Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o 13 veoma važnih i značajnih zaduživanja za Republiku Srbiju. Ima ljudi koji tvrde da je Srbija prezadužena zemlja, i zaista mi smo približili tom procentu od 45% javnog duga u odnosu na BDP. Danas kada govorimo o ritmu i obimu zaduživanja naše države važno je napomenuti i kazati, objasniti, građanima Srbije zašto se mi to zadužujemo, pogotovo kada se čuju neka opoziciona obrazloženja i obrazlaganja ovog zaduživanja koja kažu da su ovo predizborna zaduživanja, da su ovo zaduživanja u svrhu predizbornog marketinga, da je ovo stečajna sednica ovog saziva Skupštine i Vlade Republike Srbije.
Naravno, treba kazati građanima Srbije, ovo su sve zaduživanja koja su bila planirana u budžetu za ovu godinu, ovo su sve poslovi koje neće raditi samo ova vlada već i sledeća vlada. Ne razumem zašto neki ljudi koji su iz Čačka, ne vole Čačak. Zašto neki ljudi ne vole Gornji Milanovac? Zašto neki ljudi u ovoj zemlji, u ovoj sali, smatraju da građanima Ljiga, Čačka, Gornjeg Milanovca, ne treba put, a u izbornoj kampanji su sabirali broj poginulih, licitirali materijalnu štetu koja je napravljena na Ibarskoj magistrali. Imali su prilike da pokažu sav svoj raskošni talenat, imali su prilike da pokažu koliko vole Srbiju, koliko vole Čačak, Gornji Milanovac, Rudnik, Topolu, imali su prilike da naprave taj auto-put. Mi ne pravimo auto-put na pomenutoj deonici da bismo dobili izbore, niti ćemo taj auto-put da natovarimo na leđa jednom kada ne budemo bili na vlasti. Sve ostaje na uslugu građanima Srbije. Sve što uradimo, što ostvarimo, mi kažemo uradili smo novcem Republike Srbije, nikad ne kažemo mi smo uradili, jer mi smo uradili onoga trenutka kad otvorimo sopstveni novčanik, kad sopstvenim sredstvima izgradimo auto-put.
Moram za one koji pate od amnezije, a vi ste gospođo Đukić-Dejanović lekar i znate da je amnezija divna stvar, svakog dana čujete nešto novo a ništa ne boli. Ali za te ljubitelje amnezije, ja sam u sali, ovde su zapisnici i podsećanja šta su ljubitelji amnezije govorili, radili, šta su imali prilike da rade. Evo, za mog cenjenog prethodnika, koji me naziva petom kolonom, kada je on bio ministar trgovine, priznajem jesam bio petokolonaš, svaki dan sam bio peti u koloni za mleko, zejtin, šećer. Sad sam gospođo Đukić-Dejanović, sa vama, prva kolona i prvi smo u koloni koja ovu zemlju vodi ka evropskoj budućnosti. Čvrsto smo postavili taj putokaz, ali da bismo bili u toj EU, ne zato što to hoćemo mi ili Demokratska stranka, već zato što to žele građani ove zemlje, neophodno je da ovu zemlju uredimo približno makar da liči na evropske zemlje.
Podsetiću te koji pate od amnezije na govor jednog velikog, po mojim shvatanjima i shvatanjima jednog velikog čoveka koji se čuo baš u ovom visokom domu, koji kazao: "Danas su čitavi regioni čija je istorija bogata međusobnim ratovima i razaranjima u zajednici bogatih i civilizovanih naroda. Oni se ne odriču svoje istorije i svojih posebnosti, ali žive zajedno, zajednički okrenuti budućnosti, prednosti ekonomskog povezivanja i kulturnog prožimanja. Zar mi to isto nismo učinili 1941. godine u zajedničkoj borbi za goli život, za punu nacionalnu ravnopravnost. Treba li da vratimo točak istorije nazad i da platimo cenu koju smo već platili? Zabludu ćemo plaćati siromaštvom, trovanju duha i položajem daleke periferije u Evropi". Ove velike reči izgovorio je Ante Marković, kada je obrazlagao svoj ekonomski program za koji je Vojislav Šešelj kazao da ima za cilj da ekonomski uništi Srbiji.
Samo ću vas podsetiti nasledio je dug od 22 milijarde dolara i svi su ga optuživali da prekomerno zadužuje Srbiju, SFRJ, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru, Sloveniju i Makedoniju. A onda smo imali jednu nemačku marku koja je vredela šest dinara. Dinar je mogao da se kupi u austrijskim bankama, dinar je mogao da se kupi u švajcarskim bankama. SFRJ je dobila ogroman kredit od SAD i vrlo brzo ta posrnula ekonomska zemlja postala je poštovani ekonomski partner.
Nažalost, vi koji mi dobacujete ste imali drugačije ideje, drugačije planove i danas kada govorimo o zaduživanju Srbije, opet moram da vas podsetim – nemojte mrzeti ni građane Obrenovca koji će dobiti kredit, jer u Obrenovcu nisu glasali za vas. Razumem vašu ogorčenost. Nemojte imati nerazumevanja za građane Gornjeg Milanovca. Oni imaju potrebu da imaju autoput. Nemojte da ne volite građane Čačka. Oni imaju pravo da imaju autoput. Taj kredit od Azerbejdžana sa 4% kamate uzima se za njih. Nije tačno, kao što su kazali moji prethodnici iz druge političke stranke koji su računali koliko se na minut zadužujemo, da će i jedan od tih kredita biti iskorišćen u izbornoj kampanji. Tačno je da bi nam bilo manje potrebnih kredita da je onaj bager u Kolubari malo manje radio, makar jednu smenu da je preskočio. Kada već računate koliko smo se u sekundi zaduživali za vreme vlasti DS, onda izračunajte koliko je 120 miliona evra, koliko je nestalo u Kolubari, pa podelite sa godinu dana, pa ćete doći do cifre od 10 miliona evra dnevno. Onda nemojte da se pitate zašto polovina članova glavnog odbora jedne političke stranke sedi u Centralnom zatvoru i zašto im je lakše da sednicu glavnog odbora drže u Centralnom zatvoru, nego u Sava Centru.
