Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman je u istovetnom tekstu briše se pomenuti član. Naravno, mi smo da se i ova garancija ne odobri, znači da se izbriše, da se i ovaj iznos od 10 miliona ne garantuje jer su na ovoj sednici garancije u ukupno iznosu od 580 miliona evra.
Argumentacija, jedan smo deo već izneli, a ja ću još dodati da je povodom ovog našeg predloga da se garancije ne izdaju, ove će se garancije koristiti za kredit koji je za potrebe refinansiranja postojećih kratkoročnih obaveza jer treba sprečiti da zajmopromac JAT Ervejz ne dospe u docnju čime bi se ugrozila sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.
Kad govorimo o garancijama, podsetiću da je i MMF, a stav SRS je jasan da nikada ova Vlada nije trebala da ulazi u aranžmane sa njim jer ih MMF naveo na niz pogrešnih koraka. Oglasili su se svojom kritikom da garancije Vlade aranžmanu koji su imali ne bi smele da budu veće od 1% BDP. Međutim budžet za 2012. godinu predvideo je duplo viši iznos garancija, znači skoro 2%. To jasno pokazuje da je kabinet premijera Cvetkovića, koji je inače i ministar finansija i koji je trebao danas kada se govori o ovim zakonima da bude prisutan, prekršio dogovor koji su postigli.
U Zakonu o budžetu za 2012. godinu, ja ga imam kod sebe i pročitaću član 3. stoji da će se u 2012. godini izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 318,3 milijarde dinara. Stoji koliko je to u dolarima, koliko će biti u evrima i ostalom. Međutim na kritike MMF gospodin Cvetković je odgovorio, mi jesmo predvideli u Zakonu o budžetu toliki iznos, međutim neće sve garancije koje su pobrojane biti i izdate. Ne znamo koje će biti odobrene a koje neće. To samo govori o jednoj velikoj neozbiljnosti. Bilo bi dobro da je gospodin Cvetković tu, pa da nam odgovori po kom je onda ključu odlučivano koje će garancije dati, koje će se naći na dnevnom redu ove sednice, jer će većina od 126 to izglasati. Imate prava na polovinu, koju ćete polovinu odlučiti da date garancije, a na koju polovinu nećete.
Oko jedne teze, oko garancije Vlade Republike Srbije po zaduženjima javnih preduzeća, tretiramo kao SRS, to je kao novi dug budžeta. Između toga, mi stavljamo znake jednakosti. Čuli smo tezu da to neće vraćati građani, nego će vraćati javna preduzeća. Mislim da je ovo jako zgodna prilika, imali smo u toku prošle godine, ne mogu tačno da se setim datuma, sednicu na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda bila otpis duga koji ne mogu da vrate neka javna preduzeća, pa smo tada pronalazili opravdanje kako je to bilo pre mnogo vremena, kako su to bila društvena preduzeća, kako ona više ne postoje.
U svakom slučaju, država je i njima garantovala, i kada je došlo na naplatu, garancija je aktivirana. Preduzeća nisu državi vratila, i onda se došlo do toga da taj svoj dug budžet Republike mora da otpiše. Onda nam je govoreno kako nisu potrebna nova sredstva u budžetu, nisu, ali ako ste jedan svoj dug imali, pa ste se njega odrekli, da biste nadomestili, vi morate na drugu stranu da se zadužujete. To je očigledno, to su stvari koje su jasne svakom ekonomisti. Doduše, možda neki novim masterima i nisu, jer su bili u prilici da izbornoj kampanji, stranku u kojoj su proveli mnogo godina, zaduže, pa onda lepo odu iz nje, a dug ostave stranci, a koristili su novac za svoju kampanju. Neki odgovorni ljudi koji su ostali u toj stranci i čije ekonomsko znanje nije za potcenjivanje, ostali su dosledni, potrudili se da se dug državi i bankama redovno servisira i da stranka opstane. Zahvaljujem.
