Gospođo Đukić-Dejanović, smatram da ste malopre kada ste zloupotrebili pravo iz člana Poslovnika 27. i prekinuli koleginicu Radetu u isto vreme narušili i dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, ona je uspela to da završi jer je ona pametna žena i retorički i te kako vešta u komunikaciji sa građanima jer se pre svega njima obraća svaki poslanik SRS, ali dostojanstvo je narušeno zbog toga što je ona prisutnoj gospođi, koja je tužilac i predstavnik Tužilaštva u Srbiji, jasno stavila do znanja da je zbog takve izjave ustaškog ministra Vesne Pusić, država trebala da reaguje.

Zamislite vi, gospođo Đukić-Dejanović, da ste vi otišli u Zagreb i da ste rekli bilo šta protiv Glavaša, Gotovine ili bilo kog ustaškog zločinca. Za razliku od njih prof. dr Vojislav Šešelj je heroj srpskog naroda. Haški kazamat nije uspeo za devet godina njegovog mrcvarenja tamo i pokušaja da ga ubiju, da dokaže da je počinio bilo kakav ratni zločin, čak su i u pokušaju, a to na samom početku da mu prikače nekakav govor mržnje, pali kod prvog svedoka.

Sada vi kao predsednik parlamenta Republike Srbije, u kojem sedi najveća opoziciona politička stranka, čiji je nosilac liste naš predsednik dr Vojislav Šešelj, u situaciji kada gospođa Radeta priča kako oni koji vi priznajete, koji su okupirali srpske zemlje i ubijali zločinački genocid izvršili nad srpskim narodom, reaguju u Srbiji i na takav način pominju ime danas najvećeg srpskog heroja. Mislim da to ne treba da radite i niko od predstavnika vlasti. Ako niste za ovih devet godina uradili ništa da bilo koga obavestite ili da se bilo gde pobunite zbog toga što je prof. dr Vojislav Šešelj utamničen, to vama neka služi na čast. Videli ste juče da njemu ta pomoć nije potrebna, on je pobedio Haški tribunal i naša stranka će na sledećim izborima. Hvala.

Vreme.

Mislim da nema povrede Poslovnika.

Kada je u pitanju gospođa Pusić, radi se o ličnosti koju bi svako želeo za predstavnika diplomatije svoje zemlje.

Molim vas, dozvolite mi da ne moram u svemu da se složim sa vama i da imam svoj stav.

Dakle, sigurno sve što ste rekli da treba osuditi i zločin i masovna ubistva, i sve oblike agresije, gospođa Pusić svakako svojim delom i rečima to i čini. Imam potrebu, a dugo je bila i u parlamentarnim klupama, te zaista imam potrebu da njenu ličnost i njenu funkciju štitim sa pozicije predsedavajućeg Narodne skupštine Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Rakić, pažljivo sam slušao ovu prepodnevnu raspravu svojih kolega iz opozicije i danas u toku popodneva. Na dnevnom redu su dve tačke - Predlog o izboru Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i sada popodne, kada imamo Predlog o izboru zamenika javnih tužilaca koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Mogu da vam kažem da sam zaista pažljivo slušajući ovu raspravu čuo mnoge argumente koji su pre svega političke diskvalifikacije svega što je urađeno u reformi pravosuđa, a tek onda argumenti koji imaju uporište u činjenicama i uporište u stvarnom stanju.

Kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom, a ne kada smo došli na vlast, kako neki kažu, mi smo dali nekoliko obećanja, kada je reč o pravosuđu, a pre svega bilo je obećanje da ćemo uraditi toliko neophodnu reformu pravosudnog sistema.

Sada neki koji dobacuju, a koji kažu da je reforma pravosuđa upropastila pravosuđe u Srbiji, moraju da daju jasne argumente kako to sagledavaju. Jer, kada pogledamo sve ono što smo imali, kada smo preuzeli odgovornost da upravljamo ovom zemljom i ono što imamo danas, moram da ih demantujem sa nekoliko argumenata.

Prvo, BIA je zaista imala ključnu ulogu, ali ne u izboru tužilaca sudija, već u hapšenju Radovana Karadžića ili dr Dabića. Vidim da nezadovoljni pacijenti i dalje dobacuju. Imala je BIA ključnu ulogu u hapšenju Ratka Mladića, u hapšenju Gorana Hadžića, u razbijanju Šarićevog klana, ali je Tužilaštvo za organizovani kriminal zahvaljujući tome što su poslanici većine, i podvlačim i ponavljam građanima Srbije, neki kažu da to nije važno, neki kažu da je to važno, smatram da je to suštinski važno, poslanici ove vladajuće većine, i na to sam veoma ponosan, doneli Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. I tu se pokazalo kako se zaista zadaje odlučujući udarac organizovanom, ali i svakom drugom kriminalu.

