Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija je od 2000. godine država pod starateljstvom, političkim i pravnim, EU i SAD, a to je naročito došlo do izražaja nakon 2008. godine, kada je reč o reformi srpskog pravosuđa. Da ne bi bilo nikakve dileme, ja ću, kao predstavnicima državnog veća tužilaca, da vam pročitam jedan dokument iz kojeg će vam biti potpuno jasno, i vama i građanima Srbije, koje su to političke snage koje kreiraju pravosudni sistem u Republici Srbiji.

Dakle, ovo je dokument Evropskog parlamenta. Nosi datum 12. januar 2012. godine, Strazbur, Evropski parlament, plenarno zasedanje, broj dokumenta B7-000/2012, predlagač Odbor za spoljne poslove. Ovaj dokument ima ukupno 34 tačke. Deseta, 11. i 34. tačka su naročito zanimljive. U tački 10. se kaže: "Primećuje se da je proces reforme pravosuđa i tužilaštva urađen kako bi se povećala efikasnost i kako bi se smanjio broj nerešenih slučajeva. Primećuje se da je potrebno uložiti dodatne napore kako bi se obezbedila nezavisnost i profesionalizam u ova dva sektora, izražava se zabrinutost zbog nedostataka u žalbenim procesima koji su pokrenule neizabrane sudije i tužioci, uključujući i kršenje procedura i standarda. Poziva se da se proces završi na transparentan način i bez ikakvih spoljnih pritisaka na Visoki savet sudstva."

Pod tačkom 11: "Izražava se ozbiljna zabrinutost zbog ponovne zloupotrebe člana 359. krivičnog zakona o zloupotrebi službenog položaja, poziva sve nadležne da započnu postupak izmene krivičnog zakona, kako bi bio usklađen sa evropskim standardima i da se odmah prekine sa podizanjem optužnica za zloupotrebu službenog položaja kojima se podriva poverenje u vladavinu prava u državi."

Tačka 34. je naročito skandalozna i kaže: "Predsednik Evropskog parlamenta će ovu rezoluciju proslediti savetu, komisiji, kao i Vladi Srbije i Narodnoj skupštini."

Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune, sve ovo što se dešava, sav ovaj politički eksperiment nazvan reforma pravosuđa smišljen je van Republike Srbije, a i ovo što se dešava ovih dana, vezano za korigovanje reforme pravosuđa, dešava se pod pritiskom EU, o čemu svedoči, između ostalog, i ovaj dokument koga sam maločas pročitao. Ne samo da se u Republici Srbiji pravosuđe kreira po instrukcijama iz Brisela i Vašingtona, u Republici Srbiji se pišu zakoni po instrukcijama EU i SAD.

Želim da podsetim ove uvažene dame iz Državnog veća tužilaca da je Republika Srbija verovatno jedina država u Evropi koja toliko često menja oblast krivičnog materijalnog prava i krivičnog procesnog prava. Sumnjam da iko ozbiljan u Srbiji zna koji krivični zakonik važi i koji zakonik o krivičnom postupku važi. Od 2000. godine ti zakoni se toliko često menjaju, da je Srbija verovatno rekorder u Evropskim, možda i u svetskim razmerama. Ako sam išta naučio na pravnom fakultetu, to je da se u zakonodavnu reformu krivičnog prava ulazi strpljivo, nakon što su podrobno proučene sve činjenice koje se odnose na reformu tog pravosuđa, nakon što je konsultovana stručna javnost. Dakle, vrlo oprezno i vrlo retko. U Srbiji svake godine se po nekoliko puta menja Zakon o krivičnom postupku, krivični zakonik, a kao što vidite i krivična dela se u Republici Srbiji ukidaju ne zato što tako hoće parlament, ne zato što tako hoće Vlada, nego zato što je tako neko smislio u EU. Doduše, možda neko pokušava iz EU da spase ljude koji sada vode Srbiju, da ukinu krivično delo zloupotrebe službenog položaja, da sutra mnogi koji bi trebalo da odgovaraju zbog tog krivičnog dela ne bi bili krivično odgovorni.

Kakav je nonsens napravljen u ovoj pravosudnoj reformi? Podsetiću vas na primer sudije Blagoja Jakšića, kada je taj čovek biran za člana Visokog saveta sudstva, onda je bilo kao i danas, uspešan pravnik, dobar student, veliko radno iskustvo, 2006. godine proglašen za najboljeg sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, nakon što je BIA, kako smo iz medija saznali, obavestila nadležne organe da je taj čovek navodno uticao na falsifikovanje nekih ugovora Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici 2000. godine, on je stavljen u pritvor i taj pritvor traje već pet meseci.

