Hvala. Dnevni red koji danas imamo pred sobom je izraz krajnje nužde vlasti jer je reč o potpisanim ugovorima Vlade za koje nećete dobiti novac ako se ne ratifikuju u ovom domu ovde i jedini razlog zbog kojeg mi danas sedimo i razgovaramo o ovim zakonima i razlog zbog kojeg ste pristali da otrpite sve ono što ćemo vam argumentovano reći jeste novac i želja da opstanete zadužujući se još malo. Kad kažem još malo to u novčanom smislu nije ni malo-malo, ali u vremenskom smislu jeste zadnja prilika.
Po dnevnom redu koji ste nam danas dostavili što kredita, što garancija gde ste primarni dužnici, ova vlada će samo na ovoj sednici koštati građane Srbije, otprilike milijardu i 350 miliona evra. Sve smo valute konvertovali u evro plus minus 3% razlike u kursu, ali današnja sednica i sutrašnja možda, sutrašnji rad, ali ovih 27 tačaka, zaduženje i sporazumi, vrednosno iznose milijardu 350 miliona evra.
Ali, nisu svi jednake težine. Japanski kredit niko neće osporvati, čak i kredite kojima se ulaže u Elektroprivredu Srbije, pretpostavljam da neće osporaviti u punoj meri.
Mnogi od nas se pitaju zašto se nije našao i kredit za Agenciju za borbu protiv korupcije, za kupovinu one famozne zgrade čiji je vlasnik bila ova država, prodala je za milion i 200 hiljada evra, a kupila je, ili namerava da je kupi za Agenciju za borbu protiv korupcije u kojoj ona sada sedi u zakupu za 4,5 miliona evra i to od suvlasnika nekog ko se danas naziva supruga gospodina "Limuna" o čemu je štampa pisala.
Da li smo bili dovoljno jasni u javnosti pa se taj kredit nije našao na dnevnom redu, to ne znam, ali samo tih 4,5 miliona nema u okviru ovih milijardu i 350 miliona, ali ima mnogih kredita koji otvaraju principijelno pitanje. Mene ovde u ovom trenutku mnogo ne zanima, mada ne mogu da ne prenebegnem činjenicu da Galeniku vodi SPS, da neko drugi vodi JAT, pa o njemu ne govorimo, ali principijelno mi imamo kao država problem neuređenog odnosa prema preduzećima čiji smo osnivač. Izvinjavam se gospodi socijalistima, njima će biti najneprijatnije, ali je principijelan primer upravo – Galenika. Ona za koju mi danas treba da damo garanciju i to od 70 miliona evra za refininasiranje postojećih kratkoročnih obaveza jeste preduzeće za koje ste nam u obrazloženju rekli da je zapalo u tešku situaciju prouzrokovanu, citiram – padom prodaje lekova, ali nemogućnošću naplate potraživanja koje zajmoprimac ima prema veletrgovcima lekova, a što je ugrozilo sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.
Ali, kada vam je 2009. godine u ovom istom domu postavljeno pitanje da li je tačno da je 9. decembra zaključen ugovor između Galenike i Velefarma, po kome Galenika treba Velefarmu da proda lekove za milijardu i 100 miliona evra, da li je tačno da je ovaj ugovor zaključen dan uoči poskupljenja lekova? I da li je tačno da je rok plaćanja tih lekova 210 dana od dana isporuke?