Niko više ne može da uživa u plodovima svojih kriminalnih aktivnosti, već ono što je na nezakonit način stečeno, a neki su mi se smejali kada sam govorio da će se pored mnogih kuća, imanja nalaziti table gde će pisati – vraćeno u korist građanima Srbije od kojih je i oteto. Mnogi su mi se smejali kada smo taj zakon izglasavali i kada sam obrazlagao da će se to desiti.

Danas kada pogledamo sa koliko novca je popunjen budžet Republike Srbije jasno je da smehu nije bilo mesta, ali kada vidimo očajanje kod onih koji su računali da mogu da finansiraju određene aktivnosti tim novcem, danas kada vidimo njihov bes i gnev, danas razumemo zašto nisu glasali za taj zakon tada.

Postavlja se pitanje – zbog čega mi danas biramo ove pomoćnike tužilaca? Sada neki kažu – čekajte, da li se u tim mestima povećao broj stanovnika, nije se smanjio? Pa je onda argument – od kad je DS preuzela odgovornost da upravlja ovom zemljom, navodno se ne znam koliko smanjio broj stanovnika. Smanjenje broja stanovnika u Srbiji je trend koji traje od 1990. godine. Te godine smo imali zaista godine blagostanja zahvaljujući Anti Markoviću, kada je nemačka marka vredela onoliko koliko je vredela i kada je dinar bio konvertibilna valuta i kada su zaista građani Srbije postigli određeni standard. Pa, uprkos tom velikom standardu koji smo tada imali zabeležili smo smanjenje broja stanovnika već sledeće godine na popisu, 1991. godine.

Činjenica je da i danas dolazi do smanjenja broja stanovnika, ali ne tako što se glave gube u ratovima iz kojih izlazimo kao pobednici, ali bez teritorija. Činjenica je da i danas imamo taj negativan trend sa kojim se suočavaju mnoge države sveta. Nažalost, u Srbiji je prilično izražen. Ali, zašto taj argument koristiti kada je reč o izboru ovih tužioca i šta je razlog, da li je zaista obećanje ili smanjenje broja stanovnika mogućnost efikasnog pravosuđa, mogućnost da se ta tužilačka funkcija obavlja na odgovarajući i efikasan način ili je reč o nekim drugim argumentima? Ne delim mišljenje da ovde imamo argument da je došlo do povećanja broja stanovnika i da mi to nismo uradili kako treba. Jednostavno, život i praksa nameću određena rešenja i kažu najbolje da li je nešto urađeno kako treba i gde treba pojačati, gde ne treba pojačati. Nema nikakvog problema da kažemo – dobro je, u prvom trenutku smo dali jednu određenu kvotu, sada je povećavamo, da bi se to pravosuđe učinilo efikasnijim.

Kakva je reč o malim mestima? Takva da ja znam kakva je bila situacija u malim mestima u Srbiji. Imali smo situaciju da je suprug sudija, žena tužilac, dever radi u policiji, sin radi kao advokat, a kum kao veštak, mesto ima 20.000 stanovnika, pa čik ti majčin sine dobij sudski spor ako te taj ne zastupa.

Ima mnogo razloga da se uradi ozbiljna analiza svega što je urađeno, ali opet kažem, gospođo predsednice, kada budemo završavali naš mandat, mi ćemo biti ponosni ne na broj zakona koji smo doneli, već na reforme koje smo sproveli u ovoj zemlji i nećemo imati nijedan razloga da se stidimo bilo kog zakona koji smo doneli, bilo koje rezolucije, bilo kog slova iz zapisnika sa svih ovih sednica, jer sve što smo uradili, uradili smo časno, odgovorno, pošteno, želeći da ovu zemlju modernizujemo, ali želeći i da dobijemo efikasno pravosuđe gde se zakon neće donositi na osnovu materijalne snage klijenta, niti kao u vreme Kaligule kada uzme papire pa stavi u desnu ruku jednu stranu, u levu drugu i onda izigrava terazije i tas, odlučuje ko je u pravu. Ovde se sudski postupci vodi snagom argumenata, snagom istine i to je činjenica.

Ima uvek nezadovoljstva. Čovek čim dođe na sud automatski je nezadovoljan, čim je došao u situaciji da se pojavi pred sudom, naravno da nije zadovoljan.

I uvek će imati, zbog nasleđa koje imamo, rezerve i uvek će biti ljudi koji će imati sumnju i skepsu da li je to baš tako presuđeno kako odgovara. Uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni dužinom sudskim postupaka, uvek će biti ljudi koji su nezadovoljni načinom na koji je presuđeno, ali generalno posmatrano, mi smo učinili pravosuđe mnogo efikasnijim, a pogotovo zakonima koji smo doneli, mi smo zadali jedan odlučujući udarac borbi protiv organizovanog kriminala. Organizovanom kriminalu smo zadali zaista udarac kakav je trebao da ima i demonstrirali smo moć i snagu pravne države. To ne kažem ja, to kaže pun Centralni zatvor, iz koga baš, na nečiju žalost, nije tako lako pobeći. Jer, kao što ste videli, neki pokušavaju da pobegnu, ali ima tu pripadnika i službe obezbeđenja i žandarmerije i sve što je juče moglo da izgleda kao jedan dramatičan dan, danas izgleda kao slučaj koji je razrešen i naravno da će se utvrditi kroz policijsku istragu ko je tim ljudima pomogao u pokušaju bekstva, ali kažem, neuspešnom pokušaju bekstva.

