DRUGO VANREDNO ZASEDANJE, 29.02.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč, pošto je ovo poslednji amandman po redosledu u pretresu u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda? (Ne.)

Ovim smo završili pretres o svim amandmanima i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST JAPAN INTERNATIONAL COOPERATION AGENCY PO ZADUŽENjU JAVNOG PREDUZEĆA "ELEKTROPRIVREDA SRBIJE", BEOGRAD

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Radojko Obradović i Vladan Jeremić.

Primili ste mišljenje Vlade o p9odnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

S obzirom da je ovo poslednji predlog zakona o kojem ćemo imati raspravu, odnosno pretres u pojedinostima, na osnovu člana 90. obaveštavam narodne poslanike da ćemo prepodnevni deo sednice završiti kada završimo pretres u pojedinostima o upravo otvorenoj tački dnevnog reda. Ukoliko bude nešto posle 14,00 časova, na vreme da vas obavestim. Onda ćemo nakon zaključivanja pretresa u pojedinostima odrediti dan za glasanje.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dragan Stevanović

Srpska radikalna stranka
Srpska radikalna stranka je, ako mogu tako da se izrazim, naš stav u odnosu na ovaj kredit i ovu garanciju kolateralna šteta jedne fiskalne odgovornosti koju je Vlada promovisala sve ove tri, četiri godine, koliko postoji, kada govorimo o ovoj vladi. Možda ponavljam nešto što bi u nekim drugim okolnostima zaista dalo efekta i smisla, ovoj vladi je pošlo za rukom i da to obesmisli.

Neko je u toku prepodnevne rasprave govorio o nadljudskim naporima i uspesima EPS u 21. veku da obezbedi struju, odnosno kako u toj teškoj "zimskoj idili" nismo mogli, odnosno nismo imali potrebu da gasimo sijalice.

Naš stav u odnosu na ovaj kredit zaista ne oslikava naš odnos prema delu EPS, koja je zaista pokazala da može da bude dobra kompanija, da u određenim uslovima može da radi, ali pre svega mora da se oslobodi neodgovorne evropske politike, koja je tišti i opterećuje, i opterećuje je i u poslovanju i u obimu, odnosno broju zaposlenih, sa druge strane neodgovornim postupcima javnih nabavki itd.

Što se tiče ovog samog projekta, on nije sporan. Možda ne bismo mogli da osporavamo ni ročnost kredita, niti kamatu. Međutim, mi smatramo, ponavljam, da su javne finansije u Srbiji zategnute i da su dovedene do pucanja i da Republika Srbija ima prečih poslova u ovom trenutku da privede kraju, da ih reši, da bi mogla da daje garancije eventualno JP EPS i za ovakve stvari.

Koliko god da vlast promoviše EPS, istovremeno treba da kaže da je za tu EPS jako malo korisnih stvari učinila za ovaj mandat. S jedne strane, ostali ste bez najvećeg izvorišta, da kažem, energenta, odnosno rudnog bogatstva. Zbog sticanja statusa kandidata čini nam se da ste Kosovo i Metohiju dali EU, da ćete ga i Šiptarima, za vas to nije sporno, nema tu razlike. Vi ste svi evropska porodica. Naš elektroenergetski sistem je objektivno doveden u pitanje, a reći ću vam i zašto sve to govorim.

Sa druge strane, za uspostavljanje ili stavljanje u funkciju obnovljivih izvora energije za ceo svoj mandat i poslednjih 10 godina ništa niste radili ili ste jako malo uradili, a tamo gde ste radili strašne lobi grupe su prisutne i vrlo su mutne radnje. Investitori koji su mogli dobro da donesu i elektroprivredi i Republici Srbiji su zbog bahatog ponašanja pojedinaca oterani iz Srbije. Sve je to suštinski sistem elektroprivrede, odnosno EPS, energetski sektor u Srbiji dovelo na jedan ozbiljan način u pitanje.

