PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 27.02.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Radiša Ilić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su više predloga zakona, tačnije rečeno konvencija, koje su objedinjene po principu koji ni nama nije jasan pošto su tu smeštena i nuklearna istraživanja, socijalna inkluzija, teški metali i zagađivanje vazduha, evropske banke, saradnja sa Turskom u vezi zaštite pojedinih podataka itd. Mislim da je jedan memorandum koji je uvršten u ovaj dnevni red, odnosno u ovu tačku od "životnog značaja" za građane Srbije.
Vi, građani Srbije, koji ste ostali bez posla i vi koji ćete u penziju tek kad napunite 67 godina, zato što tako hoće EU, dobro razmislite šta će Srbiji doneti memorandum o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje. Kao da nas neko ponovo podseća na Lenjinove radove - učiti, učiti i samo učiti.
Iz svih ovih predloga zakona objedinjenih u ovoj tački moram da kažem da vrebaju neke opasnosti, ili vreba NATO ili vrebaju ogromni krediti ili vreba EU ili teški metali i otrovi i ne zna čovek šta je gore i opasnije po Srbiju.
Ako neko zna šta je zajednički imenitelj svim ovim konvencijama i memorandumima koji su objedinjeni u ovoj jednoj tački, verujte da mu treba dati Nobelovu nagradu.
U mojoj diskusiji ću se usredsrediti na dva protokola koji se tiču zaštite životne sredine.
Ova prva konvencija koja se bavi teškim metalima po svojoj prirodi je deklarativnog karaktera i čitajući vidimo da se uglavnom bavi spiskovima kategorije i opisom proizvodnih procesa u kojima se kao nus proizvodi javljaju teški metali.
Dvadeset i trideset godina posle toga, iako su ove konvencije obavezivale da se obezbede proizvodni procesi, skladišta otrovnog otpada, jalovišta ruda, dogodile su se takve katastrofe, takvi akcidenti čiji posledice nisu još sanirane i godinama će se još uvek osećati.
U noći između 30. i 31. januara 2000. godine iz Rumunije je u Tisu ispušteno 120 tona otrovnog cianida i teških metala iz basena rudnika zlata u Rumuniji Baia mare. Tada je bukvalno uništen ceo ekosistem reke Tise, kao i okolnih pritoka, uključujući i dobar deo toka reke Dunav. Ovaj akcident na reci Tisi je po težini bio na drugom mestu, odmah iza one katastrofe u Černobilu 1986. godine. Ko je tada Srbiji nadoknadio štetu? Apsolutno niko.
Možemo reći da tada Rumunija nije bila članica EU, dok je Mađarska oktobra 2010. godine bila članica EU, ali su verovatni prenebregnuti standardi koje je u oblasti ekologije Mađarska trebala da ispuni da bi pristupila EU, pa su ruinirani rezervoari prepuni otrovnog crvenog koncentrata, odnosno mulja iz fabrike aluminijuma, popustili i kontaminirali u vode Dunava.
Takođe, ne zaboravimo da mnoge kompanije značajan deo profita i ilegalnog ostvaruju tako što ne troše sredstva za pravilno skladištenje i tretiranje opasnog otpada, pa samim tim i teških metala. Oni jednostavno taj otpad, ta jalovišta sa otrovnim koncentratima rasipaju po udaljenim predelima, po planinskim rekama ili, što je još gore, spaljuju taj otpad u visokim pećima, a to je, nažalost, njima omogućila država Srbija svojim zakonima, naravno, pod vidom upotrebe alternativnih goriva.
Veliki broj amandmana na ovaj protokol se odnose na procedure koje zemlje potpisnice moraju preduzeti da bi se smanjila koncentracija teških metala u zemljištu.
Kada sam već kod kontaminiranog zemljišta teškim metalima, da li znate za istraživanja EU, o kojoj mislimo sve najgore, o zagađenju poljoprivrednog zemljišta na Kosovu i Metohiji? Kosovo i Metohija je zagađena teškim metalima – hromom, niklom, olovom, živom, arsenom. Ovo govorimo zato što znamo da ćemo se jednog dana vratiti kad-tad na Kosovo.
Dakle, to kažu eksperti EU, koji su i proizveli sav taj haos i bezvlašće na Kosovu i Metohiji, koje je dovelo do zagađenja. Najgore je to što niko ne snosi odgovornost, pošto Euleks, a tamo je opet zahvaljujući zelenom svetlu koje im je dalo Vlada Republike Srbije, niko, taj Euleks ne hapsi te zagađivače i te kriminalce na Kosovu i Metohiji. Taj Euleks upada u srpske kuće, maltretira, ubija, hapsi decu, stavlja im lisice na ruke. Imali smo prilike da vidimo to u medijima.
Najgore je to što svi ti teški metali rečnim tokovima dolaze u centralnu Srbiju i ugrožavaju živote i zdravlje ljudi. Da vas podsetim, povećane koncentracije teških metala izazivaju genetske promene, bolesti nervnog sistema, rak, sterilitet. Da li ima nešto gore od toga?
