Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o 13 veoma važnih i značajnih zaduživanja za Republiku Srbiju. Ima ljudi koji tvrde da je Srbija prezadužena zemlja, i zaista mi smo približili tom procentu od 45% javnog duga u odnosu na BDP. Danas kada govorimo o ritmu i obimu zaduživanja naše države važno je napomenuti i kazati, objasniti, građanima Srbije zašto se mi to zadužujemo, pogotovo kada se čuju neka opoziciona obrazloženja i obrazlaganja ovog zaduživanja koja kažu da su ovo predizborna zaduživanja, da su ovo zaduživanja u svrhu predizbornog marketinga, da je ovo stečajna sednica ovog saziva Skupštine i Vlade Republike Srbije.
Naravno, treba kazati građanima Srbije, ovo su sve zaduživanja koja su bila planirana u budžetu za ovu godinu, ovo su sve poslovi koje neće raditi samo ova vlada već i sledeća vlada. Ne razumem zašto neki ljudi koji su iz Čačka, ne vole Čačak. Zašto neki ljudi ne vole Gornji Milanovac? Zašto neki ljudi u ovoj zemlji, u ovoj sali, smatraju da građanima Ljiga, Čačka, Gornjeg Milanovca, ne treba put, a u izbornoj kampanji su sabirali broj poginulih, licitirali materijalnu štetu koja je napravljena na Ibarskoj magistrali. Imali su prilike da pokažu sav svoj raskošni talenat, imali su prilike da pokažu koliko vole Srbiju, koliko vole Čačak, Gornji Milanovac, Rudnik, Topolu, imali su prilike da naprave taj auto-put. Mi ne pravimo auto-put na pomenutoj deonici da bismo dobili izbore, niti ćemo taj auto-put da natovarimo na leđa jednom kada ne budemo bili na vlasti. Sve ostaje na uslugu građanima Srbije. Sve što uradimo, što ostvarimo, mi kažemo uradili smo novcem Republike Srbije, nikad ne kažemo mi smo uradili, jer mi smo uradili onoga trenutka kad otvorimo sopstveni novčanik, kad sopstvenim sredstvima izgradimo auto-put.
Moram za one koji pate od amnezije, a vi ste gospođo Đukić-Dejanović lekar i znate da je amnezija divna stvar, svakog dana čujete nešto novo a ništa ne boli. Ali za te ljubitelje amnezije, ja sam u sali, ovde su zapisnici i podsećanja šta su ljubitelji amnezije govorili, radili, šta su imali prilike da rade. Evo, za mog cenjenog prethodnika, koji me naziva petom kolonom, kada je on bio ministar trgovine, priznajem jesam bio petokolonaš, svaki dan sam bio peti u koloni za mleko, zejtin, šećer. Sad sam gospođo Đukić-Dejanović, sa vama, prva kolona i prvi smo u koloni koja ovu zemlju vodi ka evropskoj budućnosti. Čvrsto smo postavili taj putokaz, ali da bismo bili u toj EU, ne zato što to hoćemo mi ili Demokratska stranka, već zato što to žele građani ove zemlje, neophodno je da ovu zemlju uredimo približno makar da liči na evropske zemlje.
Podsetiću te koji pate od amnezije na govor jednog velikog, po mojim shvatanjima i shvatanjima jednog velikog čoveka koji se čuo baš u ovom visokom domu, koji kazao: "Danas su čitavi regioni čija je istorija bogata međusobnim ratovima i razaranjima u zajednici bogatih i civilizovanih naroda. Oni se ne odriču svoje istorije i svojih posebnosti, ali žive zajedno, zajednički okrenuti budućnosti, prednosti ekonomskog povezivanja i kulturnog prožimanja. Zar mi to isto nismo učinili 1941. godine u zajedničkoj borbi za goli život, za punu nacionalnu ravnopravnost. Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili? Zabludu ćemo plaćati siromaštvom, trovanju duha i položajem daleke periferije u Evropi". Ove velike reči izgovorio je Ante Marković, kada je obrazlagao svoj ekonomski program za koji je Vojislav Šešelj kazao da ima za cilj da ekonomski uništi Srbiji.
