Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS smatra da se ovih  13 predloga Zakona o davanju garancije zaduživanja, veoma osetljiva i ozbiljna pitanja. Imajući u vidu veliku svetsku ekonomsku krizu, imajući u vidu da su mnogo razvijenije zemlje problem zaduženosti u mnogo razvijenijim zemljama nego što je Srbija, imajući u vidu i strah građana Srbije da slično ne doživi i Srbija i naravno, imajući u vidu, a ova tema je podložna za širenje straha i smatram da je obaveza Vlade da detaljno o ozbiljnosti i osetljivosti pitanja, detaljno obrazloži i objasni o čemu je reč da bi građani Srbije znali tačno sve.
Imajući u vidu kako mi mislimo da je davanje garancije zajmodavcu obaveza države koja preuzima da izmiri obaveze u ime zajmoprimca, ako on ne izmiri dug.
Mi smatramo, naša poslanička grupa, kada se razmatraju predlozi zakona u vezi sa ovim, da je važno imati u vidu dve stvari.
Prvo, zašta se zadužujemo, zašta se uzimaju sredstva, da li su ona namenjena za energetiku, poljoprivredu, da li su usmerena za ekonomski razvoj Srbije, što mi podržavamo ili su namenjena potrošnji, što ne podržavamo.
I drugo pitanje za koje mislimo da je važno, da li država kada daje garanciju, da li ona ima garancije da će zajmoprimac vratiti taj dug. U tom slučaju, građani Srbije, ne bi imali obavezu da plaćaju taj dug.
Dakle, hoće li generacije koje dolaze naslediti dugove, ili će ono za šta se mi zalažemo, naslediti i novu vrednost koja je ostala u Srbiji.
Kada se sve to ima u vidu, naš ovlašćeni predstavnik grupe na početku rasprave izneo je stav poslaničke grupe, a mi ćemo podržati predlog ovog zakona.
Ovde je bilo reči u obrazloženju ministra, kada je u pitanju naselje "Stepa Stepanović", drugih poslanika, o drugim nekim projektima i ja bi da provedem još dva zajma kroz ovu priču, da li su to zajmovi koji znače ekonomski razvoj, ulaganje u budućnost, da li donose novu vrednost, da li zapošljavaju ljude ili je potrošnja i da li se radi o firmama koje mogu da garantuju, da će se taj zajam vratiti.
Samo kratko, naš ovlašćeni predstavnik na početku rasprave danas je dao detaljnije obrazloženje, za to što smatramo da treba odobriti, odnosno dati garanciju za kredit "Galenici", posmatrajući to iz dva ugla.
Jedan, iz ekonomskog ugla, jer se radi o firmi koja će sama da otplaćuje od svojih prihoda taj zajam i obaveze, jer se radi o firmi koja je ušla u jednu situaciju, u vrzino kolo, gde oni kojima oni isporučuje lekove ne isplaćuju, a koji kupuju od veledrogerija, takođe ne plaćaju, pa taj dug iznosi 100 i kusur miliona evra, a sada je smanjen na 85. Naravno, iza toga teško mogu da se izmire sve obaveze.
Kada bi to bilo tako realizovano, onda ne bi bilo potrebe za ovim kreditom.
Drugi razlog o kome je govorio naš predstavnik smatramo da je strateški interes Srbije, da sačuva jednu takvu "Galeniku", koja je veliki, prestižni proizvođač lekova, a veliki i strateški interes Srbije jeste da ima takvu jednu farmaceutsku industriju.
Ono što sam želeo da ukratko kažem, radi se o dve firme koje su na spisku za zajam, a o kojima nije bilo govora danas i ja ću se potruditi da u najkraćem kažem o čemu se radi.
Jedno je, to je zajam koji uzima JAT Tehnika Beograd, u iznosu od pet miliona evra za koji se traži garancija države.
JAT Tehnika je veoma uspešna firma, ona je zahvaljujući sposobnosti upravo organa upravljanja danas firma koja beleži odlične poslovne rezultate.
JAT Tehnika je ušla u jedan ambiciozan projekat proširenja svoje delatnosti, prethodno je ovladala sve poslove vezano za boing 737 i sada je pred velikim poslom da preuzme održavanje er bas 320. A to je ogroman posao.
Da bi tako nešto mogla da uradi, potrebno je da se postojeći veliki hangar proširi, da bi mogao da primi te avione i da bi mogli da se pored osposobljavanja, stvore uslovi da se takvi avioni opslužuju, odnosno održavaju itd.
Time što će pored posla vezanog za boing 737 i er bas 320, to će biti vodeća firma u ovom regionu za tu oblast, a da je uspešna, pokazuje da JAT Tehnika kada se izdvajala iz JAT-a, 100% je radila za JAT, a 80% je učešće plata bilo u prihodu.
Danas JAT Tehnika radi 50% za JAT, a 50% za evropske kompanije, a učešće plata koje su redovne je 40%.
Ovim projektom kada se završi, znači da će JAT Tehnika biti regionalni lider u ovom poslu i 80% raditi za evropske kompanije. Dakle, garancija je državi da ulaže u uspešnu firmu, da ulaže u proširenje posla i garancija državi je da će ta firma vratiti taj novac.
Dakle, garancija je državi da ulaže u uspešnu firmu, da ulaže u proširenje posla i garancija je državi da će ta firma vratiti taj novac.
Drugo, na čemu želim kratko da se zadržim, to je firma "Privredno društvo termoelektrane i kopovi Kostolac". Radi se o jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom uglja i proizvodnjom energije. Svi smo svedoci prethodnih dana kada je Srbiju zadesilo onakvo nevreme, onakvi uslovi da upravo sposobnost te firme, vitalnost, naravno, veliko požrtvovanje radnika pored "Kolubare" i "Tenta", uspeli su da sačuvaju energetski sistem Srbije i da omoguće da Srbija prođe kroz ove najteže uslove.
Zašto se ovde novac koristi? Ovde se novac pozajmljuje za projekat revitalizacije dva postojeća bloka B1 i B2 od po 350 megavata i za projekat odsumporavanja za dva postojeća bloka, takođe B1 i B2 po 350 megavata. Ovaj drugi deo je nešto slično ili isto u stvari, što radi i "Tesla" u Obrenovcu.
Inače, sve skupa je to deo jednog celovitog projekta razvoja Kostolca koji obuhvata i treći deo, a to je povećanje kapaciteta površinskog kopa drvno na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog bloka B3. Samo nekoliko napomena. Ovo je dakle prva faza, radi se o revitalizaciji dva bloka postojeća i odsumporavanju. Šta je tu značajno istaći?
Revitalizacijom ova dva bloka, s jedne strane, produžava se život elektrane 20 godina, ali i dobijaju novi megavati. Kako? Tako što postojeći nisu nikada mogli u maksimalnom kapacitetu da budu iskorišćeni. Njihovom revitalizacijom povećava se, odnosno stvara se mogućnost da se kompletno ceo kapacitet iskoristi. To su ti novi megavati. Kada se to pretvori u pare to je čist neto prihod od oko 20 miliona evra za privredno društvo "Kostolac" koje je inače uspešna firma, koja pozitivno posluje.
