Dame i gospodo, očigledno je da se radi o još jednom besmislenom, što ne reći suludo zaduživanju Republike Srbije od nekih milijardu i 500 miliona evra glavnice. Znači, ovde ne računamo kamate, a one bi onda dostigle ukupno zaduženje negde oko dve milijarde evra, kako je izračunao naš ekspert i poslanik Dušan Marić.
U svakom slučaju, mi smo jedina stranka koja je apsolutno protiv EU. I u ekonomskom, političkom i u svakom drugom smislu smo protiv zaduživanja posebno kod Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, jer smatramo da te dve banke, kao jedna vrsta institucije EU, podstiču korupciju u Republici Srbiji. Naši sledeći govornici će to napomenuti za razliku od drugih partija koje govore o štetnosti ovih kredita, ali ne govore ko je generator tih kredita i ko šteti finansijskom sistemu Republike Srbije, a to su EU i MMF. Oni su ti koji zadužuju ovu zemlju upravo preko Vlade Republike Srbije. To treba jasno reći. SRS se ne boji i nema bilo kakve obaveze prema EU ili MMF da to jasno i glasno kaže.
Dakle, radi se o jednom štetnom setu zakona ne samo za našu ekonomiju, nego i za naše građane, jer ove kredite će vraćati naši građani koji pune budžet preko poreza i drugih akciza i dažbina koje će se povećavati da bi se moglo vratiti ono što će se ovde usvojiti, nažalost, glasovima vladajuće većine. Pre svega, smatramo da je to štetno jer radi se o kreditima koji se daju, koji se uzimaju po lihvarskim kamatama. Mi to glasno i jasno kažemo. Videli smo, na primer, kredit od Hipo–Alpe–Adrija banke, od Unikredit banke ili od dve banke koje propadaju. To treba jasno reći, jer vi sigurno znate da je Hipo banka dobila ogromnu pomoć od austrijske države, negde oko dve milijarde evra, jer je loše poslovala, jer je bila prisutna korupcija u njenom poslovanju. Mi se sada zadužujemo, to jest vi se zadužujete kod takve jedne banke koja se duboko kompromitovala i koju je austrijska država morala da nacionalizuje, za kamatu od 7%. Marža je negde oko 6,19% i uračunava se euribor koji je već na tromesečnom nivou od 1%. Radi se o lihvarskoj kamati od 7% i to treba jasno i glasno reći. To nigde nije moguće, izgleda samo u Srbiji.
Još jedan dokaz za ovu našu tvrdnju ili za tvrdnju u ekonomskom smislu, banke iz EU koje su dominantne na našem finansijskom tržištu iskorišćavaju slabost ove vlasti, slabost partija koje se zalažu za EU i nameću najveće kamate u Evropi, je kredit sa Unikredit bankom koji ovde razmatramo u okviru ovih 13 tačaka dnevnog reda. Konkretno, Unikredit banka je banka koja je najavila otpuštanje pet hiljada zaposlenih. Zatvaranje filijala po celoj istočnoj Evropi, ali gle čuda samo u Srbiji ta banka može da daje kredite sa lihvarskom kamatom od 7%, kao što je slučaj i sa Austrijskom bankom. To je sramota. To je nedopustivo. Vlada Republike Srbije i guverner Narodne banke moraju to da spreče. Moraju jednom da stanu na put takvom bez ikakvog stida i srama ponašanju banaka iz EU koje imaju ovde monopol i koje vrši uticaj na Vladu Republike Srbije, na tzv. opozicione partije i izgleda na guvernera.
Što se tiče Predloga zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Komercijalne banke, mi kao SRS izražavamo veliku zabrinutost ne samo zbog ovog kredita, nego zbog namere MMF da ucenjuje Republiku Srbiju, Vladu Republike Srbije da bi Evropska banka za obnovu i razvoj preuzela Komercijalnu banku. To je svima nama jasno. Zato je MMF otkazao dalji aražman i dalje pregovore da bi uništili ili da bi strane banke uzele jedinu preostalu srpsku banku, a to je Komercijalna banka. Mi jasno i glasno kažemo da smo protiv toga. Smatramo da ne samo Komercijalna banka treba da ostane u vlasništvu srpske države, srpskih građana, već smatramo da treba vratiti i druge banke koje su na jedan nelegalan, ne transparentan način i štetan po ekonomske interese Srbije prešle u vlasništvo banaka iz EU koje drže 70% finansijskog tržišta u našoj zemlji.
Što se tiče ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke u vezi mosta na Savi od 160 miliona evra, mi nismo protiv infrastrukturnih objekata, nismo protiv građenja nekih objekata koji koriste svim našim građanima, ali smo protiv toga da se uzimaju krediti od evropskih banaka pod ne transparentnim uslovima, jer u ovom kreditu, u ovom zakonu koji imamo pred nama, uopšte se ne zna kakva je kamata.
To je skandalozno. Kako je to moguće? Ko će odrediti te kamate?
Sa druge strane, smatramo da je skandalozno da firme iz Slovenije, Austrije, iz EU grade mostove po Republici Srbiji, dok istovremeno naša "Mostogradnja", naš "Energoprojekt" i sve druge firme, koje su se proslavile kao ugledne građevinske firme po celom svetu, iz Srbije, ne mogu da dobiju taj posao.
Treba glasno i jasno reći da je to posledica ponovo štetnih uslova koji se nameću i u ovim kreditima od strane Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, kao i Nemačke razvojne banke.