Kada optužujete i upirete rukom u Olivera Dulića zbog kredita od 35 miliona evra koji će dobiti Građevinska direkcija, izađite pred građene, pred mlade ljude ove zemlje koji imaju pravo na svoju budućnost, koji imaju pravo da sa 30 godina ne žive sa ocem i majkom, već imaju pravo da zasnuju porodicu i kupe stan na kredit. Njima objasnite zašto je to loše da se ti stanovi u naselju Vojvoda Stepa završe, pa se onda podsetite kako ste vi tvrdili da ćete napraviti 100 hiljada stanova solidarnosti, pa ste okrečili oba od 100 hiljada stanova solidarnosti kada ste završili svoj mandat. Morate da objasnite građanima Srbije zbog čega i zašto nije dobro da se u termo-elektrani Obrenovac konačno prekine sa prekomernim zagađenjem sumporom i zašto taj kredit od japanske Vlade nije dobar. Naravno, uvek će postojati povika opozicije da se Srbija prekomerno zadužuje i da nije u stanju da vrati svoj dug. Tačno je da smo mi mnogo zadužena zemlja. Opet vam kažem – malo više optimizma, malo boljih poruka građanima ove zemlje, jer dug je zaista zao drug. Mi se zadužujemo zbog toga što svake godine više potrošimo, milijardu i 200, 300, možda i 400 miliona evra, nego što zaradimo.
Imamo ozbiljne ekonomske teškoće, ali u trenutku kada su posrnule ekonomije mnogo razvijenijih zemalja od Srbije, kada se Grčka našla na plećima, kada je potonula Irska, kada su baltičke zemlje pred ekonomskim slomom, kada taj ekonomski slom preti jednog trenutka i Mađarskoj, kada još uvek preti Italiji. Važna je poruka koju ću poslati građanima, koliko god se teško živelo u Srbiji, mi smo izbegli ekonomski slom ove zemlje i nismo doživeli ono što je opozicija priželjkivala.
Svi oni koji su nam govorili, svaka sednica je počinjala – evo, sada kada raspišete vanredne izbore, evo, sada kada vam ističe mandat, moraju sada da se suoče sa činjenicom da je gospođa predsednica, gospođa Đukić Dejanović najavila redovne izbore, čije će raspisivanje biti 13. marta.
Kao što su o svemu obmanjivali građane, od toga da ćemo prodati KiM zbog belog šengena, od toga da će otići Vojvodina zbog statusa kandidata, od toga da će zbog CEFTA sporazuma otići Raška oblast, od toga da će ne znam šta da se desi u ovoj zemlji, sve te vaše iluzije razbile su se i vi mi ličite na neke brodolomnike koji se voze na santi leda po onom okeanu i onda radosno poskakuju – spaseni smo, spaseni smo, evo ide Titanik, a to je za vas raspisivanje izbora.
Vi koji kažete da se mi plašimo izbora, kao član "Otpora" jako dobro znam šta je strah. Strah je ono što sam video jutros u očima svojih političkih protivnika kada je gospođa Đukić-Dejanović kazala da će biti raspisani izbori jer nije lako redovno gubiti izbore. Možda je lako promeniti stranku, ali narod ne možete da promenite.
Za kraj moram da vam kažem da će Srbija svoje dugove vratiti onog trenutka kada se uspostavi normalnija privredna klima u čitavom svetu. Ovog trenutka se nalazimo u fazi velike recesije. Niko od nas svoje domaćinstvo ne bi zaduživao. Svako od nas gleda da se u vreme krize domaćinski ponaša. Mi smo, koliko god to bilo teško, domaćinski vodili ovu našu zajedničku državu.
Za kraj moram da vam kažem, vama koji dobacujete, buduća vlada će svakako morati da napravi i usvoji strategiju i to dugoročnu strategiju upravljanja spoljnim dugom, moraćemo da se ugledamo na iskustva Ante Markovića. Nije to tako davno bilo, pre samo 22-23 godine, kada je tadašnja SFRJ po mnogima bila ekonomski na kolenima sa 22 milijarde dolara duga, što je za to vreme bilo jako mnogo. Danas samo dve države koje su proistekle iz SFRJ, Hrvatska i Bosna imaju spoljni dug od 90 milijardi evra, ali tu sam da vodim računa o Srbiji i da brinem o Srbiji i zato vam dajem puna uveravanja, posle ovih izbora ova Vlada i vlada koja će nastaviti svoj posao neće imati problema da vrati taj dug jer Srbiji malo treba optimizma. Mnogo je bolje zaduživati se kod stranih komercijalnih banaka, nego kod Joce Amsterdama. Mnogo je bolje da se moste preko Ade pravi kreditom, nego da ga pravi Joca Amsterdam, Legija i drugi egzotični likovi koje neki političari prizivaju kao investitore.
Na kraju svog izlaganja moram da kažem da u predvečerje kandidature za EU, kada Srbija samo što nije zakoračila u tu veliku porodicu evropskih naroda, moram da se setim prvog demokratski izabranog premijera, dr Zorana Đinđića, da podelim ponos članova DS na to što je upalio evropsku baklju i zato što danas konačno naziremo kraj tog puta kojim smo krenuli 2000. godine Možda je mnogo toga što nas pre 2000. godine deli, ali mnogo toga smo našli to nas u budućnosti povezuje i apsolutno sam siguran da će to što nas povezuje biti ono što će građani Srbije umeti da prepoznaju, uz činjenicu da ni jedan dinar iz ovih kredita neće završiti u privatnim džepovima, već će završiti tamo gde treba i niko neće to što je napravljeno tim kreditima natovariti na leđa i odneti. To ostaje građanima ove zemlje, to ostaje našoj deci i to ostaje kao spomenik jednog vremena, teškog vremena za koje sam apsolutno uveren da je za nama, ali sam apsolutno uveren da je to bolje evropsko vreme pred nama. Njega ćemo deliti zajedno i vi u opoziciji, koji ste protiv EU i mi u vlasti, koji smo za EU.
Još jedanput koristim priliku da se zahvalim svima koji su verovali u tu evropsku ideju, a pre svega da još jedanput pomenem čoveka koji je upalio evropsku baklju i evropski svetionik, Zorana Đinđića. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, poštovane kolege, gospodine ministre, danas govorimo o setu zakona koji treba da doprinesu boljem životu građana Srbije. Upravo zato što nemamo rezervnu otadžbinu, već samo Srbiju, nakon vremena u kome smo preživeli sankcije, rat i sada, u vremenu svetske ekonomske krize, gledamo na koji način da stvorimo perspektivu pre svega za generacije koje dolaze iza nas.
Jako teško je govoriti nakon nadahnutog govora kolege gospodina Milivojevića, ali sa nekoliko rečenica ću pokušati da se osvrnem na one predloge zakona koji su pred nama.
Upravo zbog toga što smo zainteresovani da "Galenika" unapredi proizvodnju lekova, upravo zbog toga što smo zainteresovani da sačuvamo JAT kao nacionalnog avioprevoznika, upravo zbog toga što želimo da popravimo situaciju sa JAT Tehnikom i to izgradnjom aneksa hangara 2, da bi se doveo u radnu funkciju, održavanje i opravke za već osvojeni tip aviona Boing 737 i da se opremi u cilju osvajanja, održavanja i opravke aviona tipa Erbas 320, zbog toga danas i razmatramo ove predloge zakona, zato da bi bolje poslovali i da bi bili konkurentni i da bi i oni bili one firme na koje može da se nasloni naša Srbija koja će biti konkurentna i koja će davati dalju perspektivu.
