Predsedničke izbore raspisuje predsednik parlamenta, narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Nisam se javljao za repliku, ali svakako ću iskoristiti vreme poslaničke grupe po nekoliko osnova.
Prvo za one koji su u jednom vrlo negativnom kontekstu pomenuli našeg preminulog kolegu dr Vladana Batića. Sa malo više poštovanja govorite o tom čoveku, on je takođe učestvovao u paljenju evropskog svetionika evropske baklje za ovu zemlju, za Srbiju, i molim zaista mnogo više poštovanja o tom velikom čoveku, to je bio naš kolega koji je preminuo, pa vas molim da ipak sa dužnim poštovanjem govorite o njemu.
To nije bio čovek mafijaš, ni kriminalac, niti je opljačkao "Galeniku", to je bio čovek koji je delio viziju sa dr Zoranom Đinđićem i zajedno verovao u evropske vrednosti koje danas zajedno ostvarujemo.
Onda imam da kažem po neku reč i onim ljudima koji na vrlo vulgaran način govore o današnjem stanju u Srbiji. Kada govorite o stanju u Srbiji, o ekonomskom stanju u Srbiji i kada poredite sebe i nas danas, moram da vas podsetim da su danas devizne rezerve Republike Srbije 12 milijardi evra. Ta kasa nije prazna, da uz svo to zaduženje koje mi danas imamo, mi ipak imamo neke devizne rezerve. Možda one nisu onolike kolike bi mogle da budu, možda stanje u zdravstvu nije onako kako bismo svi mi želeli, ali je sigurno da je daleko bolje.
Ako o stanju u zdravstvu merimo na osnovu uvida u Kliniku za urologiju, koja se nalazi u jednom zapuštenom stanju, uprkos naporu menadžmenta. Kada odete i vidite u kojim uslovima se danas leče vaši pacijenti i ja sam nezadovoljan, i vi ste nezadovoljni i lekari koji tamo rade su nezadovoljni.
Ali, znate, mnogo toga je urađeno dobrog. Ako o stanju o zdravstvu govorimo na osnovu afere sa citostaticima, uhapšeni su vinovnici te afere. Ako govorimo o stanju u zdravstvu na osnovu afere sa vakcinama, pa nekada je bila misaona imenica da takvi završe pred licem pravde. I oni su optuženi i nalaze se tamo gde treba da se nalaze, i dali su svoj iskaz specijalnom tužiocu za organizovani kriminal.
Ali, to nije urađeno voljom opozicije, već voljom institucija ove zemlje koja funkcioniše. Kada govorimo o kritikama zbog ostvarenih evropskih stremljenja ove Vlade neki političkih grupacija, i opcija koji su svoj koncept ustroje, da samo oni mogu da nas uvedu u Evropu, razumem gnev i ogorčenje što je jak adut izbijen iz ruku baš u predizbornoj kampanji. Ali ipak, to su ljudi sa kojima zajedno delimo evropske vrednosti i deo njihovih kritika uvek prihvatam kao dobronamerne i kao kritike koje su zasnovane na činjenicama. Razumem njihovo ogorčenje i gnev što u predvečerje raspisivanja izbora Srbi ipak ostvaruju ono što su oni tvrdili da neće nikad ostvariti, pogotovo bez njih.
Ali ne razumem one kritike koje dolaze iz redova Srpske radikalne stranke, a tiču se ekonomske situacije. Ponovo i uvek ću postavljati to pitanje – zašto taj raskošan ekonomski talenat to znanje, taj moral niste ispoljili u trenucima kada ste imali priliku da upravljate ovom zemljom.
Ko vas je sprečavao, ko vas je zadržavao? Jedva čekam da Vojislav Šešelj uđe u ovu salu ovde, prvo će neko od vas morati da izađe, nadam se Zoran Krasić, jer Vojislav Šešelj se uvek stidi kada ga sluša i kaže mi – on nije ideolog Srpske radikalne stranke, možda ja jesam Demokratske, ali on sigurno nije Srpske radikalne stranke i uvek se stidi kada čuje njegove argumente i njegovu argumentaciju i stalno ga moli – molim te manje me brani. Ne vredi slepom namigivati i gluvom šaptati.
Sa druge strane, jedva čekam da uđe Vojislav Šešelj da bi mogao da ga pitam – kako se to ide u rat protiv organizovanog kriminala. Da li tako što se maše heklerom pred studentima ili pištoljem pred taksistima, jer tako što se protivnik u televizijskom duelu oklizne na koru banane, ili tako što se neko ko je Hrvat iseljava iz svog stana u Zemunu, na vrat-na nos. I mnogo toga ću ga pitati, ali ću svoja pitanja sačekati kada dođe ovde.