Te banke koje su pomenute u podzakonskom aktu, koji faktički stavlja Zakon o javnim nabavkama ad akta, u stvari podstiču korupciju u Republici Srbiji, podstiču nezaposlenost, podstiču pad građevinske industrije o kojem je govorio ministar Dulić. Verovatno ima dobru nameru i želi da se to podstakne, ali jednostavno to nije moguće pri ovakvom odnosu snaga gde je Evropska investiciona banka, Evropska unija, Nemačka razvojna banka faktički jača od Vlade Republike Srbije, a kamoli od naših preduzeća. U tom smislu imamo apsurdnu situaciju da pada zaposlenost u građevinskoj industriji, a da firme iz Austrije, Slovenije, Nemačke, Italije i Španije grade mostove kod Beške, na Savi i Žeželjev most u Beogradu. Do toga nas je dovela pogubna politička i ekonomska politika, da EU nema alternativu u političkom i svakom drugom smislu.
Utom smislu mi posmatramo i glasaćemo protiv ovog zakona u vezi Mosta na Adi, jer smatramo da je taj most trebala da gradi ili "Mostogradnja" ili "Energoprojekt" ili bilo koja druga srpska građevinska firma koja je sposobna i smatramo da je često i sposobnija od firmi iz Austrije, Nemačke, Španije i drugih zemalja EU.
Uostalom, pogledajte koliko su posla dobili naši građevinari u Sočiju, u Moskvi i na tržištu Ruske Federacije zato što su imali normalne, fer uslove, kojenemaju u svojoj domovini. To je sramota i to je apsurd do kojeg nas je dovela takozvana racionalna politika da EU nema alternativu. Naravno da ima, naravno da Srbija treba da se oslanja na svoje firme, na svoje snage i naravno na naše jedine iskrene prijatelje, a to su prijatelji u Ruskoj Federaciji.
Takođe, što se tiče drugih zakona, oni takođe dovode do besmislenog zaduživanja, do zaduživanja koje je odavno prešlo takozvanu crvenu liniju od 45% bruto domaćeg proizvoda. To je svima jasno. To ne govorimo mi samo iz Srpske radikalne stranke, nego govore i nezavisni ekonomisti poput Mlađana Kovačevića i drugih, jer jednostavno, vi sigurno to znate i to zna i premijer da je BDP jednostavno nije realan i da je prenaduvan, jer se izračunava u tekućim cenama i faktički imate jednu vrstu precenjene valute, a u to se nije uračunalo i jedan rast cena koji je mnogo veći nego odnos između dolara i dinara ili između evra i dinara preko kojega se izračuna BDP.
U tom smislu smatramo da je spoljni dug Republike Srbije i javni i pravni i ukupni, mnogo veći od 45% i da se približava onom evropskom standardu, takozvanom evropskom standardu od 80% od javnog duga. U tom smislu ne treba biti puno pametan da se predvidi šta će se dešavati u budućnosti ako se usvoje ovako štetni zakoni koji zadužuju Republiku Srbiju koja već ima spoljni dug od 24 milijarde evra jer, priznaćete, ako Republika Srbija nema hrabrost da i guverner i vlada uvedu jednu vrstu ekonomskog programa, kao što je bio na Islandu gde su se
zabranili krediti indeksirani u stranoj valuti, onda je jasno da će doći do suverenizacije duga ili do preuzimanja privatnog duga od strane Republike Srbije, koji je sada već 24 milijarde evra.
Šta to konkretno znači? Znači da će Republika Srbija doživeti sudbinu Mađarske, koja ima spoljni dug, pri sličnom broju stanovnika kao Republika Srbija, od 185 milijardi dolara. To je budućnost, to je evropska budućnost koja čeka Republiku Srbiju i koja će dovesti do onakvih događaja kao što se dešavaju u Rumuniji, gde su neverovatni socijalni nemiri upravo zbog zahteva Evropske unije i MMF da se uskrate davanja za zdravstvo i za socijalu.
Ne želim ovde da vas podsećam šta se dešava u Grčkoj, gde je dug negde oko 500 milijardi dolara, ali to je potpuno jasno i potpuno predvidivo. U tom smislu, smatramo da podaci pokazuju da jednostavno ovakvo zaduživanje je štetno jer, kao što sigurno znate, iznos otplate spoljnog duga 2002. godine je bio 218 miliona evra, 2011. godine je bio 4,7 milijardi evra ili 12% BDP. To je katastrofa. Dakle, ako to prenesemo na konkretne podatke, na konkretnu situaciju, to znači da naši građani, naša preduzeća i svi oni koji žive u Republici Srbiji rade da bi očuvali socijalni mir u Austriji, u Italiji i u svim onim zemljama odakle dolaze ove banke kod kojih se zadužujemo pod ovako lihvarskim uslovima od 7%. To je činjenica i to je ono do čega je dovela politika da EU nema alternativu.
Takođe, nejasno je, ako već govorimo o iznosu spoljnog duga u koji će ući ovih milijardu i po ili dve milijarde, kao što kaže gospodin Marić, šta je sa dugovima "US Still". Premijer Cvetković nam nije objasnio da li oni postoje, ako postoje, da li ih je preuzeo američki investitor koji je pobegao iz Republike Srbije ili će to plaćati građani Republike Srbije. Zašto se ne uračunava u dug i dug prema MMF od preko jedne milijarde dolara? Zašto se ne uračunaju svi dugovi lokalnih zajednica? Nije valjda da su lokalne zajednice nešto odvojene od Republike Srbije? Dakle, potpuno je nejasno u kom obimu iznosi taj procenat između spoljnog duga i BDP. Tvrdimo da je on mnogo veći od 45% i ponavljamo da se on približava sramnom evropskom procentu od 80% od BDP.