Sa druge strane, procene su da će već od 2015. godine Srbija biti u velikom problemu da sama za sebe obezbeđuje i proizvodi struju i postaće u tom smislu energetski još zavisnija nego što je danas. U jednom od članova ovog zakona piše da će sredstva za otplatu zajma obezbediti zajmoprimac iz sopstvenih prihoda.

Slušajući pojedine koji danas donose odluke u EPS-u, znamo pod kojim cenama i pod kojim uslovima obezbeđuju iz uvoza robu, pod kojim uslovima i opterećenjem socijalne politike koju vodi ova država, tu istu svoju robu prodaju u Srbiji i pod kojim neekonomskim uslovima tu robu prodaju.

Sumnjamo da će EPS pod ovakvom upravom biti u stanju da u vremenu pred nama proizvodi i prodaje sa jedne strane dovoljno da bi ova zaduženja mogao finansira i da svoje dugove vraća. Naravno, to podrazumeva da se kao i u Vladi Republike Srbije i u EPS-u dese promene, da se raščiste svi prljavi poslovi koji su u EPS-u prisutni, i vi to vrlo dobro znate, od Kolubare, pa da ne nabrajamo dalje, kako bi se EPS, kao jedan od najvažnijih resursa Republike Srbije, razvojnih šansi Republike Srbije, oslobodilo pritisaka neodgovorne i bahate politike i da se uvodeći red, polako i kroz vreme odgovornom politikom stavi na noge.

Srpska radikalna stranka smatra da to može ne promenom personalnim, nego promenom suštinske politike, politike koja će odustati od politike EU, evropskih integracija, politike koja nas je zaista opteretila obavezama prema njima. Smatramo da te promene mogu da dovedu Srbiju u jednu mnogo bolju poziciju, mnogo bolji položaj, gde će pre svega, društvo i država početi da žive lakše. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i 20 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Lidija Dimitrijević

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandmane kojima želimo da nijedna garancija ne bude izdata i ovo je drugi dan kako o tome govorimo.

Što se tiče ove garancije za zajam, radi o 28,2 milijarde jena japanskih, ili negde oko 252 miliona evra. Svesni činjenice da je javni dug prešao zakonom ograničeni iznos, podneli smo amandmane da se sve ove garancije ne izdaju.

Ono što je jako važno oko ovog zajma jeste, da bi predstavnici vlasti trebali da naprave paralelu između nekih drugih zajmova koje su uzimali od svojih takozvanih evropskih prijatelja i njihovih banaka i paralelu sa ovim zajmom. Svakako će doći do zaključka da postoje finansijske institucije na nekim drugim mestima, da to nisu evropske ili američke institucije, kod kojih se krediti mogu dobiti pod povoljnijim uslovima, no što je to slučaj sa njima.

Međutim, morali smo da na ovaj kredit podnesemo amandmane, da ova garancija ne prođe, jer smo svesni da je na kraju prošle godine javni dug bio iznad zakonom dozvoljenog nivoa.

Kako se veliko zaduživanje odrazilo na ekonomsku stvarnost, imaju prilike da osete svi građani na svojoj koži. Sve argumente koje smo izneli su iz ocene Fiskalnog saveta, koja je Narodnoj skupštini stigla 21. februara.

Takođe, nepopularni MMF je dao svoje negativne ocene, da ova vlast neke stvari koje joj odgovaraju poštuje, a da neke dogovore koji joj ne odgovaraju krši. Međutim, kada se već ušlo u aranžman sa njima, neke se preporuke sprovode, neke ne. Imali smo prilike da zbog nekih negativnih stvari i kritika MMF vidimo da su izašli pred Vladu Srbije sa predlozima da se poveća radni vek u Srbiji i da je jedna od mogućih preporuka naredno povećanje PDV.