Pred nama je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije upravo po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju stambeno-poslovnih objekata na lokaciji kasarne "Stepa Stepanović" u Beogradu. Mislim da je nesporno da treba pomoći građevinsku industriju, da treba omogućiti izgradnju novih stanova, a oni koji se bolje od mene razumeju u ekonomiju kažu da građevinski dinar tokom godine se 12 puta obrne. Upravo zbog toga je potrebno dati dodatni impuls da se sa dve strane popravi situacija u Srbiji, da se da nova inekcija za građevinsku industriju i da se sa druge strane omogući stanovanje pre svega za mlade ljude pred kojima je zasnivanje porodice i rad na korist naše otadžbine.
U pogledu završetka projekta gradnje mosta na Savi, mislim da je svima nama jasno da treba urediti i sve prilazne puteve i da treba unaprediti uopšte odvijanje saobraćaja na području naše prestonice, na području grada Beograda. To će dovesti ne samo do boljeg života građana Beograda, već i do daljeg smanjenja troškova upravo zbog danas otežanog prevoza na području grada Beograda.
U pogledu Predloga zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS Projekat za male hidroelektrane, hoću da ukažem da ovaj projekat uključuje rehabilitaciju 15 malih hidroelektrana koje posluju u sistemu Javnog preduzeća EPS, kao i izgradnju sedam novih malih hidroelektrana na postojećim vodoprivrednim objektima. Upravo nakon rehabilitacije i izgradnje ovih hidroelektrana svim ovim rukovodiće se iz Užica. Ne samo iz Beograda, već i taj deo Srbije treba da ima svoj značaj u razvoju Srbije u budućnosti.
Neki od predloga zakona nisu sasvim jasni za one koji posmatraju danas direktan televizijski prenos. Pa između ostalog, kada se kao tačka dnevnog reda pojavi Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog ugovora o zajmu F/P 1739 između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ne znamo da se ovaj projekat sastoji od sledećih projektnih komponenata - od formiranja centara izvrsnosti u prioritetnim istraživačkim oblastima, izgradnje biomedicinskog-istraživačkog u Beogradu, izgradnje i opremanja poljoprivrednog biotehnološkog centra u Novom Sadu, izgradnje centra za nano-nauke i nove materijale u Beogradu, zatim, formiranje naučno-tehnološkog parka u Nišu, izgradnje stanova za iznajmljivanje za mlade istraživače u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
U pogledu drugih predloga zakona koji su se našli pred nama, imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, između Vlade Republike Srbije kao zajmoprimca i Vlade Republike Azerbejdžan kao zajmodavca, za finansiranje izgradnje deonice Ljig-Boljkovci, Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina, autoputa E 763 u Republici Srbiji.
Mislim da ceo taj deo Srbije zna koliko znači realizacija ovakve jedne investicije, jer samo na deonici Ljig, odnosno Donji Banjani-Boljkovci treba da se izrade 22 mosta. Na sledećoj deonici Boljovci-Takovo treba da se izgradi projektovano 11 mostova i četiri mosta u okviru trupa puta izmeštenih lokalnih saobraćajnica. Na delu puta Takovo-Preljina radi se od 27 mostova, od toga 20 na trasi autoputa. Ovo pokazuje svu stratešku opredeljenost za izgradnju infrastrukture koja treba da doprinese daljem razvoju Srbije i kasnije realizaciji celog autoputa na Koridoru 11.
U pogledu Predlogu zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije radi se o realizaciji zajma za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, a poseban značaj treba da bude za ona preduzeća u oblasti zaštite životne sredine, ekonomije, znanja, energetike, infrastrukture, uključujući zdravstvo i obrazovanje, industrije, trgovine i drugih usluga.
Konačno, u pokušaju da ovako blic pomenem sve predloge zakona koji su danas na razmatranju, posebno bih ukazao na tri predloga zakona. Dva se tiču davanja garancije u korist, po zajmu sa japanskim partnerima i u pogledu unapređenja proizvodnje u Kostolcu. Mislim da nam je svima jasno zbog čega je Kostolac važan u održavanju i razvoju energetskog sistema uopšte u Srbiji, a posebno bih kao Pančevac podvukao koliko je važno unapređenje u Termoelektrani u Obranovcu, znači, Termoelektrani "Nikola Tesla". Osim što je ovo u saglasnosti sa strateškim dokumentima Republike Srbije, mislim da je jako važno, osim konkretnih finansijskih efekata i efikasnosti proizvodnje, i to što se konačno planira odsumporavanje za Termoelektranu "Nikola Tesla". Svi mi koji smo imali i još uvek imamo određenih problema sa aerozagađenjem znamo koliko upravo proizvodnja u velikim industrijskim sistemima može da opterećuje životnu sredinu i koliko može da opterećuje vazduh, koliko može da opterećuje zdravlje ljudi, a pogotovo dece.
Upravo znamo da kao nusprodukti proizvodnje u termoelektranama pojavljuju se ne samo sumpor, koji je neprijatnog mirisa, nego i azotni oksidi, ugljen-monoksid i praškaste materije, to su one sitne čestice koje stižu u pluća i koja tamo trajno ostaju, koje izazivaju razne bolesti raspiratornih organa, koje mogu da izazovu i kancerogena oboljenja i koje danas-sutra mogu da opterete opet budžet Republike Srbije u pogledu saniranja zdravlja kod ljudi.
Upravo zbog toga smatram da imamo dovoljno razloga da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona.
Konačno, s obzirom da dolazim iz Pančeva, a da je danas u okviru dnevnog reda i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u unapređenje objekata pravosudnih organa između Republike Srbije i Evropske investicione banke, moram da kažem, a to svi imate u materijalu, na 72. i 73. strani materijala, osim značajnih projekata renoviranja Palate pravde, zatim, izgradnje novog objekta kao glavne kancelarije za tužioce, imajući u vidu i reformu pravosudnog sistema, zatim izgradnja novog objekta, krila na mestu postojeće zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj, ono što je za moje sugrađane važno, to je da u spisku podprojekata, znači u spisku 16 podprojekata, nalazi se i rekonstrukcija i poboljšavanje objekta za Viši sud u Pančevu i izgradnja objekta za smeštaj prekršajnog suda i ne samo zato što će time da se poboljša situacija u Pančevu, već upravo zbog toga što usvajanjem ovih 13 predloga zakona ćemo doprineti poboljšanju situacije u celoj našoj otadžbini u Srbiji.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje podržimo ove predloge zakona.

Zahvaljujem, gospodine Mikoviću.
U skladu sa članom 96. našeg Poslovnika, reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodina ministra nema, ali nadam se da će doći.
Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da je ova rasprava protekla u jednom nerazumevanju poslanika vladajuće koalicije o materiji. Da li je moguće da neko misli da smo protiv spašavanja "Galenike" ako kritikujemo kredit koji podiže Vlada? Kako je to moguće? Da li je moguće da se tako činjenice izvrću?
Mi govorimo o nečemu sasvim drugom, a to sasvim drugo glasi ovako – postoji neverovatna brzina zaduživanja, da postoji neverovatna lakoća zaduživanja, a neko taj novac mora da vrati.
Kad se bili opominjani zbog takvih stvari i kad vam je govoreno da je budžet Republike Srbije rasipnički, uništavajući i razarajući, tad se ovom salom orio smeh zbog takvih primedbi.
Kada se uoče ovakve nepravilnosti i reaguje se na njih, reakcija države je mlaka, jadna ili nikakva. Pošto je već jedan primer na građanstvu u vezi kredita oproban kao metod, a on glasi ovako – kada građani ne mogu da vrate onaj kredit jer su prezaduženi, jer su ostali bez posla, jer su im plate smanjene, onda im se ponudi kredit za refinansiranje, pa kada ne mogu i taj kredit da otplate, onda država angažuje u ime poverioca uterivača dugova, da plene građanima imovinu, ne bi li namirili poverioca.
Bojim se da je i sa državom slična ili ista situacija, s tom razlikom što je potraživač ili poverilac tih dugova EU, a mislim da će uterivač dugova biti NATO pakt. Takva je situacija u državi Srbiji. Istovremeno, u državi buja korupcija, u svim oblicima, što sitna, što sistemska.
Očekivao sam posle prvog dela rasprave, u prepodnevnom delu, da će predstavnik Vlade odgovoriti na neka pitanja, ali očigledno odgovore na ta pitanja predstavnik Vlade ili ih nije znao, ili nije umeo da odgovori na ta pitanja.
Mi smo, gospodine ministre, bar ja sam govorio o kreditu vezano za otplatu dugova državnog preduzeća "Galenika" i mislim da ste vi upoznati, verovatno za razliku od gospodina Dulića, mada je on lekar, sa tim problemom.
Vidite, gospodine ministre, dok je direktor "Galenike" bio gospodin Aleksandar Pravdić, on je na računu ostavio 32 miliona evra. Govorim o kraju 2008. godine. Kako je moguće da u roku od dve godine taj dug dođe na 14 miliona evra? Kako je to moguće? Spominju se u štampi razno-razne priče, te kursne razlike, te podizanje kredita za novu fabriku itd, ali se pri tome zaboravilo ili namerno prećutalo, da taj kredit ima grejs period za koji ne znamo koliki je.
Kako je moguće da predsednik, odnosno direktor "Galenike" pre stupanja na tu funkciju bude predsednik Upravnog odbora jedne veledrogerske korporacije? Kako je moguće da u toj "Galenici" jedna statua nepoznatog autora bude plaćena 30.000 evra? Kako je moguće da se jednoj veledrogeriji plaća provizija 4,5% zato što "Galenika" ne kupuje lekove direktno od uvoznika, nego preko veledrogerije? Kako je moguće da bude kupljeno nekoliko automobila koji koštaju nekoliko desetina hiljada evra?
Suština moje priče je ta, da ste takvom politikom i takvim ponašanjem natovarili građanima Srbije da vraćaju kredit. Zato postoji nestašica lekova. I kada se postavi to pitanje, ili se ne dobije odgovor, ili je taj odgovor bacanje prašine kompletnoj Skupštini i kompletnom narodu u Srbiji.
Šta se dešavalo sa Torlakom? Koliko je kredita otišlo na Torlak? Dokle je on stigao? Vama je do tančina poznata afera vakcina. Zašto se te vakcine ne proizvode u Torlaku? Na kojim granama je Torlak? Vrlo niskim granama, gospodine ministre, upravo zbog ovakve politike. To su kadrovi SPS – direktor "Galenike", Upravni odbor, članovi Upravnog odbora. Odakle toliki dugovi? Na ta pitanja nisam dobio odgovor.
Kada sam govorio o korupciji, izašlo je jedno istraživanje Svetske banke. Srbija je na trećem mestu u korupciji u zdravstvu. Gospodine ministre, Tadžikistan i Moldavija su ispred Srbije, jedine dve zemlje, a Srbija je na trećem mestu po korupciji – sistemski.
Kada govorimo o tim stvarima, Vlada Srbije je odgovorila na evropski upitnik. To je pitanje i za poslanike vladajuće koalicije – u poglavlju 23 na pitanje 36 je odgovorila da je zdravstvo na prvom mestu po korupciji. Ovo je odgovor gde su dugovi i zbog čega su nastali.
Na kraju, zakoni koji su donešeni, Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o komorama sadrže elemente koruptivnosti - izdavanje u zakup sobnog prostora, dopunski rad, uskraćivanje osnovnih prava na zdravstvenu zaštitu, ono što je garantovano i Ustavom i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Kakva je reakcija države? Nikakva. Potpuno je jasno šta je u pitanju.
Kada pogledate prihode RZZO, uočavate jednu veliku nesrazmeru. Dok BDP pada u Srbiji i bude ispod nule, dotle rad RZZO raste. Kako je to moguće, gospodine ministre? Koja je to ekonomska logika? Koji to ekonomista može da kaže da je to u redu?
Kada postavite pitanje kako se ta sredstva troše i na koji način, kojim kanalima, koliko zdravstvene ustanove dobijaju, koliki je broj zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije, odgovora nema. Zato je stanje u "Galenici" takvo i zato kritikujemo ovaj potez Vlade, ne smatrajući pri tome da nije potrebno očuvati "Galeniku" kao resurs.
Rekao sam vam da je u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je direktor "Galenike" bio gospodin Aleksandar Pravdić, ostavio je na računu 32 miliona evra, upravo iz razloga što smo mi smatrali da je "Galenika" strateški važna za Srbiju, zbog proizvodnje lekova. Nekome to očigledno nije bilo važno, nego je sa promenom vlasti doveo "Galeniku" na vrlo niske grane, da se proda onako kako su se možda prodavale šećerane – za dva ili tri evra. To je bio cilj te nove vlasti i to je nama potpuno jasno. Tako se ne odnosi prema državi.
Ovde se od poslanika vladajuće koalicije, govorilo o Centralnom zatvoru i Glavnom odboru, ali znate, treba uvek poći od sebe i možda poći od činjenice – VIP salona na Aerodromu "Nikola Tesla" i zlatnim kašičica, koje su možda pretopljene u zlato u zlatari "Majdanpek".

Zahvaljujem.