Takođe, što se tiče konkretnih zakona koje danas razmatramo, ponovo smatramo da je najgori kredit svakako ovaj od "Unicredit banke" koja, kao što smo rekli, otpušta oko 5.000 radnika po istočnoj Evropi, ali ovde očigledno ima najbolje uslove za poslovanje jer se radi o kreditu koji ima maržu od 6,49% i euribor na tromesečnom nivou od 1%. Ko bi to normalan prihvatio u ekonomskom smislu? Samo vlast koja izvršava naloge stranih banaka i EU. To je jasno kada se pogledaju ovakvi podaci i kada se pogleda i naknada za odobrenje kredita koji će plaćati u iznosu od 25.000 građani Republike Srbije.
Takođe, što se tiče kredita "Hypo Alphe Adria bank", ponavljamo, ta banka je nacionalizovana od strane EU i jednostavno nije jasno kako je moguće da i Vlada Republike Srbije uputila u proceduru kredit koji ima maržu od 6% i euribor od 0,5%. Dakle, radi se ponovo o lihvarskom kreditu i ponovo se radi o spašavanju austrijskih banaka od strane Republike Srbije i građana Republike Srbije, što pokazuje jednu vrstu podređenosti ove vlasti u odnosu na EU.
Što se tiče Mosta na Adi, u članu 3. se kaže da se Republika Srbija odriče bilo kakvog prigovora u odnosu na zajmodavca. Šta to znači? To znači da će se vrlo lako ili vrlo verovatno ponoviti ona situacija kao kod Mosta na Beški. Šta se desilo tamo? Austrijska firma je prvo govorila 40 i nešto miliona evra vrednost radova, a sada traži 100 miliona evra. To su vaši prijatelji iz EU. To je ustvari korupcija i to je jedna vrsta lopovluka od strane EU, jer tražiti tako nešto nakon izvođenja radova je sramno.
Vlada Republike Srbije treba da pokaže jednu vrstu dostojanstva i nacionalne odgovornosti da bi sprečila takve ucenjivačke zahteve od strane austrijskih banaka.
Takođe, taj zakon je više nego loše napisan i u pravnom smislu. Ne znam ko je pisao te zakone, koje Ministarstvo, da li je to Evropska kancelarija Vlade Republike Srbije, ali ovde vidimo jedan apsurd i to će vam reći svaki pravni koji je pročitao bilo koju knjigu o EU, da se ovde pominje u članu 6. i u članu 10. evropska zajednica i sud pravde evropske zajednice. Odgovorno vam kažem, iako sam pripadnik partije koja je potpuno protiv EU, da tako nešto ne postoji.
Postoji Sud pravde EU, postoji EU posle Lisabonskog ugovora, ali Evropska zajednica jednostavno ne postoji i svako ko je napisao takav zakon bi pao na ispitu iz prava EU.
Dakle, to je sramota i to pokazuje dve činjenice da se radi o tipskim zakonima, o tipskim ugovorima, o prepisivanju i jednoj vrsti neusaglašenosti u Vladi Republike Srbije ili neznanju, neprofesionalnosti, kako god hoćete, ali to je sramota za vas. To je sramota za pravnika ili bilo kojeg činovnika koji je pisao ove zakone, jer jednostavno ne zna da više ne postoji Evropska zajednica, već EU od 2009. godine. I to pokazuje koliko je neozbiljno tzv. usvajanje evropskog zakonodavstva i da je to opet jedna vrsta obmane građana Republike Srbije, ne samo da nećemo živeti bolje, nego jednostavno, ni u pravnom smislu to nije ispravno.
Takođe, što se tiče zakona Evropske banke za obnovu i razvoj koji se daje EPS-u u iznosu od 45 miliona, ovde vidimo deo "C" gde se navodi da će se davati podrška konsultantima. Kakvim konsultantima? Odakle su ti konsultanti? Iz EU, iz Srbije? Nažalost, iskustvo nam pokazuje da se radi o konsultantima iz EU, koji će se plaćati iz kredita koji će otplaćivati Republika Srbija, i to je suština kredita koji danas razmatramo i koji smo razmatrali ovih nekoliko zadnjih godina.
Takođe, konsultantske usluge koje će se davati tim anonimnim konsultantima, za koje mi osnovano sumnjamo da dolaze iz EU, moraju biti u minimalnom iznosu od 10% od jedne tranše kredita. Jedna tranša kredita po ovom zakonu iznosi 100.000 evra, znači za svaku tranšu kredita će ići 10.000 evra tzv. konsultantima ili konsultantima koje će odrediti Evropska banka za obnovu i razvoj i koji će biti naravno iz EU.
Naravno, tu je i marža, tu je i euribor i naravno dolazimo i do kredita koje Evropska investiciona banka daje malim i srednjim preduzećima. Ovde vidimo da nema ponovo kamate, ponovo se ne zna da li je fiksna ili varijabilna kamata, ponovo se ne zna ko će biti posrednik, a mi kažemo taj posrednik će biti Evropske banke iz EU koje drže 70% finansijskog tržišta i oni će zarađivati na ovim kreditima. I to je jasno, zarađivaće evropske banke, evropski konsultanti i to je zaduživanje pod maskom besmislene dogme da EU nema alternativu.
Naravno, to je više nego štetno i to pokazuje i član 1. gde se navode posrednici za isplatu, za član 3. varijabilna ili fiksna kamata i član 9, koji navodi nekakve fantomske, ostale troškove plaćanja. Naravno, u tom kreditu ili okvirnom kreditu, ne znam kako da ga nazovem, ni u pravnom ni u ekonomskom smislu, na kraju imate formulare koji će određivati zahteve Republike Srbije za fiksnu ili varijabilnu kamatu, dokle, ne zna se. Dakle, zadužujemo se za 250 miliona evra, a ne zna se kakva je kamata. To je sramota. To je i u ekonomskom i u pravnom smislu sramota.