Naravno, mi smo svesni da sada pred izbore ova vlast to sigurno neće i da su dogovori sa MMF u neku ruku zamrznuti dok se ne formira nova vlada. Sve to ima svoje, svesni smo mi toga svega, ali je jako velika neizvesnost šta će od njihovih preporuka biti prihvaćeno i kakva sudbina čeka građane Srbije, ako nastave da je vode ljudi koji su do sada ili neki drugi takozvani eksperti iz ekonomije. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i 30 sekundi iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dejan Mirović

Srpska radikalna stranka
Ovaj izvanredni amandman gospođe Lidije je posledica našeg principijelnog stava da smo protiv daljih zaduživanja Republike Srbije, pa čak i ako se radi o Japanu koji nije u EU. Zašto je takav naš stav? Najbolji primer je upravo japanska država koja ima negde preko 200% javnog duga u odnosu na BDP i 20 godina, i ako ima izvanrednu privredu i tehnologiju, ne može da izađe iz recesije, jer taj javni dug uništava i privredu i izvozne potencijale koji su, priznaćete, mnogo jači i mnogo veći nego oni u Republici Srbiji.

Što se tiče javnih preduzeća, mi smo za neoliberalni koncept i ne smatramo da sada u ovom trenutku kada je taj koncept propao na zapadu treba uništavati javna preduzeća. Protiv smo daljeg zaduživanja. Smatramo da postoje i drugi načini da se pomogne javnim preduzećima, a taj način je ukidanje štetnog Zakona o kontroli državne pomoći koji je nametnula EU i koji je doveo do toga da od 2008. do 2010. godine, negde oko 200 miliona evra su manja davanja za naša javna preduzeća, za našu industriju i poljoprivredu zbog zahteva EU.

Tu je pravi problem. Taj se problem ne može rešiti daljim zaduživanjima, bilo kod japanskih banaka, bilo kod banaka iz SU, već jednom principijelnom i odgovornom politikom koja će shvatiti da i evropski zakoni i tzv. evropski standardi su štetni za našu industriju, za naša javna preduzeća, za našu poljoprivredu. Kada ovo bude Vlada Republike Srbije bude imala u vidu, onda neće biti potrebe za ovakvim lošim zaduživanjem. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je jedan minut i 50 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Radojko Obradović je podneo amandman kojim je predložio da se posle člana 4. doda novi član 4a.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zahvaljujem se gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sve u ovom paketu od 13 zakona o kojima danas raspravljamo nedostaje jedna bitna stvar.

U amandmanu sam predložio da se svi ovi zakoni usklade sa Zakonom o budžetskom sistemu, jer ovim zakonima nedostaje analiza uticaja na javni dug i nedostaju svi oni ekonomski efekti, i pozitivni i negativni. Pozitivni – da li je predviđen bilo kakav rast zaposlenosti i rast BDP o zaduživanjima? Negativni efekti – kolike su ukupne kamate i koliki su ukupni troškovi zaduživanja kao i kako to utiče na javni dug. Amandman nije prihvaćen uz obrazloženja da to nije dovoljno jasno i da to nije potrebno.

Kada pogledamo ovih 13 zakona, odmah kažem da nedostaju efekti u pogledu na ekonomiju, i na radna mesta, a na ukupno zaduživanje. Mogu da zaključim samo jednu stvar, da Vlada na kraju svog mandata, kao i na svom početku nema nikakve prioritete. Praktično ovih 13 zakona predviđaju zaduživanja za svaku različitu oblast. Posmatrano pojedinačno, možemo da kažemo da je potrebno ulagati u zdravstvo, obrazovanje, građevinarstvo, elektro-energetski sistem, u izgradnju puteva, šta god hoćete. Osnovno je pitanje – da li država ima snage da se izbori sa tako nagomilanim obavezama i kakve su cene koje su rezultat toga.

Konkretno posmatrano, zakon koji predviđa zaduživanje EPS je jedan od retkih zakona za koji sam siguran da je rukovodstvo EPS obezbedilo i garantovalo vraćanje ovog duga. Mnogo je rečitije nego što je to u zakonu rečeno, je rekao direktor EPS. On je predvideo da cena struje u Srbiji treba da poskupi za 60%. Pošto će cena struje da skoči, praktično, 60%, jasno je da je to model za vraćanje duga.