Postavljeno vam je i pitanje 19. marta 2009. godine, blagovremeno, zašto je ovakav ugovor zaključen, znači onaj koga ga postavlja već ima dokument u ruci, samo traži potvrdu od Vlade i kaže zašto je takav ugovor zaključen i kolika je to proizvodnja lekova Galenike za milijardu i 100 miliona evra? Da li je to uopšte neki ugovor koji ima realnu osnovu u interesu siromašnih građana Srbije da se snabdevaju jeftinim lekovima ili je po sredi nešto drugo? To je bilo pitanje. Odgovor je potpisao potpredsednik, prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika, gospodin Dačić koji je rekao da je u skladu sa Zakonom o lekovima, itd, itd. Niti Ministarstvo trgovine i usluga, ni Ministarstvo zdravlja nemaju nadležnosti nad onim što je poslovna politika Galenike, niti citiram – mogu imati informacije koje se tiču ugovorenih odnosa samostalnih privrednih subjekata, odnosno oni ne znaju da li je zaključen i kakav sadržaj ugovora o prodaji lekova između A.D. Galenike i A.D. Velefarma, s obzirom da za to ne postoji pravni osnov ni obaveza proizvođača lekova i veledrogerija da navedenim ministarstvima dostavljaju zaključene ugovore.
Ako Vlada ne zna da je njen osnivač zaključio ugovor u vrednosti od milijardu i stotinu miliona evra dan uoči poskupljenja, po kojem plaćanje lekova treba da bude 210 dana dugo. Otkud pravo Vladi kao osnivaču da građanima Srbije ispostavlja račun za garanciju za tu istu "Galeniku"? Možete li da budete kao Vlada osnivač samo u trenutku kada "Galenika" ima problem i kada ima određene obaveza prema isporučiocima a niste osnivači i nemate nikakva prava kao Vlada nad "Galenikom" čiji ste osnivač u trenutku kada ona preuzima obaveze.
To me je tako podsetilo na rečenicu koju sam čule juče-prekjuče gde se jedan gradonačelnik brani, kada su ga optužili u izveštaju DRI da je napravio zakonski prekršaj i citiram ga: "I zamislite oni od nas traže da dokažemo da nismo krivi?" Pa to pravilo ste uveli u ovoj skupštini u svim postupcima, ali vam smeta kada vi kao vlast to treba da poštujete. Ovde se ravan obaveza i odgovornosti mnogo jasno vidi i ne može da se prenebregne. Imate li upravni odbor u "Galenici"? Vlada jel ima svoje predstavnike? Jel imate nadzorni odbor?
Da li su oni dužni da vam dostavljaju izveštaj o tome kuda srlja "Galenika"? Kakve komercijalne i poslovne ugovore sklapa? Ili je bitno da se u 570 javnih preduzeća nađe 11800 uglavnom, partijskih kadrova koji godišnje koštaju državu, po proračunima nekih ekonomista, 155 miliona evra? Čemu služe ti upravni odbori? Čemu služi trošenje ovog novca iz budžeta za njihove naknade ako Ministarstvo trgovine i usluga i zdravlja nije bilo obavešteno šta se u "Galenici" dešava i ako jedan ovakav odgovor dobije poslanik koji je postavio pitanje od ove Vlade, iste ove Vlade, sa kojom danas razgovaramo o ovom kreditu? To je ono što kažemo, sada pričamo priču da je partizacija države.
Ne može država da se povuče iz oblasti u kojima treba i mora da ima nadležnosti. Srbiji treba "Galenika". "Galeniku" treba sačuvati, ali ne treba dozvoliti da "Galenika" dođe na ove grane ovakvim ponašanjem za koje je neko bio još 2009. godine javno upozoren da se dešava sve i svašta.
Ne može se država izvući iz oblasti gde mora da vodi računa o bezbednosti građana, o zdravlju građana, pa u jednom delu i obezbeđivanju uslova za stanogradnju, ali i u postojanju domaće avio-kompanije, ali ne tako da JAT-u date kredit, mi ovde garantujemo, a on to potroši na dospele obaveze i sada se pojavljuju spasitelji koji su opet prečicama i rentiranjem političkih prijateljstva došli do novca, umesto da otvoriti JAT na berzi i da kupuju ljudi.
Ima jedan sloj ljudi u Srbiji koji je legalno došao do nekog iznosa novca i koji bi možda kupio akcije jedne takve kompanije. Zašto da država Srbija nema svoju kompaniju? Zašto bacate u burad bez dna i u burad koja imaju probušeno dno? I znate gde bacate taj novac.
