Kolega Stevanoviću, ja se nadam da ćete mi nakon završetka ove sednice Narodne skupštine Republike Srbije dati konkretne podatke. Nema šta da pitate da li hoćemo ili nećemo. Ja vam kažem da ćemo poslati prosvetnu inspekciju i proveriti sve navode o kojima vi govorite, jer želimo da utvrdimo tačnost stavova koje ste izneli. Ukoliko bude prilike, još tokom rada ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, ja ću vam saopštiti podatke do kojih smo došli.

S obzirom da znam da se planira jedna sednica krajem januara i početkom februara, biće tu nekih zakona iz oblasti obrazovanja, biće prilike da se vidimo. Ali i mimo toga, vi ćete dobiti tu informaciju. Proverićemo i ovo vezano za priznavanje diploma, za moguću zloupotrebu, što je jako ozbiljna stvar.

Inače, kada je reč o jednoj dimenziji pitanja koga ste postavili vezano za upotrebu udžbenika u obrazovnom sistemu Republike Srbije koju predlažu saveti manjinskih zajednica, potrebno je znati da je zakon propisao da saveti manjinskih zajednica predlažu udžbenike, ali dok oni ne prođu verifikaciju Pedagoškog zavoda Vojvodine, kada je reč o manjinskih zajednicama unutar AP, odnosno Zavoda u Beogradu, kad je reč o manjinskim zajednicama na području cele Republike Srbije, oni se ne mogu koristiti iz prostog razloga što treba utvrditi da li su u skladu sa nastavnim planom i programom koji se koristi u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Hvala vam.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Ja ću vrlo kratko, gospodine ministre.

Što se tiče udžbenika o kojima sam govorio, to možete i u policiji na graničnom prelazu da proverite. To su bile intervencije od predsednika opštine do predstavnika KIC-a, zato što je nešto pokušano da se u zemlju uveze mimo zakona i suprotno našim pravilima.

Šta je naša ideja? Da Vladu zainteresujemo da se na jedan ozbiljan i politički i ekonomski način počne odnositi drugačije prema jugu Srbije, naročito prema Pčinjskom okrugu, zato što su tu veliki ekonomski problemi, a zbog ekonomske slabosti nismo kompetentni i adekvatno ne odgovaramo na političke izazove koji su dole prisutni. Zato SRS traži od vas i od svih koji ovde sede da se mnogo odgovornije u narednoj godini odnose prema jugu Srbije, prema Pčinjskom okrugu.

Što se tiče vas, gospodine Mrkonjiću, lokacija je polovina puta između Surdulice i Bosilegrada. To je regionalni put. Odron na putu stoji već mesecima i očekujem da ćete to da razrešite u interesu građana, pre svega Bosilegrada, a onda i Surdulice. Hvala.

Narodni poslanik Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim ministrima koji su danas došli ovde, što na neki način onima drugima upućuju jednu poruku koju mislim da će ubuduće razumeti.

Mislim da je naša uloga ovde da sva ona u javnosti otvorena pitanja, koja tište građane, postavimo ministrima kako bismo i mi, ali i građani, dobili odgovor na ta pitanja.

Posebno osetljivo je pitanje zdravlja ljudi, pa samim tim i pitanja koja su vezana za korupciju u zdravstvu. Svedoci smo ovih dana da je ta tema otvorena, što je dobro, ali i da je prati mnogo poluistina, navoda koji su bez dokaza itd, što je jako loše, jer to ne samo ljude koji rade u zdravstvu čini nesigurnima, već i građane koji treba da idu kod njih takođe čini nesigurnima i gube poverenje u te institucije.

Još je gore kada se nametne jedna teza za jedan veliki problem koji se pojavio, a to je pitanje nabavke vakcina za grip i moguće zloupotrebe ogromnih razmera kada je to u pitanju. Tada sva ta osetljivost postaje još mnogo izraženija. Dakle, građani se pitaju da li su izmanipulisani, sa jedne strane i sa druge strane, da li država adekvatno odgovara kako bi ih zaštitila od svake vrste zloupotrebe.

U tom smislu, u medijima se pojavljivalo i pojavljuje se još uvek i nekako opstaje i pored nekakvih odgovora koji su usledili, pitanje – da li je tužilac za organizovani kriminal zaustavio policiju u podizanju, odnosno istraživanju mogućih potencijalnih učesnika u onome što se sada zove korupcija vezana za nabavku vakcina? Kao što je loše da sumnja padne na zdravstvo, tako je isto loše da padne na bilo koju državnu instituciju.

