Hvala na pitanju. Mislim da je uvek dobro da se dileme koje u javnosti postoje na neki način razreše. Parlament je dobro mesto za to. Naravno, svi smo svedoci činjenice da naša javnost vrlo često na vesti koje bi mogle da izazovu određenu vrstu uznemirenja, reaguje, između ostalog, zbog tvrdnji nestručnih ljudi koji se pojavljuju u medijima, a vrlo često je to i pitanje dnevne politike, pa smo imali prilike da čujemo i kada je u pitanju nuklearni otpad i generalno opasni otpadi u Srbiji. Mnogi čak i narodni poslanici ili predstavnici političkih stranaka izjavljuju stvari koje apsolutno ne stoje.
Prvo, po Zakonu o zaštititi od jonizujućih zračenja, kao i po Zakonu o upravljanju otpadom, apsolutno je zabranjeno uvoziti opasni otpad ili bilo koji drugi otpad koji sadrži karakteristike nuklearnog otpada. Mi kao država spadamo u red onih država, a njih je ogromna većina u svetu, gde je zabranjeno uvoziti bilo koju vrstu otpada koji može da ugrozi životnu sredinu, odnosno zdravlje ljudi, pogotovo ukoliko ne postoje adekvatna postrojenja u kojima se taj otpad prerađuje, što sa našom državom jeste slučaj.
Kada pričamo o nuklearnom otpadu, moram odmah da kažem da je to neka vrsta podeljene nadležnosti, da je za Institut "Vinča" odgovorno Ministarstvo nauke. Što se tiče Agencije za jonizujuće zračenje, podeljena je nadležnost između Ministarstva životne sredine i Ministarstva nauke. Vrlo kratko bih dao informacije.
Kao što znate, Institut "Vinča" postoji mnogo decenija, on je formiran i kreiran kao institut koji bi se bavio tada veoma aktuelnim pitanjem nuklearnih programa koje su države od 50-tih godina formirale na svojim teritorijama. Jugoslavija je bila jedna od zemalja koja je bila izuzetno aktivna u istraživanju u oblasti nuklearnih nauka. Institut "Vinča" je, između ostalog, bilo mesto gde se sakupljao nuklearni otpad koji je dolazio sa teritorije cele Jugoslavije. Negde u ovom trenutku, odnosno do trenutka dok nije izgrađeno novo skladište, u starom skladištu je na potpuno neuslovan način skladišteno negde oko 3.000 kubika nuklearnog otpada. Pored toga je skladišten i nuklearni otpad koji je korišćen u eksperimentima tokom vremena bivše Jugoslavije, i to 13 kilograma istrošenog nuklearnog goriva sa visoko obogaćenim uranijumom i negde oko 2,5 tone istrošenog nuklearnog goriva sa nisko obogaćenim uranijumom, koji je tokom prošle ili pretprošle godine veoma efikasno transportovan u zemlju porekla a to je bila Rusija, pošto je to uvezeno iz SSSR negde 60-tih ili 70-tih godina, nisam siguran.
Dakle, novo skladište koje je izgrađeno u skladu sa međunarodnim standardima, izgrađeno je iz sredstava koja je ova država dobila, u vrednosti od 2,5 miliona evra, je upravo služilo da se u njemu na bezbedan i siguran način skladišti onaj otpad koji je ostao iz vremena bivše Jugoslavije ili onaj otpad koji se generiše na teritorije naše države svake godine.
Hoću da kažem da negde između nekoliko desetina i nekoliko stotina kubika nuklearnog otpada se svake godine generiše na teritoriji Srbije. Odakle dolaze ti otpadi? Pre svega, dolaze iz zdravstvenih ustanova, potom iz industrije, dolaze iz nekih naučno-istraživačkih eksperimenata koji se obavljaju. Hoću da kažem našim građanima, mali broj njih zna da je nuklearni otpad, na primer i delovi gromobrana koji su zamenjeni u međuvremena, javljači požara, mnoge stvari koje imamo u našem okruženju, oni se tretiraju kao nuklearni otpad. Sve to što se sakupi se skladišti, ovoga puta od kada otvorilo novo skladište, skladišti se na bezbedan i siguran način. To će tako da se nastavi da se skladišti i u budućnosti.
Dakle, mi smo samo dobili mesto gde se na bezbedan i siguran način skladišti onaj otpad koji se generiše na našoj teritoriji. Pošto su tu bile sumnje da ćemo postati zemlja koja će sada uvoziti nuklearni otpad, to apsolutno ne dolazi u obzir. Mi imamo redovne kontrole Agencije za jonizujuće zračenje, kao i carinskih službi, MUP i svih nadležnih službi kada je u pitanju sprečavanje transporta eventualnih nuklearnih otpada kroz našu zemlju bez adekvatne papirologije. Sve je to nešto što je definisano i na neki način se vodi kroz izuzetno striktne međunarodne direktive.
Dakle, svi oni transporti koji ulaze na teritoriju naše zemlje, koji prolaze kroz našu teritoriju se mere, između ostalog i na jonizujuće zračenje. Dešava se da naši nadležni organi na granicama vraćaju terete u kojima se eventualno primeti da postoje bilo kakva povišenja radijacije, upravo da bi zaštitili naše stanovništvo. Vrlo često možete da čujete da se vrati kompozicija, pogotovo sa građevinskim gvožđem, sa različitim vrstama metala koji služe za transport, da se vraćaju sa naše granice, da ne bi prošli kroz našu teritoriju, koji eventualno imaju povišeno jonizujuće zračenje. Dakle, u ovom trenutku smo opremljeni kao zemlja da se borimo protiv toga.
Takođe hoću da kažem da, zahvaljujući jednom projektu koji je učinjen od strane Ministarstva životne sredine, mi imamo uspostavljenu mrežu ranog monitoringa bilo kakve vrste nuklearnog akcidenta, odnosno merenja zračenja na teritoriji cele naše zemlje. Mi svakog trenutka možemo da znamo ukoliko postoji negde povišenje toga, znali bi sigurno i da postoje bilo kakvi emiteri, odnosno izvori jonizujućeg zračenja na teritoriji naše zemlje.
Sve u svemu, sa ovim skladištem smo dobili adekvatan prostor. Ponavljam, apsolutno je zabranjen uvoz svake vrste otpada koji spada u kategoriju nuklearnih otpada. Tako će, siguran sam, biti i u budućnosti.
Moram da pomenem i sa ovog mesta, ne postoji bilo kakav razlog za brigu ili uznemirenje naše javnosti zbog činjenice da smo završili još jedan od velikog broja poslova koji moramo da završimo kada je u pitanju upravljanje opasnim otpadom.