Ovde gde se upozoravate da ne radite to vi se pravite da ne čujete da ne razumete i kažete – nemamo nadležnosti, ni jednim zakonom to nije dozvoljeno, ali vam zakon, sada ću da vam kažem i koji, kažete ovako – ustavni osnov da garantujemo za "Galeniku" Republika može da da garanciju za izmirenje duga pravnih lica čiji je osnivač po članu 16. Zakona o javnom dugu.
Da li vas taj član 16. Zakona o javnom dugu ili neki drugi zakon o javnom dugu obavezuje da vodite računa o mogućnosti privrede i građana Srbije da servisiraju dugove u koje ulazimo zbog toga što država ne kontroliše preduzeća u kojima je osnivač a za to ima mehanizme i za to ima imenovane ljude i za to trošimo novac iz budžeta, rekoh 155 miliona evra za blizu 12000 ljudi u upravnim i nadzornim odborima.
Kažete došli su u lošu situaciju zato što im veledrogerije nisu plaćale. Čija je obaveza da razmišlja o donošenju zakona o rokovima plaćanja? Ko je ponovo napravio u Srbiji takav dužnički čvor koji se neće moći razvezati lako i koji jeste Damoklov mač koji visi ovoj privredi i državi nad glavom? Kako je moguće da jedno javno preduzeće duguje izvođačima radova kao što "Galenici" duguju veletrgovine a da to isto javno preduzeće ili lokalna samouprava sebe predstavlja uspešnim i to grandiozno uspešnim preduzećem, a sada ću preći na taj sledeći kredit.
Znači, ne mogu da glasam za garanciju za "Galeniku", jer niste na vreme reagovali znajući šta se u "Galenici" dešava.
Nas ne zanima da li vi držite telefonske sednice, da li možete međusobno da se gledate, nas zanima da sačuvate ono što državi Srbiji treba, jer kada nam treba lek za srce, pa ne možemo da ga nađemo, jer ne može da se uveze, kažu, proizvodi ga "Galenika", ali se dobija samo ispod ruke. Gde su to one crne, burne 90-te godine, ponovo se pojavljuju, na ulici i u apoteci.
Čime ste se vi u međuvremenu bavili? Opstajanjem koalicije i isterivanjem mandata do kraja. Neka to građani cene, mene brine "Galenika" koja mora da opstane, "Galenika" koja ima preveliki broj zaposlenih, ali isto onako kako su u Vladi po onome što sam pratila na sajtu uprave za upravljanje kadrovima, koja je raspisala konkurs za 163 novozaposlena radnika, a da u isto vreme kaže da je svaki treći zaposleni u upravi, da ne radi ništa.
Dakle, 163 novozaposlena ima Vlada po evidenciji koje su javno dostupne. To je isto radila i "Galenika", ovo nije izuzetak. Ovo je pravilo ponašanja i ono mora da se promeni. Odgovornost države prema građanima kao osnivača, pogotovu za ova i ovakva preduzeća.
Dozvolili ste čak da u jedan od ovakvih kredita, a reč je o kreditu za Grad Beograd, most i prilaznice da ne detaljišem mnogo tehnički, da se garancija pretvori u direktan kredit.
Dobili smo Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji gde je u stvari u obrazloženju napisano – biće rezervisana sredstva. Ne, biće, sredstva za ovaj zakon će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, čak se ne kaže, ako padne na teret rata kredita Gradu Beogradu, pa je ne izmiri, budžet Republike Srbije ima rezervisana sredstva pa će od toga da upotrebi za vraćanje po garanciji tog dospelog kredita. Ne, čak piše u članu 2. garant u svojstvu primarnog dužnika, znači prvog dužnika, a što se ovo zove garancija, jer ovo je ugovor o kreditu, ljudi. Ovo bi vam profesor sa ekonomije dao peticu i rekao, ne pojavite mi se na ispitu za sledećih godinu dana.