U tom smislu pitam ministarku pravde, gospođu Malović, da li nam može odgovoriti na taj zaplet koji je napravljen, o tome da je jedan državni organ od drugog državnog organa tražio da sakrije nešto što je od opšteg interesa za sve građane Srbije? Hvala.

Ministarka Malović ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na pitanju i pokušaću u svom odgovoru da dam razjašnjenje te situacije, ali naravno, kroz ceo moj odgovor videće se i stav Vlade Republike Srbije, ako govorimo o borbi protiv korupcije.

Kao što vam je poznato, ova vlada je formirana na pet ciljeva. Jedan od tih pet ciljeva je bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i korupcije. Čini mi se da svakim svojim potezom, govorim i u ime Ministarstva pravde, smo stremili ka tom cilju.

Vama je dobro poznato da su 2008. godine u ovom uvaženom domu doneti zakoni koji predstavljaju normativni okvir za borbu protiv korupcije. Dovoljno je napomenuti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Zakon o odgovornosti pravnih lica, ali i tokom trajanja mandata usledili su mnogi drugi zakoni, poput Krivičnog zakonika ili Zakonika o krivičnom postupku.

Kao što sam rekla, to jeste normativni okvir. U ovom momentu mi pripremamo i Strategiju, inoviranje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, s obzirom da je postojeća doneta još 2005. godine i u velikoj meri ona jeste prevaziđena jer ne obuhvata neke oblasti, kao što je zdravstvo, na šta se i odnosi vaše pitanje, ali i Akcioni plan, koji je u velikoj meri ispunjen.

Ne treba stati na normativnom okviru. To vam daje alat za dalji rad. Treba pokazati i na praktičnim primerima. Dovoljno je reći o postupcima ili navesti postupke koji su pokrenuti tokom trajanja mandata ove vlade, pa samo za sebe dovoljno govori da li smo posvećeni ili nismo borbi protiv korupcije. Navešću samo slučajeve koji se odnose na zdravstvo.

Govorila sam o tome, ali nije mi problem da ponovim. Godine 2009. je pokrenut postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, od kojih su i dva lekara specijalisti psihijatrije i načelnik Klinike za neuropsihijatriju VMA. U delovanju ove grupe oštećen je budžet Republike Srbije u iznosu od preko 40 miliona dinara. Zatim, pokrenut je postupak i protiv Šubarević Vladana i sedam lica od kojih su obuhvaćeni postupkom i direktori Instituta za majku i dete, direktor KBC "Bežanijska kosa", zatim KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa", a šteta koja je nastala za ove budžete iznosi preko 57 miliona dinara, a imovinska korist koju su oni stekli je 48 miliona dinara. Ovo nije kraj, 2010. godine je pokrenut postupak protiv Borojević Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije, a imovinska šteta koja je nastala njihovim delovanjem iznosi preko 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.

Zatim, 2011. godine je proširena istraga protiv ove grupe. Kao što sam rekla, daljim njihovim delovanjem oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju i šteta koja je nastala delovanjem je 1.929.000 dinara. Takođe, svedoci smo svi da je tokom septembra meseca i ovih dana je došlo do proširenja pokrenut postupak protiv Svetlane Vukajlović, kao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oštećen je budžet Republike Srbije i šteta iznosi 1.270.000 evra.

Kada sve ove cifre koje sam pročitala sada pretočite saberete, šteta koja je nastala za budžet iznosi preko milijardu dinara ili kada pretočimo u evre, što može da nam bude jasnije, iznosi preko 11 miliona evra.

Znači, govorimo samo o postupcima koji su pokrenuti zbog javnih nabavki u zdravstvu i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Naravno i druga redovna tužilaštva su pokretala postupke i za druga krivična dela, koja se tiču korupcije za javne nabavke u drugim sektorima. Pre par dana došlo je do proširenja istrage, vezano za lice u javnom preduzeću "Kolubara", gde je uhapšeno nekoliko lica zbog sumnje da su svojim kriminalnim aktivnostima naneli štetu preko dva miliona evra.