Dakle, naš stav prema ovim kreditima je argumentovan, konstruktivan. Mi smo protiv njih. Smatramo da su oni uzeti pod jednom vrstom pritiska Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, MMF-a koji pokušava da otkupi i preuzme zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj našu jedinu i zadnju srpsku banku Komercijalnu banku i mi ćemo u danu za glasanje biti protiv toga, jer smatramo da dalje zaduživanje, posebno zaduživanje pod ovakvim uslovima i u ovako teškoj ekonomskoj situaciji je štetno za Republiku Srbiju i njene građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Velimiru Iliću.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, sve smo mogli očekivati, ali na jednoj od zadnjih sednica Skupštine Republike Srbije da se dogodi ovakva situacija nismo mogli očekivati i ovo je izneverilo i nas koji smo iz opozicije očekivali da će ipak ova Vlada ući u izbore znatno mirnije, ali kao što vidite i sami na današnjoj sednici, imamo dnevni red koji zadužuje državu Srbiju za milijardu 350 miliona evra.
Danas treba da legalizujemo mnoge poslove koji su početi, nezavršeni, koji su rizični, sumnjivi, koji nemaju nikakvu zakonsku dokumentaciju, koji nekim kreditima koji su traženi, evo, kada pogledate spisak banaka od kojih su dobijeni, ne postoji jedna banka značajnija da nije uzet kredit. Sve banke su tu na gomili, a neko to sve treba da plati. Čovek kad posmatra Srbiju koja je prezadužena u ovom momentu i koja ne može nikako da iservisira kredite koji su do sada uzeti u mandatu ove Vlade, jer ova Vlada je zadužila preko šest milijardi i 200 miliona evra državu Srbiju, mi danas u jednom danu, u jedinstvenoj raspravi, sa veoma šturom dokumentacijom bez ikakvih dokumenata treba da zadužimo Srbiju sa milijardu 350 miliona evra. To neko mora da plati.
Naravno, čuli smo u prethodnim diskusijama da ovde silne pare odlaze za neke konsultante, za neke ljude sumnjive. To su stotine miliona, da mi uopšte nemamo mehanizam kontrole. Ko su ti ljudi, šta rade, pod kojim uslovima, kako?
Mi iz jednog papira koji ima jednu stranicu i sa deset rečenica zadužujemo državu stotine miliona evra. Znam ja, vladajućoj koaliciji gori pod nogama i ona želi da započne neke radove mesec dana, dva meseca i da se tu potroše silne pare koje će se mahom trošiti za izbornu kampanju, ali mi to sve treba ovde danas, odnos vi iz vladajuće većine da blagoslovite i da kažete da je to sve ispravno i da je to sve u redu.
Gde ste čekali četiri godine mandata? Vi hoćete da nakucate onaj zadnji sat mandata, da sad počnete autoput, našli Azerbejdžan, našli neku cifru i kažete – napravićete autoput od Ljiga do Čačka. Napravićete autoput za 300 miliona evra, a jedan most na Savi košta po današnjim računima negde ispod 500 miliona evra. Znate li vi koliko ima na Rudniku nadvožnjaka, tunela i ostalo? Kako mislite to da izgradite i na koji način? Gde vam je dokumentacija, gde su argumenti? Gde je bio tender? Kako ste odredili cene? Bitno je da vi zadužite državu i nekim firmama ćete dati sredstva da se vidi da se tobože nešto radi.
Ovo sa "Galenikom", ovo je smešno. Bez ikakve papirologije, bez ičega, 70 miliona evra. Vi sada na kraju mandata, kao Deda mraz, 10 miliona evra dajete za "JAT", rupe bez dna, pet miliona evra za neki avion da se popravi u "JAT tehnici", 35 miliona evra ćete dati, Dulić pravi nešto tamo Vojvode Stepe kasarna, neke vaše firme rade neke stanove. Dajemo i tamo nekih 35 miliona evra.
Prema tome, 28 miliona evra dajete, samo ne znate ni vi kome dajete, niti vas to interesuje. Vidim da danas niste ni prisutni, to čitate. Vi ćete za to dići ruku i sve blagosloviti.
Za Most na Adi dajete 160 miliona evra, nek se nađe Đilasu, trebaće čoveku, možda. Šta je to 160 miliona evra? Zamislite jedan most koji je na tenderu bio oko 100 miliona evra. Da li je vama jasno jedno – da cela obilaznica, prsten oko Beograda, čiji je projekat urađen, sa dva mosta na Dunavu, kod Vinče i ovaj Kinenski most o kome se priča ukupno košta 500 miliona evra po projektnoj dokumentaciji? A vi za ovaj mostić na Adi tolike pare dadoste, koliko košta cela obilaznica, prsten oko Beograda, sa dva mosta na Dunavu.
Da li neko ima normalan u toj državi, u toj vladi, u gradu Beogradu, pa da zovu neke ljude i da pitaju – o čemu se ovde radi? Vi vidite i sami kako se gradonačelnik ponaša, njega uopšte ne interesuju državne institucije, kakva državna revizorna komisija. Ona mu je nešto napisala, a njega to uopšte ne interesuje. On kaže – ja radim po svome i to me uopšte ne interesuje šta oni pišu.
Vi ćutite i glasate. Svi vi što budete glasali, odgovorni ste za ove pare. Odgovorni ste.
