Iskorišćeno je tri minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Vreme na raspolaganju je dva minuta i 30 sekundi.

Ono o čemu je gospođa Malović govorila sigurno da je vrlo važno i da je predlog u stvari danas predmet sudska taksa. Nije ništa štetno da se ipak nešto kaže o tome da li su te sudske takse u praksi previsoke ili nisu. Ovo je jedinstvena prilika da vas informišemo i da vas upoznamo da imate problem, jer građani reaguju i žale se. Ako mi ne verujete, možete prikupiti informacije sa terena od ljudi koji rade u pravosuđu.

Kolega Miković je rekao da nije predmet ovoga zakona visina sudske takse, sa tim se slažem, ali nije na odmet da vam ipak skrenemo pažnju i da kažemo da je to u praksi i te kako veliki problem. Što je najvažnije, naša je želja i naš predlog, SRS, da nema razlike ni u nameštenicima, ni u državnim službenicima, a sa druge strane, poznato je da su razlike između sudija i tužilaca i njihovih zamenika u platama znatno veće u odnosu na ono osoblje koje radi kao administrativno osoblje. Hvala.

Još jedan minut je ostao na raspolaganju poslaničkoj grupi.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč. Izvolite.

Ako je to stvarno tako da je to vrlo korisno i da će to unaprediti rad pravosuđa, pitamo se zašto to niste napravili prošle godine? Zašto niste početkom ove godine? Zašto niste u maju, ako je to tako revolucionarno? Znači, opet je odgovornost na vlasti koja to nije na vreme uočila.

Drugo, kada govorimo o sudskoj zaštiti kao univerzalnom ljudskom pravu, ono mora biti dostupno svakom građaninu. Ako građanin ne može, a znamo koliko je bilo radno-pravnih sporova u privatizaciji, kad radnik ne može podneti tužbu protiv svoje bivše firme u kojoj je proveo 20, 30 ili 40 godina, onda je to tragično. Ali, on nema sredstava. Najuren je, izbačen je, itd. Stotine hiljada predmeta imate u sudovima, a bilo bi ih i još, na desetine hiljada, ali ljudi nemaju sredstava da se tuže. To je tragično.

Zato i kažemo da su sudske takse visoke i treba o njima razmisliti. A zašto država ne iznađe mogućnost da obezbedi onih 40% i ustupi to pravosuđu? To je sad pitanje vlasti.

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Srđan Miković ima reč. Izvolite.

Mislim da i ovde treba reći da postoji zakonsko rešenje koje je važeće, a to je mogućnost oslobađanja ljudi od plaćanja sudskih taksi. Svaki iole iskusan advokat može da objasni ili svako ko je u pravosuđu svakome ko ima nedovoljno saznanja o pravnim stvarima da postoji mogućnost ostvarivanja tzv. siromaškog prava.

Zatim, postoji realna mogućnost, primenjiva mogućnost u praksi, pred sudovima, konkretno znam za sudove u Pančevu, da kod ostvarivanja prava na minimalnu zaradu apsolutno se ne postavlja pitanje bilo kakvog plaćanja takse u radnim sporovima. Ja mogu da vam kažem iz konkretne i svoje lične advokatske prakse da se to apsolutno primenjuje. Znači, sa te strane, smatram da ne bi trebalo da paušalno ovde iznosimo određene tvrdnje i da tvrdimo nešto što nije tačno, bar u odnosu na naš pravni sistem.

Nemate pravo na repliku, narodni poslaniče Petre Jojiću. Vi imate pravo da svojom argumentacijom iznesete tvrdnje, kao što ste to učinili, vezano za visinu sudske takse. Ja sam to dozvolila, bez obzira što nije tema dnevnog reda. Kako vi imate to pravo, tako to pravo ima i svaki drugi narodni poslanik i tu nema razloga za repliku. Niko vam nije osporio vaše tvrdnje, niti vas pomenuo, niti je učinjeno išta što bi omogućavalo pravo na repliku.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je poslednji amandman na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama. Gospođo ministarko, rekoste da se broj predmeta nije smanjio. Naravno da se nije smanjio broj predmeta jer se bespravno ponašanje povećava i onda samim tim je logično da se broj predmeta poveća i ostane isti. Ali, šta bi ovde bilo veoma važno znati?

Nema uspešne reforme pravosuđa ukoliko sudske takse, pa i po završetku reforme pravosuđa ukoliko sudske takse ne prate i ne nađe se neki optimum koji bi mogao biti dobro rešenje za taj iznos. Naravno, videli ste da je učešće sudskih taksi u pravosudnom budžetu u onoj varijanti kada 60% od sudskih taksi ide u pravosudni budžet. To je jedna petina od ukupnih sredstava. Ako se ima u vidu da 60% da ide u budžet Republike Srbije onda je to negde jedna četvrtina do jedna trećina sudski taksi, ukupan iznos u pravosuđu. To uopšte nije malo.

Ako bi sudske takse bile suviše niske onda bi imali situaciju u praksi da se pojavljuje veliki broj ljudi koji bi da ostvare neku sudsku zaštitu, a ona ne mora biti čak ni osnovna. Ukoliko su sudske takse visoke onda ona tera ljude koji imaju pravo na osnovu pozitivnih zakonskih propisa da se obraćaju sudu, znači, udaljava ih suda. Zbog toga mi jesmo za to da se napravi jedna analiza. U ovom momentu niko ne spori da imate tačno pregled koliko od sudskih taksi se sliva odnosno ubire prihod, ali samo da probamo da one zaista imaju neki ozbiljniji uticaj na samo pravosuđe.

Smatramo da član 2. treba brisati iz razloga što ste predvideli u Predlogu zakona da zakon stupa na snagu 1. januara, a član 196. Ustava Repbulike Srbije, stav 4. kaže da zakonski propisi najranije stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja. Hvala.

Da li još neko želi reč?

Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Smatram da je dobar sam Predlog zakona. Član 2. Predloga zakona kaže da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2012. godine i smatram da je to apsolutno primereno rešenje. Tada će stupiti na snagu i zakon o budžetu za 2012. godinu.

Hteo bih samo da kažem da u članu 196. Ustava izričito stoji da postoji mogućnost da zakon stupi na snagu i ranije, ako postoje naročito opravdani razlozi. Znači, ne mora da se čeka osmi dan od dana objavljivanja.