Član 8. govori o odnosu Agencije prema korisnicima njenih usluga. Da bi gledaocima bilo razumljivije, pročitaću prva dva stava čije smo izmene predložili. Prvi stav – Agencija ima obavezu da najmanje jednom godišnje omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu i kvalitetu usluga i predlaže način njihovog poboljšanja, o čemu se sastavlja poseban izveštaj koji postaje sastavni deo godišnjeg izveštaja o radu Agencije. Drugi stav – korisnicima se mora omogućiti da svoje primedbe, predloge vezane za rad Agencije daju usmeno, pismeno, telefonskim putem ili u elektronskom obliku.
Mi smo predložili da se u stavu 1. "najmanje jednom godišnje" briše i da ostane formulacija - Agencija ima obavezu da omogući korisnicima da daju svoje mišljenje o njenom radu itd. dostavljaju. U drugom stavu - korisnicima se mora omogućiti da svoje primedbe, predloge vezane za rad Agencije pismenim putem.
Vlada je odbila amandman uz sledeće obrazloženje – amandman se odbija iz razloga što formulacija Predloga zakona, "najmanje jednom godišnje", "usmeno, pismeno, telefonski" ne ograničavaju korisnike usluga Agencije, da i više puta u toku godine, uz lični izbor sredstava komunikacije, podnose Agenciji svoje sugestije, mišljenja i predloge. Na kraju Vlada kaže – smatramo da u tom smislu ne može biti zloupotreba ni od strane Agencije, ni od strane korisnika usluga.
Idemo redom. Vlada predlaže da korisnici usluga svoja mišljenja, primedbe, sugestije, žalbe mogu da dostave jednom, a mogu i bezbroj puta. Mi nismo ni za jednom, ni za bezbroj puta. Mi smo za onoliko koliko je potrebno. Znači, kada god korisnik usluga Agencije smatra da postoji potreba da se iz nekog razloga obrati Agenciji, da ukaže na propust u njenom radu, da se obrati Agenciji, kako je to i predviđeno.
Za nas je još sporan i ovaj deo koji se odnosi na način dostavljanja mišljenja, primedbi i sugestija. Vlada predlaže da korisnici imaju pravo da se obrate telefonom, da se obrate usmeno, da se obrate elektronskom poštom ili da se obrate pismenim putem. Ništa nije sporno, da svaki korisnik bilo koje usluge, to je njegovo i zakonsko i ustavno pravo, ima pravo da se onome ko mu daje tu uslugu obrati, da li iz razloga da ga pohvali ili iz razloga da ga kudi, ili iz razloga da mu iznese neku svoju sugestiju. Znači, to za nas nije ništa sporno. Međutim, sporno je ono što Vlada predlaže, da se na isti način vrednuje i na isti način tretira to, ako neko svoje mišljenje, primedbu ili sugestiju dostavi pismenim putem, elektronskim putem ili ako to učini usmeno i telefonskim putem.
Znate, u svemu i u svakoj komunikaciji, pismenoj komunikaciji, postoji trag. U principu, tu teško može da bude nekih zloupotreba. U ovom slučaju korisnik usluga Agencije, neki privredni subjekt ima dokaz šta je poslao, ima dokaz kada je to poslao i ima dokaz kada je to Agencija primila. Međutim, postavlja se pitanje – ko će kontrolisati mišljenja, sugestije, savete, žalbe itd, koje su dostavljene telefonskim putem ili elektronskim putem ili usmeno? Usmenim putem, telefonskim putem ili elektronskom poštom, u ovome kako je predloženo, primedbe se mogu dostaviti prilikom susreta na ulici, prilikom susreta na hodniku, ispred kancelarije, a mogu i u kafani, posle jedne ili posle pet čašica, kada se nekome razveže jezik i iznese određena saznanja, recimo, o nekom kriminalu koji se odvija pod okriljem Agencije za privredne registre ili pod okriljem, kao što kaže gospodin Krasić, Vlade Republike Srbije.
Uzmimo sada da neko od privrednih subjekata pozove Agenciju i ukaže zaista na neki krupan kriminal, možda baš na rad tog nekog službenika Agencije koji mu se javi na telefon. Da li će taj službenik u Agenciji da zabeleži taj razgovor? Može da ga zabeleži, a ne mora da ga zabeleži. Niko ga ne bije po ušima. Nema nikakvog dokaza da je razgovora bilo. Ima listing telefonskih razgovora, ali nema suštine razgovora. Ovaj što beleži, ako odluči da zabeleži taj razgovor, tu primedbu, može da napiše šta god hoće. Može da napiše šta je ovaj rekao, a može da napiše nešto sasvim deseto, iz zle namere, ili zato što je čovek zaboravio jednostavno i ne može da se seti šta mu je sve rečeno.
Mene zanima da mi objasnite, možda ja nisam dovoljno uk da bi ovo razumeo, kako će ovo lice koje je podnelo primedbu putem telefona dokazati šta je bila suština te primedbe, na šta se on žalio, kakvo je mišljenje iznosio itd? Ako je zvao telefonom, jedini dokaz je listing, ali on može da kaže – ja sam ukazao da Agencija za privredne registre forsira to i to preduzeće da je uradilo tu i tu kriminalnu radnju itd. Ovaj službenik koji se javio, koji je zabeležio taj razgovor kaže – ne, nije tačno, mi smo razgovarali o sinoćnoj utakmici "Partizana" i "Zvezde", o tome da li će večeras "Partizan" pobediti "Armani" ili smo razgovarali o zgodnoj službenici iz susedne kancelarije.
Da bi se to izbeglo, da bi se izbegle bilo kakve zloupotrebe, mi smo predložili da ovo zakonsko rešenje bude vrlo jasno. Znači, da se mišljenja, primedbe i sugestije, koje se tretiraju ozbiljno, Agenciji dostavljaju onoliko puta koliko korisnik smatra da je to potrebno i da se to čini isključivo pismenim putem.
Što se tiče ovog obrazloženja Vlade na kraju, kaže – smatramo da u tom smislu ne može biti zloupotreba od strane Agencije ili od strane korisnika usluga. Vi ste rekli da ste prošle godine imali, čini mi se, negde oko 709 hiljada prijava. Vi sada tvrdite da među 709 hiljada korisnika nema onih koji će pribeći iz ko zna kojih razloga, kriminalnih ili nekih drugih razloga, zloupotrebama.
Ministar je malopre rekao – prihvatamo sve amandmane koji su dobri i ne gledamo da li ih je predložila opozicija ili je predložila vladajuća većina. Odbijanje ovog amandmana demantuje ministra. Hvala.