Pokušaću da koristim pravo na repliku pošto sam više puta pogrešno protumačen i zato pitam da li imam pravo na repliku?

Dakle, istine radi, ali istine radi pročitaću član Poslovnika 201.

Imate pravo na repliku.

Hvala. istine radi ja ću kazati šta piše u članu 201. Poslovnika, jer ne uzimam prava faraona, niti plačem za tiranskim vremenima, već samo koristim ono pravo koje mi daje Poslovnik. Član 201. Poslovnika kaže sledeće – Predlog za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednika sudova, članova Visokog saveta sudstva, Republičkog javnog tužioca, javnih tužilaca, članova Državnog veća tužioca, kao i sudija i zamenika javnih tužilaca koji se biraju prvi put, koji sa obrazloženjem podnosi ovlašćeni predlagač, predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima. O predlozima iz stava 1. ovog člana otvara se pretres na sednici nadležnog odbora i na sednici Narodne skupštine.

I sad za ove koji ne čitaju Poslovnik, koji je pisan ćirilicom, - u toku pretresa na sednici nadležnog odbora i na sednici Narodne skupštine, narodni poslanik može osporiti predlog za izbor pojedinih funkcionera iz stava 1. ovog člana, pri čemu ovo osporavanje mora biti izričito obrazloženo. Samo sam iskoristio ono pravo koje mi pripada po Poslovniku.

Dalje kaže, o predlogu za izbor svakog od osporenih kandidata, Narodna skupština odlučuje pojedinačno, a o predlogu za izbor kandidata koji nisu osporeni odlučuje u celini javnim glasanjem. Nisam kazao, mi nećemo glasati ni za ni protiv onih osporenih kandidata. I istine radi, da ne budete u zabludi i dilemi, za gospođu Simić- Pajić Milenu, tražio sam osporavanje dok ne proverim u bazi članova DS, jer sam dobio informaciju da je član DS, a ne član SRS. Toga se ne stidim, ali smatram da imam pravo da dobijem tu informaciju, kao što ću dobiti informaciju i za gospodina Markovića i to od vas, pa ćemo onda videti ako je neko član političke stranke ne može biti izabran jer to je Ustavna odrednica i kategorija, a ako nije može biti izabran. opet podvlačim kazao sa namerom da glasam za ili protiv, samo sam stavio do znanja da osporavam.

Pravo na repliku ima gospodin Boris Aleksić.

Hvala gospođo predsednice, gospođo Kolundžija vas dematnuje izveštaj Dika Martina. Citirao sam izveštaj Dika Martia.

Molim vas, nemojte se obraćati gospođi Kolundžiji.

Nehumana postupanja sa ljudima, ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu, potpisao je Dik Marti, usvojio Komitet parlamentarne skupštine saveta Evrope za ljudska prava 16. decembra 2010. godine, a kasnije i Savet Evrope. Kaže sledeće, citiram – Srpske vlasti su reagovale sa priličnim zakašnjenjem, ali do sada nisu postigle značajne rezultate po pitanju trgovine ljudskim organima. To kaže Dik Marti, a ne predstavnici SRS.

Dakle, šta znači sa priličnim zakašnjenjem? Mi znamo da smo se mi raspitivali kod organa Republike Srbije vezano za žutu kuću. A znate koji je odgovor bio? Ćutite, gurajte to pod tepih, nama je važno pristupanje EU. I zaista, da biste dobili status kandidata za EU, vi ste bili spremni sve da uradite. Pa pobogu, vi se odričete Kosova i Metohije? Dakle, to u opšte nije sporno. To vam je napisao Dik Marti.

Gospodine Milivojeviću, vi to niste tražili što ste rekli da ste tražili, zato što ste pravedan čovek, već zato što ste dobili partijski zadatak. A, vi možete da pričate šta god hoćete inače kada osporavate nešto, logično je da to stavite na papir, pa da date i određeno obrazloženje, a ne da samo ustanete pa kažete, ja osporavam i tražim za nekoliko sati da se dostavi informacija, a nam ne dostavljaju informacije na interpelaciju sedam meseci, iako u Ustavu piše 30 dana. O kojim mi sada kategorijama pričamo? Gde je tu demokratija? Koja demokratija ljudi? Vas baš briga za demokratiju? Vi ste uveli kleptokratiju. Hvala vam.

Makar da je ovo bila replika, moram vam reći, da država Srbija ni u jednoj situaciji se nije odrekla Kosova i Metohije, a radnje vezane za izveštaj Dika Martia su neophodnost na kojoj zvanično država insistira. Stoga, zaista mislim, da je moja intervencija ovde ne u sklopu ideje da se javim za reč, jer ovo pre svega nije tačka dnevnog reda, ali zaista moram intervenisati sa pozicije predsedavajućeg. Sada dajem reč gospođi Nadi Kolundžiji.

Mislim da nema mnogo potrebe polemisati sa političkim stavovima koji su dokazali svu neuspešnost, sve katastrofalne efekte koje građani znaju. Mislim da sa tim ne treba polemisati. Ono što je važno jeste činjenica da su ova Vlada i predsednik Republike upravo oni koji su pokrenuli istragu o tome šta se dešavalo sa trgovinom ljudskim organima, da su organi Republike Srbije u mandatu ove Vlade preduzeli ogromne korake i činjenica je, dakle, mi ne bežimo od toga da nije urađeno mnogo, jer još uvek niko nije odgovarao. Ali, u prikupljanju dokumentacije u meri u kojoj je to bilo moguće, s obzirom da to ipak morate da znate da Kumanovskim sporazumom organi Republike Srbije ne mogu da vrše funkcije na KiM, nemaju tamo nadležnost. Dakle, s obzirom na ograničenu nadležnost da je urađen ogroman posao koji je poslužio Diku Martiju u dokazivanju onoga što je sadržaj njegovog izveštaja.

Molim vas da tako jednu stravičnu temu, oko koje niko normalan u ovoj zemlji ne može imati drugačiji stav sem ljudsku potrebu da se istina utvrdi i da svi ono koji su odgovorni za to odgovaraju, ne koristite na tako jeftin način optužujući institucije i ljude u ovoj zemlji za nešto, zašta ne da nemate nikakvih osnova, već zaista predstavlja potpuno morbidan pristup politici.

Gospodine Aleksiću, molim vas da vaše učešće sada ne bude razlog za nove replike. Izvolite.