Da li je to tako? Ako pogledamo poslovne rezultate EPS-a, za 2011. godinu još uvek nemamo, u 2010. godini EPS je imao gubitak od tri milijarde i 200 miliona dinara, 30 miliona evra. Ako neko ima gubitak, potpuno je jasno da on taj dug ne može da vraća, osim ako se ne predvidi podizanje cene struje. Dolazimo do pitanja - kolika je cena struje? Pričam naravno o Elektroprivredi Srbije, odnosi se na bilo koje javno preduzeće u Srbiji. Možemo da pričamo o ceni putarine, o ceni bilo koje usluge, jer cene se podižu na mala vrata. Javni prevoz je u Beogradu poskupeo za 7%. Kako? Karta je ostala ista. Karta košta 60 dinara, ali se sad primenjuje sistem "Bus-plus" i više ne možete da kupite pojedinačnu kartu, nego morate da kupite karticu koja košta 40 dinara i važi za 10 dopunjavanja. Svaka karta umesto 60 sada košta 64 dinara, iako je nominalno vama vožnja ostala ista, ali ta usluga košta.

Slična stvar je sa i Elektroprivredom Srbije. Elektroprivreda se setila jedne genijalne stvari. Kada pogledate račun za struju i kada pogledate izjave čelnika Elektroprivrede o ceni struje, one cenu izražavaju bez PDV, jer kažu to je naša cena, a mi nemamo mi ništa sa PDV, PDV je stvar države. To je genijalno, jer gorivo nije u stvari 140 dinara, gorivo u Srbiji je 65 dinara, jer su akcize i PDV 70 i nešto dinara. Slično je i sa hlebom, hleb nije 50 dinara nego 18% manje.

Druga stvar, nema Zorana Šamija, on je matematičar, ali je tu gospođa Čomić, ona je fizičar. Ovo je jedan tipičan račun za struju. Prosečna četvoročlana porodica iz Srbije. Cena više tarife je pet dinara bez PDV, cena niže tarife je 1,24. Niža tarifa važi od 00.00 do 08.00 ujutru. Svi oni računi koje sam ja kontrolisao imaju 10 puta veću potrošnju u odnosu na nižu tarifu. Pri tom je 350 kilovata granica između jedne i druge tarife, odnosno 1.500 za ove najskuplje. Ne znam ni jednu porodicu, ni jedan račun koji sam video koji nije probio, pričamo o gradskim porodicama koje imaju drugačiju potrošnju. Vrlo je teško u stambenim zgradama obezbediti grejanje na čvrsto gorivo itd. Naravno, u cenu se ne računa obračunska snaga, pa se ne obračunava naknada za merno mesto, pa kada sve to uzmete u obzir, pa kad dodata PDV, onda za taj prosečan račun od 500 kilovata vi dobijete da mu je cena 7,5 centi po jednom kilovatu. Kako su oni sračunali tih 0,5 to mi uopšte nije jasno. Kad pogledate cene na berzi, u Nemačkoj, kreću se 0,6 evro centi za jedan isti kilovat, naravno sa uključujućim porezima.

Ako mi struju proizvodimo od vode i od uglja. Voda je naša, ugalj je naš, ako radnici u EPS imaju značajno veće plate nego u privredi Srbije, ali je to daleko manje od radnika u Elektroprivredi Nemačke, kako to da je cena ista? Gde je taj doprinos domaćeg rada, cene i električne energije. Gde je doprinos i kako treba cena da poskupi 60%? Naravno, direktor EPS je vrlo vešto rekao da to neće biti do izbora, to će biti posle izbora. Do izbora nećemo da poskupimo, ali čim prođu izbori, taj sledeći neka vidi, naročito kada mu ostavimo ovih 300 miliona koje danas usvajamo kao kredit, a pri tom EPS pravi gubitak, a pritom je EPS jedna od najboljih firmi koju imamo.

