Da li još neko želi reč?

Pošto je ovo poslednji amandman u pretresu u pojedinostima, a zvršili smo pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Ovim završavamo prepodnevni deo našeg rada za danas.

Na osnovu člana 90. i člana 87. dajem sledeća obaveštenja. Nakon što obavestimo Narodnu skupštinu o popodnevnom delu sednice, biće određena pauza koja će trajati do 16,00 časova. U 16,00 časova počine Poslovnikom uređeni deo toka naše sednice, poslanička pitanja Vladi Republike Srbije, koja traje od 16,00-19,00 časova.

Kako je Poslovnikom određeno da poslednjeg četvrtka u mesecu i ovako radimo posle 19,00 časova, želim ipak da obavestim narodne poslanike da ćemo danas na osnovu člana 87. raditi i nakon što se završi sednica poslaničkih pitanja Vladi, od 16,00 do 19,00 časova, jer je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice.

Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodna skupština određujem današnji dan, četvrtak 29. decembar 2011. godine sa početkom u 19,00 časova kao dan za glasanje o svim tačkama dnevnog reda Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Sada određujem pauzu, u 13,20 časova.

Rad nastavljamo u 16,00 časova sednicom na kojoj će prisutni članovi Vlade odgovarati na pitanja poslanika do 19,00 časova.

Nakon toga pristupamo glasanju. Hvala.

(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu, a u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.

Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja.

Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti.

Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano prema odredbama člana 204. stav 2. Poslovnika.

Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta po stavu 4. istog člana Poslovnika.

Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika koji postavlja poslaničko pitanje ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.

Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje predstavnik Vlade, odnosno predsednik Vlade, odnosno ministar mora odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, po stavu 1. člana 206.

Takođe, prema članu 207. Poslovnika, posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše dva minuta.

U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora, shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.

U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja ako to već niste učinili.

Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada, tako što će, naizmenično, najpre reč dobijati narodni poslanici koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodni poslanici od najmanje prema najvećoj poslaničkoj grupi.

Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Gospođo predsednice, 24. novembra sam postavio pitanje Vladi u vezi sa izjavama direktora VBA, gospodina  Kovača, na šta sam dobio pismeni odgovor 23. decembra. Pošto odgovor nije u celini sublimirao problematiku koju sam izneo, pokušaću ponovo da potenciram detalje mog pitanja.

U odgovoru je naznačeno da zahtevi za demilitarizaciju juga Srbije su već duže vremena deo javnih istupanja pojedinih političkih lidera, Albanaca iz Preševa i Bujanovca. Ovakvi zahtevi nedvosmisleno ukazuju na nastojanje da se institucijama Republike Srbije koje su odgovorne za bezbednost građana u zoni administrativne linije onemogući prisustvo na ovom prostoru.

Pitanje koje sam postavio zapravo se odnosi na to zbog čega i nakon 10 godina, nakon relaksacije kopnene zone bezbednosti još uvek na čitavoj širini ove zone su prisutne i dalje i mini baze vojske i žandarmerije, a ne samo na administrativnoj liniji koja je potencirana u odgovoru Vlade.

Uopšte se u tom odgovoru ne spominje i prisustvo žandarmerije kao specijalne snage policije.

Planom i programom dešavanja krize u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, pored drugih ciljeva, Aneksom 5 b, planom za uspostavljanje bezbednosti mira u ovim opštinama bilo je predviđeno da nakon razoružanja naoružanih Albanaca da se povlače vanredno angažovane specijalne policijske snage i vojne snage, a trebalo je obezbediti povratak lokalne policije sa njenim redovnim aktivnostima i mirnodopskih vojnih snaga a koje su trebale da nastave sa redovnim aktivnostima, naročito poslove i policije i vojske na administrativnoj liniji sa Kosovom.

Apostrofirani zahtevi albanskih političara pre svega se odnose na nemirnodopsko ili vanredno prisustvo i mini baza vojske i žandarmerije u čitavoj kopnenoj zoni, a pogotovo sa aktivnostima žandarmerije koja je ne samo unutar zone, nego sa čestim izletima i u drugim naseljima van ove zone i to često i u kontroli saobraćaja.

Neću osporiti ni aktivnosti vojske u održavanju planinskih puteva, ali je tu sada ključni problem da ako 90% stanovništva ovih nasilja unutar kopnene zone je napustilo svoje kuće, svoja ognjišta, onda je pitanje kome koristi ta pomoć i to prisustvo kada stanovnika više nema u tim naseljima.

Zahvaljujem.

Da li neko od ministara želi reč? (Ne)

Očigledno je da je vaše pitanje upućeno na takav način i takve sadržine da će ministar u pismenoj formi, odnosno Vlada vam dostaviti odgovor.

Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je neprijatno danas, na kraju godine, kada praktično imamo tri ministra prisutna ovde, konkretno, moje pitanje se odnosi i znam da ova sednica gubi smisao ako neću dobiti priliku da u onim poslaničkim terminima tri plus dva, ovde postavim pitanje i dobijem odgovor. Dakle, nije korektno jer je predsednik Vlade juče rekao u neformalnom razgovoru  da će se potruditi da što veći broj ministara dođe ovde i potpuno su suvišna ova poslanička pitanja, uvažavajući pri tom ljude koji su došli ovde, a odnosi se na ministre.

Bez obzira na to, iskoristiću da postavim svoje poslaničko pitanje. Poslaničko pitanje se odnosi na jednu situaciju vrlo neprijatnu u opštini Malo Crniće, mesto Boževac. Naime, 1963. godine MZ Boževac sazidala je stambenu zgradu sa postojećim lokalima sopstvenim sredstvima i sredstvima tada Malo Crnić. Lokale je, po ugovoru o korišćenju, koristila Zadruga "Stig" Boževac i sada je protiv te zadruge pokrenut stečajni likvidacioni postupak.

Predsednik mesne zajednici i građani Boževca koji stoje iza cele priče su podneli zahtev, odnosno podneli su preko opštinskog javnog pravobranioca, a sada i republičkog javnog pravobranioca da se izluči deo, radi izlučenja i stečajne mase tog spornog dela. Bez obzira na to, nisu dobili odgovor vezano za izlučenje stečajne mase, a stečajni upravnik je raspisao licitaciju i ona je u toku. Iza toga, mesna zajednica je preko pravobranioca podnela tužbu sa privremenom merom 16. decembra i kako su zakonski rokovi za to mesec dana, s obzirom da je dan za licitaciju 30. januar, može doći do štetnih posledica i da građani ovog malog mesta budu oštećeni jer su oni mukotrpno godinama stvarali ovaj sporni poslovni prostor koji se danas prodaje.

Ovo je jedna od brojnih situacija koje se u Srbiji dešavaju. Apelujem na ministra pravde i tražim od njega da se po ovom pitanju, vezano za ovaj predmet, hitno reaguje, jer ako se propusti rok i ako sud ne postupi po privremenoj meri, nastupiće nesagledive posledice, a neki delovi ovakvog ponašanja, su protivzakoniti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Kako nema odgovora od prisutnih ministara, u pismenoj firmi ćete dobiti odgovor.

Zamolila bih poslanike da bar deo pitanja usmere na prisutne ministre, kako bismo imali dijalog.

Narodni poslanik Ivan Andrić ima reč.

Hvala.

Ovo je najbolja slika vaše vlasti, ovo sada što ste došli. Mi u ovom cirkusu više nećemo učestvovati sa vama. Doveli ste tri ministra koja neće da odgovore ni na jedno pitanje poslaničko i mi kao imamo pravo da pitamo.

Juče je vaš premijer slagao dva puta. Jedanput smo ga uhvatili odmah popodne, kada je slagao o poslovanju železnice. Drugi put je slagao, jer je nas poslanike upućivao na to da danas dođemo i da postavljamo pitanja.

Šta ste vi uradili? Svi su pobegli. Nema nijednog ministra iz DS. Sram da vas bude i u ovoj farsi više ne učestvujemo.

Reč dajem narodnom poslaniku Vladimiru Milentijeviću.

Gospodin Andrić je rekao jednu dobru reč, samo jednu – sram vas bilo. Ja kažem – 101 put vas sram bilo, jer ako ste četiri godine posvetili kandidaturi za EU i očuvanja KiM u sastavu Republike Srbije, a sve ste to izneverili, prokockali i slagali, i nije ni čudo što vas je samo troje iz Vlade Republike Srbije koji treba danas da daju odgovor  - zašto ste izdali Kosovo? Zašto ste to učinili mimo zakona Republike Srbije, mimo Ustava Republike Srbije, mimo rezolucija koje postoje?

Došli ste danas da odgovorite narodnim poslanicima, da odgovorite Srbima na KiM za vaše zalaganje.

Ono što vi radite, što ste radili sve ove četiri godine, neka vam služi na čast. S obzirom da ste sve to uradili mimo onoga što sam rekao, mimo interesa Srba koji žive na KiM, Srba koji žive u Srbiji i svih građana, vi ste to uradili i izdali KiM.

Sram vas bilo još 101 put i stidite se za ovo što ste uradili za Srbe na KiM i građane Republike Srbije. Izvolite sada, postavljajte vi pitanja.

Narodna poslanica Stojanka Petković ima reč.