koji su dobri i ne gledamo da li ih je predložila opozicija ili je predložila vladajuća većina. Odbijanje ovog amandmana demantuje ministra. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Meni je žao što ministar nije tu samo iz jednog razloga, što, nažalost, vi ne možete eventualno da prihvatite ovaj amandman. Ovo je jako racionalno što predlažemo. Šta je uopšte ideja bila sa ovim izmenama i dopunama? Ovo je nešto što rešava odnos Agencije sa korisnicima. Mi možemo da kažemo – evo, pokazala se dobra volja da se sa korisnicima napravi neka komunikacija, ali ovako, kako je u zakonu napisano, obesmišljeno je. Ideja je potpuno obesmišljena. Napravljena je da suštinski ne znači ništa. I nije ovo bilo jedino što vam je zasmetalo u ovome što ste predložili.
Sada ću redom krenuti šta je sve ovde sporno. Najpre, govori se da Agencija ima obavezu da omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu i kvalitetu usluga, predlože način njihovog poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj, koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije. Znači, ove primedbe o kojima vi govorite i hoćete na neki način da ih uvažite i pohvale, ovo je knjiga utisaka u stvari. One moraju da postanu sastavni deo izveštaja koje će neko telo da raspravlja i da razmatra. Kako da razmatraju nadležni državni organi primedbe koje su iznete usmeno? Kako da razmatraju primedbe koje su iznete telefonski?
Znate šta je ovde sporno? Vi ste registrator, ako sam dobro razumeo, ili direktor. Vidite sad o čemu se radi. Ovde je sporno u zadnjem članu ko će ove primedbe da uvažava i ko će njima da se bavi? Član upravnog odbora? Šta je nama garancija da je član upravnog odbora čovek koji razume vaše probleme i vaš posao? Naročito u državi u kojoj su upravni odbori formirani onako kako su u Srbiji formirani, pod rukovodstvom desetogodišnjim ove vlasti. Kada su ljudi u upravne odbore imenovani da bi primali plate, da bi primali naknade, a ne zato što nešto razumeju. Kada su ljudi imenovani samo zato što su partijski poslušnici. Možemo i od te pretpostavke da krenemo. Znači, ništa nije garancija da će čovek, koji će se ovim primedbama i pohvalama baviti, razumeti o čemu se radi. Vi s tim imate problem.
Mi smo se nosili mišlju da predložimo u ovom amandmanu da stručno lice iz Agencije ovo prima, obrađuje i prosleđuje onima koji treba da rade. Ovo je besmisleno. Ovo će možda jednu dobru ideju obesmisliti i dovesti u pitanje. Zato vam je SRS predložila nešto što ima smisao, da taj… Pazite kako se gospodin Ćirić malopre hvali, od 700 i nešto hiljada, samo je 110 primedbi. Pošto je to 0,01%, kako je on rekao, tih 0,01% mislim da im neće biti problem da uzmu i da pismeno ili elektronskim putem to iznesu i daju u Agencije za privredne registre. Njima će savest biti čista da su vam rekli, moći će sutra javno da vas prozivaju jer su vam nešto dali i dostavili, a vi ćete imati sistem koji će biti efikasan i funkcionisaće i moći ćete da pročitate šta to ne valja u radu Agencije, a sa druge strane moći ćete da nagradite nekoga ko je po mišljenju korisnika usluga Agencije dobar i koga su eventualno pohvalili pisanim ili elektronskim putem. Srpska radikalna stranka zato smatra da bi se dijametralno drugačije ponašala od njih.
Znate šta, uvaženi gospodine, vaš rad zavisi mnogo od toga kakav će vam pravni osnov ova gospoda iz Nemanjine 11 dati. Zato je jako bitno da vam daju dobar i kvalitetan zakon, a ne da dođu tu da se opuste malo, porazgovaraju sa poslanicima, promovišu neki svoj politički stav i ovako ležerno išetaju iz sale.
Malopre pričam o tome ko treba da bude u stručnim komisijama. Znate šta meni gospodin Ćirić priča? Gospođa predsednik mi nije dala tada pravo na repliku, dala je drugima reč, da ne pravimo sad tu svađu i raspravu, da bez veze ne odvlačimo raspravu u drugom pravcu. Kako može pravno lice, domaće ili strano, da bude član komisije? On meni kaže – znate, imamo pravna lica strana, mi ne znamo da radimo sve poslove, ali ta strana pravna lica nam trebaju. U obrazloženju zakona piše vrlo jasno da se ovde isključivo radi o pojedincima, o fizičkim licima. Pa čak i da se radi o pravnim licima, pa neka ih država natera da se registruju u Srbiji, neka tu plaćaju porez. To je odgovoran odnos prema državi.