Da li je neko podneo izveštaj o Mostu na Adi i šta se tu zapravo dogodilo? Nedavno sam, prolazeći, kada je pao onaj sneg od tridesetak santimetara, video zabranu da se penje na most autom. Stajao je znak – ne može. Kako vi mislite to da uradite i šta vi to pravite i čemu će to da služi?
Prema tome, ova zaduženja o kojima se sada radi i koje ćete vi izglasati, jer vi imate 126, i to neće biti sporno, to će Srbiju u crno zaviti. Neko će ovo morati da otplati. Gospodo, ove će se pare potrošiti i to će biti jedna kampanja. Sada, u martu – aprilu će krenuti neki radovi, neke mašine, počeće nešto da kopaju, pet-šest kamiona će voziti.
Jednom ste otvorili most Beograd-Čačak. Otvarali ste ga dva puta. Šta je sada problem? Sada ga otvarate i treći put.
Znam da je kampanja i znam da vama treba para, ali ovo stvarno nema smisla. Ne zna se ni koja je kamata, ni pod kojim uslovima, ni ko je dao, ništa se ne zna. Pare će se ubaciti, pare će potrošiti i od toga neće biti ništa.
Molim vas lepo, kako ste to stupili u kontakt sa Azerbejdžanom? Ko je odredio parametre? Koliko to košta? Kako da se napravi? Gde je bio tender? Gde je dokumentacija? Da li je prošlo to ovde u parlamentu, da mi o tome raspravljamo?
Sećam se kada smo ovde radili koncesiju, u sitna crevca ste tražili svaku stranicu, svaku reč da se prikaže na internetu, da se vidi i da se razmotri. Tražili ste sve podatke i niste od toga hteli da odustanete. Danas vas ne interesuje ni jedan podatak.
Pravite blanko auto-put i to će da košta, kao što pokušavate da gradite i metro. Potpisali ste i tu neki ugovor, a niko ne zna pošto, gde i kako.
Ne mogu da shvatim da vi u Vladi budete toliko neozbiljni i vi, gospodo iz vladajuće koalicije, da to sve izglasate. Sutra će neko doći i pitaće vas – šta ste to radili? Kako ste trošili ova sredstva? Na koji način ste podizali kredite? Ko vam ih je odobrio? Ko su ovi konsultanti? Koliko je uzeo dečko koji je podigao užad za most na Savi? Koliko je naplatio proviziju i odakle?
Molim vas, ponavljam, ceo prsten obilaznice oko Beograda po idejnom projektu koji je urađen, koštao je sa dva mosta na Dunavu, 500 miliona evra. Vama će most na Savi izaći preko 500 miliona evra. To je rupa bez dna. Pazite, on je sadržao dva mosta na Dunavu.
Ne mogu da razumem da se vi ovde pojavite toliko neozbiljno i da radite, da gradite, da podižete kredite i da to sve stavljate na teret građana Srbije i da nemate nijedno objašnjenje za ovo što radite.
Dajete milijardu u jednom danu, u jednom prepodnevu, u objedinjenoj raspravi. Vi u jednoj raspravi zadužujete Srbiju za 1.350.000.000 evra, a mislim da jedan normalan čovek ne može da shvati.
O ovome smo trebali danima da raspravljamo, da vidimo, da pogledamo dokumentaciju, da ispitamo. Štaviše, ovde se predlagalo da za taj most na Savi se napravi neki anketni odbor u ovom parlamentu i da pogledamo šta se to tamo događa.
Ovde dajemo odmah blanko 160 miliona. Duliću dajemo 35 miliona evra za naselje Stepa Stepanović. Kome pravimo stanove? Gde su tu i ko kupuje, kako, kod kojih banaka se ljudi zadužuju? Došli ste na kraju mandata, na kraju građevinske sezone, u sred zime kada je u zemlji vanredno stanje, kada ne može da se preživi, a kamo li da se gradi, a vi tolika sredstva hoćete da uložite, da date nekim vašim firmama. Ko su vam izvođači? Vaša preduzeća.
Molim vas, nemojte da zaboravite Homenovog tatu, on je vrlo važan faktor u građevinarstvu Srbiju. Nemojte zaboraviti porodicu Trivan, oni su izuzetno važni u građevinarstvu. Kakav "Energoprojekt", kakav "Ratko Mitrović", kakav "Planum", kakav "Rad", kakav "Komgrap", "Pim", to pogasite, šta će vam to? Imamo mi sve, među nama. Vi tu lepo skupite ovo vaše, podelite im ove pare sada pred izbore, dajte im, a posle neka vam je Bog u pomoć, šta će oni uraditi i kako će uraditi.
Ovaj most na Savi ste počeli da pravite kao grlom u jagode, sa nekih 100 miliona evra gurate jednu po jednu kreditnu liniju. Sada ste napucali, mislim negde na 450 – 460 miliona evra i gurate dalje.
Prema tome, stvarno vas upozoravam da pazite šta radite. Ovo nema smisla. Ovo je prešlo sve granice pristojnosti. Izaći na jednoj sednici koja je poslednja pred izbore, koji se za neki dan raspisuju sa zaduženjem Srbije koja je i onako došla do crvene crte, sa 1.350.000.000 zaduženja, to je neozbiljno i za Vladu i za vladajuću većinu i zadužiti državu i potpuno uništiti generacije koje dolaze.
Šta će da rade sledeće vlade? Kako da otplaćuju? Kako da završe ove poslove? Jednostavno, vi o tome ne razmišljate. Razmišljate da trajete do 6. maja, a šta će posle biti – ne znamo. Vama je bitno da napucate do zadnjeg dana mandat. Svaki dan je za vas važan. Zašto? Vaše firme rade, sredstva se prebacuju.