Dakle, ulaže se u energetiku značajnu oblast, stvara se nova vrednost, obezbeđuje stabilnost energetskog sistema, ali i zapošljava. Kako? Tako što pored revitalizacije, to znači i ulaganje u infrastrukturu u železnicu, u luku, puteve koji će koristiti. Sve to da bi se uradilo, a tako je ugovorom predviđeno, angažovaće se srpska radna snaga, srpska oprema u najmanje 47%. Kod drugih kredita nisu mogli ti uslovi da se postave. Koliko će srpska privreda u tome učestvovati, koliko će srpska radna snaga? Kada se pogleda možda je malo, ali je to 150 miliona evra koje se ulaže u to.
Da bi neko napravio elektroopremu u Srbiji mora neko da se zaposli, mora neko da radi. Dakle, ima se u vidu da je to nova vrednost, a nije potrošnja. Inače Evropa ne daje pare za takve kredite, za takvu vrstu kredita ona daje samo za svoje članice, tako da još jedna potvrda da kredit koji se uzima za termoelektrane, kopove "Kostolac" je kredit koji se ulaže u razvoj, budućnost koji će doneti novu vrednost i zaposliti nove ljude. Zato mislim da treba ovaj primer istaći i podržati Predlog ovog zakona. Hvala lepo.

Trinaest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram kroz nekoliko rečenica da se osvrnem na ono o čemu je ovde govorila gospođa Kolundžija. U ovom mandatu i u prethodnim mandatima, pogotovo u nekim po Vladu kriznim situacijama, kakva je i ova danas, bilo je svakakvih govora od strane vladajuće koalicije, ali ovoliko besmislenog, bezobraznog, kukavičkog u izlaganju šefa poslaničke grupe, ne mogu da se setim da se tako nešto dogodilo, barem ne u ovom mandatu.
Bez obzira, inače to ne bih radio, ali s obzirom na to kako je govorila gospođa Kolundžija, što je nakon toga izašla iz sale prosto moram na neki način da odgovorim. Imam jednu vrlo konkretnu ponudu za gospođu Kolundžiju, ako ovo sluša negde u hodnicima ili u kabinetima ove zgrade. Da li ona prihvata ovakvu ponudu? Ako se ijedna mašina pojavi tokom ove predizborne kampanje, recimo na takozvanom Koridoru 11 i ako se na tim radovima pojavi bilo ko iz Demokratske stranke ili iz vladajuće koalicije, pozivajući se, između ostalog, i na ovaj kredit od Azerbejdžana koji danas uzimamo, ona će se povući sa izborne liste i povući će se iz politike. Mislim da je to fer ponuda. Ako se to ne dogodi, onda ćemo svi mi zaista ovde biti idioti, svi koji govorimo o tome da vladajuća koalicija kroz ove kredite i garancije teške 1,4 milijarde evra plus kamate, to je preko dve milijarde evra, da smo zlonamerni, da smo bezobrazni, da pokušavamo da uskratimo pravo na lečenje građanima ako pitamo zbog čega je "Galenika" dospela u ovakve probleme, da smo protiv ekologije, jer država pokušava da se zaduži za neki proces odsumporavanja itd.
Da smo protiv toga da JAT tehnika, kako reče gospodin Petronijević, kao vrlo uspešna kompanija danas treba da uzme kredit da bi osvojila tehnološki proces održavanja er-basa A320. Znate šta, A320 nije nikakvo tehnološko čudo. To je avion koji se proizvodi, u komercijalnoj upotrebi je već 20 godina. Pošto vidim da ste vi verovatno prespavali tih 20 godina, kao i 20 godina propadanja JAT-A, "Kolubare", Elektrane "Nikola Tesla", "Kostolca" i svega drugog, samo moram na to da vas podsetim. Naravno da niko razuman nema ništa protiv toga da se JAT tehnika, na primer, razbija. Ako već govorite o toj fantastičnoj statistici JAT tehnike, o tome kako je udeo održavanja aviona danas mnogo manji nego pre nekoliko godina, onda budite pošteni pa recite koliko uopšte aviona JAT ima danas u upotrebi, a koliko ih je imao pre nekoliko godina. Taj pad održavanja ili procenta održavanja aviona JAT-a u ukupnim uslugama JAT tehnike delimično je posledica i toga. Poslednjih dana kada, recimo, gradonačelnik Jagodine povede 250 svojih sugrađana u posetu Beču i kada za to bude angažovano malo više aviona od onoga što je redovan avio-saobraćaj između Beograda i Beča, postoje ozbiljni problemi u funkcionisanju, između ostalog i JAT Ervajsa.
Konačno, ako govorimo o kreditu za JAT, mi smo pre nekoliko meseci dali takođe jednu garanciju. Krajem 2010. godine, ako se ne varam, otišla je garancija za JAT od skoro 52 miliona evra. JAT je uzeo 52 miliona evra i nijedan evro od tog kredita za koji garantuju građani Srbije nije potrošio na ono za šta je taj kredit uzeo. Dakle, to je još jedan od primera kako se ovde laže Skupština Srbije, kako se lažu narodni poslanici. To priznaje menadžment JAT-a. Kompanije koju je Državna revizorska institucija samo u 2010. godini utvrdila da se na kriminalan način ponaša i da na kriminalan način posluje. Znate, u JAT Ervajzu postoje problemi čak i u postupku prijavljivanja dnevnog pazara. Dnevni pazar se ne uplaćuje u skladu sa zakonom. To kaže Državni revizor u izveštaju za 2010. godinu.
To nije jedini problem u srpskim javnim preduzećima ili akcionarskim društvima koja su pod potpunom ili većinskom kontrolom države. Javno preduzeće "Putevi Srbije", monopolista koji se usput oglašava u gotovo svim domaćim medijima i na različite druge načine, čitav niz godina ne uplaćuje PDV. Dakle, vi imate državnu kompaniju, javno preduzeće koje ne uplaćuje PDV na naplaćenu putarinu i niko ništa ne može tom preduzeću. Ne kažem da je to krivica vaše partije. Mada vidim da su se partije, pre svega SPS, opredelile da brane uglavnom one kredite i garancije koje se sprovode u kompanijama za koje su zaduženi njihovi kadrovi. Mislim da na taj način grešite. Niste vi odgovorni za sve probleme koji su se pojavili u poslovanju tih preduzeća. Odgovorna je pre svega Vlada koja je formalni vlasnik tih preduzeća i koja je najodgovornija za njihovo funkcionisanje.
Što se tiče te tvrdnje, mislim da je gospođa Kolundžija jednom rekla kako ćemo mi, zbog toga što kritikujemo Vladu koja se zadužuje pred same izbore, najveće neprijatelje imati u građanima Beograda ili građanima Srbije koji vide da taj novac odlazi na fenomenalne građevinske, graditeljske, infrastrukturne projekte.
Moram da kažem da mi je žao zbog toga što je takva ambicija pre svega DS kao vodeće vladajuće stranke. Mislim da za njih nije dobro, ako imaju ambiciju da vode sledeću Vladu ili da učestvuju u sledećoj Vladi, da državu ostavljaju u ovakvom stanju. Ovi krediti će vrlo brzo doći na naplatu.
Sve su kraći i ti periodi koji su određeni kao grejs period kada uzimamo ove kredite. To je već danas 12, 18, maksimalno 24 meseca.