Rekli ste – ovo neće vraćati građani, ovo će vraćati javna preduzeća. Vraćaju i ja. Podignite mi platu dva puta, pa da vidite kako ću lako da se zadužujem i kako ću da vraćam. Ovo će vraćati građani, kao što se spašavanjem javnih preduzeća, štiteći njihovu neefikasnost mi uništavamo radna mesta u privredi. U poslednje četiri godine je 400 hiljada ljudi ostalo bez radnih mesta, to su podaci kojima barata PKS. Za to vreme su javna preduzeća i javni sektor imali nova radna mesta. To je rešenje i za penzioni sistem i za sve druge sisteme.

U Srbiji danas, ono što je neverovatno, ovo je 21 vek, 2012. godina, ne znamo koliko Srbija duguje. Jednu metodologiju ima Vlada Republike Srbije, potpuno drugu metodologiju ima NBS, treću metodologiju ima Fiskalni savet. Vlada tvrdi da dug Narodne banke nije javni dug zato što će Narodna banka te dugove da vrati. To je tačno. Ako bude zapala u finansijsku krizu, onih 1,6 milijardi evra povučenih od MMF će se vratiti tako što će se emitovati novac. Tu postoji samo mali problem. MMF ne prima dinara, nego prima čvrstu valutu, a kad odete u banku ili menjačnicu da zamenite dinar za čvrstu valutu, onda vam se desi ono što se dešava danas, da kurs ide gore. Ko onda vraća te dugove, ako ne svi mi zajedno?

Druga stvar je sa ovim garancijama. Samo prošle godine je bilo sedam milijardi dinara koje su iz budžeta otišle na troškove aktiviranih garancija. Ne treba da gajimo iluziju. Putevi Srbije ne mogu da vrate kredite, naročito na ako posluju na način na koji posluju danas. Većina javnih preduzeća ne može da posluje, osim ako ne primene onu formulu kada nam objašnjavaju zašto su im plate toliko velike. Kaže – mi nismo na budžetu. Naravno da nisu na budžetu ako imaju javno ovlašćenje i ako imaju monopol u svojim sektorima, onda nisu na budžetu. Neće niko da bude na budžetu. Lako je ne biti na budžetu, ali odakle oni zarađuju ta sredstva i na koji način guše funkcionisanje privrede?

Samo poslednje četiri godine javni dug je povećan, što se tiče Vlade šest milijardi, što se tiče Republike Srbije osam milijardi evra, bez ovih 1,5 milijardi o kojima danas raspravljamo. Problem je nastao sa MMF zato što su garancije koje su usvojene u budžetu veće nego one što su definisane. Ovo je jedan od njih. Pošto Vlada nema prioritet, odnosno prioritet ima svaka od stanaka u koaliciji, kada pogledate ova zaduženja vrlo jasno ćete videti koje preduzeće pripada kojoj stranci. I stranke definišu svoje prioritete, je li tako gospodine ministre? Niste pričali o nekom drugom, nego ste pričali o preduzeću koje vodi vaša stranka. Reč niste rekli o drugim kreditima koji se tiču direktora koje su predložile neke druge stranke. Pričali ste samo o preduzeću gde je vaš kadar direktor. To nije sporno, ne mora da bude sporno, Vlada vas je ovlastila, vi o tome pričate. Hajde da ne bude nikakvih dilema. Osma milijardi evra je povećano zaduženje Srbije, zovite ga kako god hoćete. Budućnost ove zemlje je zajednička, i vaša i moja, i sve stranke koje ovde sede su bile ili vlast ili opozicija, ponovo će neki biti vlast, neki će ponovo biti opozicija, ali ćemo svi deliti zajedničku budućnost. Osam milijardi evra su uzete kao krediti, garancije, zovite kako god hoćete, podrška deviznim rezervama, čemu god hoćemo. To ćete vraćati vi, ja, vaša, moja deca.

