Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Ja ću vrlo kratko, gospodine ministre.

Što se tiče udžbenika o kojima sam govorio, to možete i u policiji na graničnom prelazu da proverite. To su bile intervencije od predsednika opštine do predstavnika KIC-a, zato što je nešto pokušano da se u zemlju uveze mimo zakona i suprotno našim pravilima.

Šta je naša ideja? Da Vladu zainteresujemo da se na jedan ozbiljan i politički i ekonomski način počne odnositi drugačije prema jugu Srbije, naročito prema Pčinjskom okrugu, zato što su tu veliki ekonomski problemi, a zbog ekonomske slabosti nismo kompetentni i adekvatno ne odgovaramo na političke izazove koji su dole prisutni. Zato SRS traži od vas i od svih koji ovde sede da se mnogo odgovornije u narednoj godini odnose prema jugu Srbije, prema Pčinjskom okrugu.

Što se tiče vas, gospodine Mrkonjiću, lokacija je polovina puta između Surdulice i Bosilegrada. To je regionalni put. Odron na putu stoji već mesecima i očekujem da ćete to da razrešite u interesu građana, pre svega Bosilegrada, a onda i Surdulice. Hvala.

Narodni poslanik Nada Kolundžija ima reč.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim ministrima koji su danas došli ovde, što na neki način onima drugima upućuju jednu poruku koju mislim da će ubuduće razumeti.

Mislim da je naša uloga ovde da sva ona u javnosti otvorena pitanja, koja tište građane, postavimo ministrima kako bismo i mi, ali i građani, dobili odgovor na ta pitanja.

Posebno osetljivo je pitanje zdravlja ljudi, pa samim tim i pitanja koja su vezana za korupciju u zdravstvu. Svedoci smo ovih dana da je ta tema otvorena, što je dobro, ali i da je prati mnogo poluistina, navoda koji su bez dokaza itd, što je jako loše, jer to ne samo ljude koji rade u zdravstvu čini nesigurnima, već i građane koji treba da idu kod njih takođe čini nesigurnima i gube poverenje u te institucije.

Još je gore kada se nametne jedna teza za jedan veliki problem koji se pojavio, a to je pitanje nabavke vakcina za grip i moguće zloupotrebe ogromnih razmera kada je to u pitanju. Tada sva ta osetljivost postaje još mnogo izraženija. Dakle, građani se pitaju da li su izmanipulisani, sa jedne strane i sa druge strane, da li država adekvatno odgovara kako bi ih zaštitila od svake vrste zloupotrebe.

U tom smislu, u medijima se pojavljivalo i pojavljuje se još uvek i nekako opstaje i pored nekakvih odgovora koji su usledili, pitanje – da li je tužilac za organizovani kriminal zaustavio policiju u podizanju, odnosno istraživanju mogućih potencijalnih učesnika u onome što se sada zove korupcija vezana za nabavku vakcina? Kao što je loše da sumnja padne na zdravstvo, tako je isto loše da padne na bilo koju državnu instituciju.

U tom smislu pitam ministarku pravde, gospođu Malović, da li nam može odgovoriti na taj zaplet koji je napravljen, o tome da je jedan državni organ od drugog državnog organa tražio da sakrije nešto što je od opšteg interesa za sve građane Srbije? Hvala.

Ministarka Malović ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na pitanju i pokušaću u svom odgovoru da dam razjašnjenje te situacije, ali naravno, kroz ceo moj odgovor videće se i stav Vlade Republike Srbije, ako govorimo o borbi protiv korupcije.

Kao što vam je poznato, ova vlada je formirana na pet ciljeva. Jedan od tih pet ciljeva je bilo intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala, kriminala uopšte i korupcije. Čini mi se da svakim svojim potezom, govorim i u ime Ministarstva pravde, smo stremili ka tom cilju.

Vama je dobro poznato da su 2008. godine u ovom uvaženom domu doneti zakoni koji predstavljaju normativni okvir za borbu protiv korupcije. Dovoljno je napomenuti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, zatim Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Zakon o odgovornosti pravnih lica, ali i tokom trajanja mandata usledili su mnogi drugi zakoni, poput Krivičnog zakonika ili Zakonika o krivičnom postupku.

Kao što sam rekla, to jeste normativni okvir. U ovom momentu mi pripremamo i Strategiju, inoviranje Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, s obzirom da je postojeća doneta još 2005. godine i u velikoj meri ona jeste prevaziđena jer ne obuhvata neke oblasti, kao što je zdravstvo, na šta se i odnosi vaše pitanje, ali i Akcioni plan, koji je u velikoj meri ispunjen.