Ni jedno izlaganje poslanika vladajuće koalicije nije nam dalo odgovore na ključno pitanje - zbog čega se zadužujemo pod ovako zastrašujućim kamatama. Za većinu kredita kamate su zastrašujuće, one su gotovo na nivou onih fantastičnih prevarnih procenata koje su građanima kao kamate na štednju davale "Dafiment", "Jugoskandik" banke. Vi se zadužujete za "Galeniku" za 70 miliona evra i na to će se plaćati kamata nekoliko godina od preko 7,2 – 7,3%. Da li vi razumete kakva je to kamata za jednu kompaniju koja posluje na domaćem tržištu čija je ogromna većina kupaca sa domaćeg tržišta, to je pre svega država direktno ili posredno za svoj zdravstveni sistem, koja će naplaćivati svoje usluge, odnosno svoju robu u dinarima, a onda će pokušavati da servisira kredit za koji je kamata u evrima 7,2 ili 7,3%? Koja kompanija može to da izdrži?
Gospodine Petronijeviću, bili ste bar pošteni. Vi ste bar jedini ovde rekli zapravo šta je suštinski razlog propadanja, gotovo kolapsa, "Galenike", a to je činjenica da "Galenici" gotovo niko ne plaća i da je najveći dužnik u tom sistemu zapravo država, odnosno državni fond.
Mi smo ovde u oktobru i novembru mesecu prošle godine probali da pokrenemo raspravu o tome šta će biti sa 330 miliona evra? Mislim da je taj iznos bio u tom trenutku aktuelan duga koji postoji iz Republičkog zdravstvenog sistema prema bolnicima, domovima zdravlja, veledrogerijama i najvećem proizvođačima lekova. Šta se u međuvremenu dogodilo? Imali smo predlog ministra Stankovića koji je predlagao da se taj dug otpiše. Znate, otpis tog duga znači potpuni krah "Galenike" i svih drugih koji se nalaze u tom lancu.
Imali smo drugi predlog iz Vlade pre nekoliko nedelja, ministra Ljajića, da se radnicima kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinose, prosto, overi knjižica. Kada radniku overite knjižicu, a za to nije uplaćen doprinos, onda Republički fond zdravstvenog osiguranja za lečenje tog radnika koji se pojavi pred lekarom ili koristi neke lekove ne može da isplati novac dobavljaču lekova, domu zdravlja, lekarima, svima koji su uključeni u taj lanac. Tako možete držati sistem dva, tri ili šest meseci, ali nakon godinu dana, godinu i po dana dolazite u situaciju da se zadužujete za 70 miliona evra uz kamatu od 7,3%.
Mislim da smo olako prešli preko nekoliko rečenica koje je rekao gospodin Kasalović. Sada privi put čujem da "Galenika" izgleda ima neke kratkoročne kredite koje plaća po kamatnoj stopi od 30 – 35, a mislim da ste u jednom trenutku rekli i 40%. Izvinite, onda postoji valjda neka odgovornost onoga ko je vodio tu kompaniju i ko se zadužuje po takvim uslovima?
Da li negde na drugom mestu na tržištu u ovoj zemlji postoji kamatna stopa od 40%? Pretpostavljam da je na dinarske obaveze, ali sasvim svejedno, ogromna je čak iako je u dinarima. Da li postoji neka odgovornost?
Da li je mogućnosti kredita ili garancija za ovaj kredit za "Galeniku" postojala i pre nekoliko meseci? Ovde se 28. i 29. decembra čitav dan pričalo o tome kako će možda tačka davanja garancija za kredit "Galenike" biti ubačena na dnevni red. To se nije dogodilo očigledno zbog nekih problema u vladajućoj koaliciji.
Koliki su samo iznosi novca plaćani po tim kreditima od 40%, recimo, od 29. decembra do onog dana kada novac bude legao po ovom kreditu? Ko je odgovoran za to? Nedeljama je trajala pomama u javnosti, gospođa Kolundžija je učestvovala u njoj. Namicanje većine, namicanje 126 poslanika po svaku cenu samo da bi se održao mandat do kraja i da bi se navodno usvajali neki evropski zakoni. Da li su ovo evropski zakoni?
Naravno da su ključni problemi u sferi politike koja danas zaostaje čak i za tim Azerbejdžanom. Neki mediji u regionu, naši mediji se naravno nisu time bavili, su juče objavili neke snimke sa protesta u glavnom grada Azerbejdžana povodom tvrdnja … Naime, Azerbejdžan tvrdi da je Jermenija izvršila u oblasti Nagorno-Karabakh genocid tokom devedesetih godina. Na tom skupu je bio i predsednik, veliki prijatelj našeg ministra Jeremića, veliki prijatelj ove države, čovek čijeg oca spomenik krasi Tašmajdanski park. Da li znate kakav je bio transparent na tom skupu – da se genocid u Nagorno-Karabakhu, da se genocid u Srebrenici, da se genocid koji se dešava danas u Siriji više nikad ne sme ponoviti.
Da li ćete sada da protestvujete i protiv Alijeva zbog toga što tvrdi ono što je rečeno u presudi međunarodnih sudova, odnosno u rezoluciji Evropskog parlamenta, da se u Srebrenici desio genocid? Ne, to vam služi za unutrašnje političke obračune, a kada stiže novac, 300 miliona, 500 miliona uz povoljnu kamatu, onda ko daje taj kredit svašta može da priča i to nikom ovde neće smetati. To je ta vrsta licemerja, nedeljama pričate o nekoj fusnoti. Pa, ima i drugih dokumenata. Postoji i taj izveštaj MMF iz njihove misije. On ima jednu fusnotu, kaže da su to preporuke, zvanične preporuke misije koja je boravila u Srbiji od 2. do 9. februara ove godine. Pošto smo raspravljali pre nekoliko dana sa premijerom koji kaže da aranžman sa MMF nije obustavljen i nije propao, evo da citiramo – završetak prve revizije stendbaj aranžmana odložen je zato što budžet za 2012. godinu nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim pravilima. Kada gospođa Kolundžija govori da su sva sredstva za ove kredite predviđene u budžetu, ona zaboravlja da budžet ima i prihodnu stranu, a ne samo rashodnu stranu, pa pošto će po svim projekcijama i MMF i fiskalnog saveta i Narodne banke, konačno i same Vlade, privredna aktivnost u Srbiji u 2012. godini biti manja nego što je bilo planirano, onda će i prihodi biti manji, pa će i deficit biti veći, pa će biti teže servisirati i u narednim godinama ove kredite, a većinu njih pod potpuno nerazumnim uslovima uzimate ili nudite građanima.
Teško je naći pravu reč za ono što Vlada pokušava uradi ovakvom vrstom zaduživanja. Mislim da je najpribližniji izraz torbarenje. To je sada popularan izraz i u Hrvatskoj, za optužnice koje su bile vezane za finansiranje HDZ, govorilo se da je bivši direktor carina bio neka vrsta torbara koja ide od javnog preduzeća, pa pokušava da namakne reket za političku stranku. Ne kažem da vi to radite, vi idete od finansijera do finansijera, od kreditora do kreditora, od banke do banke, od zemlje do zemlje i pokušavate da pod bilo kojim uslovima koji su mogući namaknete onoliko sredstava koliko će vam biti dovoljno da u naredna dva ili tri meseca do izbornog dana stvarate ilizuju da je u Srbiji sve u redu, onda izmišljate i Koridor 11 i te mašine koje će se pojaviti, što vam je u jednom trenutku očigledno bio i ključni argument da ove sednice uopšte bude. Gospodin Mrkonjić, gospodin Dulić, oni će na tim gradilištima biti, danas ih u ovom parlamentu nema i sve će to nekako izdržati do 29. aprila ili do 6. maja, ali moje pitanje nije to, moje pitanje je šta ćemo 7. maja da radimo, bez obzira ko bude formirao sledeću Vladu, bez obzira na predizborno obećanje, bez obzira na 1244 ili 1389? Ključni brojevi u Srbiji su 111, jer je toliko kurs evra, 24 ili 25, jer je tolika nezaposlenost itd.