Samo ću vas podsetiti nasledio je dug od 22 milijarde dolara i svi su ga optuživali da prekomerno zadužuje Srbiju, SFRJ, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru, Sloveniju i Makedoniju. A onda smo imali jednu nemačku marku koja je vredela šest dinara. Dinar je mogao da se kupi u austrijskim bankama, dinar je mogao da se kupi u švajcarskim bankama. SFRJ je dobila ogroman kredit od SAD i vrlo brzo ta posrnula ekonomska zemlja postala je poštovani ekonomski partner.
Nažalost, vi koji mi dobacujete ste imali drugačije ideje, drugačije planove i danas kada govorimo o zaduživanju Srbije, opet moram da vas podsetim – nemojte mrzeti ni građane Obrenovca koji će dobiti kredit, jer u Obrenovcu nisu glasali za vas. Razumem vašu ogorčenost. Nemojte imati nerazumevanja za građane Gornjeg Milanovca. Oni imaju potrebu da imaju autoput. Nemojte da ne volite građane Čačka. Oni imaju pravo da imaju autoput. Taj kredit od Azerbejdžana sa 4% kamate uzima se za njih. Nije tačno, kao što su kazali moji prethodnici iz druge političke stranke koji su računali koliko se na minut zadužujemo, da će i jedan od tih kredita biti iskorišćen u izbornoj kampanji. Tačno je da bi nam bilo manje potrebnih kredita da je onaj bager u Kolubari malo manje radio, makar jednu smenu da je preskočio. Kada već računate koliko smo se u sekundi zaduživali za vreme vlasti DS, onda izračunajte koliko je 120 miliona evra, koliko je nestalo u Kolubari, pa podelite sa godinu dana, pa ćete doći do cifre od 10 miliona evra dnevno. Onda nemojte da se pitate zašto polovina članova glavnog odbora jedne političke stranke sedi u Centralnom zatvoru i zašto im je lakše da sednicu glavnog odbora drže u Centralnom zatvoru, nego u Sava Centru.
Kada optužujete i upirete rukom u Olivera Dulića zbog kredita od 35 miliona evra koji će dobiti Građevinska direkcija, izađite pred građene, pred mlade ljude ove zemlje koji imaju pravo na svoju budućnost, koji imaju pravo da sa 30 godina ne žive sa ocem i majkom, već imaju pravo da zasnuju porodicu i kupe stan na kredit. Njima objasnite zašto je to loše da se ti stanovi u naselju Vojvoda Stepa završe, pa se onda podsetite kako ste vi tvrdili da ćete napraviti 100 hiljada stanova solidarnosti, pa ste okrečili oba od 100 hiljada stanova solidarnosti kada ste završili svoj mandat. Morate da objasnite građanima Srbije zbog čega i zašto nije dobro da se u termo-elektrani Obrenovac konačno prekine sa prekomernim zagađenjem sumporom i zašto taj kredit od japanske Vlade nije dobar. Naravno, uvek će postojati povika opozicije da se Srbija prekomerno zadužuje i da nije u stanju da vrati svoj dug. Tačno je da smo mi mnogo zadužena zemlja. Opet vam kažem – malo više optimizma, malo boljih poruka građanima ove zemlje, jer dug je zaista zao drug. Mi se zadužujemo zbog toga što svake godine više potrošimo, milijardu i 200, 300, možda i 400 miliona evra, nego što zaradimo.
Imamo ozbiljne ekonomske teškoće, ali u trenutku kada su posrnule ekonomije mnogo razvijenijih zemalja od Srbije, kada se Grčka našla na plećima, kada je potonula Irska, kada su baltičke zemlje pred ekonomskim slomom, kada taj ekonomski slom preti jednog trenutka i Mađarskoj, kada još uvek preti Italiji. Važna je poruka koju ću poslati građanima, koliko god se teško živelo u Srbiji, mi smo izbegli ekonomski slom ove zemlje i nismo doživeli ono što je opozicija priželjkivala.
Svi oni koji su nam govorili, svaka sednica je počinjala – evo, sada kada raspišete vanredne izbore, evo, sada kada vam ističe mandat, moraju sada da se suoče sa činjenicom da je gospođa predsednica, gospođa Đukić Dejanović najavila redovne izbore, čije će raspisivanje biti 13. marta.
