Podelićemo odgovor između i gospodina Obradovića jer je zakon tako podelio nadležnosti kada je reč o jednom delu pitanja. Ali, prvo ću odgovarati ja samo zato što, vi znate da ne bežim od tačnih odgovora, dakle, neću vam pružiti šansu da budem toliko jasan da ne postavite podpitanje. Znači, sigurno je da ćete moći.
Šalu na stranu, idemo redom. Naravno, kultura je sve, kultura je i izražavanje, kultura je i da kosite travu pored auto-puta. Dakle, tiče se svih oblasti, a kultura je da i ne odgovarate na uvrede, to je prvo. Posebno ako su one loše formulisane jer je nepristojno odgovarati na nešto što u osnovi ne ume da se postavi kao pitanje u trenutku kada sede trojica ministara, a neko pita, koje su to troja ministara? Vi vidite da neko ko ne razlikuje muškarca od žene, verovatno teško da može da napravi i adekvatnu razliku kod nekih suptilnih razlika, ali dobro to sve pripada folkloru, to je nematerijalno nasleđe. To ćemo štiti zakonom, ali moći ćemo, naravno onoliko koliko zakoni nešto mogu da zaštite.
Kada je u pitanju, da čuo sam da je neko upotrebio izraz filmski dinar, dakle, niko ko je iole ozbiljan neće upotrebiti taj izraz i sigurno niko ko ozbiljno radi svoj posao ne bi upotrebio takvu sintagmu. Ali, još jednom da ponovimo, ovo je prilika da se zahvalim svima onima koji su učestvovali u donošenju ovog zakona, neki su i glasali, neki su podržali, ali ta vrsta političke kulture kakva postoji u Srbiji ih je sprečila da glasaju za ono zašta su se zalagali. Ali, Bože moj, to se menja.
Dužan sam da ponovim ono što smo tokom rasprave, rekli, pokazali i razjasnili jer uvek postoje strahovi i nerazumevanja. Način finansiranja kinematografije, svih oblika proizvodnje, distribucije ne nameće nikakve nove obaveze finansijske ni prema građanima, ni nove prema onima koji plaćaju određene dozvole, takse itd. prema regulatornim telima.
Dakle, nijedan medij, naprotiv rešenje koje je ova skupština usvojila, omogućava da se ne primeni ono što je u većini zemalja, a to je da se za potrebe filma i autorskih prava dodatno opterete mediji elektronski koji, naravno moraju svoj program da pune filmovima, naravno da to rade na osiromašenom tržištu i naravno da ne mogu adekvatno to da plate. Bilo je nekorektno da mi prihvatimo tu vrstu nameta, mi smo obrnuto, našli smo način da nešto što je i do sada samo išlo preko budžeta, pa preko ministarstva do filma. Mi smo rekli, sećate se tokom rasprave, podsetili smo da novac koji mnogo putuje on dodatno košta.
Prema tome, bolje je da direktno ide onome čemu inače ide. Sa druge strane, jedan mali deo prihoda, kada je u pitanju "Ratel" i tu opet nema nikakvih novih nameta prema "Telekomu", ni "Vipu", ni "Telenoru" nikome od njih, samo jedan deo onoga što je i do sada išlo opet u budžet. Često se događalo da u međuvremenu ide za nešto što jedna vladajuća većina, u tom trenutku, smatra prioritetom. Dakle većina u Vladi, ne u Skupštini, opredeli za nešto taj novac.
To je onda neka vrsta hitnosti. Kada se hitno odlučuje o nečemu lako je pogrešiti ili sumu, ili brzinu, ili redosled, pa je možda bolje da za nešto za šta smo se svi složili u ovoj Skupštini, a što se slažemo inače da je sistemski važno, da je strateški važno, onda je bolje da u tu oblast. Znači, jedan mali deo od viška prihoda. U oba slučaja reč je o višku prihoda, ide direktno, i da na taj način obezbedimo jednu oblast, u ovom slučaju kinematografiju.
Kada je u pitanju taksa, koja proizilazi iz Zakona o autorskim pravima, danas na Vladi je gospodin Obradović i on će pojasniti jer je nadležno ovo ministarstvo. Odmah je dobio moju podršku da ne može ni na jedan način da se pod tri puta - ako, ako, ako. To je kao deo pitanja koje smo ovde čuli – šta će Vlada uraditi ako se neko odluči da uradi ovo i ako se to dogodi i ako se to ostvari, tri puta ako. To je malo neozbiljno razgovarati, ozbiljni ljudi o tome ne vode računa.
Ovde postoji jedno rešenje koje kaže – ako neko ko kupi kompjuter pa njega da ga koristi kao nosač zvuka, ako on odluči da zloupotrebi, pa dođe u situaciju, zato je neophodno da se unapred, prilikom prodaje odvoji 3% i da se uplati nekom od korisnika. Odmah se prvi pitam – šta ako taj ne odluči da se bavi piraterijom filma nego knjige? Kako će "Sokoj" da prebaci ovim ljudima ili neka druga organizacija.
Gospodin Obradović će objasniti zašta se zalažemo. U svakom slučaju nema razloga da brinu građani koji kupuju, pre svega, kompjutere. Sasvim sigurno ćemo naći način da nema dodatnog opterećenja i ovog puta bez metafora kojima je lako i simpatično sklon gospodin Mrkonjić. U ovom slučaju Vlada je oko toga stvarno jedinstvena.