Kazaću nešto i o kandidatima koji su predloženi. Nije tačno da je Skupština Srbije protočni bojler gde nam se sva rešenja serviraju i nameću. Mi kao vladajuća većina i kao poslanici, ali kao individue, imamo uvek mogućnost da osporimo određene kandidate. Takođe, imamo mogućnost da za određene kandidate glasamo. Naravno, uvek ću iskoristiti svoju poslaničku mogućnost da dam svoje mišljenje o listi ovih kandidata koje ste predložili.

Naravno, vidim da je reč o mladim ljudima, vidim da je reč o ljudima koji su dali svoje biografije. Vidim da je reč o ljudima koji imaju određene ambicije, želje, koji su se potvrdili radeći posao kao savetnici ili kao šefovi kancelarija, ali zbog želje da se u narednih nekoliko, možda 24 sata, detaljnije informišem o tome da li su ovi ljudi politički angažovani, iskoristiću svoju poslaničku mogućnost i osporiti imenovanje dva kandidata. Reč je o Simić-Pajić Mileni i želim da dobijem dodatne informacije u narednim satima - da li je reč o politički angažovanoj osobi ili nije, da li ima politički angažman u određenoj političkoj stranci i o Marković Miodragu, polazniku Pravosudne akademije,takođe tražim. To ne znači da ćemo glasati protiv, za, ovako ili onako. Samo ovog trenutka osporavam, da bismo to stavili na posebno glasanje, da bismo proverili da li je reč o politički angažovanim ljudima i politički angažovanim licima. Ako tog političkog angažmana nema, nema nikakvog problema da ti ljudi budu izabrani.

S druge strane, želim dodatne informacije o nekim drugim kandidatima. Želeo sam te druge informacije i dobio sam te dodatne informacije pre početka ove sednice. Tako da, u tom kontekstu kažem, osporavam izbor Simić Pajić Milene i gospodina Marković Miodraga, jer želim dodatne informacije u narednim satima, da li je reč o politički angažovanim licima ili ne.

Takođe., želim da vam kažem da smo mi kada smo preuzeli odgovornost da se bavimo reformom pravosuđa bili svesni rizika koji prihvatamo. U ovoj zemlji kada je reč o pravosuđu, problemi su godinama gurani pod tepih. Niko nije hteo da radi bolne stvari, niko nije hteo da se bavi stvarima koje nisu mnogo popularne. Bilo je političara koji su želeli da uvek budu demagozi, da uvek nađu razloge da teške poslove, neprijatne poslove, prebace na breme odgovornih ljudi i da uvek mogu prstom da upere u njih i kažu – au, šta ste vi uradili, ali nikada nisu pokazali spremnost i odgovornost da prihvate izazove, da prihvate rizike tih izazova, da sprovedu neke mere koje možda nisu popularne.

Mi se ne bavimo populističkom politikom, bavimo se politikom koja ima za cilj da modernizuje ovu zemlju, da sprovede reforme. Zaista se ne bavimo politikom koja kaže da smo nepogrešivi i da sve što mi radimo, radimo najbolje moguće. Često su naša rešenja, na žalost, jedino moguća iako nisu vrlo popularna. Kada ste prinuđeni to da prihvatite, to jedino moguće rešenje, nekada nije mnogo popularno, ali je dobro i za nas i za građane ove zemlje, jer neko jednog trenutka mora da zasuče rukave i da posao uradi. Kažem, ne zbog sopstvene popularnosti, ne zbog toga što se borimo za vlast, već zbog toga što želimo da u svim budućim sazivima Skupštine ostavimo mogućnost da se bave nekim drugim životnijim temama, a da jednom za svagda počnemo da uređujemo kuću od temelja.

Nezavisno pravosuđe, institucije tog nezavisnog pravosuđa su svakako jedan od demokratskih temelja ove države. Naš zadatak je da te temelje čuvamo, jačamo, snažimo, da ih zajedno gradimo. Ne samo mi iz vladajuće većine, to je posao i opozicije. Da li će opozicija taj posao raditi sa nama ili ne, mogu prilike da pokažu. Ako hoćemo zdravu kuću na zdravim temeljima, onda je vreme da te temelje pravimo na najbolji mogući način. Taj najbolji mogući način je često i jedini način. Apsolutno sam uveren, gospođo predsednice, da ćemo na kraju našega mandata, imati čvrste temelje naše zajedničke kuće koja se zove Srbija. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem.

Dajem reč narodnom poslaniku Borisu Aleksiću.