Šta je rezultat tih osam milijardi evra? Četiri stotine hiljada radnih mesta manje u privredi i BDP koji je danas manji nego što je bio pre četiri godine. Ove godine ne da neće biti rasta od 1,5%, daj Bože da bude nula. U Srbiji se nova radna mesta otvaraju ako je rast veći od 5%. O takvom rastu možemo da sanjamo tek za nekoliko godina. Do tada ćemo gubiti radna mesta. Situacija, upoređujemo se sa Grčkom, upoređujemo se sa nekim drugim zemljama vezano za procenat javnog duga. Javni dug nije matematika i nije čisto matematička veličina. Stvar je daleko ozbiljnija. Da li postoje uslovi da 2012, 2013, 2014. godine deficit bude manji nego što je danas? Ne postoje. Samo za penzije iz budžeta ide skori tri milijarde evra. Tako će ići i ove godine i sledeći i ko zna još koliko godina unapred, bez šanse da se taj problem reši, jer problem penzionera u Srbiji se povećava po stopi od jedan do 1,5% godišnje, bez obzira što su penzije zamrznute i što se obezvređuju, ali to nije način da se taj problem reši.

Na način na koji je Vlada vodila politiku rešavajući samo probleme budžeta, troškovi servisiranja javnog duga su rasli iz godine u godinu. Samo ove godine je potrebno oko 600 miliona evra za servisiranje kamata. To je dva puta više nego što je predviđeno ovim kreditom kojim se EPS valjda stavlja na noge ili šta već, a da bi se glava držala iznad vode, Srbiji je potrebno da se zaduži šest milijardi evra ove godine da bi samo ostala na nuli. Toliko su one obaveze koje dospevaju, toliko je potrebno za refinansiranje postojećih obaveza i bilo čega.

Da li vi verujete da će privreda biti u stanju da sledeće godine omogući da se budžet puni više nego danas? Sigurno da ne, kao i cena struje. Šta će da se desi ako cena struje poskupi 60%? Šta će da se desi ako PDV skoči za nekoliko procenata? Da li u Srbiji postoji nekakav rezervoar finansijskih sredstava, pa svaka porodica onda uzima koliko je potrebno da bi se ta sredstva nadoknadila? Sigurno da ne i posledice neće biti jednoznačne. Ako se podigne PDV i ako se podigne cena struja, onda su to posledice koje nisu linearne i to nije linearna funkcija. Podizanje cene struje za 60% ne znači rast prihoda za 60%, to je valjda svakome jasno.

Onda je osnovno pitanje šta je rešenje? Da li rešenje postoji? Naravno da postoji, samo što je to rešenje prilično bolno. Nekada davno, kada je Nikola Pašić bio predsednik Vlade, Vlada je bila u krizi i, naravno, kralj ga je pozvao na konsultacije i, kada je saslušao kako je situacija crna, pitao ga je – gospodine predsedniče Vlade, ima li spasa? Predsednik Vlade je rekao – naravno, ima spasa, ali se nama ne izlazi. U tome je problem. Nisu hteli da napuste Vladu. Ima li spasa? Naravno da ima spasa, ali su spas sve one mere koje je neophodno napraviti da bi se situacija rešila.

Potpuno je jasno da je javni sektor preglomazan i da Srbija to ne može da izdrži. Potpuno je jasno da su brojne agencije potpuno usložile brojne procedure, napravile brojne parafiskalne namete, da su iskomplikovale funkcionisanje privrede i života uopšte. Potpuno je jasno da je javni sektor, možda je on neophodan ovakav, ali Srbija danas to ne može da izdrži. Potpuno je jasno da javna preduzeća u ovakvoj formi ne mogu da opstanu. Preduzeća su neefikasna, smenimo direktora. A šta radi upravni odbor? Upravni odbor je ta transmisija, ne treba direktor da odgovara Vladi. Valjda upravni odbor predstavlja osnivače i vlasnika u tom javnom preduzeću. Za šta je radio upravni odbor? Kako je dozvolio upravni odbor da o takvim stvarima pričamo?

Pogledajte samo izveštaj DRI. Državna revizorska institucija je napisala izveštaj za javna preduzeća, većinu ovih o kojima danas raspravljamo, i napisala je za neke lokalne samouprave. Kada čitate taj izveštaj, recimo, prosečan izveštaj ima 150 strana, na svakoj strani ima minimum po tri preporuke da se neke stvari rade loše. Pogledajte, boldovane su, zacrnjene su preporuke. Ti izveštaji su više crni nego što su beli. Dok god to bude tako, dok god ne budemo razgovarali jasno, jednostavno, stvari će se samo komplikovati.

