Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, s obzirom da ne vidim ovde ni premijera, ne vidim ni ministra poljoprivrede i trgovine, obratiću se gospodinu ministru Duliću i nadam se, gospodine ministre, da ćete me saslušati ovo što vas budem ja pitao i dobiti odgovor, da bismo mogli nastaviti tu priču.

Naime, svedoci smo da SRS već 11 godina pokušava da ubedi ove vlade koje su vladale ovih 11 godina, da iz budžeta Vlade Republike Srbije za poljoprivredu, za ovaj posrnuli srpski agrar, treba izdvojiti minimum 5% od ukupnog budžeta. Uporno, svake godine kada donosite budžet i rebalans budžeta, vi uporno se vrtite oko ta 2,5%. Sada subvencije, koje dajete poljoprivredi, iznose 20 milijardi, koliko ovde stoji i piše. Dok međutim, čitajući novine, posebno list "Dnevnik" kaže – izgleda da su subvencije za poljoprivredu 30 milijardi.

Pitam vas - ko je ovde taj koji će kazati jednom istinu tom registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu i tom napaćenom srpskom paoru, dokle će nositi teret ove države na leđima, a da niko iz Vlade ne razmišlja o njima? To je jedina grana privrede koja donosi suficit ovoj državi i ovom budžetu od preko četiri milijarde, između četiri i četiri i po milijarde dolara. Jeste, gospodine Markoviću, dobro ste čuli. Dobro ste čuli, s obzirom da vi dobro čujete, dobro ste čuli.

Moje pitanje glasi – registrovana poljoprivredna gazdinstva od pola hektara do 100, ovog puta doneto od Ministarstva poljoprivrede od pola hektara do 30 hektara, bi trebali biti isplaćeni do 31. decembra 2011. godine.

Pitam gospodina ministra Dulića, pošto nemamo ministra poljoprivrede i trgovine i premijera, koliko je isplaćeno i kada će biti isplaćeno, do 31. decembra, ovih od pola hektara do 30 hektara? Zatim, drugo pitanje – da li će biti isplaćene subvencije od 14.000 po hektaru, o kome ja pričam, od 30 do 100 hektara od 1. januara 2012. do 31. januara 2012. godine? Stvarno bih zamolio, gospodine ministre Duliću, da mi vi odgovorite.

Ministar Dulić ima reč. Izvolite.

Hvala vam na pitanju. Znam da ste vi svesni da ja nemam u ovom trenutku odgovor na to pitanje, ali ću se potruditi da vam ministar Petrović lično odgovori u najkraćem mogućem roku, i vama i javnosti. Hvala.

Narodni poslanik Milorad Krstin.

Nisam kriv, gospodine ministre, zašto ovde nije ministar i predsednik Vlade, ali je zato ovde predstavnik naroda i građana Srbije, Milorad Krstin, sa kolegama poslanicima iz poslaničke grupe SRS. U to ime pitam i postavljam pitanje – dokle će više srpski paor trpeti ono što neće niko više da ga razume, a to je da se ne vodi računa o registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, toliko ste vi želeli. Dobro znate da se u prvoj godini registrovalo oko 380 hiljada gazdinstava, a sada je to spalo, po ovom i izveštaju novog predloga budžeta za 2012. godinu, ispod 100 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Zašto? Zato što ne mogu da plate onaj PIO, penziono i invalidsko osiguranje koje tražite od njih i to je razlog zbog čega oni ne mogu da dobiju ono što im sledi po zakonu. Po odluci ove skupštine 14.000 dinara po hektaru, ne samo onima što se bave ratarstvom, nego i onima što se bave stočarstvom i proizvodnjom mleka, onima koji proizvode tovnu junad i svima onima koji učestvuju u ovoj dobiti, a to je ta grana poljoprivrede, jedina i najjača, najbitnija grana privrede koja donosi suficit ovoj državi.