Da li još neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika, želi reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, niti se bilo ko javio ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) u vezi sa davanjem statusa pridruženog članstva kao etape koja prethode članstvu u CERN-u; Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope o finansiranju projekta "Obrazovanje za socijalnu inkluziju"; Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju izmešu Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u Akcionom programu za celoživotno učenje (2007-2013) Predlogu zakona o potvrđivanju amandmana na član 1. i 18. Sporazuma o osnivanju Evropske banke za obnovu i razvoj; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti pomorskog saobraćaja; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama iz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o teškim metalima uz Konvencije o prekograničnom zagađivanju vazduha na velikim udaljenostima iz 1979. godine; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica Evropske unije o odricanju od tužbi; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Evropske unije o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o saradnji i uzajamnoj pomoći u vanrednim situacijama; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma izmešu Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o međusobnoj zaštititi poverljivih informacija i materijala razmenjenih u okviru saradnje u oblasti vojne industrije i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti odbrane.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa po tačkama 14. do 27. dnevnog reda, pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača, gospodina Žarka Obradovića i gospodina Milutina Mrkonjića, prisustvuju i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i nauke, Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku, Ivan Mrkić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, pozvala sam Tanju Mišević, državnog sekretara u Ministarstvu odbrane, Jelenu Marjanović, pomoćnika ministra ekonomije i regionalnog razvoja, prof. dr Snežanu Pajović, pomoćnika ministra prosvete i nauke, dr Tinde Kovač-Cerović, pomoćnika ministra prosvete i nauke, Pavla Galića, pomoćnika ministra za infrastrukturu i energetiku, Zorana Vujića, pomoćnika ministra spoljnih poslova za bezbednosnu politiku, Danicu Bećanović, pomoćnika ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Predraga Marića, pomoćnika unutrašnjih poslova, načelnika Sektora za vanredne situacije, Milorada Todorovića, sekretara Ministarstvima unutrašnjih poslova, Nebojšu Starčevića, generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovastva Republike Srbije, Predraga Kraljević, zastupnika načelnika Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane, Slavicu Višnjić, višeg savetnika u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Vojina Jović, samostalnog savetnika u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Višnju Kuzmanović, savetnika u Ministarstvu finansija – Uprava za javni dug.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 14. do 27, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, a da se raspodeljuje tako da poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Donka Banović, poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Boris Aleksić, poslaničku grupu.
Saglasno članu 170. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Gospođa Donka Banović, izvolite.

Hvala gospođo predsednice. Kao što ste i vi pročitali, građani su čuli, a i mi znamo da se u okviru ove tačke govori čak o 15. i 16. zakonskih predloga. Nemam vremena da se osvrnem na veliki broj tih predloga. Zato ću uglavnom govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama, sa izjavama Republike Srbije i država članica EU o odricanju od tužbi.
S obzirom da ću uglavnom govoriti o ovom predlogu zakona, žao mi je što niko iz Ministarstva odbrane nije našao za shodno da danas bude u Narodnoj skupštini, kada se razgovara o ovom sporazumu. Na početku ste rekli da ste i te kako uradili svoju dužnost, odnosno pozvali ljude iz Ministarstva odbrane, ali oni nisu našli za shodno da danas ovde dođu. Ovaj sporazum koji je Republika Srbija potpisala sa EU je potpisan prošle godine, 8. juna 2011. godine i u ime Republike Srbije ga je potpisao Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, a u ime EU Vensan Dežer.
U sporazumu su navedeni svi uslovi pod kojima Republika Srbija može da učestvuje u raznim operacijama koje formira EU. Te misije ili operacije se formiraju kako bi EU upravljala krizama u raznim državama i regionima u svetu.
U februaru prošle godine smo raspravljali o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini. Na početku godine smo razgovarali o tome u kojim će sve multinacionalnim operacijama učestvovati građani Republike Srbije. Tada je ministar odbrane, gospodin Dragan Šutanovac najavio i potpisivanje ovog sporazuma, pa ću ja iz stenografskih beležaka pročitati šta je tim povodom on rekao o ovom sporazumu i učešću pripadnika Republike Srbije u misijama koje formira EU. On je tada rekao: "Ono što je novitet i što je predviđeno ovim planom, odnosno ovim sporazumom, a nadam se da će ući u realizaciju nakon potpisivanja sporazuma sa EU…" – što je učinjeno – "… to je mogućnost učešća u prvim misijama EU i to će svakako biti jedna od istorijskih činjenica, imajući u vidu da je bivša Jugoslavija i sadašnja Srbija participirala do sada uvek, jedino i isključivo u misijama UN. Te misije o kojima pregovaram jesu misije u kojima bismo mi učestvovali simbolično, dakle misijama EU, sa manjim brojem predstavnika naše vojske, ali simbolika je utoliko veća, što po prvi put učestvujemo u misijama koje se vode od strane EU.".
Dakle, on je i tada nama govorio nešto što svi mi ovde jako dobro znamo, a to je da su građani Srbije učestvovali u misijama i operacijama koje su vodile UN, a nikada do sada u misijama koje formira da bi upravljala krizama EU.
Mi iz DSS smatramo da tako treba da ostane, da snage i pripadnici, građani Republike Srbije treba isključivo da učestvuju u misijama koje predvode UN, a ne EU i NATO.
U obrazloženju ovog sporazuma je takođe navedeno da EU, valjda da bismo bili impresionirani, ima blisku saradnju, kao da to mi ne znamo, sa organizacijama kao što su NATO, UN, OEBS itd, da u ovom trenutku postoje 24 različite operacije, da je sedam tih misija, vojnih misija, da je jedna civilno vojna, mešovita i da je takvih misija danas u svetu 16, koje su tzv. civilne misije.
Takođe u obrazloženju smo dobili informaciju, nabrojane su te neke civilne misije, pa se tu navodi civilna misija EU koja se zove "Eufor", koja je u BiH, "Eupol kops" u Palestini, "Eum" u Gruziji, "Eudžast leks" u Iraku, "Eutm" u Somaliji i spominje se misija Euleks koja je najbrojnija, samim tim i najskuplja civilna misija
koju je EU do sada formirala i rasporedila. Neke su procene da je čak danas negde oko 3.000 ljudi raspoređeno u našoj južnoj pokrajini, civilna je misija pa su tu sudije, policajci itd. To jeste svakako najskuplja misija, ali ta misija, prema planu Marti Ahtisarija, šta radi – gradi pravnu državu, pod znacima navoda, izgrađuje institucije republike Kosovo.
U samom Evropskom parlamentu i u komisijama koje razmatraju rezultate misije Euleks do sada se govori o veoma slabim rezultatima, o tome da nema ni "p" od pravne države. Dakle, jedino je Euleks do sada bio veoma uspešan kada je u pitanju izgradnja nezavisnog Kosova. Što se tiče tog dela njihovog zadatka i cilja, tu su veoma uspešni.