Takođe, može se sagledati da je došlo do značajne aktivnosti na nivou svih tužilaštava i statistike pokazuju da pokrenute istrage u odnosu 2011. godine u odnosu na 2010. godinu su se uvećale za 148%. Svojim aktivnostima smo do sada pokazali da ne postoje nedodirljivi, a ovi praktični slučajevi koje sam navela, upravo govore u prilog tome, tako da je odgovor na vaše pitanje da niko ne može ostati zaštićen u bilo čijem okrilju nevezano da li je to interesna grupa ili neka druga grupacija. Za sve za koje postoje dokazi, ne sumnjam da će biti pokrenuti postupci.

Odgovornost tužilaštva je decidno regulisana Zakonikom o krivičnom postupku, njihova nadležnost, ali takođe nadležnosti nekih drugih organa koji učestvuju u rasvetljavanju krivičnih dela, kao što je policija. Prema tome, niko ne može sprečiti ni policiju, ali ni bilo koji drugi organ, ukoliko smatra da je određeno lice učinilo krivično delo da i podnese prijavu za to.

Sa svoje strane, kao ministar pravde, koji je nadležan u određenim segmentima nad radom pravosuđa, svakako ću učiniti sve da nemamo više stanje kakvo je bilo pre nego što je pokrenuta reforma pravosuđa, da krivične prijave stoje po fijokama. Mislim da, kao što sam i navela ove slučajeve, smo pokazali da je za nas efikasnost pravosuđa, ali ostvarenje pravde ono što je primarno.

Takođe, ovom prilikom želim i da naglasim sve ono što je zaplenjeno tokom primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja se nalazi u sastavu Ministarstva pravde, primila je negde oko 118 rešenja o privremenom oduzimanju imovine, za koje se sumnja da potiču iz krivičnog dela i to su mahom krivična dela koja se tiču korupcije. Najveća zaplena imovine je usledila tokom procesuiranja postupka protiv osumnjičenih lica u predmetu PIK-a Zemun. Direkcija poseduje preko 35 kuća, 98 stanova, tačnije upravlja sa preko 35 kuća, 98 stanova, 29 umetničkih slika, dva kilograma zlata, 16 privrednih društava, 34 privredna društva na osnovu privremene zabrane itd.

Zahvaljujem ministarki. Dajem reč gospođi Nadi Kolundžiji.

Mogu da zaključim da ne postoji osnova u tim medijskim spekulacijama oko toga da je bilo koji organ u tom lancu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala bio, da tako kažem, da je imao osnova da se sumnja u to da radi u skladu sa zakonom i da sprovodi ono što je zakon. Tako zaključujem na osnovu svega ovoga.

Ono što sada sledi kao pitanje iz ovoga jeste da reforma pravosuđa jeste bio ogroman zahvat. Sa sobom je nosio mnoge izazove, mnoge rizike i mnoge probleme. Razumemo zašto je reforma rađena i u kojoj meri je ona bila nužna, zašto je ona bila tako duboka i tako sveobuhvatna.

Ono što je sada pitanje za sve nas koji smo učestvovali kroz donošenje zakonskih akata i na taj način sprovodili i stvarali uslove za reformu, a i za nas se sada postavlja pitanje – može li se sada proceniti, pošto još uvek imamo raznih spekulacija po medijima, raznoraznih nezavisnih stručnjaka, analitičara itd, koji nam stalno prete da je sadašnja staza reforme pravosuđa nešto u čemu se ne vidi kraj i što ne donosi rezultat, pa bih želela da ako možete da mi odgovorite na pitanje, odnosno dopunsko pitanje, da li mi možemo da kažemo u kojoj se fazi reforme pravosuđa sada mi nalazimo? To znači da će puni efekti te reforme građani osetiti brzo, tako reći, sada.

Dakle, na osnovu ovih izveštaja koje ste vi sada podneli Narodnoj skupštini mi vidimo da su efekti značajni. Vidimo da je taj sistem pretrpeo ozbiljnu reformu u kojoj se sada procesuiraju neke stvari koje su stajale godinama ili čak decenijama. Ali, možemo li reći zbog onih koji nas stalno optužuju i prozivaju kako je reforma promašena, kako ne daje nikakve rezultate, kako joj se ne vidi kraj itd, da li možemo da kažemo da je reforma sada u završnoj fazi, da je ceo sistem postavljen i da će, ovo što su rezultati, zapravo biti početak permanentnog dokazivanja da je ta reforma urađena na način na koji će, što se građana tiče, odgovoriti na njihove potrebe, a to je da živimo u pravno uređenoj državi, gde su interesi građana zaštićeni zakonom?

Reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.