I to kaže, ne samo u svojstvu jemca, neopozivo i bezuslovno na prvi poziv mora država da plati, čak po zahtevu član 3. za prevremenu otplatu, čak ne kada dospe kredit, rata, nego prevremena otplata, pa kaže – garant, država Srbija se ovim putem neopozivo odriče prava na bilo kakav prigovor, a težina ovog papira je 90 plus 70 miliona u dva kredita koja su po ovoj nameni uzeta za Grad Beograd.
Šta je interesantno, ugovor potpisao sekretar, grad koji ima da plaća nezakonito vaspitačice, pa se krije iza njih, a u stvari ima mnoga nezakonita trošenja kada nabavi ugalj, pa nema nikakve dokaze da se taj ugalj za škole zaista našao u nekom skladištu. Nema papira, jer to radi neka agencija, ali se krije iza vaspitačica, troši potpuno nezakonito i kaže, ja to mogu, ja sam dobrodušan, normalno, lako je biti galantan kad drugi plaća o tuđem trošku.
Ovde se nakačio na budžet, lepo sa navodnom garancijom, gde smo primarni dužnici, ništa ne smemo da pitamo, sve odmah treba da platimo i to možda i ne bi bilo tako sporno, da vas pitam - od kada je to državni sekretar ovlašćen da potpisuje u ime Republike Srbije ugovor? Potpisano treba ovde samo ratifikovati. Šta je sporno? Sporan je izveštaj revizora koji je u svom izveštaju za 2010. godinu u vezi sa ovim kreditom i gradnjom mosta sa prilaznicama napisao sledeće: "Poštovani građani Srbije", odavno nisam pročitala nešto ovako zanimljivo, "plaćanja konsultantu iz kredita za koji mi garantujemo", u stvari smo primarni dužnici, znači, kreditni dužnici, "direktno se vrši iz kredita, koje daju međunarodne organizacije, u ovom slučaju Evropska banka za obnovu i razvoj, a direkcija vrši prenos obračunskog naloga u korist i na teret", samo da prođe preko naših računa.
Direkcija grada Beograda je u 2010. godine na ime ispostavljenih faktura konsultantima koje su plaćane po odabiru, tamo nekoga uopšte ne znamo zašta i kako obračunala i platila obaveze po osnovu PDV u vrednosti od 46,7 miliona dinara, samo PDV. Šta je zanimljivo? Vi verujete, građani Srbije, da je mimo Ustava Srbije tenderska dokumentacija za ove usluge, za upravljanje i kordinaciju aktivnosti i upravljanje projektom samo na engleskom jeziku. U državi Srbiji sastavljena je samo na engleskom jeziku. Evidenciju o ostvarenim satima rada za konsultante ne potpisuju ovlašćena lica direkcije, već to čini sam konsultant.
Pitam gospodina sekretara – da li mogu da podignem trošak svog putovanja, da mi neko od vas tu ne dostavi spisak gde ja treba da potpišem, da me vide fizički vaši ljudi da bi mogla da podignem trošak za dolazak. To je jedino što primam u Skupštini. Gde to ima da neko sam, da li vaši radnici mogu sami sebi da potpišu prekovremene sate? Da li postoji ovo negde u nekom preduzeću u Srbiji, po nekom kreditu? Konsultant sam sebi potpisuje i to sve vredi 450.563.557 evra, ne 160, ne 420. Sa onim što ste molili Ministarstvo finansija da vam otpišu PDV i onim što su obračunati, strana od 118 do 129 ne osporene dokumentacije koji je državni revizor utvrdio. Most sa prilaznicama košta 450 miliona evra koji se troše na ovakav način. Za ovo da vam garantuju građani Srbije da bi dobijali poklon za Novu Godinu lepo osvetljen u vrhu, a da se dole ne vidi blato. Izvinite i od odlazeće vlade je mnogo. O ostalom, u nastavku diskusije.