Molim vas, samo se prijavite.

Hvala vam, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo šta je sindrom člana DS-a, on osporava nečiji izbor. Čovek kao da je despot, kao da je došao iz Egipta, verovatno zamišlja da je faraon. Možda mu podignemo piramidu. On sada sam ustaje i osporava nečije imenovanje i kaže – tražim informaciju …

(Predsednik: Molim vas da vodite računa o dostojanstvu kolega, jedni drugih.)

Da, ovo je veoma ozbiljno i veoma pokvareno sa njegove strane…

(Predsednik: Dobro, ali vas zaista molim da…)

On traži informaciju u narednim satima. Nama po pitanju KiM Vlada neće da odgovori sedam meseci. Neće da odgovori na interpelaciju, neće da odgovori na poslaničko pitanju o Haškom tribunalu, Vlada Republike Srbije tri meseca, a on traži informaciju u narednim satima. Pitaj svog prijatelja Vukadinovića, koji se druži sa Tomislavom Nikolićem, ako te to interesuje, a verovatno si ga i pitao, prethodno, pošto ste vi povezani sa BIA.

(Predsednik: Kolega Aleksiću, mogu da razumem što neka imena i prezimena pominjete, verovatno je bliskost razlog, ali se nemojte na taj način obraćati poslanicima. Molim vas, nemojte me dovoditi u situaciju da reagujem kako inače zaista ne volim. Nemojte se obraćati kolegi poslaniku, vratite se na temu i obraćajte se…

Znate li kakva je to bliskost, samo da vam kažem?

Dobro, nema nikakvih problema. Nastavljam dalje. Dakle, bliskost kao pravnik koji juri kriminalca.

Što se tiče tužilaštva i što se tiče Šarića i hapšenja Mladića, Karadžića i drugih, Šarića ste pustili. Šariću je dojavljena informacija i jedan od najvećih narko dilera na Balkanu je pobegao.

I dalje kvota heroina i kokaina je najjeftinija u Srbiji. Pola kvotera je 400 dinara i deca u Beogradu mogu da se drogiraju zahvaljujući vlasti i DS, mogu da kupuju drogu na ulici, kokain i heroin. Ništa vi niste suzbili, vi ste pustili Šarića da pobegne.

Jeste, izručili ste Radovana Karadžića, Ratka Mladića i druge srpske heroje i borite se protiv Vojislava Šešelja, radite na tome da on bude ubijen u Haškom tribunalu. Da tih ljudi nije bilo, ne bi imao Boris Tadić da primi odlikovanje Republike Srpske, koje mu je uručio Dodik, jer ne bi bilo Republike Srpske. Da nije bilo Šešelja, da nije bilo Mladića, da nije bilo Karadžića i drugih srpskih junaka ne bi bilo Republike Srpske. I tada se ginulo za otadžbinu, kao što se ginulo u Prvom svetskom ratu, kao što se ginulo u Drugom svetskom ratu, kao što se ginulo u Balkanskim ratovima, u srpsko-turskim ratovima, u bunama, ustancima, to je istorija Srbije. Naši najslavniji preci su se borili za otadžbinu, i muškarci i žene. I Milunka Savić je išla tamo gde neki muškarci nisu smeli da idu. Nije se bojala da baci bombu i da puca na neprijatelja. Pa su lihvari i tajkuni koji su kasnije dolazili nju bacili da čisti klozete, posle Prvog svetskog rata. Pa su ti lihvari i tajkuni, na koje vi podsećate, ubili Arčibalda Rajsa, koji je umro posle rasprave sa jednim takvim liferantom.

Kada je u pitanju vaš predlog, on je veoma interesantan, ali tu moramo da kažemo par reči o samom Zakonu o javnom tužilaštvu, evo zbog čega. U Zakonu o javnom tužilaštvu u članu 2. stoji da je javno tužilaštvo samostalni državni organi koji goni počinioce krivičnih dela i drugih krivičnih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Postavlja se pitanje – da li će ljudi koje ste predložili, da li će imati priliku da budu u okviru jednog državnog organa koji je samostalan ili će biti u državnom organu koji zavisi od volje nekih drugih ljudi, koji zavisi od volje partija i funkcionera koji su na vlasti.

Imamo mnogo razloga da sumnjamo da tužilaštvo kontrolišu predstavnici DS i režim Borisa Tadića, kao i celokupno pravosuđe, ali da su oni samo produžena ruka ljudi koji su okupirali Srbiju 5. oktobra, tj. britanske i američke obaveštajne službe.