Nemojte ovde da vam čitam spisak koliko ko ima firmi. Nemojte sada da vam ovde iznosim ko je sve povezan sa kime i koliko firmi radi, i kako se to sve odvija, i ko su vam konsultanti, i odakle su konsultanti, i ko urgira za ove kredite, i koje provizije uzima što vam obezbeđuje kredite itd.
Nama se sa vama crno piše, mada su se dani odbrojali, počinje da se broji ono sitno kako se kaže, ali za nas će biti teško.
Baš me je čudilo da danas, u toku prepodneva, vi bez imalo stida, bez imalo srama, dođete u parlament i donesete jednu stranicu koja je teška 1.350.000.000 evra, koje će građani Srbije morati da plate. Vi ćete dići ručicu, pritisnuti dugmence, izglasati i sve ovo ozvaničiti. Ovo će vama biti dobro za kampanju, imaćete tu rezervi koliko hoćete. Ne pitajte za cenu, samo da vam se glas da.
Kud ćete dalje? Kud će Srbija? Slušajte, ja ne znam stvarno da li vi o tome razmišljate, ali neko će o tome sigurno razmišljati. Našli ste Vladu i Francuske i Japana, i jednu i drugu banku, Azerbejdžan, iskopali ste sve što postoji banaka, nema ništa. Pazite, pogledajte, sve ste ih pronašli i svima uzeli po malo i veli - hajde gurajmo na gomilu, da to završimo i uradimo kako valja. A koliko će ovih uloženih para zaposliti novih ljudi? Koliko će povećati izvoz? Koliko će biti punjenje budžeta iz ovih svih kreditnih linija? Nema od toga ništa. Ovo sve ide u jedno veliko preduzeće, vaše preduzeće. Tu će se neki naši prijatelji još više obogatiti.
Kako vas nije sramota da ovaj most na Adi više stavljate na dnevni red? Kako vas nije sramota ako je ukupan kredit bio, razgovaralo se o projektu od 100 miliona evra, da sad odjednom dižete neki kredit od 160 miliona evra i gurate tamo na gomilu? Pokupili ste jednu ekipu koja ne misli dobro Srbiji. Pokupili ste neke ljude koji imaju ime i prezime. Došli su tamo na taj most i oni vode glavnu politiku. Neki od njih idu i sa dva štapa, ne mogu da izađu, a vi ste ih aktivirali, oni senilni, ne znam šta im možete. Tako ste forsirali, gospodo, Lala Sekulića koji vas je zadužio, ocrnio, proizvodio lekove, snabdevao sve bolnice, Klinički centar, a sad je dobio amneziju mozga i sve zaboravio. Sad se brčka lepo na bazenu u svom hotelu i meditira. Šta god ga pitate, on ima amneziju i ne može ništa da se seti. E, vi ste mu tako nagurali lopatama para i evo gde nas je doveo i upropastio jednu opštinu lepu Ivanjicu, dali ste mu da bude gradonačelnik. Jedan ministar je odlazio kod njega, obećao mu i dao mu odrešene ruke. Evo, gde smo došli. I ovome ste na Adi ovde dali odrešene ruke. On radi šta hoće. Revizor ga ne interesuje, državne institucije ga ne interesuju, a vi ovde glasate i dižete ruku i to sve verifikujete šta se tamo događa.
Prema tome, ovo je jedna teška situacija za Srbiju i smatram, gospodo iz vladajuće koalicije, da ne bi smeli nikako ovo da izglasate i prihvatite u poslednjoj sednici ovog saziva Skupštine Srbije. Ne bi smeli da stavite omču oko vrata srpskom narodu i budućim vladama na sednici koja je poslednja pred raspisivanje izbora i da Srbiju ovoliko zadužite i da ostavite jedan izuzetno veliki dug, da neko sutra neće znati šta će sa sobom, a vi ćete dati "befel" na sve ove malverzacije koje su ovde predviđene i koje su se pojavile.
Ne možete da potrošite ruski kredit koji smo dobili zato što ne date projekte da radi državni institut CIP, nego dali ste Rosiću, vašem članu, koji ima dva, tri zaposlena i koji sve projektuju za Železnicu. On to ne može da projektuje, sve su podloge u CIP. Samo nek je vaš iz okruženja, od nekih stranačkih funkcionera i onda guraj, ljuljaj, ali Srbiji se dobro ne piše. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč predsednici poslaničke grupe ZES, narodnoj poslanici Nadi Kolundžija, na osnovu člana 90. i člana 87. obaveštavam vas da pauza od jednog sata, koju svakog dana imamo, danas smo je već imali od 11.00 do 12.00 časova, te se preostali deo radnog dana nastavlja, a radićemo i posle 18.00 časova, ukoliko to bude zahtevao tempo rasprave.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo pred sobom ratifikaciju finansijskih aranžmana i ono što je možda važno napomenuti, pre svega zbog građana Srbije i zbog nekih pokušaja ovde da predstave kako Skupština Srbije koristi zadnji čas kako bi na zadnjoj sednici, na nekakav čudan način zadužila Srbiju za pare koje se sada pojavljuju kao zaduženje. Istine radi, radi se o tome da su svi ovi aranžmani, da je Vlada potpisala ove aranžmane, neke 2010. godine, najveći broj 2011. godine, da većina ovih aranžmana zapravo predstavlja garancije Vlade Republike Srbije, a da su zajmoprimci ili društvena preduzeća ili grad ili druga pravna lica, da nije Republika Srbija ta koja se zadužuje svim ovim sredstvima. Ono što je takođe važno napomenuti, sva ova sredstva su prikazana u budžetu Republike Srbije za 2012. godinu. Dakle, ne radi se o nekakvim novim parama koje se sada ne vide u budžetu, a ovim ratifikacijama će se pojaviti kao nekakvi novi manjkovi.