U članu 11. u odeljku rešavanje sporova protokola o teškim metalima predviđeni su načini rešavanja problema i nadoknade štete. Ovo je posebno zanimljivo. Da li znate ko će da rešava te sporove? Međunarodni sud pravde u Hagu. Dakle, bez Haga ništa ne može. Ako budu sporove rešavali pravedno, pod znacima navoda, i vremenski kao njihove kolege u Haškom tribunalu, onda oni koji očekuju neku presudu što su zaliveni teškim metalima, mogu slobodno da rezervišu mesto na najbližem groblju.
Mi se bavimo ovim protokolima i konvencijama kao da ćemo da spasavamo svet od propasti, a najveći zagađivači na svetu, pre svega SAD, ne pridržavaju se apsolutno nikakvih konvencija, ne samo u oblasti zaštite životne sredine, nego što se tiče svih konvencija koje postoje na ovom svetu. Nisu čak ni potpisnici KJOTO protokola, kojim se reguliše emisija štetnih gasova i štiti se ozonskih omotač.
Pogledajmo današnje novine. Ne moramo da idemo ni u Rumuniju ni u Mađarsku ni u Ameriku, u Srbiji, u Zajači kod Loznice u krvi dete osnovac. Gospodine ministre, prilikom rutinskog sistematskog pregleda otkriveno je prisustvo olova. Šta onda radi država? Šta radi Ministarstvo zdravlja? Šta radi policija? Ko to ima pravo da truje našu decu? Da li ti ljudi imaju svoje ime? Da li imaju neku zaštitu? ko su uopšte oni?
Rekao sam maločas do čega to dovodi, do pojave raka, teških oboljenja, anomalija, steriliteta. Odakle je došlo to? Palo je sa neba. Da li može neko da pohapsi odgovorne, to pitaju srpski radikali? Koliko takvih Zajača uopšte ima u Srbiji? Malo nam je uranijuma koje nam je NATO poslao 1999. godine prilikom NATO bombardovanja i sada nam ostaje da se trujemo i teškim metalima.
Upravo se na olovo odnosi aneks 1. Protokola u kome se navode vrste teških metala i kojim je obuhvaćen član 3. stav 1. Iz ovih proteklih nekoliko godina imali smo prilike da pročitamo naslove na stotinama memoranduma, konvencija, protokola kojima se štiti sve na ovoj planeti. Čak mislimo da su i amebe obuhvaćene zaštitom, ali nikako da pronađem, da vidim konvenciju koja bi trebala da štiti građane Srbije od najcrnjeg genocida na kugli zemaljskoj, konvencije koja je trebala da sankcioniše one koji su nas zasipali uranijumskim bombama i nuklearnim otpadom iz aviona NATO pakta. Toga nema, neće ni biti, a nama ostaje da nemoćno beležimo porast broja obolelih od karcionoma, od kojih je najveći broj dece.
U ovom drugom protokolu o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama u četvrtom odeljku se kao jedno od tehnika kontrole za smanjenje misije navodi spaljivanje otpada, a tu dolaze u obzir opasni otpad, medicinski otpad itd.
Danas se pod vidom alterantivnog goriva, a tako su ukrštene otpadne gume, farmaceutski medicinski otpad, vrši spaljivanje opasnog otpada u visokim pećima, u cementnoj industriji, možda i u nekim topionicama.
Ono što je kod nas normalno i po međunarodnim konvencijama, u razvijenim zemljama EU, recimo u Švedskoj nije. Evo jednog primera. Prilikom posete Švedskom parlamentu 2009. godine pitali smo kolege članove odbora šta oni u Švedskoj rade sa otpadnim gumama, pošto su nam ovde u Srbiji predstavnici izvršne vlasti rekli da se gume spaljuju u celoj zapadnoj Evropi kao alternativno gorivo. Kolege iz Švedskog parlamenta su nam odgovorile da se to kod njih ne radi i prikazali nam fotografije na kojima se vidi kako od otpadnih guma prave veštačke brežuljke, rekultivisane, gde se tokom zime sankaju deca, a nama kažu naši stručnjaci – nije to štetno, tako je u EU, to je obmana. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Božidar Delić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Božidar Delić

Srpska radikalna stranka
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, želim u prvom redu da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.
Za SRS, kao i za većinu građana Srbije, ovaj zakon je apsolutno neprihvatljiv. Ovaj sporazume je još jedan korak ka približavanju Srbije NATO paktu i kakav je interes Srbije da učestvuje u operacijama krizama koje su izazvale te iste zemlje EU koje pored SAD prednjače uopšte u izazivanju krize u svetu? Kada govorimo o ove 24 vrste operacija, možete mi pomenuti koju god hoćete zemlju a ja ću vam reći koja zemlja je izazvala krizu.
Američka strategija izazivanja i upravljanja krizama poznata je još iz devedesetih godina prošlog veka. Na našim prostorima je primenjena tokom razbijanja SFRJ, a zatim SRJ, a posebno je osećamo i danas u pokušajima da se oduzme i otme naša južna srpska pokrajina KiM.