Evo o čemu se radi. Postavili smo pitanje više puta javnom tužilaštvu – zbog čega nije pokrenula krivični postupak protiv Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Bogdanovića i drugih lica koja su izvršila krivično delo iz Krivičnog zakonika Republike Srbije, ugrožavanje teritorijalne celine – član 307, gde su kažnjive i pripremne radnje koje su obrazložene u članu 320. Dobili smo odgovor u tri rečenice kojim se ne daje odgovor na naše poslaničko pitanje, već se daje odgovor da je krivična prijava Srba sa KiM odbijena. To je odgovor od 12. januara 2012. godine, Republičko javno tužilaštvo, Gordana Janićijević. Samo dve tri rečenice, bez ikakvog obrazloženja. Kako je to moguće? Kako je to moguće kada jasno stoji u udžbeniku Međunarodnog javnog prava šta je faktičko priznanje neke teritorije ili države, a šta je "de jure". Do detalja stoji. Tamo stoji primer Sovjetskog Saveta koji je priznat od strane nekih zapadnih zemalja, zaključivanje ekonomskih sporazuma sa njim, od 1921. pa na dalje. Šta je uradio režim Borisa Tadića i Borko Stefanović? Cefta sporazum koji je 2006. godine zaključen sa Kosovo – UNMIK, sada je zaključen, tj. promenjen sa predstavnicima Tačijeve terorističke vlasti bez UNMIK-a. Izbacili ste UNMIK, izbacili ste UN, tj. ne vi, nego režim Borisa Tadića i prihvatio je promenu tog ekonomskog sporazuma. Priznao je njih kao stranu u pregovorima.

U sporazumu od 2. jula, takođe ga je zaključio Borko Stefanović. Navodi se na nekoliko mesta reč "granica" između Prištine i Beograda. Kakva granica? Gde je tu granica po Ustavu? Kako Republičko javno tužilaštvo to ne vidi? Gde je granica u Rezoluciji 1244? Nema granice.

Kaže – strane potpisnice. Vi ovde priznajete i njihovu centralnu vlast, tj. režim Borisa Tadića. Pominje se prelaz preko teritorije druge strane, sva tri elementa državnosti, vi ste priznali. Centralna vlast, stanovništvo, teritorija, u tom sporazumu koji je zaključio Borko Stefanović. To piše u udžbeniku iz Međunarodnog javnog prava. Šta Zagorki Dolovac nije jasno? Ako je završila pravni fakultet, a jeste, onda zna da je to faktičko priznanje KiM. Druga stvar je da li ona sme da pokrene krivični postupak zbog političkog pritiska i to je najveći problem. Da li će ovi mladi ljudi koji dolaze u tužilaštvo biti samostalni, da li će biti bez uticaja partija? Koliko god oni bili uspešni, kvalitetni, možda imaju najbolje ocene na svetu, možda su najbolji studenti, ali njih će ljudi kao što su Boško Ristić, Borko Stefanović, koji su takvi kakvi jesu, telefonskim pozivom da usmeravaju ovamo ili tamo. To je suštinski problem. To je na pitanje na koje mi ne dobijamo odgovor.

Šta dalje imamo? Šta je Dik Marti napisao za Republičko javno tužilaštvo i vlast Borisa Tadića? Dik Marti je napisao da su vlasti Republike Srbije po pitanju "žute kuće", trgovine ljudskim organima, nema monstruoznijeg zločina od toga, reagovale sa zakašnjenjem. Srpske vlasti su reagovale sa priličnim zakašnjenjem, ali do sada nisu postigle značajne rezultate. To znači da je režim Borisa Tadića po savetu svojih mentora iz Vašingtona i Brisela prikrivao činjenicu o trgovini ljudskim organima koji su počeli, trgovina ljudskim organima nije počela na KiM, u okupiranoj Republici Srpskoj Krajini i u BiH su oduzimani organi zarobljenim Srbima. Ti organi su odvoženi na zapad i u petrolejske monarhije.

(Predsednik: Samo se vratite temi, molim vas.)

To je sve pitanje javnog tužilaštva.

(Predsednik: Mi, između ostalog, imamo za kandidata sina vašeg partijskog kolege i mislim da treba da se vratite na temu, ako ni zbog čega, onda zbog poštovanja prema tim mladim ljudima o kojima očigledno dobro mislite.)

Odlično, pošto ste to pomenuli, samo još da završim ovo. Kada je u pitanju trgovina ljudskim organima, od jednog tela ti monstrumi među kojima je Hašim Tači, kako kaže Dik Marti, i šiptarski teroristi sa kojima pregovara Boris Tadić i Borko Stefanović i DS, od jednog tela su dobijali više od dva miliona evra, kada ga raskomadaju i prodaju, gde ga već prodaju.

Posle ću da se vratim na ovo što ste rekli, gospođo predsednice, imam još jedan detalj za Republičko javno tužilaštvo.

(Predsednik: Izvinite, vi treba da se vratite odmah na dnevni red, a ne posle.)