Ne treba stati na normativnom okviru. To vam daje alat za dalji rad. Treba pokazati i na praktičnim primerima. Dovoljno je reći o postupcima ili navesti postupke koji su pokrenuti tokom trajanja mandata ove vlade, pa samo za sebe dovoljno govori da li smo posvećeni ili nismo borbi protiv korupcije. Navešću samo slučajeve koji se odnose na zdravstvo.

Govorila sam o tome, ali nije mi problem da ponovim. Godine 2009. je pokrenut postupak protiv Mojović Gorana i još 31 lica, od kojih su i dva lekara specijalisti psihijatrije i načelnik Klinike za neuropsihijatriju VMA. U delovanju ove grupe oštećen je budžet Republike Srbije u iznosu od preko 40 miliona dinara. Zatim, pokrenut je postupak i protiv Šubarević Vladana i sedam lica od kojih su obuhvaćeni postupkom i direktori Instituta za majku i dete, direktor KBC "Bežanijska kosa", zatim KBC "Zvezdara", Doma zdravlja "Palilula". Oštećen je budžet grada Beograda i KBC "Bežanijska kosa", a šteta koja je nastala za ove budžete iznosi preko 57 miliona dinara, a imovinska korist koju su oni stekli je 48 miliona dinara. Ovo nije kraj, 2010. godine je pokrenut postupak protiv Borojević Nenada i još devet lica. Oštećen je budžet Republike Srbije, a imovinska šteta koja je nastala njihovim delovanjem iznosi preko 859 miliona dinara i 91 hiljadu evra.

Zatim, 2011. godine je proširena istraga protiv ove grupe. Kao što sam rekla, daljim njihovim delovanjem oštećen je Institut za onkologiju i radiologiju i šteta koja je nastala delovanjem je 1.929.000 dinara. Takođe, svedoci smo svi da je tokom septembra meseca i ovih dana je došlo do proširenja pokrenut postupak protiv Svetlane Vukajlović, kao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oštećen je budžet Republike Srbije i šteta iznosi 1.270.000 evra.

Kada sve ove cifre koje sam pročitala sada pretočite saberete, šteta koja je nastala za budžet iznosi preko milijardu dinara ili kada pretočimo u evre, što može da nam bude jasnije, iznosi preko 11 miliona evra.

Znači, govorimo samo o postupcima koji su pokrenuti zbog javnih nabavki u zdravstvu i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Naravno i druga redovna tužilaštva su pokretala postupke i za druga krivična dela, koja se tiču korupcije za javne nabavke u drugim sektorima. Pre par dana došlo je do proširenja istrage, vezano za lice u javnom preduzeću "Kolubara", gde je uhapšeno nekoliko lica zbog sumnje da su svojim kriminalnim aktivnostima naneli štetu preko dva miliona evra.

Takođe, može se sagledati da je došlo do značajne aktivnosti na nivou svih tužilaštava i statistike pokazuju da pokrenute istrage u odnosu 2011. godine u odnosu na 2010. godinu su se uvećale za 148%. Svojim aktivnostima smo do sada pokazali da ne postoje nedodirljivi, a ovi praktični slučajevi koje sam navela, upravo govore u prilog tome, tako da je odgovor na vaše pitanje da niko ne može ostati zaštićen u bilo čijem okrilju nevezano da li je to interesna grupa ili neka druga grupacija. Za sve za koje postoje dokazi, ne sumnjam da će biti pokrenuti postupci.

Odgovornost tužilaštva je decidno regulisana Zakonikom o krivičnom postupku, njihova nadležnost, ali takođe nadležnosti nekih drugih organa koji učestvuju u rasvetljavanju krivičnih dela, kao što je policija. Prema tome, niko ne može sprečiti ni policiju, ali ni bilo koji drugi organ, ukoliko smatra da je određeno lice učinilo krivično delo da i podnese prijavu za to.

Sa svoje strane, kao ministar pravde, koji je nadležan u određenim segmentima nad radom pravosuđa, svakako ću učiniti sve da nemamo više stanje kakvo je bilo pre nego što je pokrenuta reforma pravosuđa, da krivične prijave stoje po fijokama. Mislim da, kao što sam i navela ove slučajeve, smo pokazali da je za nas efikasnost pravosuđa, ali ostvarenje pravde ono što je primarno.