Kako je moguće da ne znamo koliki je javni dug? Pa saberemo, na jednoj strani stavimo šta dugujemo, a na drugoj šta imamo, podvučemo crtu i vidimo. Pa nije to matematika, to su krediti koji moraju da se vraćaju. To je ovaj kredit. Ne postoji jedno slovo u ovom zakonu vezano za kredit Elektroprivrede koji kaže da li će taj kredit napraviti da Elektroprivreda funkcioniše efikasnije, da bude bolje, da otvori sto novih radnih mesta, da omogući da BDP poraste 0,1%. Ne, nema reči o tome. U situaciji kada imamo rast BDP od 0,5%, onda je svaki kredit za Srbiju skup. Nema tog kredita i nema te privrede koja može da pravi profitne stope od 10% ili 15%, ako je reč o legalnoj proizvodnji i o legalnoj privredi. To ne postoji.

Sa druge strane, direktno Vlada Republike Srbije potkopava bankarski sistem i potkopava privredu. Kako? Tako što Vlada Republike Srbije, da bi punila budžetski deficit, plaća kamate po 12, 13, 14, 15%. Poznato je da se zaduživanje kod države tretira kao najmanje rizično i za to nisu potrebne sve one rezervacije koje su potrebne za finansiranje privrede. Ako se Vlada finansira po 14%, onda privreda može da se finansira samo po 5% ili 6% većoj stopi. To onda znači dugoročno. Meni je potpuno čudno kako se pravimo da nije tako. Dok god ne bude govorili jasno i jednostavno, to će biti problem.

Zašto privreda da podigne cenu struje za 60%? Da bi vratila ovaj kredit. Da li mi imamo bilo kakvo obrazloženje? Ja sam građevinski inženjer. Kada dođete da konkurišete za neki posao u inostranstvu, za svaku cenu morate da napravite analizu cene i morate investitoru da pokažete kako ste došli do cene za bilo koju vrstu radova u građevinarstvu. Kolika je proizvodnja cena struje hidroelektranama i u termoelektranama u Srbiji? Da li imamo tu cenu? Da li je broj zaposlenih optimalan ili ih ima više? Tek nakon toga možemo da pričamo šta je pozitivno i šta je negativno zaduživanje.

Dok god je to tako, ovi krediti će biti usvojeni, to će se izglasati, preduzeća će i dalje ostati neefikasna, javni dug će da poraste, nećemo priznati da je toliki, reći ćemo da je manji, napravićemo novu metodologiju koja će da objasni da nije granica 45 nego je 75, kada stignemo do 75 napravićemo novu metodologiju koja će da objasni da je ta garancija porasla još, dok ne budemo u situaciji u kojoj je većina zemalja EU. Samo nemojte da kažete da to neće plaćati građani, jer sve o čemu mi raspravljamo plaćaju građani. Vlada nema svoje pare, nego su to pare svih nas koje se skupe na jedno mesto i Vlada ih troši na najbolji mogući način.

Nažalost, i na kraju mandata ne vidimo da je ova Vlada bilo šta naučila. Nažalost, svi ključni problemi i sva ključna rešenja ostaju za neke sledeće vlade, a od njihove spremnosti zavisi kako ćemo u budućnosti živeti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.

Iskorišćeno je vreme zamenika predsednika poslaničke grupe i pet minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Ovo je poslednji amandman u pretresu.

Pošto smo ovim završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Pre nego što završimo rad u današnjem prepodnevnom delu, obaveštavam vas o određivanju Dana za glasanje.

Pošto je Narodna skupština završila raspravu o tačkama dnevnog reda sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem sredu 29. februar 2012. godine, sa početkom u 17,00 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Hvala vam. Za danas završavamo rad i molim sve narodne poslanike da u 17,00 časova budemo u sali Narodne skupštine, da bi moglo da otpočne glasanje o raspravljenim tačkama dnevnog reda. Hvala vam.

(Posle pauze.)