Nigde oni koji su izazvali krizu nisu istu rešili. Oni upravljaju krizom, smanjuju intenzitet aktivnosti i ako zemlja žrtva podigne glavu, oni je ponovo pokrenu i aktiviraju. I na našim prostorima, upravo kroz upravljanje krizom, ugasili su navodno plamen rata, ali su svugde ostavili žar, tako da uvek kad požele mogu ponovo da izazovu krizu, odnosno žar pretvore u plamen, odnosno izazovu novi rat.
Srpska radikalna stranka nema ništa protiv humanitarne pomoći, jer u Srbiji postoji humanitarna organizacija Crveni krst, koja je u sistemu međunarodnih organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Mi to podržavamo i sve aktivnosti koje su u tom domenu, ali ovo je nešto sasvim drugo. Ovde se radi o humanitarnim operacijama, poput "Milosrdnog anđela", što smo već osetili na svojoj koži. Sada treba da sa onima koji su nas bombardovali, koji izazivaju sve krize u svetu, učestvujemo pod njihovom komandom u operacijama upravljanja krizama u nekim drugim zemljama i da njihovim narodima namećemo rešenja koja nisu u njihovim interesima, već u interesima onih koji su tu krizu izazvali.
Prošle godine smo bili svedoci tzv. arapskog proleća, krize koju su zarad svojih interesa izazvale SAD, uz svoje satelite Britaniju i Francusku. Trenutno to isto rade i u Siriji. Ono što je posebno žalosno je i činjenica da je Srbija učestvovala u izazivanju krize u Egiptu i Tunisu. Ovde u Beogradu su članovi Otpora obučavali aktiviste iz Egipta i Tunisa o načinima izazivanja nemira koji će eskalirati u krizu. Trenutno se, kao što znate, u Egiptu nalazi pet srpskih državljana koji čekaju suđenje zbog ugrožavanja bezbednosti Egipta, jer im je bilo malo što su obučavali aktiviste u Beogradu, već su otišli direktno u Egipat da pomognu u operativnom rukovođenju i izazivanju nemira.
Oni su ipak naši građani, ali ne očekujem da će biti osuđeni, jer iza njih stoji Amerika i biće proterani, kao što je to inače i ranije rađeno kada su oni u pitanju.
Ovaj sporazum ima dva dela – odredbe o učešću u civilnim operacijama za upravljanje krizama i drugog dela, učešće u vojnim operacijama za upravljanje krizama. Međutim, ako se čita sporazum, može se zaključiti da se ove dve vrste operacija mogu izvoditi pojedinačno jedna ili druga, ali najčešće se izvode zajedno, odnosno paralelno.
Meni je malo čudno da se u članu 6. koji govori o civilnim operacijama za upravljanje krizama u tački 4) upotrebljava termin vojišt, koji je potpuno iz domena vojne terminologije i koji svakako ne bi trebalo da se nađe u ovom delu gde se govori o sporazumu o civilnim operacijama. Međutim, ovo samo potvrđuje ono što sam već unapred rekao, da se ovde radi o namerno izazvanim krizama u interesu pojedinih zemalja EU, a posebno da ne govorim kada su u pitanju SAD.
Da li je ovaj sporazum potreban Srbiji? Da li treba da šaljemo svoje kontigente, bilo civilne ili vojne, u druge zemlje, da najčešće protivno volji tih naroda i tih zemalja radimo za interese zemalja koje su izazvale krizu, koje vode krizu prema svojim interesima i planovima i to sve radimo u lancu komandovanja EU, gde mi pod svojom punom kontrolom i komandom imamo svoj nacionalni kontigent, što je s jedne strane logično, ali to je i potpuna farsa. Komandanti operacija su iz EU, oni određuju zadatke nacionalnim kontigentima, što se vidi kada se pročita član 6. za civilne operacije i član 10. za vojne operacije.
U razlozima za donošenje zakona kažete, citiram – bezbednosna strategija EU potvrđuje doslednost EU svetskom poretku, zasnovanom na adekvatnom multilateralizmu i međunarodnom pravu. Pa to je tek potpuna farsa. Upravo EU i Amerika su potpuno zgazile međunarodno pravo, a mi smo to opet osetili na svojoj koži. Da samo podsetim narodne poslanike da smo u ovoj skupštini nekoliko puta pokrenuli pitanje učešća naše parlamentarne delegacije kao posmatrača na skupštini ODKB (Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti). Jedna tako benigna inicijativa od strane Ruske federacije nije prihvaćena, iako niko čak i od predstavnika vladajuće koalicije navodno se tome nije protivio.
To se ne rešava već tri godine, a ovamo hoćemo ad hok da šaljemo naše vojnike i policajce da ugrožavaju bezbednost drugih naroda zarad interesa EU. To ne može, tako makar misli SRS i takav svoj stav iznosi pred građane.
Hteo bih da kažem još o dva predloga zakona, i to Predlog zakona o potvrđivanju protokola o teškim metalima uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, iz 1979. godine i Predlog zakona o potvrđivanju protokola o dugotrajnim organskim supstancama uz Konvenciju o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima, takođe iz 1979. godine.