Srbija danas ne živi u okolnostima u kakvima je živela 90-ih godina, iako je stepen kontrole medija mnogo oštriji i mnogo veći nego što je bio ikada u vreme Slobodana Miloševića. Danas građanima Srbije ipak ne možete da prodate vrstu magle i to na ovako jeftin način. Hvala.

Zahvaljujem.
Vreme poslaničke grupe je iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a posle njega narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku moram da kažem da bih se složio sa konstatacijom gospodina Petronijevića. Dakle, zaduživanje jeste jako osetljivo pitanje i veoma je važno da Vlada u periodu ekonomske krize pruži jasne garancije.
Naravno da je u Republičkom parlamentu svaki zakonski predlog moguće politizovati uoči izbora i na taj način pokušati prikupiti političke poene, ali mislim da ovde treba da radimo, da na konkretan način govorimo o onome što jeste tema današnjeg dnevnog reda, što i jesu tačke dnevnog reda, a da izbornu kampanju vodimo onda kada za to dođe vreme.
Pred nama je 13 izuzetno važnih zakonskih predloga u prvoj objedinjenoj raspravi, ne umanjujući značaj ijednog od predloženih zakonskih predloga, ali zbog vremena koje imam na raspolaganju, akcenat ću samo u nekoliko rečenica staviti na dva zakonska predloga.
Najpre, još jednom želim da kažem da će poslanički klub SPS-JS podržati garancije od 70 miliona evra koje jesu neophodne za nastavak proizvodnje u "Galencii". U ovom trenutku prioritet prioriteta čini mi se upravo treba da bude to da Srbija ne sme da ostane bez lekova. Smatramo da "Galeniku" treba podržati jer je jedina domaća farmaceutska kompanija koja je osnovana 1945. godine, a proizvodi preko 171 lek i ima preko 2.600 zaposlenih radnika. A Srbija, ubeđeni smo, ima potencijala i treba da razvija vlastitu farmaceutsku industriju.
Pre svega, jedan podatak, lek koji se proizvede u Srbiji, nekakvi statistički podaci kažu da je i do 150% jeftiniji od uvoznog.
"Galenika" pokriva 20% tržišta, a shodno kapacitetima kojima raspolaže sigurno bi mogla i do 50%. U uslovima ekonomske krize "Galenika" je napravila jednu od najvećih fabrika u regionu investicija od 55 miliona evra, koje je "Galenika" finansirala iz sopstvenih izvora i kreditnih linija. Reč je o investiciji koja je urađena po neophodnim svetskim standardima i kojom su učetvorostručeni kapaciteti "Galenike".
Ministar Stanković nije danas prisutan, nažalost, ali je pre nekoliko dana rekao da će upravo "Galenika" vratiti novac i garanciju o kojoj danas govorimo do 2018. godine, kao i to da je "Galenika" ispoštovala dogovor potpisan prošle godine sa Vladom Republike Srbije. Mi verujemo da će "Galenika" rešiti probleme u kojima se danas nalazi, jer to jeste u interesu i Srbije i u interesu građana Srbije.
Nemamo ništa protiv, treba govoriti o problemima, o posledicama. Onaj ko ima odgovornost i ukoliko ima odgovornost, tu su nadležni organi, nadležne institucije, one su te koje treba da urade i da saopšte i da kažu da li postoji nečija odgovornost. Ali, znate šta, treba govoriti na pravi način i o uzroku. Treba sagledati šta je opšti interes u ovom trenutku. Zašto postoje problemi u "Galenici"? Maločas je bilo reči o tome. Tačno je, jedan od uzroka je i pad prodaje lekova, ali i dugovanja od vele drogerija.
"Galenika" je proizvela čini mi se, kaže gospodin Stanković u izjavi koju sam mogao da pročitam pre nekoliko dana, za kratko vreme čak i 22 nova leka, 2.500 lekova za srčane bolesnike. Dakle, proizvela je lek, plasirala ga na tržište, ali nije mogla da ih naplati. Za ovakvu priču veoma su važna dva pokazatelja – koliko vele drogerije u ovom trenutku duguju "Galenici", koliko Republički fond za zdravstveno osiguranje duguje "Galenici". Tačno je da fond nema ugovor sa "Galenikom", ali ugovara potrebne lekove na recept sa apotekarskim ustanovama, a kao što ste čuli, u ovoj godini je plaćen tek jun prošle godine, kada je reč o dugovanju. Naravno, pi tome ne osuđujemo ni fond, jer budžet fonda jeste nedovoljan. On je negde oko 200 milijardi dinara. I da, 50% ide na plate zaposlenih u zdravstvu, na lekove, sanitet 55 milijardi dinara, a tu su i ostali troškovi zdravstvenih ustanova.
Veoma kratko, kada je reč o drugom zakonskom predlogu, o kojem sam želeo da govorim nekoliko rečenica. Nakon potpisivanja ugovora o realizaciji prve faze paket projekta za revitalizaciju Termoelektrane Kostolac B, u vrednosti od 344,63 miliona dolara. Radovi počinju odmah, što je veoma važno. Ovim ugovorom, kao što je bilo reči, predviđeno je da isporuke kineske strane projekta iznose 53% vrednosti od ukupnog projekta, dok bi se 47% radova ukupne vrednosti, dakle 161,44 miliona dolara realizovalo angažovanjem srpskih kompanija, što je takođe od izuzetne važnosti.
Rečeno je takođe šta je predviđeno i šta predviđa završetak projekta. Inače, ono što želim posebno da istaknem jeste da je Kostolac elektroenergetskom sistemu po nekim pokazateljima isporučio čak 6,2 milijarde kilovat časova električne energije, a na Kopu je proizvedeno negde oko 9,2 miliona tona uglja. Tokom protekle godine, za devet meseci tokom protekle godine ostvarena je neto dobit od oko 3,2 milijarde dinara i osnovni prihod od 15,4 milijarde dinara. Smatramo da one uspešne treba podržati da bi bili još uspešniji i naravno da treba ulagati u energetiku i na taj način stvarati stabilnost elektroenergetskog sistema. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Ovim je i vreme poslaničke grupe SPS-JS iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je vrlo čudno, da ne kažem da skoro nije zabeleženo u praksi da na zadnjoj sednici jednog saziva parlamenta odlazeća Vlada nam potura desetine zakona u kojima se Srbija dodatno zadužuje za čitavih, precizno sam izračunao, 1,45 milijardi evra. Dakle, pored onih 5,7 milijardi evra, koliko nas je zadužila od 2008. godine, danas će kroz ovu raspravu, a za neki dan i kroz glasanje, ovaj parlament, odnosno vladajuća većina da se izjasni i da se Srbija zaduži dodatno skoro milijardu i po evra ili ukupno preko 7,1 milijardi evra.