Mi još uvek ne znamo da li je taj čovek zaista kriv ili nije. Formalno je član Visokog saveta sudstva. Nalazi se u pritvoru. Nekada su njegove kolege za njega tvrdile da je najbolji mogući član Visokog saveta sudstva. Sada svi od tog čoveka peru ruke. Inače, optužen je za, ako se ne varam, krivično delo organizovanog kriminala. To krivično delo 2000. godine u našem Krivičnom zakoniku nije ni postojalo.

Ono što je takođe zanimljivo, kada je reč konkretno o državnom tužilaštvu, odnosno o tužiocima u Republici Srbiji, ono što sam takođe naučio kao student pravnog fakulteta, to je da tužilaštvo reaguje onda kada do tužilaštva dopre glas da je izvršeno neko krivično delo. Dakle, čak u formalnom smislu nije neophodno ni da se podnosi krivična prijava. Dovoljno je, dakle, da javni tužilac sazna na bilo koji način da je došlo do izvršenja krivičnog dela i on je dužan da reaguje.

Podsetiću vas na nekoliko slučajeva vrlo teških krivičnih dela gde javni tužioci u Republici Srbiji nisu reagovali, a bili su dužni da reaguju. Pre svega tužioci su bili dužni da reaguju na različite izjave ljudi koji vode Republiku Srbiju i pojedinih šefova partija u Srbiji, vezano za sudbinu KiM. Ne moram da vas podsećam da je predsednik Republike u više navrata iznosio stavove o načinu rešavanja pitanja KiM, koje je bilo direktno suprotno Ustavu Republike Srbije. Sama izjava visokih državnih funkcionera ponavljana mnogo puta u domaćem, u Republici Srbiji, u inostranstvu, pred domaćom i inostranom javnošću, da navodno misija Euleksa treba da bude statusno neutralna, da rešenje treba da bude statusno neutralno. Izvinite, to je suprotno Ustavu Republike Srbije.

Za SRS je potpuno jasno da je status KiM rešen Ustavom Republike Srbije koji propisuje da je KiM, kao i Autonomna pokrajina Vojvodina, sastavni deo Republike Srbije. Kako onda može bilo ko od državnih funkcionera da kaže – mi se zalažemo za to da neka međunarodna misija bude statusno neutralna? Ne može da bude statusno neutralna jer je pitanje statusa rešeno Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Onda ste imali izjave da odnosi Srbije i KiM treba da se urede po principu Savezne Republike Nemačke i Demokratske Narodne Republike Nemačke, po principima koji su postojali do 1990. godine kada su se dve Nemačke ujedinile.

Onda ste imali izjavu Borisa Tadića da treba uspostaviti dvojni suverenitet na KiM, srpski i albanski. Onda ste konačno došli do nekog famoznog plana u četiri tačke, koji je predsednik Republike izložio predstavniku Hilari Klinton, američke državne sekretarke i nakon toga je ona telefonski pozvala Borisa Tadića i navodno rekla da će SAD ozbiljno da uzmu u razmatranje plan u četiri tačke. Taj plan od četiri tačke nikakve veze nema sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244. Državno tužilaštvo se o tome nije izjašnjavalo, a u pitanju su vitalna nacionalna dobra, kao što su sloboda, državna suverenost i teritorijalni integritet.

Dalje, Državno tužilaštvo ćuti već dve godine na jednu brutalnu laž koja je izrečena od strane Tomislava Nikolića, a to je da je navodno Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala naručio da se taj isti Tomislav Nikolić likvidira preko jednog od članova zemunskog klana, Miloša Simovića. Zašto Državno tužilaštvo ne reaguje? Ko to hoće da ubije Tomislava Nikolića? Dokazano je da je čovek lagao, kao i mnogo puta do tada. Državno tužilaštvo ćuti. Kako je moguće?

Juče se desio slučaj da su navodno dva člana zemunskog klana htela da pobegnu iz specijalnog zatvora u Beogradu. Jedan od njih je Željko Milovanović, koji je u Hrvatskoj osuđen na 40 godina zbog ubistva Ive Puhanića. Inače, prijatelj je Joce Amsterdama, takođe optuženog za ubistvo Ive Puhanića i Nike Franića u Zagrebu. Za tog istog Jocu Amsterdama imali ste izjavu vašeg bivšeg kolege Vladimira Cvijana, da on u stvari za SNS nije nikakav mafijaš, nego uspešan privrednik koji će sutra, ako mu to država naredi, da pravi mostove po Beogradu i po Srbiji.