Gospodo, da smo ove sporazume potpisali negde u to vreme ili kako se tamo kaže, do 1985. godine, mi verovatno danas o tome ne bi diskutovali i verovatno bi to bilo u redu. Međutim, danas su za nas ovi sporazumi apsolutno prevaziđeni. U prvom sporazumu se govori o teškim metalima. To su metali čija gustina prelazi 4,5 grama po santimetru kubnom i onda se govori prvenstveno o kadmijumu, olovu i živi. Sve što je rečeno o ovim teškim metalima je u redu i prihvatljive su mere koje se predlažu da bi se opasnost od njihovog delovanja dovela na neku manju meru.
No mi u Srbiji imamo jedan daleko veći problem sa teškim metalom, čija je gustina dvostruko veća od olova. Radi se o uranijumu i njegovom izotopu – uranijum 238, kako mi to kažemo osiromašenom uranijumu, koji su Amerikanci 1999. godine bombardovali Srbiju i time u Evropi prvi put primenili, slobodno se može reći, atomsko oružje.
Time nisu bombardovali samo Srbiju, već su bombardovali i Evropu i Balkan. Širenje ove radioaktivnosti i njihovih čestica neće zaustaviti državne granice. Posledice ovoga vidimo svakog dana. Broj umrlih od leukemije i raka je dvostruko veći nego što je bio pre 1999. godine.
Šta će nam ovim sporazumi kada je teritorija Srbije zauvek zagađena? Vreme raspada uranijuma 238 je 4,7 milijardi godina. Da pokušam da vam to objasnim slikovitije, makar što se tiče naših gledalaca. Od rođenja Hrista, pa da kažem do danas, za tih 2000 godina je na zemlji živelo 80 generacija ljudi. Da bi se radioktivnost uranijuma 238 smanjila za 50%, na zemlji bi trebalo da živi 187 miliona generacija. Neka u svakoj generaciji umre samo po jedan čovek, možete videti kakve su razmere tog zločina koji je učinjen u Srbiji. U Srbiji su već umrle i čitave jedinice, posebno rezervnog sastava, jer je njega lakše pratiti, koje su se borile na teritoriji KiM.
Pred ovim činjenicama padaju svi argumenti iz ovih sporazuma. Zbog toga SRS ih neće ni u kom slučaju podržati. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Gospođo Đukić, koliko imam vremena?
(Predsednik: Imate još 23 minuta.)
Sasvim dovoljno.
Gospodine Obradoviću, da se malo hvalim, jer ove najnovije ankete kažu da građani Republike Srbije dele stavove sa SRS.
Ako dozvoljavate, građani Republike Srbije na prvo mesto kao prijatelje stavljaju Rusiju, Kinu, Makedoniju, Rumuniju, Grčku, nesvrstane. Sve je sa više od 50% Kada je u pitanju anketa u pogledu neprijatelja, na prvom mestu su SAD. To se uklapa sa ovim što je gospodin Delić pre mene pričao, Radiša Ilić i gospodin Dušan Marić. Na drugom mestu je Velika Britanija. Na trećem mestu su Nemačka, Francuska, Hrvatska i naravno NATO pakt. Znači, to je percepcija građana. Jasno im je, prijatelji su nam upravo one zemlje za koje SRS kaže da su prijateljske. Sećate da smo potpisivali neke sporazume u ovoj zgradi, tamo 2000. godine sa Rusijom i Belorusijom, na bazi čega imamo i specijalni status.
Vidite, mogu da se stave na sto razni sporazumi, mogu da se izraze lepa očekivanja, ali ono što je percepcija građana, gospodine Obradoviću, poklapa se sa stavovima SRS. U SAD, u Velikoj Britaniji, NATO paktu, pa sada ako hoćete – Nemačka, Francuska, tj. EU, to je okosnica EU, oni u tome vide neprijatelje Srbije i srpskog naroda.
Ovo je vrlo važno zbog nekoliko tačaka dnevnog reda koje se nalaze u ovoj objedinjenoj raspravi, gde se nalazi 14 predloga zakona. Vidite koliko su važne ove države, kada ste ih svih 14 stavili u jednu tačku dnevnog reda. To sa gledišta diplomatskih odnosa jeste malo nepoštovanje, ali vam ne zameram, sretan sam što niste stavili 37 tačaka dnevnog reda. Ranije smo imali 37 tačaka dnevnog reda u okviru jedne jedinstvene rasprave.
Kada sam već tu kod tih anketa i onoga što je nesporno što se tiče agencija koje se bave istraživanjem, vidite, kod građana Republike Srbije još nije jasno ko su nam prijatelji i neprijatelji kada su u pitanju neke države. Recimo, kada je u pitanju Turska, 33% građana smatra da su nam prijatelji. To je verovatno zbog ovih serija, a 34% smatra da su nam neprijatelji, dok 33% nezna. Kada je u pitanju EU, 28% kaže – prijateljski su raspoloženi prema nama, 39% EU doživljava kao neprijatelje i 32% ne može da kaže da su prijatelji niti neprijatelji.