Ekonomisti su, računajući i analizirajući koliko se Srbija ukupno zaduživala prethodnih godina i kako je funkcionisala ova vladajuća koalicija, izračunali da se Vlada Mirka Cvetkovića zaduživala prosečno svakog dana za 4,7 miliona evra, odnosno 55 evra u sekundi, što je prosto neverovatna brojka. Struktura tog zaduživanja je bila različita, ali takođe kažu ti analitičari koji sigurno imaju uvid u strukturu zaduženja kabineta Mirka Cvetkovića kažu da su se te pozajmice uglavnom trošile na javnu potrošnju, na budžetski minus, pa je tako na plate u javnom sektoru otišlo preko 600 milijardi dinara, na penzije preko 900 milijardi dinara, na subvencije 180, na kamate 10 itd, a za kompletne projekte nije utrošena ni trećina sredstava, tačnije jedva nekih 50 milijardi dinara ili 500 miliona evra je uzeto kredita za izgradnju Koridora 10.
Ako se uzme u obzir da je spoljni dug Srbije bio 2008. godine 8,7 milijardi evra i da je u periodu od 2000. do 2008. godine taj javni dug smanjivan za dva miliona evra dnevno ili 24 evra u sekundi, jasno se stiče slika o tome kakvu vladajuću koaliciju imamo u zadnje četiri godine i koliko je ovo štetočinska i potrošačka vlast.
Ako pogledamo strukturu ovih dugovanja, odnosno ovih novih zajmova koji se predlažu na današnjem zasedanju, imamo razne kredite za koje se može reći da neki zaista imaju opravdanja, poput kredita prema japanskoj Agenciji za inostrana ulaganja za osumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla, takođe, i infrastrukturni projekti koji se tiču malih hidroelektrana i izgradnje novog postrojenja u Kostolcu B, ali zaista ne možemo da prenebegnemo činjenicu da se ovde dosta govorilo o tome da je potrebno da građani Srbije izdvoje iz svojih i onako stanjenih budžeta dodatna sredstva da bi "Galenika" uzela kredit od 70 miliona evra po neverovatnoj kamatnoj stopi od 7% plus euribor.
Ako imamo u vidu da su skoro sve banke u Srbiji uglavnom strane, zaista ne vidimo ni jedan jedini rezon da bilo koja banka ulaže u privredu Srbije i da daje kredite firmama kako bi podstakla njihovu proizvodnju ili neki novi proizvod, ako već mogu da daju državi po ogromnim kamatama ili da kupujuod te iste države obveznice takođe pod ogromnim kamatama, dakle, sve je napravljeno kao jedan dobro zamišljeni mehanizam u kome će strane banke da plasiraju novac državi, da od nje uzimaju ogromne profite i da uništavaju domaću privredu, a samim tim i celokupnu finansijsku situaciju u ovoj zemlji.
Čuli smo i argumente od mojih prethodnika zašto je potrebno da se pomogne "Galenici". Niko ne osporava tu činjenicu da "Galenika" treba kao domaća farmaceutska kompanija da opstane, da treba da imamo takvu kompaniju koja će proizvoditi domaće lekove, jer je to veoma unosan i veoma važan posao za ovu zemlju da ima sopstvene kapacitete za proizvodnju lekova, da ne bude zavistan ni od jedne druge, niti od strane kompanije, niti od bilo koje privatne kompanije.
Zaista ne možemo da razumemo da su to jedini argumenti koji kažu da država treba da garantuje zajam od 70 miliona evra za ovu kompaniju, a niko ne želi da kaže kako je ova kompanija došla u situaciju da se mora zaduživati za ovoliki iznos kredita, kako bi preživela jedan težak krizni period. Tu su argumenti bili – ne plaćaju veledrogerije, rast kursa i ne znam šta sve ne, a niko nije pomenuo ono što je zaista činjenica, a to su ogromne pronevere u "Galenici" koje su još od 2008. godine, od postavljenja novog direktora evidentne, do prošle godine kada Vlada i vladajuća većina više nisu mogle da žmure na enormnu pljačku "Galenike", već su morale da sprovedu privremene mere i da smene prethodnog direktora, odnosno da postave novi menadžment.
Kaže se da je samo u 2010. godini fond za plate narastao od 2,4 milijarde dinara u "Galenici" na 3,6 milijardi. To jasno govori da je za 50% samo u jednoj godini fond za plate porastao. Možete li da zamislite koliko je ljudi primljeno tamo, ili koliko su povećane plate, vrlo verovatno neopravdano, ako kompanije ne posluje pozitivno – kako je moguće da se poveća platni fond? Kako je moguće da se ogromne pare troše na skupoceni nameštaj, za skupocene automobile, na ogromne procente privatnim veledrogerijama i velikim kompanijama koje su u dilu sa tom istom državnom kompanijom za uvoz lekova, za prodaju lekova itd?
Na stotine partijskih kadrova je ušlo u "Galeniku", dobilo je službeni automobil i poslato je širom Srbije da pravi stranačku kampanju, na osnovu troška države i "Galenike", koju sada mi treba da spašavamo.
Slučajno je to SPS. Kaže se da je direktor postavljen kao visoki funkcioner SPS 2008. godine, da su u upravnom odboru takođe predsednik iz SPS i još jedan član. Naravno, tu ima i drugih koje ne amnestira njihova manjina, kao članstvo u upravnom odboru, a tu su i predstavnik iz DS i predstavnik iz G17 plus. Takođe je tu i predstavnik u nadzornom odboru i predsednik jednog sindikata, koji priča da nije imao ingerencije i nije znao šta se dešava u "Galenici", za šta mi nemamo razumevanja.
Takođe, jedna od garancija koju će Srbija dati danas je garancija za izgradnju stanova na lokaciji "Stepa Stepanović" u visini od 35 miliona evra. Kada su ova dugovanja u pitanju i ove nove pozajmice, treba reći da izuzev kredita koji uzimamo od Japana, čija je kamatna stopa 0,6% godišnje ili od Kineza za revitalizaciju "Kostolca B" koji je, u principu, oko 3%, svi ostali krediti se kreću između 6% i 7% kamate plus euribor. To su zaista drakonske kamate, zelenaške, za kojim ne vidim ni jedan jedini rezon, niti bilo ko ovde, ni predstavnik predlagača, ministar Dulić, nisu ni jednom rečenicom pozabavili, koji je rezon i koja je logika da se Srbija zadužuje po ovako enormno zelenaškim kamatama?
Finansiranje stanova u kasarni "Stepa Stepanović" je jedan od ovih kredita koji ćemo uzeti. Podsetiću vas da je to projekat tzv. fenomenalno smišljeni projekat ministra Dulića za spašavanje građevinske industrije Srbije u vremenima ekonomske krize. Taj zakon je donesen po hitnom postupku 2010. godine, negde sredinom 2010. godine i u tu svrhu je potrošeno više od 400 miliona evra, do današnjeg dana, a kaže se da će se po ovim poslovima i po tom zakonu nastaviti " tzv. pomaganje" građevinske industrije u Srbiji i u toku 2012. godine.
Zašto će se to nastaviti. Potrebno je da se isfinansira predizborna kampanja vladajućih stranaka. Na desetine i stotine projekata izgradnje širom Srbije su sprovođene pod ovim zakonom, od tzv. pomoći građevinske industrije Srbije. Ko je te poslove mogao da dobija po ovom zakonu? Mogle su da dobijaju samo kvalifikovane firme. U prevodu, ovo kvalifikovano znači podobne firme partijskih moćnika iz vrhova DS, ali naravno i drugih vladajućih stranaka.
Koliko su koštali i kakvi su ti projekti bili, koliko su oni koštali i da li su zaista pratili tržišnu vrednost? Čisto sumnjam. Na desetine takvih znam napamet, koji su sprovođeni i u Nišu i u okolnim gradovima gde su cifre bile toliko velike da vam se zavrti u glavi.