Ponavljam, minimum četiri milijarde dolara donosi suficit. Koliko vi, tj. Vlada, izdvaja za ovaj posrnuli agrar, već punih 11 godina. Ne može više seljak da se savija, ne može da se saginje više. Ne može da plaća obaveze, a ne može više ni da trpi tajkune i finansijske moćnike koji određuju cene njihovim finalnim proizvodima, a da ne pričamo o repromaterijalu koji je poskupeo od prošle godine za 50%. Konkretno se odnosi na veštačko đubrivo, odnosi se na seme i na zaštitu biljaka.

To je moje pitanje, gospodine ministre, vama, a ne vaš odgovor od 22 sekunde. Ponovo vam postavljam isto pitanje. Nadam se da ćete mi ovog puta odgovoriti onoliko koliko sleduje kao ministru koji je u Vladi, koji predstavlja Vladu.

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč.

Dolazim iz Pančeva i verovatno kao i svaki predstavnik određenog regiona, zainteresovan sam pre svega za ono što pogađa najviše građane Pančeva i građane južnog Banata, osim pitanja putne infrastrukture gde se očigledno u poslednje vreme dosta toga radi. Radi se o još jednoj oblasti, a to je pitanje poboljšanja kvaliteta vazduha i konstantnog smanjenja zagađenja, pre svega aero zagađenja na području grada Pančeva. To je nešto sa čime se budi svaki građanin Pančeva i sa čim leže, sa pitanjem – da li će se i u kojoj meri smanjiti aero zagađenje.

Onog koga zmija ujede, taj se i guštera plaši. Ono što je izgrađeno u neposrednoj blizini Pančeva, mislim tu na južnu industrijsku zonu, hemijsku industriju, to nas, na neki način, uvek opominje da kod svake nove investicije pet puta gledamo da slučajno ne dođe do novog zagađenja životne sredine, a pogotovo do zagađenja vazduha.

U tom smislu pitam gospodina ministra – da li se prate nove investicije i sve ono što se planira da se uradi na području, pre svega, hemijske industrije u Pančevu, mislim na rafineriju, petrohemiju, sve to što je do sada bilo kritično i gde su očigledno određeni pomaci napravljeni zato što u ovom periodu od više godina Pančevo može u poslednjem izveštaju da se pohvali da više nije na top listi aero zagađenja. To ne znači da ne postoje određeni rizici, to ne znači da ne postoji ogroman rizik u pogledu transporta opasnih materija preko područja Pančeva. Zbog toga sam ranije postavio pitanje gospodinu Mrkonjiću u pogledu putne infrastrukture i obezbeđivanja alternativnih pravaca, da ne prolaze te opasne materije kroz centar Pančeva i centar Beograda. Dobio sam odgovor na jednoj od prošlih sednica.

Postavljam pitanje u vezi praćenja novih investicija, postavljam pitanje u pogledu onoga što je jako važno. Dosta toga smo uradili na području gasifikacije i toplifikacije grada i smanjenja zagađenja i to smo uradili uz pomoć EU i evropskih sredstava u visini od četiri miliona evra, što je kao donacija dobijeno na nivou grada. Sada me dalje interesuje, pošto praškaste materije, to su one male čestice koje dlake u nosu ne zadržavaju, nego idu direktno u bronhije, tzv. PM 10, upravo pitam – šta se na području energetske efikasnosti i individualnih ložišta planira i da li se to prati i na koji način možemo da doprinesemo i tom smanjenju aero zagađenja?

Ministar Oliver Dulić ima reč.

Hvala vam puno. Mislim da je dobra vest za građane Pančeva sama činjenica da je prema najnovijim podacima, koje je dostavila Agencija za zaštitu životne sredine, a koji su posledica permanentnih merenja, odnosno monitoringa vazduha koji se u Pančevu dešava, na nekoliko lokacija Pančevo je izašlo iz grupe najugroženijih gradova kada je u pitanju zagađenje vazduha.