Kakve su veze i da li je Državno veće tužilaca došlo na ideju da ispita veze Tomislava Nikolića, Joce Amsterdama, Miloša Simovića, ubistva u Zagrebu, ubistva Zorana Đinđića? Dakle, ima li to neke veze jedno sa drugim? Kako to da neko ko je optužen za ubistvo u stvari nije kriminalac i mafijaš, nego je uspešan privrednik? Državno tužilaštvo se o tome ne izjašnjava.

Dalje, ne znam da li ste obavešteni da je pre nekoliko dana Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da pojedine nekretnine u Novom Sadu postanu vlasništvo AP Vojvodine. Između ostalog, tu vam je i sudska zgrada u Novom Sadu koja se nalazi u ulici Sutjeska. Tu vam je i zgrada Vlade AP Vojvodine, koja se nalazi na Bulevaru Mihaila Pupina. Između ostalog, u tim nekretninama, odnosno u tom spisku nekretnina nalazi se i odeljenje Srpske akademije nauka u Novom Sadu, Srpske akademije nauka i umetnosti.

Šta iz ovog proizilazi? To davanje saglasnosti da to sada postane vojvođanska autonomija je potpuno suprotno važećim propisima u Republici Srbiji i to je takođe krivično delo. Ali, šta se krije iza svega ovoga? Neko hoće da kaže – da, to je bila navodna vojvođanska imovina i ranije, pa je onda zla i pokvarena država Srbija to uzela sebi, a mi to sada vraćamo onome kome je oduvek i pripadalo. To nije tako. Dakle, ta zgrada gde se sada nalazi Vlada AP Vojvodine, to Novosađani znaju, to zna i gospođa Gordana Čomić, se kolokvijalnim jezikom naziva banovina, zgrada banovine. Zašto? Zato što je tu nekada bilo sedište Dunavske banovine pre Drugog svetskog rata, a ta Dunavska banovina se protezala od Novog Sada pa sve do Kragujevca. Ta Dunavska banovina blage veze nije imala sa AP Vojvodinom i sa nekakvom vladom AP Vojvodine. Kako sada odjedanput to treba da bude navodno vojvođanska imovina?

Šta se krije iza činjenice da je Republička direkcija za imovinu dala saglasnost da zgrada suda u Novom Sadu postane takođe vojvođanska imovina? Kriju se zahtevi Nenada Čanka i raznih drugih autonomaških snaga u Vojvodini, da Vojvodina treba između ostalog da dobije i sudsku vlast. Sad smo vam dali zgradu, a uskoro ćemo vam dati i formalnu vlast. Šta se krije iza činjenice da je oduzeta državi Srbiji imovina nad zgradom u kojoj se nalazi odeljenje Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu? Krije se ono što smo već videli u Hrvatskoj, ono što smo već videli u Crnoj Gori i ono što se sada na naše oči dešava u Vojvodini. Pre svakog otcepljenja i pre svakih sukoba, kada je u pitanju rušenje državnog jedinstva, onda se pribegava formiranju nekakvih fantomskih akademija nauka i umetnosti. Najpre je u Zagrebu Jugoslovenska akademija …

Narodni poslaniče, molim vas da argumentaciju na bilo koji način dovedete u vezu sa bilo kojim od predloženih kandidata u okviru tačke dnevnog reda o izboru zamenika javnih tužilaca, sa bilo kojim. Četrnaest minuta niste ni jednom rečju dotakli temu dnevnog reda. Pažljivo vas slušam, očekujući da dovedete bilo šta u vezu sa temom dnevnog reda, pa vas molim da preostalo vreme bude u okviru poštovanja Poslovnika Narodne skupštine. Vaša obaveza je da govorite o temi dnevnog reda.

Zahvaljujem se, gospođo Čomić.

Dakle, šta se krije iza ove namere da se izvrši deložacija odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu i da se ta nekretnina ustupi na korišćenje …

Narodni poslaniče, nisam vas podsetila na odredbu Poslovnika da je ne poštujete, nego da vas podsetim da je poštujete, jer sam u obavezi da vam izreknem opomenu. Tako da vas molim o temi dnevnog reda, bilo kog od zamenika dovedite u vezu sa vašom argumentacijom i pokažimo da zajedno poštujemo Poslovnik Narodne skupštine.

Tako je, gospođo Čomić, na dnevnom redu su izbori kandidata za zamenike javnih tužilaca. Dakle, ovi ljudi se biraju na funkciju zamenika javnih tužilaca. Ja govorim o evidentnim problemima i propustima u radu javno-tužilačkog aparata u Republici Srbiji. Sve ovo što govorim i te kako ima veze sa tačkom dnevnog reda.