Gospodine Obradoviću kada postavite građanima Republike Srbije pitanje – da li u Srbiji postoji opasnost od separatizma? Da kaže 67%. Što se tiče ove parole – EU nema alternativu, ko to podržava? Podržava 10,5%. Onako, slaže se sa tom inicijativom – 20%. Ne slaže se sa tom inicijativom – 19,3%. Protivnici te parole – 35,30%.
Da li EU predstavlja štetu za Republiku Srbiju? Da kaže 22%, 21% se slaže sa tom konstatacijom, a kažu da nije štetna za EU samo 17,20%. Da vam ne čitam dalje ove ankete, iz toga treba da proizađu neki zaključci, kakvo je raspoloženje građana Republike Srbije. Mi iz SRS možemo biti zadovoljni sa rezultatima ove ankete, jer vidimo da sve ove godine koje smo na političkoj sceni proveli zastupajući stavove da Srbija nema alternativu, da srpski narod nema alternativu, napokon dolazi do građana Republike Srbije da shvataju zašto se zalažemo i videćemo to, to sada nije toliko bitno, ali očekujemo dobru komunikaciju.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li ste bili na početku. Gospođa Kolundžija je pričala o ovoj tački dnevnog reda i ono što je dominiralo njenom raspravom jeste politika koja laže. Pričala je i gledala je u mene. To je bila asocijacija da SRS vodi politiku laži. Vidite, anketa kaže da baš i ne lažemo, da se to slaže sa građanima. Međutim, zaboravila je samo jednu stvar, da ona politika koja je obećala 250.000 novih radnih mesta i zapošljavanje, nije postigla te rezultate. Ona politika koja je rekla – i EU i Kosovo, nije postigla rezultate, znate? Ona politika koja je pričala o boljem standardu, nije postigla rezultate.
To nije sada moje mišljenje. Znate da sam ja mnogo oštriji u tim kritikama, ali to je vaša statistika pokazala, registrovala, Zavod za statistiku. Znači, 500.000 radnih mesta više nema, ne postoji 500.000 budućnosti. Povećan je broj nezaposlenih za 300.000.
Gospodine Obradoviću, čini mi se da 15.000 visokoobrazovanih čeka na birou, ili 22.000. Možda 22.000, pobrkao sam, 158 magistara nauka, jeli tako beše? Čak i tri doktora nauka su nezaposleni. Ovo malo, ne znam kakav je ovo prevod – celo životno učenje. Šta to znači? Postoji li poluživotno, delimično životno učenje ili ovo – učiš dok ne umreš? Gospodine Obradoviću, smanjite vi te kurseve i te stvari, mi imamo visokoobrazovni kadar koji nije zaposlen. Ne treba ništa da ulažemo, već je država uložila u njihovo obrazovanje, i veštine, i sposobnosti.
Naš narod je toliko inteligentan. Dovoljno je da mu date kompjuter, za tri dana ima da nauči da radi na njemu i bolje ima da radi nego ovaj Srđan Milivojević, on gleda u ekran i samo se smeje nešto. On misli to je ogledalo. Naš čovek je inteligentan, aman ljudi. Kako vam nije jasno?
Sad kažete tu se daju neke velike mogućnosti. Slažem se, hoćete da demonstrirate neku drugu politiku, to je politika - EU nema alternativu. To je politika - verovatno ćemo dobiti status kandidata za početak razgovora. A kada će da krenu razgovori? Pa, ko to zna. Turci čekaju, jadnici, dve generacije odoše u penziju čekajući. Jadni Makedonci već i zaboravili, izradovali se prve godine, posle toga rekli – ma diži ruke, od ovoga, nema ništa. Ali dobro, nije to najveći problem ovog seta zakona koji se donose.
Rekoste malopre da se vi socijalisti borite za socijalnu pravdu, to su ove besplatne knjige. Najveći borac za socijalnu pravdu je Dušan Bajatović. Jadnik krvari, ne može podigne tolike plate koje uzima. Ne znam, pišu po novinama, milion i 200, milion i 300 mesečno. Žarko bi voleo da ima makar 50%, ali nema. Nažalost, on je ministar, nije direktor Javnog preduzeća. Pa, nemojte toliko za socijalnu pravdu da se borite. Bolje kad se ne borite za socijalnu pravdu.
Sada najvažnija stvar koja se tiče ovog kompleta zakona, mora ovde da se kaže, ima ovde i dva ugovora sa Ruskom Federacijom koju, naravno, radikali podržavaju, to se podrazumeva. Bez obzira na ove kritike koje se mogu izraziti u pogledu ovih konvencija koje se tiču ekologije, koje verovatno treba da se dograde, da se usavrše, sa gledišta načelne politike one jesu prihvatljive, ali sa gledišta posledica koje mi trpimo ovde, one su uvredljive za nas, to moram da vam kažem. General Delić je samo deo tih podataka je izneo, a kada biste imali prilike da čitate podatke dr Kovačevića koji ispred države vodi ove stvari, da vam on objasni šta je osiromašeni uranijum, gde se nalazi i kakve su posledice, verovatno ne biste imali toliko oduševljenja povodom ovih predloga ovde.
