Kada smo započinjali reformu pravosuđa, naravno da nismo imali dilemu da će biti jako teško, da ćemo biti suočeni sa mnogim izazovima, da ćemo biti suočeni sa opstrukcijama, sa potrebom određenih struktura da ruše reformu pravosuđa. Nije nas iznenadilo kada je do toga i došlo. Koliko smo mogli, pripremili smo se za taj trenutka.
Pre nego što vam odgovorim na pitanje, smatram da treba još jednom podsetiti na razloge zbog čega smo i započeli reformu pravosuđa, jer mi se čini da se to nekako i zanemaruju pa se samo sagledava i trenutno stanje koje se tiče funkcionisanja pravosuđa ili sprovođenja dalje reforme pravosuđa.
Kada je 2008. godine formirana ova vlada, suočili smo se sa veoma lošim statistikama, naročito sa statistikom u pogledu percepcije građana o stanju korupcije unutar pravosuđa. Prema mišljenju naših građana, pravosuđe se nalazilo kao druga profesija po korumpiranosti.
Da bi produbili te analize dalje, da bi shvatili da li je zaista to tako, onda smo izvršili i uradili niz analiza, a naročito analizu zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se ustanovilo da je za pet godina zastarelo preko 4.500 predmeta, da je preko 550 kazni, izrečenih kazni zatvora za npr. dve godine, takođe zastarelo, da je veoma često u tim zastarelim postupcima bilo subjektivne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, što se kasnije potvrdilo kao tačno i što se može videti u obrazloženim odlukama Visokog saveta sudstva po prigovoru, gde je mnogima od njih odbijen prigovor upravo zbog toga što su svojim aktivnostima doveli do toga da krivični postupci zastarevaju. Naravno, govorim o onom krivičnom delu pravosuđa. Analize su pokazale da veoma često isti veštaci budu angažovani od strane istih sudija, što može da vas navede na sumnju da postoji određena sprega itd.
Treba podsetiti da je pravosuđe Srbije tokom 90-tih godina učestvovalo i u politički montiranim procesima koji su se kasnije na sudu pokazali da su takvi bili ili u izbornoj krađi tokom 1996. i 1997. godine.
Pored svih tih stvari morali smo da pristupimo jednom radikalnom rezu, potpuno svesni šta nas čeka kada preduzimate takav postupak. Izvršen je opšti izbor, kao osnova za dalje uspostavljanje reforme pravosuđa, jer reforma pravosuđa, pored opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, sadrži još nekoliko faza, a to je faza izmena procedure rada, izmena organizacije rada i ono čemu stremimo i što znamo da je najteže, izmena svesti nosilaca pravosudnih funkcija, ne bi li prešli na jedan uređeni i demokratski sistem, kakav postoji u zemljama EU, čemu i težimo. Duboko verujem da ćemo učiniti da pravosuđe Srbije bude respektabilno. Nije to samo moja nada ili verovanje. Nedavno sam videla i izveštaj Evropskog suda za ljudska prava i kada pogledate broj predstavki koje dolaze iz zemalja u regionu, onda vidite da broj presuda koje je Evropski sud za ljudska prava doneo protiv zemalja u regionu, gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu, iznad nas su sve druge zemlje u regionu, Hrvatska i BiH i Makedonija, pa i Slovenija koja je članica EU i to meni daje pravo da budem optimista i da verujem da ćemo do kraja da izvršimo reforme u pravosuđu i učiniti pravosuđe da bude efikasnije i nezavisno i odgovorno i transparentno, sve ono što smo zacrtali nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa kada je doneta 2006. godine.
Vaše pitanje je bilo – u kojoj fazi se sada nalazi? U toku je završetak postupka preispitivanja prigovora od strane VSS. Državno veće tužilaca je završilo gotovo celokupan posao. Očekujem da u narednih mesec, mesec i po dana se taj postupak završi i od strane VSS. Naravno, oni koji budu nezadovoljni imaju pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu Srbije. neki od njih su to i učinili.
U prepodnevnoj diskusiji je bilo navedeno da sudije i tužioci koji nisu izabrani, a koji su podneli progovore, ne dobijaju odluke. To nije tačno. Gotovo u svim slučajevima u kojima je VSS doneo odluku, ona je napisana i prosleđena njihovim podnosiocima.
Naravno da reforma pravosuđa ide u dobrom pravcu, nije samo moje mišljenje i dovoljno je reći da je to konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije koji je sačinjen povodom kandidature Srbije za pristup EU i samo neke delove iz tog izveštaja, koji je iscrpan i obiman i gotovo sve segmente obuhvata, ali zarad javnosti mislim da je potrebno to istaći, jer vidim da u poslednje vreme neki pokušavaju da taj izveštaj devalviraju i da kažu da nije tačan, da postoji neki drugi. Znači, ovo je zvaničan izveštaj koji se nalazi na sajtu Evropske komisije. U tom izveštaju se konstatuje da je pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala unapređen, naročito posle značajne reforme u pravosuđu, uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, iskorak u međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ovo je dovelo do prvih rezultata. Glavni izazovi ostaju u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala. Konkretno, preostaje da se izgradi proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji bi vodio do pouzdanog praćenja toka započetih istraga i pravosnažnog suđenja itd. Zahvaljujem.