Dakle, iskustvo kako Srbija i građani Srbije imaju sa misijom Euleks na KiM bi zaista trebalo da bude dovoljan razlog da poslanici ove skupštine nikako ne glasaju za ovaj predlog zakona, odnosno za ovaj sporazum.
Prihvatanje misije Euleks i raspoređivanje stručnjaka iz EU na teritoriji KiM je bilo velika greška koja je načinjena 2008. godine, kada je ova vlada i stupila na posao. DSS je uporno upozoravala, dakle od 2008. godine i tada smo upozoravali da ne sme Srbija da prihvati tu misiju zato što je njihov osnovni cilj, koji vidimo odlično rade, stvaranje i jačanje nezavisne države Kosovo. Tada ste vi, valjda da biste umirili građane Srbije i opoziciju, govorili o tome kako ste se vi dogovorili i Euleks je obećao da će biti neutralan kada je u pitanju status Kosova. Dakle, to je bila priča kroz medije za domaću upotrebu. Euleks ni u jednom trenutku nije ni obećao da će biti neutralan, niti je neutralan. To je projekat iz plana Martija Ahtisarija.
Šta je ta misija Euleks obezbedila? Posle tri-četiri godine je misija Euleks obezbedila Albancima drugu državu na Balkanu. Šta je Boris Tadić, zajedno sa Euleksom i šta je njegov genijalni i maštoviti pregovarač koji se zove Borislav, tu je takođe velika ironija da je neko ko se zove Borislav tako lako se preda, šta je Eules zajedno sa njima doneo Srbiji? E, pa, srpskom narodu je Euleks zajedno sa ovom vlašću obezbedilo zvezdicu i obezbedilo je fusnotu. Dakle, Albanci dve države, Srbi su dobili zvezdicu i fusnotu. Ne znam da li znate, bilo bi smešno da nije tužno, da građani govore o toj zvezdici kao o pahuljici, zato što je Edita Tahiri izjavila juče da je to jedna pahuljica koja će nestati sa otapanjem snega.
Dakle, ta zvezdica pored reči Kosovo je rezultat pregovora Borislava Stefanovića. Valjda su i oni čuli da ova vladajuća koalicija mnogo voli zvezdice, da ćemo sve da damo za one zvezdice na zastavi EU, pa kad mi vidimo zvezdicu, nema više problema, Srbi su zadovoljni.
Dakle, tačno je da Srbija nije priznala Kosovo, ali je tačno da je Srbija priznala Kosovo sa zvezdicom i tako je dala saglasnost da se Kosovo zvezdica može učlanjivati u međunarodne i regionalne organizacije, pa je neki dan zamenik nekakvog ministra spoljnih poslova Kosova, koji se zove Petrit Selimi, rekao da će dogovor koji su Beograd i Priština postigli omogućiti da Kosovo postane punopravni član, dakle ne posmatrač, u 36 regionalnih inicijativa. Takođe, planiraju da ovaj postignuti model, ili formulu o regionalnom predstavljanju iskoriste za učlanjivanje i u druge međunarodne organizacije. Plašim se ako ova vlast još malo potraje, da ćete se vi izboriti da Kosovo postane i član UN. To je jedan od rezultata misije Euleks.
Šta su drugi rezultati delovanja EU, odnosno misije Euleks na KiM? Na primer, Euleks se požalio Vladi Srbije da ne može da obavlja sve svoje aktivnosti, ili svoje aktivnosti na severu Kosova, da im je to onemogućeno, da Srbi koji žive na severu Kosova neće sa njima da sarađuju, da tu podižu nekakve barikade, itd. i onda Vlada Srbije odluči da angažuje srpsku žandarmeriju, ali pri tom im naravno obezbedi i fantomke, nemojte da ih zapamati neko, ili se oni stide, naravno da se stide toga što su uradili, ali onda da ne bi Euleks bio nezadovoljan, on može da funkcioniše na čitavoj teritoriji KiM, mi smo tu obezbedili žandarmeriju da rastera ljude koji danima i noćima sede na barikadama, čuvajući i svoje kuće i svoja dvorišta, ali boga mi čuvajući i to da ta administrativna linija ne postane i prava granica.
Šta nam je još EU zamerila, šta nam još zamera Euleks, a mi ćemo to da požurimo da popravimo? Oni zameraju postojanje srpskih institucija na severu Kosova, oni te institucije nazivaju "paralelnim". Ja ih tako ne nazivam, ja ih nazivam srpskim institucijama. Oni nam to zameraju i traže da se i to popravi i imamo strašnih najava koje polaze iz ovog Doma da se na severu KiM neće održati ni parlamentarni ni lokalni izbori. Ako do toga dođe, onda će parlament Republike Srbije zaista i ukinuti srpske institucije na KiM.
Dakle, ono što traži EU, što traži Euleks mi požurimo da ispunimo i ne vidimo koliko nas to sve košta. Ne treba ljutiti predsednike država članica EU. Nemojte da naljutimo Angelu Merkel, ili nedaj Bože Gvida Vestervelea, koji je noć uoči sramnog dogovora Borislava Stefanovića u Briselu sa Editom Tahiri bio u Beogradu da malo valjda pojača taj pritisak.
Dakle, zbog neverovatne štete i pritisaka koju Srbija i njeni građani trpe od EU i njene misije koja se tako zove Euleks i koja vršlja i radi na KiM zadnje tri godine, DSS da je jedini put politički i vojni Srbije, put neutralnosti i da prema tome i ova narodna Skupština ne sme da izglasa ovaj sporazum. Hvala.

Zahvaljujem. Dajem reč, narodnom poslaniku Borisu Aleksiću.

Hvala vam gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo po običaju Vlada Republike Srbije je  stavila veliki broj predloga zakona na dnevni red u okviru iste tačke. Mnogo od njih nemaju ama baš nikakve dodirne veze jedni sa drugima, a ovde imamo zaista važne dokumente koji se tiču, sa jedne strane, nauke, a sa druge strane tiču se široke oblasti bezbednosti Republike Srbije i međunarodnih vojnih saveza. Pravo je zaista čudo što niko iz Ministarstva odbrane nije došao jer kao što će SRS pokazati neki od ovih predloga zakona predstavljaju uvođenje Republike Srbije na mala vrata u NATO pakt. Mi ćemo to nedvosmisleno pokazati danas.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i EU o uspostavljanju okvira za učešće Republike Srbije u operacijama EU za upravljanje krizama imamo veliki broj odredbi i konkretnih činjenica koji ukazuju da se prihvatanjem ovog predloga zakona Republika Srbija polako približava i ulazi u zločinačku nato soldatesku koja izaziva krize širom sveta, a nakon toga pokušava da ih kontroliše, tj. da izvuče maksimum pljačkajući narode koje prethodno uništila njihova vojna sila. EU prati u stopu NATO pakt i to je zaista nesumnjivo.