Mislim da je većina građana Pančeva toga i svesna, jer smo faktički danas pitanje zagađenja vazduha u Pančevu sveli na akcidentne pojave kada postoje toplotne inverzije, odnosno meteo uslovi kada se spusti magla. Vi vrlo dobro znate da tada kada se to desi, s obzirom da smo učinili još jednu stvar, koju smo smatrali da je izuzetno važna, a to je da prema međunarodnim konvencijama i prema našem jasno izraženom stavu kako ministarstva tako i Vlade da građani moraju da budu informisani o stanju sopstvene životne sredine, postigli smo da danas zagađenje vazduha, kretanje koncentracije, pogotovo benzena i PM10, bude dostupno i na internetu.

Mi uvek kada postoje povećanja imamo odmah arm, dakle, ne samo od industrije, ne samo od medija i inspekcija, nego i od samih građana. Upravo iz tog razloga, kao što znate, u nekoliko navrata, pogotovo u kriznim mesecima, a krizni meseci su tokom jeseni, iz prelaska iz jeseni u zimu, kada dolazi do velikih razlika u atmosferskom pritisku i temperaturi, mi smo nekoliko puta zatvarali pogodne rafinerije, pogotovo pretakanjem. Učinili smo, naravno, sve, i vi ste toga svesni, da rešimo problem Petrohemije, odnosno da se isfinansira i dovrši basen, u stvari natkrovnjavanje egalizacionog basena, što je značajno smanjilo koncentraciju ispaljivih supstanci u vazduhu.

Na kraju, može se reći da smo uspostavili sa Naftnom industrijom Srbije, odnosno sa Rafinerijom u Pančevu dogovor da se svaki put kada se ove pojave dese bez pogovora izvrši svaki nalog, bez obzira na potrebe, odnosno tražnju tržišta i one probleme koje eventualno u snabdevanju gorivom takve odluke inspektora da izazovu. Naravno, nisu uvek privrednici srećni zbog toga, ali ono što smo dokazali u poslednjih nekoliko meseci i godina jeste da nam je pre svega zdravlje i životna sredina, pogotovo u Pančevu, mnogo važnija od toga.

Problem Pančeva će postojati dokle god imamo stara postrojenja i dokle god imamo instalacije, odnosno tehnologiju koju su građani, u vreme kada su postojali drugi standardi zaštite životne sredine. Vi znate da u ovom trenutku Naftna industrija Srbije izdvaja ogromna sredstva koja se investiraju u zaštitu životne sredine, ne samo u Pančevu, nego na teritoriji cele zemlje. U Pančevu u ovom trenutku je na delu izrada potpuno novih postrojenja koji bi trebali da na jedan potpuno moderan način, u skladu sa evropskim standardima, prenesu, odnosno konvertuju proizvodnju i koji bi trebali da pančevačku rafineriju, odnosno samo Pančevo skinu u potpunosti sa liste gradova u kojima postoje instalacije koje zagađuju životnu sredinu. Nadam se da će se to desiti do tog predviđenog roka, a to je kraj 2014. i početak 2015. godine.

U ovom trenutku Ministarstvo životne sredine zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine radi na tome da se izdaju sve neophodne dozvole i da dinamika radova, koja u ovom trenutku traje, bude praćena adekvatnim tehnološkim procesima koji su potvrđeni od strane naših revizionih komisija, odnosno da država bude aktivni učesnike u praćenju svake od komponenti koje se ugrađuju tamo. Mogu da vam dam i jedan širi izveštaj vezan za sam način na koji se radi u ovom trenutku.

Ono što mogu da kažem građanima Pančeva i celokupnoj javnosti, mi smo izuzetno zadovoljni kako se dinamika odvija. Ono što možemo već u ovom trenutku da potvrdimo od strane naših stručnih službi, dakle, nema sumnje da onog trenutka kada staro postrojenje bude prekinulo sa radom i kompletna proizvodnja, odnosno Rafinerija nafte se prebaci u novo postrojenje, vi zaista nećete imati ni jedan razlog za permanentnu brigu, osim, naravno, o nekim akcidentnim situacijama koje niko od nas ne može da predvidi.