Kao što su o svemu obmanjivali građane, od toga da ćemo prodati KiM zbog belog šengena, od toga da će otići Vojvodina zbog statusa kandidata, od toga da će zbog CEFTA sporazuma otići Raška oblast, od toga da će ne znam šta da se desi u ovoj zemlji, sve te vaše iluzije razbile su se i vi mi ličite na neke brodolomnike koji se voze na santi leda po onom okeanu i onda radosno poskakuju – spaseni smo, spaseni smo, evo ide Titanik, a to je za vas raspisivanje izbora.
Vi koji kažete da se mi plašimo izbora, kao član "Otpora" jako dobro znam šta je strah. Strah je ono što sam video jutros u očima svojih političkih protivnika kada je gospođa Đukić-Dejanović kazala da će biti raspisani izbori jer nije lako redovno gubiti izbore. Možda je lako promeniti stranku, ali narod ne možete da promenite.
Za kraj moram da vam kažem da će Srbija svoje dugove vratiti onog trenutka kada se uspostavi normalnija privredna klima u čitavom svetu. Ovog trenutka se nalazimo u fazi velike recesije. Niko od nas svoje domaćinstvo ne bi zaduživao. Svako od nas gleda da se u vreme krize domaćinski ponaša. Mi smo, koliko god to bilo teško, domaćinski vodili ovu našu zajedničku državu.
Za kraj moram da vam kažem, vama koji dobacujete, buduća vlada će svakako morati da napravi i usvoji strategiju i to dugoročnu strategiju upravljanja spoljnim dugom, moraćemo da se ugledamo na iskustva Ante Markovića. Nije to tako davno bilo, pre samo 22-23 godine, kada je tadašnja SFRJ po mnogima bila ekonomski na kolenima sa 22 milijarde dolara duga, što je za to vreme bilo jako mnogo. Danas samo dve države koje su proistekle iz SFRJ, Hrvatska i Bosna imaju spoljni dug od 90 milijardi evra, ali tu sam da vodim računa o Srbiji i da brinem o Srbiji i zato vam dajem puna uveravanja, posle ovih izbora ova Vlada i vlada koja će nastaviti svoj posao neće imati problema da vrati taj dug jer Srbiji malo treba optimizma. Mnogo je bolje zaduživati se kod stranih komercijalnih banaka, nego kod Joce Amsterdama. Mnogo je bolje da se moste preko Ade pravi kreditom, nego da ga pravi Joca Amsterdam, Legija i drugi egzotični likovi koje neki političari prizivaju kao investitore.
Na kraju svog izlaganja moram da kažem da u predvečerje kandidature za EU, kada Srbija samo što nije zakoračila u tu veliku porodicu evropskih naroda, moram da se setim prvog demokratski izabranog premijera, dr Zorana Đinđića, da podelim ponos članova DS na to što je upalio evropsku baklju i zato što danas konačno naziremo kraj tog puta kojim smo krenuli 2000. godine Možda je mnogo toga što nas pre 2000. godine deli, ali mnogo toga smo našli to nas u budućnosti povezuje i apsolutno sam siguran da će to što nas povezuje biti ono što će građani Srbije umeti da prepoznaju, uz činjenicu da ni jedan dinar iz ovih kredita neće završiti u privatnim džepovima, već će završiti tamo gde treba i niko neće to što je napravljeno tim kreditima natovariti na leđa i odneti. To ostaje građanima ove zemlje, to ostaje našoj deci i to ostaje kao spomenik jednog vremena, teškog vremena za koje sam apsolutno uveren da je za nama, ali sam apsolutno uveren da je to bolje evropsko vreme pred nama. Njega ćemo deliti zajedno i vi u opoziciji, koji ste protiv EU i mi u vlasti, koji smo za EU.
Još jedanput koristim priliku da se zahvalim svima koji su verovali u tu evropsku ideju, a pre svega da još jedanput pomenem čoveka koji je upalio evropsku baklju i evropski svetionik, Zorana Đinđića. Hvala.