Ono što je veoma interesantno, misija Evropske unije za upravljanje krizama su i misije u Kongu, ali misija kako oni kažu na Kosovu, misli se na Euleks, ja vas podsećam da tužilac Euleksa Anita Amin, optužuje Srbe sa severa Kosova za terorizam, da Euleks promoviše Hašima Tačija, Hašima Tačija koji se u izveštaju Dika Martija navodi kao lice odgovorno za sve zločine narko mafije na Kosovu i Metohiji, a takođe, osumnjičen i za trgovinu ljudskim organima, tj. učestvovao je u trgovini ljudskim organima.
Nema težih zločina od tih i Euleks promoviše tu zločinačku terorističku vlast, a sada će Republika Srbija i formalno započeti saradnju sa takvom jednom misijom, moguće i na samom Kosovu i Metohiji da bi pomogla Euleksu u stvaranju šiptarske narko države. To je prosto nezamislivo.
Podsećam vas da se na teritoriji Kosova i Metohije nalazi i američka vojna baza Bonstil, gde je predstavnicima Evropskog parlamenta 2006. godine, koji su sprovodili istragu o tajnim zatvorima CIA bilo zabranjeno da je posete, da uđu unutra i da se uvere koga su sve Amerikanci držali u bazi Bonstil, koga su sve mučili, ubijali i šta su sve radili u Bonstilu. Imamo konkretne podatke, da su tamo takođe i srpski zatvorenici bili u više navrata, što je zaista zastrašujuće.
Ali, evo konkretno o Predlogu zakona koji se tiče saradnje sa Evropskom unijom o upravljanju krizama.
Na samom početku, u drugoj tački kaže se da Evropska unija odlučuje o tome da li će pozvati treće zemlje da učestvuju u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama. Uslovi u pogledu učešća Republike Srbije u operacijama Evropske unije za upravljanje krizama treba da se utvrde naknadnim sporazumom, koga mi nemamo i ne znamo kako će da izgleda, što je veliki problem.
Takav sporazum ne treba da utiče na samostalnost Evropske unije u donošenju odluka. Šta ovo znači? Evo polako ulazimo u tu pravnu materiju gde će Evropska unija odlučivati o tome kako će se upotrebljavati srpska vojska i šta će raditi srpski vojnici i civilni predstavnici, jer zavisi od toga da li je u pitanju civilna misija koja se tiče upravljanja krizama, ili vojna misija koja se tiče upravljanja krizama EU.
U članu 3. status osoblja i snaga kaže se da Republika Srbija će biti dužna da odgovori na bilo kakve tužbe vezane u operacija EU za upravljanje krizama, koje potiču ili se tiču nekog člana njenog osoblja. Republika Srbija se obavezuje da će dati izjavu u pogledu odricanja od tužbi protiv svake države koja učestvuje u operacijama Evropske unije. Ovo znači, ako pripadnik neke strane vojske ubije nekog srpskog vojnika ili građanina Republike Srbije da će Srbija odustati od tužbe, da neće to čak ni pomenuti, da će naprosto preći preko toga. Da ne govorimo o eventualnom uništavanju imovine, itd.
Dalje, utvrđuju se tajni podaci,
Takođe, Republika Srbija će preduzeti odgovarajuće mere da bi štitila tajne podatke Evropske unije, ali pošto postoji poseban Predlog zakona o tome ćemo govoriti kasnije.
Dakle, kao što sam rekao postoji civilna i vojna komponenta, interesantno je da se predviđan lanac komandovanja.
To je član 6. – nacionalni organi prenose operativnu kontrolu na Evropsku uniju. Dakle, eto Vojsku Republike Srbije će da kontroliše, njome će da komanduje, recimo neki zločinac koji je učestvovao u agresiji NATO pakta 1999. godine i koji je ubijao građane Republike Srbije.
Šef misije preuzima odgovornost i sprovodi komandu i kontrolu, to je tačka 4).
Imamo takođe i finansijski aspekt. Ovde se utvrđuje u članu 7. finansijska odgovornost Republike Srbije, za bilo koju štetu koja se nanese u tim misijama.
E, sada sa jedne strane Srbija se odriče o tužbi prema drugim državama članicama, a sa druge strane Srbije mora da plati eventualnu štetu koju njeni građani izazovu.
Sada zamislite kako to izgleda. Takođe se uvodi jedna formula prema kojoj će se sredstva za misije EU izdvajati iz budžeta Republike Srbije, vezano za bruto nacionalni dohodak. Srbija se ovim obavezuje da će ogromna sredstva izdvajati i izdvajati i uplaćivati Evropskoj uniji, kako bi EU kontrolisala krize koje njene države članice izazivaju širom sveta.
U Kongu je ubijeno 4.200.000 ljudi da bi kompanije iz Evropske unije imale materijal za proizvodnju mobilnih telefona, jer se tamo nalaze veliki rudnici tih minerala upravo. Dakle, 4.200.000 ljudi. Na KiM znamo svi šta su uradili, šta rade sa Srbima iz dana u dan, koliko je Srba stradalo, koliko je srednjovekovnih manastira uništeno, koliko je ljudi proterano. To su te misije Evropske unije i krize koje su oni sami izazvali.
Takođe se potvrđuje u članu 10. lanac komandovanja vezan za vojne misije, gde se kaže izričito u tački 2) – da će nacionalni organi preneti operativnu i taktičku komandu i ili kontrolu nad svojim snagama i osobljem, na komandanta operacije EU.
Takođe se iznova u članu 11. određuje finansijski aspekt i obavezuje Republika Srbija da uplaćuje Evropskoj uniji veliku količinu novca itd, i tako bliže.
Na kraju, imamo jednu izjavu država članica EU, tekst izjave koji važi za Republiku Srbiju i šturo obrazloženje, ustavni osnov za donošenje ovog zakona, razlozi za donošenje ovog zakona i veliki broj misija EU, pre svega vojnih koji se ovde navode, pogledajte njihovu misiju u Gruziji. Oni tu namerno ugrožavaju interese Ruske Federacije, ta misija EU i sada Srbija treba da pomaže u tome.
Da li je to kao onda kada su prodavali, kada su prozapadne vlasti u Beogradu prodavale oružje Gruziji? Dakle, pre nego što je Gruzija izvršila agresiju na Južnu Osetiju i Abhaziju, kada je Šutanovac ovde u Skupštini rekao, morala je Republika Srbija nekako da zaradi pare, Ministarstvo odbrane, tako što je prodavala oružje Gruziji da bi oni ubijali Ruse.
Sada se vi takođe obavezujete da ćete pomagati takvim misijama EU u Gruziji, u Iraku, u Palestini, gde oni slede interese SAD-a potpuno. Da bi vam pokazali da su misije EU deo NATO pakta i da su koordinirane sa NATO paktom, mi ćemo koristiti dokumentaciju NATO pakta i Evropske unije, pre svega evropska strategija bezbednosti iz 2003. godine, koja izričito navodi da su SAD igrale i igraju ključnu ulogu u bezbednosti EU, a poseban značaj pripada NATO paktu.