Ono što je takođe, po meni, važno, naravno, potpuno je razumljivo da treba biti obazriv kada je zaduživanje u pitanju i mislim da je pitanje odgovornosti svakoga ko posegne za pozajmicom da dobro razmisli pre svega za šta uzima tu pozajmicu i da li ta pozajmica dugoročno građanima donosi dobrobit. U tom smislu, uvek bih bila protiv toga da se zadužujemo za potrošnju i zato je važno posebno napomenuti za šta su ovi krediti i ovi finansijski aranžmani, zato što oni nisu namenjeni potrošnji, namenjeni su, pre svega, infrastrukturnim projektima i mislim da nema nikakve sumnje, da je potpuno besmisleno optuživati stranke koje će glasati za ove finansijske aranžmane, da to rade zbog izbora koji će se desiti za dva, tri meseca, jer uzimaju pare kako bi pokazale kako one tobože nešto rade. To je prosto nemoguće. Za dva, tri meseca ništa se neće desiti osim pripreme dokumentacije za sve ove projekte. Većina, neki su projekti već u fazi realizacije, kao što je most na Adi i aranžman koji se sada pravi vezano za izgradnju infrastrukture za taj most će biti nešto što će se nastaviti da se radi.
Mislim da je previše politikantski tvrditi kako ovi aranžmani imaju veze sa izborima koji će se desiti za dva meseca. Oni ne mogu da se vide uopšte, što se građana tiče, oni će se videti u narednim ne samo godinama, već u narednim decenijama, zato što će omogućiti građanima da dobiju neke vrlo važne infrastrukturne projekte.
Samo ću na kratko, zbog građana, da kažem za šta su namenjena ova finansijska sredstva, opet ponavljajući da su ovi ugovori potpisani u toku protekle godine i da se apsolutno ne radi o nekakvom pokušaju da se na brzinu u zadnji čas nešto provuče kroz Narodnu skupštinu. Većina ovih ugovora je u Narodnoj skupštini i čeka na ratifikaciju.
Dakle, jedan od ovih aranžmana namenjen je za projekat izgradnje postrojenja za odsumporavanje za Termoelektranu "Nikola Tesla" on se finansira kreditima japanske agencije za međunarodnu saradnju. Dakle, strategijom ekološkom i zakonima koje smo mi doneli predviđeno je smanjenje zagađenosti vazduha zbog rada elektrana i ovo su sredstva koja su namenjena kako bi elektrana "Nikola Tesla" unapređena bila u tehnološkom smislu, kako bi smanjila zagađenje.
Dakle, jedan drugi aranžman vezan je, to sam već pominjala za završetak mosta na Adi i mislim da građani Beograda najbolje znaju koliko im taj most znači i da svako onaj ko pokušava da obesmisli ili da predstavi taj most kao loš projekat, zapravo ima najveće neprijatelje u građanima Beograda, koji ne samo da su zadovoljni što je Beograd posle 40 godina dobio neki most, već su zadovoljni i zbog toga što će on omogućiti da Beograd, kao grad funkcioniše mnogo jednostavnije, pre svega imajući na umu građane.
Ono što je takođe jedan od ovih aranžmana jeste, o tome je bilo reči i mislim da to ne treba ponavljati, to je aranžman za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović". Mi znamo koliko Beograd ima potrebe za stanovima, odnosno koliko građana u Beogradu ima nerešeno stambeno pitanje. Znamo da u vreme finansijske krize, u vreme kada je ekonomska kriza ovako snažna, kao što je sada, teško da oni građani kojima su stanovi najpotrebniji mogu sami da se izbore sa okolnostima i da obezbede sebi kredite kojima će doći do svog stambenog prostora i mislim da je odgovornost države da pokaže razumevanje i za takve građana sa jedne strane.
Sa druge strane, naravno, ovaj projekat ima i drugu vrstu efekta a to je podsticaj domaćoj građevinskoj operativi. Svi smo hiljadu puta i čuli i sami ponavljali da je građevinska operativa u krizi i da ukoliko država ne pomogne da ovu krizu prebrodi, da preti opasnost da se čitav taj sektor u potpunosti uruši i da hiljade ljudi ostane bez posla, bez ikakve šanse da se kasnije zaposle, jer je teško zamisliti da, ukoliko se ceo sistem sruši možemo očekivati u nekom kraćem roku da se podignu nekakve nove građevinske firme.
Jedan od ovih finansijskih aranžmana jeste i projekat koji unapređuje obrazovanje i stručnu obuku. Dakle, formiranje centara izvrsnosti u prioritetnim i istraživačkim oblastima, izgradnja bio-medicinskog istraživačkog centra u Beogradu, izgradnja i opremanje poljoprivrednog bio-tehničkog centra u Novom Sadu, izgradnja centra za nano nauke i nove materijale u Beogradu, formiranje naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnja stanova za iznajmljivanje za mlade istraživače u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu i finansiranje i tehnička podrška.
Dakle, ovo je takođe, po meni, jedan od važnih dokaza da su svi ovi finansijski aranžmani imali razvojnu komponentu, pre svega, na umu da ništa nije trenutna potrošnja, da je sve ono što je predviđeno ovim aranžmanima zapravo potreba da se izgrade osnove za popravljanje infrastrukture u zemlji.