Ministarstvo je izradilo nove akcione planove za objekte u južnoj zoni. Sa svakim od zagađivača smo postigli dogovor o načinu i postupanju u različitim situacijama. Što se tiče Petrohemije, ostaje nam samo da se nadamo da će nakon ove akvizicije koja se desila, ulaska Naftne industrije Srbije, odnosno Gasproma u nju, da će se doći do svih neophodnih investicionih poduhvata koji bi trebali definitivno da reše i da modernizuju postrojenja. U svakom slučaju, možemo da kažemo da je u ovom trenutku situacija značajno bolja nego što je bila nekad.

Ono što ostaje hronični problem, ne samo u Pančevu, nego i u mnogim drugim gradovima, jesu individualna ložišta. Kao što znate, 40% Srbije se greje zimi u individualnim ložištima. Jedan značajan procenat Srbije se greje preko gradskih toplana na ekološki neprihvatljive energente, poput mazuta. To sve izaziva zagađenje životne sredine. Mi to sve merimo i svesni smo toga, ali bez velikih investicija u ovu oblast u godinama, da ne kažem decenijama, ne možemo da učinimo značajnije pomake. Mislim da svako od nas mora da bude svestan toga.

U Pančevu su investirana ogromna sredstva da se polako zatvaraju individualna ložišta, da se gradi sekundarna mreža gasa. Znam da se to i u ovom trenutku radi. Očekujemo od grada Pančeva inicijativu da se taj projekat produži i u budućnosti i mislim da će to značajno smanjiti opterećenje zagađenja životne sredine kada je u pitanju grad Pančevo.

Naravno, jedna od ključnih stvari koju ćemo tokom 2012. godine uraditi kao ministarstvo jeste finansiranje projekata energetske efikasnosti, koje će usled investicija u oblaganju zgrada izolacionim materijalima, javnih objekata i privatnih objekata, omogućiti da se više energije uštedi, manje energije proizvodi i da se smanji potreba za proizvodnjom energije, pogotovo u domaćinstvima koja koriste individualna ložišta, odnosno ogrev za zagrevanje svojih prostorija.

Sve u svemu, mislim da od početka kada smo zacrtali ovu novu politiku do danas, bez obzira što situacija još uvek nije sjajna, jesmo postigli značajne rezultate i nadam se da će to i građani Pančeva moći da potvrde. Mi smo svesni da je potpuno neprihvatljivo i gotovo nemoguće živeti u Pančevu ponekada u nekim danima ili noćima kada je prosto nemoguće da dođe do isparivanja supstanci u atmosferu, odnosno kada se zagađujuće supstance vraćaju i padaju na grad izazivajući povećanje koncentracije, pogotovo benzena u vazduhu koji su ponekad nekoliko puta veći od dozvoljenih. Ali, i vi ste svesni da tada u tom trenutku smo uspostavili mehanizam da inspekcija reaguje odmah, zatvara pretakališta, zatvara sve neophodne tehnološke procese da bi došlo do zaustavljanja tog zagađenja i obično se to desi u najkraćem mogućem roku.

To ćemo nastaviti da radimo u budućnosti, ponavljam, bez obzira na veliko nezadovoljstvo koje to izaziva u rukovodstvu Rafinerije. To ćemo raditi sve dok potpuno prestane i svaki razlog da imamo mogućnost da do povećanja zagađujućih supstanci u vazduhu dođe. Ukoliko želite sve ovo mnogo šire, naravno, mogu da vam dostavi i pisanim putem. To ću zatražiti od mojih stručnih službi i vi ćete to lično imati kao odgovor da prenesete građanima Pančeva. Hvala puno.

Zahvaljuje, gospodine ministre.

Narodni poslanik Srđan Miković, novih tri minuta.