To je u uvodnom delu.
Takođe, u njihovoj strategiji i bezbednosti navodi se da su transatlantske veze osnova svakog delovanja EU i da NATO pakt tu ima ključnu ulogu.
Takođe se pozivaju na sporazum između EU i NATO pakta, kada su u pitanju vojne operacije i pravila Berlin plus. O tome ću kasnije da govorim, ali nadam se da ste razumeli. Kada su u pitanju sami propisi EU, a koji se tiču upravljanja krizama, takođe postoji niz dokumenata EU, pa i njihova strategija koja se tiče upravljanja krizama iz 2008. godine gde se takođe govori o nezamenljivoj ulozi NATO pakta, pre svega u okviru pravnog okvira, koji se tiče misije EU za upravljanje krizama. Kaže se da je okosnica tog delovanja NATO pakt, snage i kapaciteti NATO pakta, a to je na strani 21.
Interesantno za vas, pošto verovatno to niste čitali, a mislim pre svega na predstavnike Ministarstva odbrane koji su to morali da uoče na starani 22. ovog dokumenta se govori o agresiji NATO pakta na SRJ 1999. godine. Kaže – da su članice EU interpretirale povelju UN tako da je dozvoljeno da se razmeste mirovne trupe na nekoj teritoriji, teritoriji neke države, bez eksplicitnog izričitog odobrenja Saveta bezbednosti UN. Pogledajte na šta vi pristajete kada donosite jedan ovakav zakon. Oni govore o kako kažu NATO bombardovanju 1999. godine, radi se o agresiji NATO pakta na SRJ i kažu da je ona imala široku podršku u EU. To se navodi u njihovom osnovnom dokumentu koji se tiče upravljanja krizama. Dakle, oni podržavaju ono što je NATO pakt uradio 1999. godine, a kako i ne bi kad su ključne zemlje EU učestvovale u tome.
Interesantno na strani 28. ovog dokumenta koji je osnova za delovanje EU u upravljanju krizama, kaže se da u ovim operacijama upravljanja krizama je potrebno i da se mogu koristiti štabovi NATO pakta i infrastruktura NATO pakta. Dakle, uopšte nije sporno kod njih.
Takođe, na strani 31. ovog dokumenta oni navode da se mogu koristiti i da je potrebno koristiti efektive NATO pakta u planiranju operacija koje se tiču upravljanja krizom. Dakle, sve što smo vam govorili, kada je u pitanju polako uvođenje Srbije u NATO pakt u tu zločinačku organizaciju, da čini ova vlada potvrđuje se nedvosmisleno na osnovu ovih dokumenata.
Šta stoji u drugim odredbama koje je usvojila EU? Postoji deklaracija NATO pakta i EU koja je doneta u decembru 2002. godine, a koja se tiče i operacija upravljanja krizama. Kaže sledeće – dve organizacije pozdravljaju strateško partnerstvo između EU i NATO-a, a na području upravljanja krizama zasnovano na zajedničkim vrednostima, nedeljivosti naše bezbednosti, odlučnosti u borbi sa izazovima novog veka. Kako to izgleda videli smo 1999. godine? Dan danas građani Srbije umiru od posledica zračenja osiromašenim uranijumom i bacanja raznoraznih otrova koje je NATO pakt izručio na Srbiju 1999. godine, a podatke o tim otrovima možete naći u intervjuu španskog pilota Adolfa Luisa Delarosa koji je posvedočio o tome, jer je učestovao u toj agresiji.
Pomenuo sam pravila Berlin plus. Šta kažu pravila Berlin plus? Dogovor Berlin plus zasniva se na saznanju da zemlje članice NATO pakta i EU na raspolaganju imaju samo jedan set oružanih snaga. Šta to znači? Nema dupliranja vojske, nema dupliranja komandi. Pristupanje EU vi polako ulazite u NATO pakt, jer se NATO pakt stara o bezbednosti EU tj. faktički upravlja nekakvim oružanim snagama EU. Dakle, EU u svim operacijama koristi kapacitete i sredstva NATO pakta. Obezbeđen je pristup EU NATO-im kapacitetima planiranja itd. Posebno se izdvaja saradnja na Balkanu, ključna saradnja između EU i između NATO pakta na Balkanu. Kako izgleda takva saradnja? To je jasno. Oni se iz petnih žila zalažu za stvaranje nezavisne države na KiM i rasparčavanje Srbije. Pored toga, oni brane najgore kriminalce, trgovce narkoticima, trgovce ljudskim organima na KiM, a kako i ne bi kada se iz NATO baze u Avganistanu snabdevaju šiptarski teroristi heroinom koji se dalje distribuira u Evropu. Lepo zarađuju pare, ogromnu količinu novca, ti kriminalci iz NATO pakta, šiptarski teroristi, separatisti i drugi.
Na zvaničnom sajtu EU stoji da je jedno od ključnih operacija upravljanje krizama Kosovo. Inače, kada smo već kod Euleksa, zanimljivo je da se njihov sajt, internet stranica nalazi na serveru koji je u Albaniji što takođe može da vidi bilo ko poseti internet stranicu Euleksa. Znači, oni su apsolutno u funkciji stvaranja velike Albanije i da tamo nalaze prijatelje, a ne u Srbiji.
Interesantno je da se iz budžeta Republike Srbije izdvajaju sredstva da se promovišu ovako loši zakonski predlozi, da se promovišu predlozi koji su suprotni nekim propisima Republike Srbije, pre svega Ustavu i proglašene neutralnosti. Tako je Dragan Šutanovac na svoj internet stranici objavio u broju 152 lista "Odbrana" "Pouke za crbiju". Znači, nije znao da napiše Srbiju, pa je napisao crbiju. Međutim, u samom tekstu je ispravljeno, nema te greške u tekstu "Neutralnost u 21 veku", "pouke za Srbiju". Dragan Šutanovac u listu "Odbrana" koji se finansira iz budžeta Republike Srbije ističe tj. njegovi stručnjaci da je neutralnost loša za Srbiju da se treba prikloniti NATO paktu i EU. To je taj stav, ali to je bilo za očekivati od ministra Šutanovca, jer je on pozdravio uklanjanje srpskih barikada na severu KiM. On je pozdravio prebijanje srpske dece, koja su čuvala barikade, od strane žandarmerije pod fantomkama. Šutanovac je to izgovorio 24. februara …

Molim vas, niko u Vladi Srbije, niti među poslanicima ne pozdravlja prebijanje srpske dece. Nemojte molim vas. Potpuno razumem da pošaljete političke poruke, ali vodite računa o dostojanstvu Skupštine.