Sada dolazimo na ovo što je verovatno najvažnije da se prikrije. Imamo ovde dva sporazuma koja je potpisao ovaj što je 2002. godine dobio otpremninu, samo da ne radi više u državnoj službi, Šutanovac, pa ga Tadić postavi za ministra odbrane. Nema razlike između EU i NATO pakta. Ko to priča da postoji neka razlika? Nema razlike. Ne znam odakle vama pada na pamet ideja da u toj politici EU nema alternativu, toliko daleko da odete. Moram da vam objasnim jednu stvar, gospodine Obradoviću, u junu mesecu 1999. godine, postojao je plan Ahtisari – Černomirdin. SRS je bila protiv tog plana. Sve stranke su bile za taj plan, one koje su bile u vlasti i one koje su u opoziciji i one koje čak nisu bile ni u Skupštini. Na bazi tog plana doneta je Rezolucija 1244. Donošenjem Rezolucije 1244 u stvari se ostvarilo ono u najboljoj veri, povodom čega su se partneri dogovorili. Da partneri nisu imali garanciju da će to da se poštuje onako kako je napisano, niko ne bi potpisao taj plan. Isto kao i Dejtonski sporazum. U dobroj veri da to što je napisano važi, ugovorne strane su priznale i potpisale. Šta se dešava kada posle nekoliko godina jača ugovorna strana kaže – to mene više ne interesuje? Onda svaki razuman čovek izvlači zaključak da tom partneru ne sme više da veruje, jer da ga je taj partner jedan put prevario, drugi put prevario, treći put prevario i uvek te vara i to je taj odnos sa EU. Dobrosusedski odnosi i sada filozofsko pitanje – da li je zvezdica ili pahuljica?
Gospodine Obradoviću, sećate se, 2006. godine je moralo da bude UNMIK-Kosovo. Ukoliko dođu presvučeni teroristi kao poslanici njihove nezavisne ili one, srpska delegacija napušta skup. Da li je tako bilo, gospodine Obradoviću? Sve skupove smo napuštali u inostranstvu. Nismo hteli da sedimo u sali gde oni dolaze. Ako je UNMIK, u redu. Na početku nisu uvodili te teroriste u funkciji političara prelaznih institucija. Danas smo došli, u koju situaciju? Tadić kaže Tačiju – gde si pobratime? Tako je. Zbog čega? Zbog EU. Zbog čega? Predpristupnih fondova, da se zgrabi. Nemojte ljudi, država je mnogo ozbiljna stvar.
Sada da objasnimo neke stvari, kako smo u stvari došli u tu situaciju. Evo, gospodine Obradoviću, SPS, DSS i SRS su od strane Borisa Tadića 2008. godine optuženi da su antievropske stranke, pred izbore, da li se sećate, gospodine Obradoviću? Mi dobismo 128 mandata. Sećate se, Vučić je objavljivao tajne razgovore što ste imali sa Lilićem. Kako se ne sećate? Bilo u "Pravdi", kad ste vi Liliću rekli – ja sam sa Borisom to ovako. Doneću vam ja, u knjizi objavljeno, nemojte da se sekirate. Zašto bih ja nešto izmišljao? Znate da se ne bavim tim stvarima.
(Predsednik: Najbolje se vi sećate komunikacije sa gospodinom Vučićem. Držite se dnevnog reda.)
Gospođo Đukić, ja se najbolje sećam komunikacije sa vama. Samo da objasnim neke stvari, gospođo Đukić-Dejanović. Čekajte, 128 mandata, gospođo Slavice. Sada smo mi objavili, Vikiliks mi javlja, depeše iz američke ambasade, demanter kaže – Dačića sam ja obradio da mora da pređe na ovu stranu. Šta se desilo? SPS je preneo 20 mandata kod Srđana Milivojevića, pa ste onda vi formirali ovo, stranka neprijatelja Srbije, SNS, i tamo imate ovog obrazovanog, celoživotno učenje. Više nije građevinski tehničar. Znate li šta je danas rekao istražnom sudiji? Menadžer ekonomije, kako čovek napreduje. Samo je potrebno da u 58. godini života progledaš. Onda je otišla Nova Srbija jer su se ovi uplašili da ćete ih uhapsiti, ne vi, nego ovi i onda smo mi ostali na 57, DSS ostao na 20 i Srbija je postala proevropska. Nije proevropska. Neće ni posle ovih izbora da bude proevropska, nego će biti srpska. Kažem vam, 2008. godine nije dobila, koncepcija EU nema alternativu, 2012. godina ima do nogu da bude potučena.