Donošenjem ovog zakona koji apsolutno protivustavan, Vlada Republike Srbije i vladajuća koalicija su suspendovale Zakon o javnim nabavkama i na mala vrata, pogađajući se direktno, što bi se reklo onako narodski – oči u oči, sa podobnim izvođačima i podobnim firmama, podstakla je korupciju u Srbiji i nije ni čudo što je Srbija zadnjih godina pala po indeksu korupcije na 85 mesto na svetu.
Ako se uzme u obzir sve ono što su prethodnici rekli i što su analitičari izračunali, da je Srbija već davno prezadužena zemlja, da je prešla magičnu granicu od 45% BDP ili 80% budžeta, gde se kaže da maksimalno može zemlja da se zaduži za dvostruki iznos izvoza, a taj dvostruki izvoz, a taj dvostruki iznos izvoza je davno premašen. Računa se da je Srbija zadužena tri puta više nego što može da izveze. Jasno se govori i jasno nam sluti da je zemlja u dubokoj dužničkoj krizi, da je i bez ovih novih zaduženja prezadužena i da će nova Vlada, za koju verujemo da će na izborima krajem aprila ili početkom manja dobiti mandat od građana Srbije, imati težak posao da se izbori sa ovolikom prezaduženošću, ali će morati jednu stvar da uradi – da istraži sve ove koruptivne radnje i sve ove pljačke koje su se desile u javnim preduzećima, a za koje sada uzimamo kredite kao država i garantujemo budžetom Republike Srbije da će biti vraćeni. Moraće da strpa u zatvor sve one koji su na bilo koji način suspendovali zakone ove države, u smislu javnih nabavki, i radili poslove na crno ili pogađanjem oči u oči, gde su silni milioni evra otišli u privatne džepove, a da to do današnjeg dana nije istraženo.
Siguran sam da građani Srbije, bez obzira koliko su sluđeni medijskom kampanjom i potpunim mrakom u medijima, da će imati sluha da prepoznaju ko ih je doveo do prosjačkog štapa i čemu sve ovo vodi, i da će žestoko kazniti vladajuću koaliciju na narednim izborima. Hvala.

Iskorišćeno je 13 minuta od vremena poslaničke grupe.
Pre nego što dam reč narodnoj poslanici Jorgovanki Tabaković, na osnovu člana 90. samo obaveštenje, s obzirom da su poslanici zainteresovani kako ćemo raditi do kraja današnjeg dana.
Sada već možemo da procenimo da nam je za ovaj prvi zajednički načelni pretres po prijavljenim govornicima i po ukupnom vremenom koji postoji po Poslovniku potrebno još oko dva sata. Ako takav tempo rasprave bude, ako završimo prvi zajednički načelni pretres oko 17,00-17,15 časova, onda ćemo otvoriti drugi zajednički načelni pretres i današnji radni dan završiti zaključenjem rasprave o zajedničkom načelnom pretresu i druge tačke. Ako to tempo rasprave ne dozvoli, ako nam ova rasprava traje do 18,00-18,30 časova, onda ćemo naravno zakazati radni dan za sutra i onda bi sutra radili zajednički načelnički pretres.
U sredu svakako radimo pretres u pojedinostima, pošto je po Poslovniku potrebno 24 časova da prođe od zatvaranja pretresa do otvaranja pretresa u pojedinostima.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođo Čomić.
Nastaviću priču o ovih 13 zakona o zaduživanju i posebno ću da posvetim pažnju JAT-u, kao vrlo neracionalnom načinu da se potroše pare gde se presipa iz šupljeg u prepuno i tamo gde se preliva a niko se ne trudi da zadihtuje sve one prozore gde ulazi hladan vazduh, a pričamo o energetskoj efikasnosti i pričamo o gradnji zelenih kuća, ali ne pričamo o načinu kako da budžet zaštitimo od suvišnog curenja novca tamo gde to ne treba. Neću da kažem, neću govoriti ni politički, a kamoli politikantski, ali neka to procene oni koji me slušaju.
Žao nam je "Galenike", što je zapala u dužnički čvor. Postavljam pitanje – da li građanin može da dođe u apoteku i da kupi lek a da ga ne plati bez recepta? Ne može. Mi smo se kao država Srbija pretvorili iz prosjaka sa štapom u prosjaka sa šeširom, nažalost svih nas, ali ne možete da isprosite lek u apoteci. Ne možete ni ako ste bolesni i zdravstveni ste osiguranik, nažalost imam iskustvo iz porodice da dobijete čak i pravo na lek koji kontinuirano treba da se dobije ili injekciju koja se prima ako nemate specifičnu vrstu bolesti koje su neki stručnjaci procenili da možete da dobijate na recept pa da taj lek, na primer vrlo skup, plaćate umanjeno. Kako to da se desi da bude rupa u naplati u "Galenici" u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ja imam samo dva moguća odgovora. Dva odgovora koja su stvarnost. To je da afere kojima se sada bave istražni organi, policija, sudstvo a jedna je iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u toku procesuiranja, kako se to kaže, to su vakcine, jeste samo jedno od otkrivenih. U ovom domu pred vama sam otvarala problem novih zdravstvenih legitimacija, nenormalno visokih cena gde je opet neko trebao da bude dobar i da dobije proviziju, što da ne kažemo srpski, a na teret sredstva koja se prikupljaju iz doprinosa za zdravstveno osiguranje i iz Republičkog budžeta. A ko ne plaća doprinose za zdravstveno osiguranje? Pa danas smo čuli. Ovih dana saznajemo, onima kojima ne mogu da se overe zdravstvene knjižice, navodno se zakon poštuje, a to su neka preduzeća koja navodno država neguje, forsira a sve prebacujući teret nekom ranije, da je morao to da radi sa železnicama, sa "Zastavom" ili ne znam kime.
Da li postoji jedan dan kada ćemo shvatiti da od tog dana mora da se poštuje zakon i da porez moraju da plaćaju svi i da niko ne može da dobije robu a da je ne plati ili se pravimo toliko naivni da ne znamo da se dužnički čvor u dobrom delu raspliće ako u Zakonu o PDV-u unesemo jednu jednostavnu prosto-proširenu rečenicu – pravo na povraćaj PDV-a po odbitku ima samo onaj ko je platio fakturu. Nemoj da mi kaže, gospoda iz poreske uprave, da ne znaju kako im fantom firme naplaćuju povraćaj PDV za fakture koje nikada nisu platili. Kao iz one dečije pričice koja se zove "menjaža", onaj fantastičan reklamni spotić sa B 92 – neko za ništa dobije nešto. Znači, za neplaćenu fakturu fantom firma dobije povraćaj 18% PDV zato što joj to zakon omogućava. Ko te zakone pravi? Ko ih predlaže? Ko drži ruke na očima i ne vidi kako se ti zakoni primenjuju? Vlast. Ne vi, gospođo, ne ja, to radi onaj ko odlično zna gde su pukotine u zakonu, gde su rupe i gde su zloupotrebe i kome može da se zažmuri na jedno oko i da se to lepo naplati. Ne bi veledrogerije dugovale "Galenici", niti bi bio taj dužnički čvor tako veliki, ako bi se samo ta rečenica ubacila u Zakon o PDV. Ali neko to ne želi ni da vidi ni da zna.