Evo, ovo je pitanje Republičkog javnog tužilaštva. Kada vidimo princip po kome radi Republičko javno tužilaštvo, to se vidi takođe na vašem zvaničnom sajtu. Vi na istaknutom mestu na tom veb sajtu imate posetu tužioca SAD i govorite o saradnji sa SAD, između ostalog u rasvetljavanju ratnih zločina. Kojih ratnih zločina? Najveće ratne zločine su ovde počinili Amerikanci: zločin protiv mira - istrebljenje srpskog naroda, zločin protiv čovečnosti – trgovina ljudskim organima, rasturanje narkotika iz okupiranog Avganistana, oni rasturaju preko šiptarskih terorista u celu Evropu to, vi to odlično znate. Što te ratne zločine ne istražujete? Što Zagorka Dolovac, kada se srela sa glavnim tužiocem SAD, nije pokrenula to pitanje? Kada će ti ratni zločinci da odgovaraju? Madlen Olbrajt, Bil Klinton, Vesli Klark i drugi zločinci. U pitanju sada SAD. Ne, vi to ne smete da pomenete, a hvalite se dobrom saradnjom sa SAD. Kakve su to SAD? Krajem ove godine usvojili su zakon kojim se dozvoljava neograničen pritvor državljana SAD. Obama je potpisao taj zakon i on je prošao. Znači, od 2012. godine Amerikanci, američke vlasti će moći u neograničenom pritvoru da drže ne samo strance, već i svoje državljane, plus beskonačno. Oko čega vi sarađujete sa njima? Pravite konc logore, šta radite?

U izveštaju Ruskog ministarstva inostranih poslova navode se detalji o kršenjima ljudskih prava u SAD za 2011. godinu. Između ostalog, kaže se da je jedan od savetnika predsedničkog kandidata Romni stručnjak za mučenje, da je preporučivao metode mučenja u Gvantanama, izvestan Stiven Bredberi. SAD su jedna teritorija …

(Predsedavajuća: Gospodine Aleksiću, zaista ću vas zamoliti da se vratite na temu, inače nećete moći da govorite dalje. Molim vas o dnevnom redu i po dnevnom redu.)

O dnevnom redu je zato što očigledno ti mladi ljudi nisu svesni u kakvo Republičko javno tužilaštvo idu. To je najveći problem. Vi ste ih predložili, a da li ste im rekli gde oni idu? Ta vaša saradnja sa SAD, najveća zatvorska populacija u svetu nalazi se u Americi, 2,3 miliona ljudi u zatvoru, od toga 140.000 izdržava doživotni zatvor, prema podacima Ruskog ministarstva spoljnih poslova, oko 20.000 ljudi konstantno se nalazi u samici, metode nasilja, zastrašivanja, terorisanja stanovništva, preko 110.000 zabeleženih slučajeva.

(Predsednik: Gospodine Aleksiću, hoćete li govoriti o dnevnom redu ili da preduzmem mere druge vrste?)

Zaista se nadam da govorim o dnevnom redu. Pazite, to što su oni izabrali da stave na svoju internet stranicu i čime se hvale u stvari je jedan mrak da ne postoji veći trenutno u svetu. U Americi je, prema podacima ruskog ministarstva, 200 hiljada dece izolovano i nasilno oduzeto od roditelja i poslato u hraniteljske porodice. Da ne govorimo o rasnoj diskriminaciji i o svemu ostalom.

Što se tiče kandidata koga ste pomenuli, gospođo predsednice, pa upravo u tome i jeste problem, što je moj prethodnik njega pokušao da diskvalifikuje zbog onoga šta je njegov otac. Samo zbog toga i to veoma podmuklo, iako zna da ti ljudi nemaju ama baš nikakve veze sa bilo kakvom strankom, iako zna za njega da radi kao profesionalac i da je jedan od najboljih stručnjaka i tužilaca koje Srbija ima. Ali, zbog toga što njegov otac nije član DS, zbog toga što nije u klanu DS, sada se traže podaci o njemu. Sada on treba da strada zbog toga šta je njegov otac, njegov otac koji obavlja časnu funkciju i obavlja je odlično, obavlja je dobro. To je diskriminacija. To ste vi, ljudi, kod vas nema demokratije. Za vas Ustav ništa ne znači. Za vas zakon ništa ne znači. Za vas znači kao u komunističkoj partiji što je bilo nekad. Pazite, Polt Pot je završio na Sorboni. On je tamo studirao i bio je veoma uspešan. Tamo su ga naučili kako se ubija, i to masovno, izgleda.

Dakle, to su neke priče. Vi diskriminišete ljude na osnovu političkih opredeljenja njihovih roditelja. Pa gde to ima? Šta je to, neka kolektivna odgovornost? Zato ste vi čedo Haškog tribunala. Zato ste vi čedo Haškog tribunala koji po podacima Florens Artmana, to ne kažemo mi radikali, to govori Florens Artman, koji je visoki funkcioner tužilaštva bio, da Haški tribunal kontrolišu britanska i američka obaveštajna služba i navodi do detalja koji tužioci rade za koju službu. Džefri Najs za M6 engleski, tužilac u postupku protiv Slobodana Miloševića. Bil Stubner za vojnu obaveštajnu službu SAD, glavni savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala. Serž Bramerc, koji ima 48 hiljada evra mesečnu platu, i onda se pita neko zbog čega postupci traju tamo koliko traju. Pa zato što su oni milioneri, ljudi! Na nesreći srpskog naroda, oni su milioneri postali, a vi ste im dali hranu.