Jeste videli šta kažu na ova istraživanja? Vaši birači više veruju EU, nego što su protiv EU, SPS, ali PUPS i SNS, i dalje je većina protiv EU, ali oni ne znaju da su i Krkobabić i Toma za EU. Oni ne komuniciraju među sobom. Birači misle nešto, a ova dvojica teraju. Njih baš briga. Ja ovo pričam da sutra ovolike oči otvaraju za koga glasaju. Ko jednom prevari, taj stalno vara. Vidite šta kaže vaš Dačić juče, on bi da se bije sa ovim šiptarima što su mu uhapsili policajce i to sad deluje prihvatljivo, ali EU nema alternativu, rekao mi Barak Obama kad sam bio na doručku.
Samo da napravimo koordinate da se zna gde je ko, kako, koliko je to važno, koliko nije važno, da čovek uludo ne baci glas, a očekujući nešto, dobije nešto drugo. Tu moramo da budemo vrlo oprezni. Moramo, ako poštujemo Ustav Republike Srbije, da iznesemo jedan opšte obavezujući stav. Republika Srbija može imati prijatelje samo u onim državama koje nisu priznale nezavisno Kosovo. Svi oni koji su priznali nezavisno Kosovo, sa njima moraju da zahlade odnose, smanje nivo.
Kad pravite sporazum sa EU, 22 države EU su priznale nezavisno Kosovo i od toga ne odstupaju. I u svim pričama, razgovorima, dogovorima uvek Tačijevo Kosovo ima primat nad Republikom Srbijom. Jel beše velika afera oko organa, pa ko će da reši, pa da li istražitelj UN, da prepustimo Euleksu i oni da jure Tačija, pa nemojte molim vas. Ali, vi razgovarate sa njima, vi dogovarate. To je taj problem. A sada ove operacije kako da se ublaži stav onih pet članova EU?
Opet se pravi greška kao što je napravljena decembra 2008. godine, iz čista mira ste pozvali Euleks i Euleks je ušao sa predsedničkim pismom decembra 2008. godine da bi posle šest meseci taj isti koji je pozvao Euleks rekao – au, pa nisu statusno neutralini, oni su pristrasni. A onda u ovoj Skupštini skoči jedan dilber pa kaže – što vaši Rusi nisu stavili veto? Kako će da stave veto kada je predsednik Srbije tražio Euleks.
Kako beše sa generalnom skupštinom? Ovde izglasasmo jednoglasno tekst rezolucije itd. 70 i nešto država, Vuk Jeremić obišao zemljinu kuglu šest puta, izlobirao, svi će nas da podrže ima 70 država koje ima da se posvađaju sa SAD u Generalnoj skupštini. Zašto? Zato što je on načelno pitanje, zalazi u međunarodno pravo itd. Pred početak Generalne skupštine SMS poruka, lepa Keti, lepom Tadiću da se promeni da ide zajednička rezolucije EU i Srbije i u jednom delu te rezolucije pregovarački proces. Gde u Rezoluciji 1244 piše o pregovorima? U Rezoluciji 1244 piše da su naši partneri za razgovore o suštinskoj autonomiji i širokoj samoupravi UN Savet bezbednosti. Kako to? Nadali se, očekivali su. Očekuješ nešto od nekoga ko ti je milion puta konkretno pokazao primerom da ne poštuje ništa što je potpisao, već samo svoj interes. I mi sad ulazimo u ova dva zakona, te bezbednost, te saradnja, te mi ćemo sada sa njima krize da definišemo itd. oni će baš nas da pitaju za krize.
Sećate se 2007. godine, radikali kada su izašli sa stavom – vi iz EU, ako smatrate da EU ne može da postoji bez Srbije kao člana, evo odmah nas primite. Donećemo sve zakone na engleskom jednim glasanjem, ali nemojte da nas mrcvarite i nemojte da nam otmete KiM. I šta se desilo oćutali i rekli – nikada vi nećete biti članovi EU, bićete šargarepa, prut, motka, pritka itd. itd. ali nikada nećete biti članovi EU, pogotovo ne sada kada ni oni sami sebi ne znaju kako da začepe rupe, jer su bušni sa svih strana, jer i Nemačka primarna emisija novca ne može da izdrži. Znate vi kako je to sa primarnom emisijom i kod njih je primarna emisija zaigrala. Odakle tolike milijarde? Samo iz štamparije. Neke njihove dobiti itd. ma pustite tu priču. Evro je odigrao svoju ulogu. Preko evra cela Evropa je platila troškove ujedinjenja istočne i zapadne Nemačke i kraj. Šest meseci je to lepo zvučalo, dve marke jedan evro, posle šest meseci ono što je bila marka sada je evro i poklopili stvari i završili posao, ali mi verujemo. Mi verujemo. U šta verujemo? Biće dobro, desiće se nešto, nećemo da radimo a pare će da nagrnu, jest đavola. To samo u Srbiji može da se veruje. Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Vreme je i da završite.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Srđan Miković

Za evropsku Srbiju
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, narodne poslanice, mi sada raspravljamo o 14 predloga zakona o potvrđivanju sporazume, memoranduma i protokola i upravo samo razmatranje ovih predloga zakona potvrđuje da iz dana u dan ugled naše države, ugled Srbije raste. Mi smo, kako vidimo iz predloženih zakona postali kandidati za izvoznika a ne za uvoznika bezbednosti. Između ostalog, EU sa nama, sa našom državom praktično potpisuje sporazum o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama.