Šta je dalje naš problem? Zašto mi danas pričamo o tome da se MMF naljutio na državu Srbiju zato što hoćemo da dokapitalizujemo jedinu preostalu Komercijalnu banku, a pričamo o njoj jer njoj dajemo garanciju za kredit JAT-u. O tom kreditu želim da govorim, ali hoću o banci od koje smo uzeli kredit da kupimo zgradu u Briselu, banci za koju se hvalimo da je naša, gde 25% imaju međunarodni neki finansijski fondovi. Sad kažemo – MMF je ljut na nas zato što hoćemo da dokapitalizujemo Komercijalnu banku i da sačuvamo svoje učešće. Nije tačno. niko nama ne kaže na koji način treba da dostignemo neke standarde koji se zovu budžetski deficit, privreda na određenom nivou, ali nas gledaju popreko i neće sa nama da pričaju ako to radimo kreditima i budžetskim deficitom, jer nam je to najlakše, jedino moguće i to je sva inventivnost i kreacija naših ekonomista i Vlade. Najlakše je reći – ispod crte se ne računa, uzeo sam pare dok sam bio kreditno sposoban napolju, u inostranstvu, sa deviznim predznakom, ali ja to čuvam kad mi bude zatrebalo, čuvam da isplatim penzije, a to što ide kamata i što su te penzije sve manje i manje za taj iznos kamate koji se plaća na novac koji je unapred uzeo naš vrli premijer, to on misli da neki ljudi ne razumeju. Međutim, Komercijalna banka nije problematična danas. Ona je problematična od 2009. godine, kada se omogućilo da se pod pričom da je kriza tu negde i da treba da sačuvamo jaku banku, potrebno dokapitalizovati inače najjaču domaću banku koja ima i najveću štednju i onda 2009. godine je ušao u dokapitalizaciju Komercijalne banke, Međunarodna finansijska korporacija, Banka za obnovu i razvoj, Nemački investicioni fond, Švedski investicioni fond i mi smo uzeli obavezu da u sledeće tri godine dostignemo taj njihov nivo.
Znate šta je zanimljivo? Da je te iste godine ukinut porez na primanja preko 40.000 dinara koji je trebalo, na neki način, da stvori Vladi rezervu kojom će da izravna neprilike koje finansijska svetska kriza koja se prelila kod nas stvara ljudima sa manjim primanjima. Tu nismo priznali. Tu smo rekli – kriza više ne postoji, pa smo ukinuli taj porez, pa se više i ne kontrolišu primanja u upravnim odborima, ali smo ovde prihvatili obavezu da mi dostignemo nivo dokapitalizacije inače jake banke i danas se pravimo nacionalno osvešćeni, ekonomski osvešćeni, da mi ne damo tu našu komercijalnu banku.
To je priča za one koji žele da poveruju. Svi ostali znaju da smo zabrinuti zbog ovolikih kredita zato što se u Srbiji povećavaju krediti i iznos kredita i kreditna zaduženost, ali se ne povećava sposobnost države Srbije da se ti krediti otplaćuju. To je problem. To je ono što smeta svakom poštenom profesionalcu i verujem da 99% poslanika će vam upravo tu primedbu izneti. Ne smeta nama što se zadužujemo za infrastrukturne projekte, ali nešto ih ne vidimo gde su. Kao NIP, klaviri i krečenje i šta sve ne beše, ali nešto nismo videli velike projekte od NIP. Od čega ćemo da vraćamo? U 2011. je tri milijarde obaveza, po vašem priznanju iz Vlade. Kad kažem vaše, mislim na vladajuću koaliciju, ukupni izdaci za otplatu javnog duga u 2011. godini iznose 3.122.000.000 evra. Znate da nam je budžet blizu devet milijardi. Znači, trećina budžeta je u 2011. godini išla samo na otplatu kamata i glavnica.
Da li su tu svi krediti koji su uzeti u zemlji? Šta tretiramo domaćim, a šta starim kreditom? Da li kredit koji uzmemo u zemlji, ali ga uzmemo u evrima? To više niko ne zna. Tu se ni Narodna banka ni Ministarstvo finansija ne slažu kada nam daju podatke o tome. Kad dodate koliki minus stvaramo svakog meseca isplaćujući penzije, koje su prilikom formiranja Vlade podignute na nivo koji nije mogla da otrpi privreda, nije čudo što smo zabrinuti i ne paničimo, nego govorimo osnovano.
Da li je u Srbiji povećana sposobnost otplate tih kredita, time što neko radi, nešto proizvodi, pa plaća radnike, pa ti ranici imaju plate koji nakupuju robe, plaćaju poreze, doprinose, pa se to sliva u taj prazan fond Republičkog zdravstvenog osiguranja ili u ovaj budžet iz kojeg otiče gde god može i kako god može da ne kažem prvo sa 137 ili više agencija i da kažem najdirektnije gde se ne štedi nijedan dinar, jer ne bi imali aferu ovu o kojoj danas govorimo u Republičkom zavodu, da je neko hteo da sasluša izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama koje je predlagala jedna opoziciona stranaka i onaj ko kaže nemojte politikanskim, morao je isto tako uzvratno da se ponaša. Da prihvati zakon koji omogućava da država uštedi. I šta se dešava?
Mi ovde imamo sad primedbe u javnosti koje su jednom delu, šta ja znam Vlada nije dala izveštaj, sada mogu da kažem o jednom delu su i osnovane. Znate, neko kaže najbolji prijatelji vam daju najskuplje kredite. Kažu, da dobili ste kredit od Kineza, ali ti krediti podrazumevaju 0,75%, troška i na onaj deo koji ne potrošite, pa dovode svoje radnike, troše svoju robu ništa naše ne koriste, pa zapošljavaju svoje radnike drže ih u barakama. Gde je tu neki posredni efekat tog infrastrukturnog ulaganja. Čak i otvoreno, na primer, gospodin Vesand Dežer kaže – oni su vam evropski krediti nego ove koje dobijate od Kine, Rusije ili ne znam koga, jer su oni uslovljeni, a ja kažem i španski kredit za tramvaje je bio takođe uslovljen ako neko da se seća, a papiri svedoče.
Svako ko je u iznodici kao što je Srbija u iznodici, a sebe je svesno dovela u ovu iznudicu, prinuđen je da koristi takve nepovoljne kredite. Koliko su nepovoljni? Koliko ne zapošljavaju naše ljude Vlada se ne izjašnjava, jer joj nije stalo šta će građani o tome da misle? Šta želim da vam kažem – Zakon o javnim nabavkama ni direktive koje tretiraju javne nabavke ne uslovljavaju nijednu zemlju koja koristi strani kredit da angažuje samo njihove firme. To nije jednostavno tačno. I zakon koji je SNS predložila o javnim nabavkama tu direktivu je potpuno preuzelo iz zakonodavstva EU i čak je dozvoljeno pozitivna diskriminacija sopstvenih proizvođača.
Ali, je na to pitanje Vlada mora ovde morala da izađe sa odgovorom, koliko god da je zauzeta telefoniranjem i dogovaranjem oko vladinih poslova ili oko izbora možda bi se mogla odbiti ona primedba da se ova vlada nalazi u poziciji zatvorenika koji udara glavom u zid i nova zaduženja bez ikakve suštinske kontrole jesu, nadam se da ti ljudi greše put u dvoranu kažu – gde se igra sirtaki. Rečeno je duhovito, ali zaista nije vreme za duhovitost i u vreme kad sam počinjala da se bavim poslaničkim poslom 1992. godine stečaj za državu je bio nemoguć.