Kada je Rusija 2008. godine tražila zatvaranje Haškog tribunala, vi ste brže bolje, kao agentura SAD, izručili Radovana Karadžića. Izručili ste Radovana Karadžića i haškom minotauru ste dali novi žrtvu i dali ste mu izgovor da produži svoj rad, gde optužuje Srbe za sve i svašta. Oni su dokaze o navodnom genocidu, navodnom genocidu u Srebrenici uništili, uništili DNK materijal. Znate li zašto? Zato što su od jednog istog tela uzimali više uzoraka i računali kao različita tela. Uništili su i dokaze o trgovini ljudskim organima srpskog naroda, jer njih to ne zanima. Florens Artman navodi reči Džejmija Šeja, gde on kaže – Tribunal i NATO, mi smo jedno i siguran sam da glavni tužilac, tada Luis Sarbur, neće optuživati nikog osim jugoslovenskih državljana, što je suprotno statutu Haškog tribunala.

Eto zašto oni nisu optuživali ratne zločince američke koji su ubijali decu na KiM, decu u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini, Nemačke, Francuske, Engleske, itd. Eto zbog čega. Isto to rade u Međunarodnom krivičnom sudu, gde im je sada saradnik Bruno Katau, koji obećava, kao sekretar Međunarodnog krivičnog suda, predstavnicima američke ambasade da neće optuživati Britance i Amerikance, reagujući na izjavu glavnog tužioca Argentinca, Onkampoa, koji je izjavio da razmatra mogućnost da istraži dela britanskih vojnika u Iraku. Tako oni rade. To nema veze sa pravdom. To nema veze sa istinom.

Vi, pristajući na to, to breme prebacujete na buduće generacije u Srbiji. Vi negirate zločine koji su počinjeni nad srpskim narodom. I ovde kada Srbin pogine kao da se ništa nije desilo. Srbi nemaju prava čak ni u samoj Srbiji, oni su obespravljeni. Građani su drugog reda. Zato je naš sveti zadatak, građana Srbije, da oslobodimo ovu zemlju od stranog uticaja, pa sve koji služe tim strancima treba da bude sramota i treba da ih bude stid. Vremenom vreme tih ljudi će isteći, kao što ističe vreme Americi. Naša borba nije bila uzaludna. Amerikanci su imali unipolarni svet, posle srpskog otpora pojavljuje se multipolarni svet. Deset godina nije malo. Istorijsko vreme teče sve brže i brže. Deset godina je ogromna vremenska instanca.

Ono što ste vi govorili, da naša vojska na Kosovu može da se vrati da čisti mine, u Rezoluciji 1244 stoji da može da se vraća na ključne granične prelaze, ali ne misli se na administrativni prelaz između Autonomne pokrajine i ostatka Srbije, već se misli na granicu prema Albaniji i na druge granice. Vi uspostavljate granice u okviru srpske teritorije, odričete se srpskih resursa na KiM. Preko hiljadu milijardi evra vredi rudno blago KiM, ne računajući zdravu pijaću vodu koja će biti strateški resurs prvog reda u 21 veku. Vi se toga odričete. Jedne od najvećih zaliha zdrave pijaće vode u Evropi nalaze se na KiM i na Plitvičkim jezerima odakle su Srbi proterani.

Razmislite zašto dolaze strane kompanije i otimaju srpsku imovinu. Zašto Britanci otimaju Trepču od olovnog koncentrata koji se odvozi malo, malo sa KiM? Jedna tona olovnog koncentrata košta četiri hiljade evra. Mi kada smo bili na Kosovu, gospodin Krasić, Škrbić, drugi poslanici SRS i ja, videli smo 20 kamiona po 25 tona. Jedan konvoj prolazi kroz Kosovsku Mitrovicu, odvozi se olovni koncentrat, konvoj vredan više od dva miliona evra. Krade se iz srpskog budžeta zahvaljujući sporazumu Tadića i Tačija. Od Srba se krade i odvozi se u Crnu Goru da bi se prodavalo dalje na zapad. A vi pričate, Šutanovac izađe i kaže – Beograd plaća Srbe na KiM. Kako ga nije sramota? Hvala vam.

Najpre narodni poslanik Miloš Aligrudić koji reklamira povredu Poslovnika.

Ukazao bih na vaše tri greške, po osnovu povrede člana 27. i 107, pri čemu u startu moram da kažem da su one svakako manjeg intenziteta i obima nego što su bile one koje je volela da počini vaša potpredsednica Gordana Čomić, ali moram da ukažem na njih.