Takođe, ovom prilikom želim i da naglasim sve ono što je zaplenjeno tokom primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, koja se nalazi u sastavu Ministarstva pravde, primila je negde oko 118 rešenja o privremenom oduzimanju imovine, za koje se sumnja da potiču iz krivičnog dela i to su mahom krivična dela koja se tiču korupcije. Najveća zaplena imovine je usledila tokom procesuiranja postupka protiv osumnjičenih lica u predmetu PIK-a Zemun. Direkcija poseduje preko 35 kuća, 98 stanova, tačnije upravlja sa preko 35 kuća, 98 stanova, 29 umetničkih slika, dva kilograma zlata, 16 privrednih društava, 34 privredna društva na osnovu privremene zabrane itd.

Zahvaljujem ministarki. Dajem reč gospođi Nadi Kolundžiji.

Mogu da zaključim da ne postoji osnova u tim medijskim spekulacijama oko toga da je bilo koji organ u tom lancu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala bio, da tako kažem, da je imao osnova da se sumnja u to da radi u skladu sa zakonom i da sprovodi ono što je zakon. Tako zaključujem na osnovu svega ovoga.

Ono što sada sledi kao pitanje iz ovoga jeste da reforma pravosuđa jeste bio ogroman zahvat. Sa sobom je nosio mnoge izazove, mnoge rizike i mnoge probleme. Razumemo zašto je reforma rađena i u kojoj meri je ona bila nužna, zašto je ona bila tako duboka i tako sveobuhvatna.

Ono što je sada pitanje za sve nas koji smo učestvovali kroz donošenje zakonskih akata i na taj način sprovodili i stvarali uslove za reformu, a i za nas se sada postavlja pitanje – može li se sada proceniti, pošto još uvek imamo raznih spekulacija po medijima, raznoraznih nezavisnih stručnjaka, analitičara itd, koji nam stalno prete da je sadašnja staza reforme pravosuđa nešto u čemu se ne vidi kraj i što ne donosi rezultat, pa bih želela da ako možete da mi odgovorite na pitanje, odnosno dopunsko pitanje, da li mi možemo da kažemo u kojoj se fazi reforme pravosuđa sada mi nalazimo? To znači da će puni efekti te reforme građani osetiti brzo, tako reći, sada.

Dakle, na osnovu ovih izveštaja koje ste vi sada podneli Narodnoj skupštini mi vidimo da su efekti značajni. Vidimo da je taj sistem pretrpeo ozbiljnu reformu u kojoj se sada procesuiraju neke stvari koje su stajale godinama ili čak decenijama. Ali, možemo li reći zbog onih koji nas stalno optužuju i prozivaju kako je reforma promašena, kako ne daje nikakve rezultate, kako joj se ne vidi kraj itd, da li možemo da kažemo da je reforma sada u završnoj fazi, da je ceo sistem postavljen i da će, ovo što su rezultati, zapravo biti početak permanentnog dokazivanja da je ta reforma urađena na način na koji će, što se građana tiče, odgovoriti na njihove potrebe, a to je da živimo u pravno uređenoj državi, gde su interesi građana zaštićeni zakonom?

Reč ima ministarka pravde Snežana Malović. Izvolite.

Kada smo započinjali reformu pravosuđa, naravno da nismo imali dilemu da će biti jako teško, da ćemo biti suočeni sa mnogim izazovima, da ćemo biti suočeni sa opstrukcijama, sa potrebom određenih struktura da ruše reformu pravosuđa. Nije nas iznenadilo kada je do toga i došlo. Koliko smo mogli, pripremili smo se za taj trenutka.

Pre nego što vam odgovorim na pitanje, smatram da treba još jednom podsetiti na razloge zbog čega smo i započeli reformu pravosuđa, jer mi se čini da se to nekako i zanemaruju pa se samo sagledava i trenutno stanje koje se tiče funkcionisanja pravosuđa ili sprovođenja dalje reforme pravosuđa.

Kada je 2008. godine formirana ova vlada, suočili smo se sa veoma lošim statistikama, naročito sa statistikom u pogledu percepcije građana o stanju korupcije unutar pravosuđa. Prema mišljenju naših građana, pravosuđe se nalazilo kao druga profesija po korumpiranosti.