Danas, sa ovakvim načinom zaduživanja stečaj za državu postaje izvestan. Ne bih želela da se ovoj Srbiji desi da jednog dana neko kaže zgrada u kojoj treba kao narodni predstavnici da govorite, izvinite više ne služi toj nameni. Odlučili smo da bude turistički objekat za prikazivanje i da nam donosi prihod da bi vi mogli da izmirujete kredite koje ste uzeli, a niste osposobili privredu Srbije da te kredite vraća. Kako ću da vam dokažem da nismo osposobili privredu da te kredite vraća.
Mi po treći put unazad osam meseci dajemo JAT-u, novac koji nas je uverio da taj novac koji dobija jednostavno ne troši za namene koje su predviđene, nego da vraća svoje stare dugove i izvesno je da i ovaj kredit koji je sada od Komercijalne banke planiran, pošto je onaj prethodni potrošen za svega desetak dana i to potpuno nenamenski, a kažemo – treba da vodimo računa o namenskom trošenju kredita, da imamo neku razvojnu banku koja će se time baviti itd. Vlada je čula šta se desilo za desetak dana su sve potrošili novine su o tome pisale, dva, tri teksta i svi su se ućutali i ponovo su stali na šalter i tražili novi kredit.
Da podsetimo da je iz budžeta davana pozajmica JAT-u koja takođe neće biti vraćena. Da li je neko zaboravio da je JAT prodao upravnu zgradu, jedinoj uspešnoj kompaniji u ovoj državi, jednoj od retko uspešnih, Telekomu Srbija. A šta je uradio sa pilotskom školom i avionima i aerodromom u Vršcu? Predao je Agenciji za kontrolu letenja na ime prebijanja dugova. To je ona agencija koja je i danas naplaćuje monopol ove države i stavlja novac u sopstvenu kasu, mimoilazeći budžet onako kako su agencije, koja zove krivi toranj Pizi, prema kojem se svi upravljaju, nastavile da troše pare od građana, na monopolskoj poziciji, a mimoilazeći budžet.
To što je poznato da se JAT godinama nalazi u lošem stanju i da je u velikim gubicima, moramo da je rezultat lošeg rukovođenja od strane nestručnih, neprijatno reći, partijski kadrova. To može da se vidi iz izveštaja revizora svake godine, jer da li vi verujete, postojao je izveštaj u kome kaže da revizor uopšte nije mogao da zauzme stav jer su podaci haotični, protivrečni i nepotpuni. I kad bi taj JAT mogao da dobije negde kredit, da mu ova država ne daje garanciju ili se nezauzme za njega svojim leđima. A šta su leđa ove države? Džep građana i budžet koji oni pune.
JAT ima prilično i sporova sa otpuštenim radnicima koji dobijaju sporove zbog ne zakonitih otkaza. U NBS je to prošlo prilično nezapaženo jer je NBS imala para sa jedne strane, a sa druge strane Jelašiću ste omogućili da preuzme nadležnost nad svim sudskim sporovima koji se tiču posla NBS, pa čak i zaposleni nisu mogli da ostvaruju svoja prava zbog nezakonitih otkaza kao svi ostali, nego u okviru NBS, u JAT-u se i za to troši. Njima je isplaćena otpremnina za koju su obezbeđena sredstva iz budžeta, ali je postupak vođen tako nestručno pa su od strane suda rešenja poništavana. Nakon što su stotine radnika otpuštene kao ekonomski višak o trošku budžeta, rukovodstvo JAT-a je primilo stotine novih partijskih kolega u velikoj meri, rođaka, prijatelja, tako da danas po procenama JAT ima tri puta više radnika nego što mu je potrebno. A plate su, plate su preko dva puta veće od republičkog proseka. Neka me neko demantuje ako ne govorim istinu.
Da li je neko odgovarao za ove propuste? Ili će odgovarati, makar zato što se ovde zalažemo za njih kao država i stajemo nekom garancijom za njih, videćemo.
Ministar Mrkonjić je davno najavio da će pitanje JAT-a biti rešeno tako što će biti uzeti avioni od JAT-a, piloti i manji deo radnika, kao i linije i druga prava i da ta nova kompanija ne bi imala nikakvih obaveza za vraćanje dugova i kredita JAT-a. U ostatku JAT-a ostali bi samo suvišni radnici i svi dugovi i krediti. To je jedna Dinkićeva izmišljotina koja nigde ne može da prođe samo u Srbiji. Osnivanje nove kompanije, kako je tada najavljeno, u koju bi se preneli poslovi, avioni i deo radnika, a dosadašnjoj ostavili dugovi i višak radnika bez posla, to ne da nije u skladu sa zakonom nego nije u skladu sa obavezama koje imamo prema poveriocima, zato što oni neće da dozvole da budu tako oštećeni. Ko će na kraju da namiruje sve obaveze? Država i prema višku radnika i prema oštećenim poveriocima, što bi je koštalo po procenama negde oko dvesta i trista miliona evra. Ponavljam, da preciznog iznosa o stanju dugova u JAT-u nema. Postavlja se pitanje šta u opšte dobijamo ulaganjem državnog novca u jednu ovakvu kompaniju. Mislim da se otvara pitanje važenja dozvola za rad i prava na linije, jer suz dozvole i prava neprenosivi. To izgleda neko smeo sa uma.
Izvesno da novi akt ne bi mogao da nastavi obavljanje prevoza na postojećim linijama i korišćenja slotova, dok se ne razreši pitanje njenog pravnog preuzimanja od stare kompanije, kod stranih vazduhoplovnih vlasti, dok se ne isplate sve te obaveze, tako da bi novi akt morao da pribavi sopstvene dozvole da bi mogao da vrši tu delatnost.
Završiću deo priče o bacanju državnog novca u JAT još sa nekoliko rečenica. Stanje u JAT-u je odraz ukupnog haosa koje vlada u vazduhoplovstvu. Jedanaest godina unazad temeljito i temeljno i sistematski je uništavano sve što je u vezi sa vazduhoplovstvom. Smenjuju se rukovodioci na čelu najodgovornijih vazduhoplovnih organa koji sa delatnošću u kojoj se nađu sticajem okolnosti nemaju apsolutno nikakve veze u smislu obrazovanja ili iskustva. O dobronamernosti neću da govorim, reč je o rukovođenju kompanijama. Pokušaj da se ishitreno primene neki propisi Evropske unije izazvali su ogromne probleme, velike štete za domaće avio kompanije i vlasnike aviona, mnogi su brisani iz registra, srpskih registara aviona i upisali su se u registre drugih država i mislim da to Srbiji nikako ne može da bude i da joj služi na čast.
Već punih pet godina u ovoj oblasti nema ni stranih ni domaćih investicija zato što postoje problematični propisi i nezakoniti rad i Ministarstva i Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Dokaz je i da se primenjuje negde oko 50 propisa koji su zakonom stavljeni van snage, a u ovom domu sam vam pokazivala da je na osnovu nadležnosti Ministarstva za dijasporu nađen navodno osnov da se formira Direktorat civilnog vazduhoplovstva. U ovakvu kompaniju ne treba ulagati, jer država Srbija i da ima mnogo više od onog što ima, ne bi smela da ovako razbacuje novac. Hvala.

Dvadeset dva minuta i 45 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, posle njega narodni poslanik Miloš Radulović.