Prva je greška koja se tiče rukovođenja sednicom, odnosno načina na koji se kriterijumi za raspravu uspostavljaju. Naime, jeste da ste vi u obavezi da se starate o tome da poslanici govore o dnevnom redu, ali smatram da se ta odredba mora tumačiti ekstenzivno. To znači da sve što može da se dovede u diskusiju sa temom dnevnog reda koji mi ovde imamo je apsolutno dozvoljeno, a ostalo je pitanje parlamentarizma. Niti ste vi sudija, niti smo mi sud ovde da bi na taj način posmatrali stvari.

Druga greška za koju mislim da je činite i da ne bi trebalo, to je upuštanje, to se ranije vašoj potpredsednici mnogo više dešavalo, upuštanje u raspravu o predmetu stvari sa poslanicima koji govore, makar jednom rečenicom. To je apsolutno nedopustivo.

Treća greška. Kada se primenjuje odredba člana 107. i vodi računa o dostojanstvu doma, onda se ta odredba valjda primenjuje podjednako na sve, kako na one koji diskvalifikuju lično kolegu narodnog poslanika u govoru, tako i narodnog poslanika koji diskvalifikuje čitave grupe narodnih poslanika tvrdeći, na primer, radi se o vrlo skorašnjoj povredi, po meni, da je čitava grupa narodnih poslanika ili grupe narodnih poslanika koje nisu glasale za određeni zakon, koji predviđa određenu krivičnu normu, da su one praktično na strani kriminalaca, jer navodno koriste i vole da koriste sredstva stečena kriminalom.

Dakle, takva izjava je morala momentalno da naiđe na vaše neodobravanje na prekid diskusijom govornika i da on bude opomenut. Dakle, ove tri greške koje su ključne.

(Predsednik: Vreme.)

Hvala vam. I molim da se izjasnimo u danu za glasanje ako ga ikada bude.

Gospodine Aligrudiću, možda ćete biti zadovoljni mojim odgovorom, pa tek se onda izjasnite da li ćemo u danu za glasanje. Unapred ste sigurni, čestitam na tome. Znači, radi se o tome da sam zaista u obavezi da vodim računa, da sadržaje koje koriste svi koji učestvuju u raspravi treba da budu u skladu sa dnevnim redom. Da su moje intervencije prosto moja obaveza i mislim da to činim krajnje objektivno, a ne selektivno, no ako niste zadovoljni, a očigledno niste u danu za glasanje ćemo se izjasniti.

Narodna poslanica gospođa Nada Kolundžija.

Gospođo predsednice, zaista mislim da se krši Poslovnik i to član 106. i 107, činjenicom da se narodnom poslaniku dopušta da priča o nečemu što nema zaista nikakve veze sa dnevnim redom, s jedne strane. S druge strane, dopuštajući da vređa neistinama i zaista monstruoznim konstrukcijama koje nijedan mozak koji nije ophrvan mrakom ne bi mogao iznosi prema drugom čoveku, čak i kada bi nekakav kredibilan sud utvrdio da je to tačno, a ne na osnovu prava na drugačiji politički stav.

Dakle, mislim da je to prosto nedopustivo. Zloupotrebljavati činjenicu da su vršeni stravični zločini, između ostalog i zločini trgovine ljudskim organima i optuživati organe Republike Srbije čijom zaslugom su između ostalog ta pitanja i pokrenuta na međunarodnoj sceni, data im težina i data šansa da se utvrdi puna istina je zaista ovu stranu, ne samo razuma nego i političkog morala, o čemu će verujem građani suditi, već i sada može da se vidi kako će oni o tome suditi. Dakle, time što oni koji zastupaju takve stavove tako reći nemaju više podršku među građanima Srbije iako tvrde da su najjači i najveći i ne znam kakvi.

Ali, mislim da je obaveza predsednika da na samom početku takvih kvalifikacija koje su nedopustive u Narodnoj skupštini, opomene narodnog poslanika i koristeći, odnosno primenjujući odredbe Poslovnika, preuzme obavezu da izričući mere spreči takve rasprave u ovom Domu.

Još nešto želim da kažem, dakle ne radi se uopšte ovde o tome da je neko umislio da je ovo ili ono, time što na osnovu Poslovnika koristi svoje pravo da ime koje predloženo ospori i traži posebno izjašnjavanje.

Gospođo Kolundžija, zaista vodim računa o dostojanstvu skupštine u skladu sa Poslovnikom i potencijalom koji imam kao predsedavajući. U nekoliko navrata sam govorniku skrenula pažnju i mislim da sam bar povremeno prekidala namere da zaista to nekada pređe i granicu dobrog ukusa i dostojanstva ovog Doma. No, nisam bila, da budem sasvim iskrena u uverenju da bi izricanje mere pomoglo atmosferu i ocenila sam da je moj način reakcije u redu, ali ako niste zadovoljni odgovorom, u danu za glasanje možemo se izjasniti.

Najpre se javio gospodin Srđan Milivojević.