Narodni poslaniče, da ima veze, ne bih vas prekidala. Dakle, 14 minuta ste govorili van teme dnevnog reda.

Tačka dnevnog reda je Izbor zamenika javnih tužilaca i molim vas da ukoliko ste i to smetnuli s uma, da ili osporite kandidature ili da govorite u prilog kandidatima ili argumentacijiu koju ste do sada sa nama podelili povežete sa bilo kojim od kandidata koji su naša tema dnevnog reda.

Vaša namera je očigledna. Dakle, vi ste sada očekivali verovatno da će poslanici SRS da ospu artiljerijsku paljbu…

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, očekujem od poslanika SRS da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine i ne vidim razloga da to ne uradite u sledećih šest minuta, koliko vam je na raspolaganju.)

Gospođo Čomić, dajem sve od sebe, ali vi me uporno prekidate.

Dakle, vrlo rado ću da dovedem u vezu jedno sa drugim samo kada bih imao priliku da u kontinuitetu govorim. Jako mi je teško da govorim kada me cepkate na svakih pet sekundi.

Dakle, vi ste verovatno očekivali da će sada poslanici SRS, kada kažem vi, ne mislim vi lično, nego verovatno vladajuća koalicija, da ospu artiljerijsku paljbu po ovim kandidatima za zamenike javnih tužilaca. Mi nemamo potrebu to da radimo.

Iz biografija većine od njih se vidi da su to zaista, pre svega mladi ljudi, ne verujem da iko od njih uspeo nešto mnogo da se kompromituje ni na političkom ni na profesionalnom planu i kao čovek hoću da verujem da svi ti ljudi zaslužuju da budu zamenici javnih tužilaca. Bilo bi jako ružno da komentarišem bilo šta iz njihovog profesionalnog i ličnog života kada ne raspolažem bilo kakvim argumentima protiv bilo kog od ovih ljudi koji bi ga eventualno diskvalifikovali da ne budu zamenici javnih tužilaca.

Ali, ovde se ne radi o raspravi adpersona, ovde se radi o tome da će svi ovi ljudi jednoga dana verovatno doći na funkciju zamenika javnih tužilaca u jednom sistemu, gde funkcija javnog tužilaštva kao državnog organa ne funkcioniše. Dakle, sada svim ovim kandidatima, prosto hoću da skrenem pažnju na činjenicu sa kojim problemima će oni biti suočeni sutra kada budu bili izabrani za zamenike javnih tužilaca, da im kažem šta ih sve čeka i da oni koji su ih predložili na ove odgovorne državne funkcije i nisu saopštili sve činjenice, nisu im rekli za sve ove stvari koje se sada dešavaju na teritoriji AP Vojvodine, nisu im do kraja …

Narodni poslaniče, sada kršite odredbe Poslovnika, koji vam zabranjuju da iznosite podatke koji se odnose na druga lica.

Ako imate saznanja da je tokom postupka kandidovanja ili u komunikaciji sa kandidatima ili sa nadležnim državnim organom došlo do nezakonitog postupaka dužni ste da to podelite sa nama. Rekli ste da kandidati nisu informisani o onome što ih čeka, pa vas molim da informacije o tome kako vi znate da kandidati nisu informisani podelite sa svim narodnim poslanicima ili da vam zaista, podsetim vas šta su odredbe Poslovnika Narodne skupštine, pošto se čini da vi niste informisani koji članovi Poslovnika Narodne skupštine vas obavezuju na sadržaj pa i izlaganja koja ćete podeliti na sednici Narodne skupštine.

Bilo vam je jako dugačko izlaganje gospođo Čomić, nisam uspeo sve da zapamtim.

To vam verujem. Sada vas upozoravam i to je upozorenje pred izricanje opomene i molim vas da prestanete da se rugate narodnim poslanicima, Državnom veću tužilaca, kandidatima koji jesu predmet tačke dnevnog reda i proceduri u Narodnoj skupštini, pošto to sada više nije nepoznavanje odredbi Poslovnika Narodne skupštine nego direktno ruganje obavezama na koje smo svi obavezani članovima Poslovnika Narodne skupštine koji kažu – da se govori o dnevnom redu i da se poštuje tuđa privatnost.

Molim vaše kolege, narodne poslanike da ne dobacuju, što je isto kršenje odredbi Poslovnika Narodne skupštine i podsetiću vas i na broj ako treba i na stav koji mene obavezuje da u takvom slučaju izričem mere opomene, bez obzira na to koliko to meni bilo mnogo neprijatnije nego vama koji smatrate da je kršenje odredbi Poslovnika Narodne skupštine zabava. Izvolite.