Lako je gospodinu Ćiriću, sad je otišao. Šta ga briga? Neće da sedi tu. Mi smo uspešni, Agencija sve radi kako treba. Sto puta je dobio poziv i mejl – šta se dešava sa kompanijom "RS Partners" u Surdulici? Neka ode dole, neka pita te ljude koliko mu je Agencija efikasna, njegov sektor, i koliko puta odlaže raskidanje ugovora, koliko puta ponavlja, koliko puta šalju tamo komisiju i šta se utvrđuje i kako iz Vlade naređuju da se rešenje poništava. Da vidite kakav cirkus. Dvesta ljudi i dvesta porodica bez posla, nemaju kome da se obrate.
Takvi će, gospodine, i vaš eventualno efikasan rad da obesmisle. Vi treba od njih da se ograđujete, jer su nesposobni i nezainteresovani za efikasnost ove države. Nema argumenta koji može da kaže da je amandman SRS loš. Dali smo vam jasnu platformu da budete u ovom smislu efikasni, a vi to nećete da prihvatite. Posle ćete imati loš odnos sa javnošću. Imaćete jer nije bilo sluha i pameti da se ovo prihvati. Hvala.

Iskorišćeno je šest minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Predlog da se posle člana 8. doda novi član 8a.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim je predložila da se posle člana 8. doda novi član 8a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 8a je u velikoj meri pokazao prirodu ovog zakona više obrazloženjem koje je Vlada dala u davanju mišljenja na odbijanje ovog amandmana, nego što se to moglo videti iz same sadržine predloga ili amandmana koji smo dali.
Mi smo članom 8a predložili da nadležan za ovu agenciju, kao što je potrebno i za svaku drugu agenciju, bude ministar, odnosno ministarstvo nadležno za državnu upravu. Smatramo da je neophodno da to ministarstvo, po zakonu, po Ustavu, vrši nadzor nad ovakvom agencijom, upravo zato što Vlada pred građanima zadržava odgovornost za izvršavanje poverenih poslova.
Kad pomislim da tu više nema ništa sporno, pročitam obrazloženje za odbijanje amandmana, u kome se kaže da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, kao neko ko je nadležan za Agenciju za privredne registre i privredu uopšte, taj koji je nadležan. Ali, to ne bude kraj nego kaže da je on nadležan za privredne registre, ali će zato za ostalo registre važiti to pravilo da bude nadležan ministar koji je nadležan za registar iz te oblasti.
Tek sada se pokazuje da je nad Agencijom za privredne registre 10 paša. Znači, ministar po svakom registru, za sada 15, možda su neki u jednom ministarstvu. Vrlo je zanimljivo šta je bio kriterijum za objedinjavanje, šta je to suština na osnovu koje je ovo spojeno u jednoj Agenciji za privredne registre, ali zato ima 15 gazda koji će biti nadležni, a to je upravo ono što sam vam rekla da treba izbeći, da građanin ne bi bio ping pong loptica, a Vlada ne bude sto za stoni tenis, koja međusobno tu lopticu građanina šeta od jednog do drugog šaltera.
Vi ste mi dali obrazloženje u kojem, ne da su to dva reketa i jedna loptica, nego je to možda i 15 reketa i onaj 16, ta neka nova mogućnost za neke nove registre, a kad kažem reket, mislim na reket za udaranje loptice, a ne nešto drugo. Međutim, obzirom na visoku rangiranost po nekim korupcionim i ostalim elementima, taj reket može da bude i u prenosnom smislu, makar bila i najsitnija stvar. Znate, monopol nad informacijom je nastrašnija stvar. Kao što je to monopol nad informacijom gde uložiti novac, kada i kako štedeti, odnosno prodati, pretvoriti iz jednog oblika u drugi, tako i informacija vezana za registar bilo koje vrste, može nekome da znači pravu vrednost, a to da ne znate ko je gde nadležan, odnosno da stranka ne zna, neukost je ne brani, ona svoje pravo može i da izgubi samim tim što ministar nadležan za taj registar znači sve i ne znači ništa. Mislim da je ovo izuzetno loše rešenje.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vjerica Radeta, dr Aleksandar Martinović, Dušan Marić, Sreto Perić, Lidija Dimitrijević, Zoran Krasić, Milorad Buha, Dragan Stevanović, Mirko Munjić, Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Sala Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.