To je velika legitimacija za nas koji smo do juče bili na onom području koje je predstavljalo bure baruta i gde se nije znalo kako će se završiti sa svim tim tenzijama koje postoje, a ovog trenutka postali smo važan, znači uvažen partner i Evropi i svetu. Ovaj, predlog zakona je samo jedan od brojnih predloga zakona koji smo razmatrali danas i činjenica je da ovog trenutka imamo preda nama čitav niz predloga zakona koji treba da unaprede život građana u Srbiji.
Bilo bi pretenciozno kada bih danas se detaljnije upuštao u same prednosti Zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma između Republike Srbije i banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta obrazovanja za socijalnu inkluziju, pored prisutnog ministra, ali ovde se radi o povećanju pristupa i poboljšanju uslova života u držanim domovima, o izgradnji, renoviranju, opremanju za učenike srednjih škola i studente univerziteta, kao i poboljšanju kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, kroz realizaciju programa stručnog usavršavanja i obuke za nastavnike i druge zaposlene.
U samom memorandumu o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje od 2007 do 2013. ovim predloženim zakonom potvrđuje se memorandum od izuzetnog značaja za učesnike obrazovnog procesa na svim nivoima u Republici Srbiji jer omogućava uključivanje u savremene tokove, sticanje sopstvenih iskustava, ali i uvid u iskustva drugih i pre nego što Srbija postane kandidat za članstvo u EU. Sve će to doprineti bržim evropskim integracijama, bržem harmonizovanju naših propisa sa evropskim i bržem korišćenju svih prednosti koje nam se otvaraju poboljšanjem i ubrzanjem procesa evropskih integracija.
Mi danas razgovaramo o predlozima zakona gde su nam partneri i Azrebejdžan, i Japan, i Kina, i Rusija, i EU, i Turska, i Slovačka, i međunarodne institucije, a između ostalog, ali ne kao poslednje i Evropska organizacija za nuklearna istraživanja CERN i to u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethodi članstvu u CERN. Mislim da je i to potvrda sveobuhvatnog procesa koji je nezaustavljiv u Srbiji da postanemo deo Evrope, da postanemo deo razvijenog sveta i upravo sveobuhvatnosti današnjeg raspravljanja ovde u najvišem domu u Srbiji, u parlamentu Srbije, u Narodnoj skupštini potvrđuje svih ovih 27 predloga zakona da smo praktično na korak do Evrope, odnosno da smo još danas Evropa.
U tom smislu pozivam sve vas koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona i da učinimo još jedan korak u približavanju Evropi i obezbeđivanju boljeg života građanima Srbije.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Mikoviću.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, ja ću vrlo kratko, pošto izgleda moj kompjuter ozračio gospodina Krasića, pa je pobegao, ali želim samo da dve stvari napomenem za kraj ovog izlaganja. Preko 750 zakona i drugih akata usvoje ovaj saziv, pod vašim predsedavanjem, vaših kolega i naravno, ovu su verovatno poslednji dokumenti koja ovaj saziv usvaja u ovom obliku i ovoj formi.
Nažalost, neće svi glasati za ovaj zakone i mislim da je uzalud apel, kolege Srđana Mikovića, poslanicima opozicije i gospodinu Zoranu Krasiću da glasaju za ovo, jer kome oči nisu pomogle neće ni trepavice. Ali, želim samo jednu stvar da napomenem, na kraju današnjeg dana, na kraju ovog zasedanja, hoću samo da pročitam s kim sve potpisujemo ove Ugovore sa EU, sa Evropskom federacijom, pa ponovo sa EU, pa onda, sa Vladom Republike Turske, kabinetu ministra Ukrajne, pa ponovo sa EU i veoma važan sporazum sa Evropskom organizacijom za nuklearna istraživanja CERNOM. Sada želim samo da napravim jednu paralelu. Setite se gospođo predsednica kada smo ušli u ovu salu i kada su počeli predsednički izbori, tadašnji kandidat Zorana Krasića, Tomislav Nikolić je kazao, kad ja pobedim na izborima sviraće se ovde Ruska himna, a ovo će biti jedna gubernija.
Srbija je danas republika, svira se "bože pravde", na početku svakog zasedanja i potpisuju se ugovori i sa Rusijom i sa EU i veoma sam ponosan na ono što smo zajedno uradili na svih 750 zakona i opštih akata koje smo usvojili, jer kada za jedno 50 godina neko drugi bude ušao u Biblioteku i vi, i ja i moje kolege i gospodin ministar, bićemo ponosni na svaku reč i na svaki akt koji smo ovde usvojili na svako slovo zakona koje smo izglasali, jer to će biti časno, pošteno, odgovorno, profesionalno, ali pre svega, zarad evropske perspektive naše dece. U to ime vam se zahvaljujem i želim vam srećan put u Evropu.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Izvolite, reč ima gospodin ministar Žarko Obradović.