Dakle, jedan od ovih finansijskih aranžmana je takođe aranžman za projekte finansiranja malih i srednjih preduzeća. Opet, svi oni koji smatraju da srpska privreda može da se razvija, pre svega razvijanjem sektora malih i srednjih preduzeća znaju da u ovim vremenima i nakon svega onoga kroz šta je Srbija prošla i kako joj se ekonomija raspadala 90-ih, a onda 2000. kroz proces privatizacije menjala svoju strukturu, izgubivši prethodno sva tržišta, ne stvarajući mogućnost u tako kratkom periodu da stvori neka nova tržišta. Dakle, pokazuje se da li Vlada ima odgovornost ili nema odgovornost upravo mereći po tome da li je spremna da pomogne ovom sektoru, pre svega omogućujući mu da opstane u ovim vremenima, ali i da napravi iskorak i da se dalje razvija, zapravo stvara pretpostavku za ono što jeste bazična ekonomija Srbija, a to jesu upravo mala i srednja preduzeća.
Napomenuću još jedan od ovih finansijskih aranžmana. On se odnosi na izgradnju Koridora 11, dakle na izgradnju puta Ljig-Boljkovci. Radi se o izgradnji 40 kilometara puta i mislim da sada opet svi oni koji smatraju da je ovo nepotrebno zapravo imaju problem sa građanima koji žive u tim predelima i kojima će ovaj put omogućiti da budu bolje povezani, da ta veza bude tranzitna veza kroz Srbiju i mislim da moraju njima da objasne zašto misle da ovako nešto ne treba graditi.
Dakle, ono što je za nas važno i zašta ćemo mi glasati za ove aranžmane, iako svaki put kada treba da se zadužimo, zaista treba ozbiljno da raspravljamo o tome da li su ta zaduživanja dugoročno u interesu građana Srbije. Dakle, da li im u budućnosti donosi bolje uslove za života, da li im donosi razrešenje nekih infrastrukturnih problema koje imaju decenijama i uvek, ukoliko se ta sredstva namenjena za takve projekte, mislim da bez obzira na političke razlike možemo da se saglasimo da takva vrsta zaduživanja tada ima punog smisla.
Verujem kada bi smo prevazišli, da kažem, tu potrebu da se stranački obračunavamo da bi većina ovih projekata dobila podršku svih poslanika, zato što mislim da svi poslanici misle da ove projekte treba uraditi. Možda neko misli da postoje neka druga sredstva, ali bi bilo dobro da svi saznamo koja su to sredstva.
Ali, ono što je, ponavljam ključno važno, ovde se radi o projektima za budućnost i nikakve priče o tome da su to pripreme za nekakve izborne kampanje zaista ne stoje, jer danas sredstvo koje ratifikujemo njima će raspolagati ne samo buduća vlada nego i vlade koje budu izabrane posle te vlade nakon četvorogodišnjeg mandata. Dakle, to su dugoročni projekti i oni obezbeđuju svakoj vladi da uradi infrastrukturne stvari koje su nesporno od interesa za život građana ove zemlje. Hvala.

Dvanaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković je prijavljena. Želite repliku? Izvolite.

Zahvaljujem gospođo Čomić. Naši bi rekli, ako koza laže, rog ne laže. Ako imate pred sobom dnevni red onda ćete videti da je od 13 projekata o zaduživanju ili garancijama, njih 11 iz 2012. godine, a samo 2 o Galenici, i o unapređenju objekata pravosudnih organa Republike Srbije i Evropske investicione banke nose datum jedan 27. decembar 2011. i drugi projekat nosi datum 26. decembar 2011. godine. Svi su u vrlo kratkom roku od Vlade stigli do Skupštine i svi su iz 2012. godine, a taj o mostu na Adi je potpisan kao ugovor 25. januara 2012.

Lično, apsolutno ne pristupan politički razmatranju ove teme i trudila sam se da principijelno govorim o problemima finansiranja nekih preduzeća gde se država kao osnivač ne ponaša dovoljno odgovorno, ne prihvatam da se kaže, da su to stari krediti koji su čekali, stare ratifikacije. Još jednom, garancija gde ste primarni dužnik, gde se od zajmoprimca uopšte ne traži ni tri dana da izvrši obavezu, nego direktno od vas, se ne može tretirati drugačije nego kreditom gde piše i niko nije rekao da ne piše, naprotiv piše da su u budžetu Republike Srbije obezbeđena sredstva i da će ova garancija nemati svojstvo garancije, nego kredita koji će se klasično izmirivati iz budžeta Republike Srbije. Hvala vam gospođo Čomić.

Narodna poslanica Nada Kolundžija, pravo na repliku. Izvolite.

Ja samo želim da kažem da su ovi aranžmani, bez obzira, kad je nama Vlada to uputila u skupštinsku proceduru. Većina ovih aranžmana je napravljena ranije. Dakle, samo sam to htela da napomenem. Dakle, da nisu, most na Adi je izgrađen. Dakle, ceo ovaj aranžman je samo nastavak jednog aranžmana koji je napravljen još mnogo ranije.

Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč u ovom delu sednice? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku. Sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SPS- JS, poslanička grupa LDP, poslanička grupa DSS, poslanička grupa NS, poslanička grupa SRS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju.
Prelazimo na deo sednice, gde reč dobijaju po redosledu narodni poslanici po prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom Pretresu o predlozima Zakona iz tačaka od 1. do 13. dnevnog reda.
Prvi prijavljeni narodni poslanik Milisav Petronijević, posle njega narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.