Da bi produbili te analize dalje, da bi shvatili da li je zaista to tako, onda smo izvršili i uradili niz analiza, a naročito analizu zastarelosti krivičnog gonjenja, pa se ustanovilo da je za pet godina zastarelo preko 4.500 predmeta, da je preko 550 kazni, izrečenih kazni zatvora za npr. dve godine, takođe zastarelo, da je veoma često u tim zastarelim postupcima bilo subjektivne odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, što se kasnije potvrdilo kao tačno i što se može videti u obrazloženim odlukama Visokog saveta sudstva po prigovoru, gde je mnogima od njih odbijen prigovor upravo zbog toga što su svojim aktivnostima doveli do toga da krivični postupci zastarevaju. Naravno, govorim o onom krivičnom delu pravosuđa. Analize su pokazale da veoma često isti veštaci budu angažovani od strane istih sudija, što može da vas navede na sumnju da postoji određena sprega itd.

Treba podsetiti da je pravosuđe Srbije tokom 90-tih godina učestvovalo i u politički montiranim procesima koji su se kasnije na sudu pokazali da su takvi bili ili u izbornoj krađi tokom 1996. i 1997. godine.

Pored svih tih stvari morali smo da pristupimo jednom radikalnom rezu, potpuno svesni šta nas čeka kada preduzimate takav postupak. Izvršen je opšti izbor, kao osnova za dalje uspostavljanje reforme pravosuđa, jer reforma pravosuđa, pored opšteg izbora nosilaca pravosudnih funkcija, sadrži još nekoliko faza, a to je faza izmena procedure rada, izmena organizacije rada i ono čemu stremimo i što znamo da je najteže, izmena svesti nosilaca pravosudnih funkcija, ne bi li prešli na jedan uređeni i demokratski sistem, kakav postoji u zemljama EU, čemu i težimo. Duboko verujem da ćemo učiniti da pravosuđe Srbije bude respektabilno. Nije to samo moja nada ili verovanje. Nedavno sam videla i izveštaj Evropskog suda za ljudska prava i kada pogledate broj predstavki koje dolaze iz zemalja u regionu, onda vidite da broj presuda koje je Evropski sud za ljudska prava doneo protiv zemalja u regionu, gde se Srbija nalazi na poslednjem mestu, iznad nas su sve druge zemlje u regionu, Hrvatska i BiH i Makedonija, pa i Slovenija koja je članica EU i to meni daje pravo da budem optimista i da verujem da ćemo do kraja da izvršimo reforme u pravosuđu i učiniti pravosuđe da bude efikasnije i nezavisno i odgovorno i transparentno, sve ono što smo zacrtali nacionalnom strategijom za reformu pravosuđa kada je doneta 2006. godine.

Vaše pitanje je bilo – u kojoj fazi se sada nalazi? U toku je završetak postupka preispitivanja prigovora od strane VSS. Državno veće tužilaca je završilo gotovo celokupan posao. Očekujem da u narednih mesec, mesec i po dana se taj postupak završi i od strane VSS. Naravno, oni koji budu nezadovoljni imaju pravo podnošenja žalbe Ustavnom sudu Srbije. neki od njih su to i učinili.

U prepodnevnoj diskusiji je bilo navedeno da sudije i tužioci koji nisu izabrani, a koji su podneli progovore, ne dobijaju odluke. To nije tačno. Gotovo u svim slučajevima u kojima je VSS doneo odluku, ona je napisana i prosleđena njihovim podnosiocima.

Naravno da reforma pravosuđa ide u dobrom pravcu, nije samo moje mišljenje i dovoljno je reći da je to konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije koji je sačinjen povodom kandidature Srbije za pristup EU i samo neke delove iz tog izveštaja, koji je iscrpan i obiman i gotovo sve segmente obuhvata, ali zarad javnosti mislim da je potrebno to istaći, jer vidim da u poslednje vreme neki pokušavaju da taj izveštaj devalviraju i da kažu da nije tačan, da postoji neki drugi. Znači, ovo je zvaničan izveštaj koji se nalazi na sajtu Evropske komisije. U tom izveštaju se konstatuje da je pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala unapređen, naročito posle značajne reforme u pravosuđu, uspostavljanjem Agencije za borbu protiv korupcije, iskorak u međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ovo je dovelo do prvih rezultata. Glavni izazovi ostaju u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala. Konkretno, preostaje da se izgradi proaktivan pristup u borbi protiv korupcije koji bi vodio do pouzdanog praćenja toka započetih istraga i pravosnažnog suđenja itd. Zahvaljujem.