Da li će nama suditi Srpska radikalna stranka, ili će svima nama presuditi birači na izborima, svako će nam presuditi birači na izborima. To su isti oni birači koji su u Vrnjačkoj banji kazali da je bilo više nevažećih listića, nego što je bilo glasova za Srpsku radikalnu stranku. To su isti oni birači koji su u Aranđelovcu kazali da ne žele da Srpska radikalna stranka pređe cenzus. Vi mene ne možete promeniti, a verovatno ne mogu ni ja vas promeniti. Neki od vas su promenili stranku, pa su otišli u neke druge političke stranke, jer su rešili da se više ne voze na Titaniku. Neki od vas su rešili da je Joca Amsterdam bolji investitor za Srbiju, nego da je to Svetska banka, ali su vas takođe napustili.
Takođe vam savetujem, pošto nas ne možete da promenite, ne možete da utičete ni na promenu ove zemlje ni ovog naroda, probajte sebe da promenite. Nije teško verujte.
Za početak počnite da razmišljate pozitivno, slušajte Balaševića, gledajte filmove Gorana Markovića, čitajte ono što u biblioteci piše o učinku vašeg vlasnika ste imali priliku da upravljate ovom zemljom. Nisam tvrdio da "Galenika" asfaltira puteve. Samo sam govorio o svim kredita koji se uzimaju, pa sam vam kazao da se jedan od tih kredita takođe uzima za izgradnju autoputa od Ljiga do Čačka.
Smatram da taj deo Srbije ima pravo da ima moderne puteve, da ljudi koji putuju tim drumovima nemaju više strah i strepnju da li će stradati na Ibarskoj magistrali, već da mogu da stignu do Beograda kao što stižem ja iz Kruševca. Naravno, kada govorimo o tome da li je Srbija za ovih ne 10 godina vlasti, podsetiću vas ova vlada traje samo četiri godine, za četiri godine upravljanja ovom zemljom, napredovala ili nazadovala? Čućete prvog i drugog marta odgovor onih koji će ovoj zemlji dati status kandidata. Ti ljudi ne vrednuju maglu, ti ljudi ne vrednuju reči, oni vrednuju isključivo dela i dela najbolje govore o ovoj vladi.
Da li smo mi zaslužili ili nismo taj status kandidata? Znaće se već prvog ili drugog marta. Hajde da Evropa ne bude baš termin koga ćete tako slatko ižvakati u izbornoj kampanji, pa onda ispljunuti. Hajde da Evropa ne bude baš ni povod za neku preveliku radost i veselje, nego samo podstrek da ova zemlja ipak pokaže da može Srbija, da ume Srbija i da u ovoj zemlji ipak ima nade i da treba samo potražiti prvo to malo nade u sebi, pa onda pokazati i Evropi, ali pre svega da pokažemo sami sebi da nije baš sve crno, da nije baš sve propalo i da za ovu zemlju ima nade.
Kažem vam možda smo mi u teškoj ekonomskoj situaciji, možda smo mi imali zaista velikih ekonomskih problema za našeg mandata i nismo baš mogli da predvidimo ekonomsku krizu kao što tu krizu nije predvideo ni jedan lider ni jedne političke stranke koja danas sedi ovde u ovoj sali. Niko 2008. godine, početkom te 2008. godine nije govorio o ekonomskoj krizi u predizbornoj kampanji, pa nije govorila ni DS. Mi smo se s tom krizom suočili ona nam nije izgovor i opravdanje. Ona nam nije nešto iza čega se mi zaklanjamo. Činjenica je da je takva kriza i te kako pogodila i naše građane i našu ekonomiju i našu privredu.
Da li mi možemo dozvoliti sebi luksuz, da baš tako lako pustimo neke velike sisteme da propadnu i da nestanu sa lica zemlje? Voleo bih da privatni sektor isto ima podsticaj koji imaju stranci prilikom investiranja u Srbiju. I meni smeta što ljudi u Kruševcu koji otvaraju nova radna mesta ne dobiju pod 10, 12 hiljada evra za to radno mesto, jer nema nikakve razlike između radnom mesta u nekoj kruševačkoj firmi i nekoj firmi koju strani investitori ovde otvaraju. Drago mi je kad ovde stigne "Panasonik" u Svilajnac i drago mi je kada stigne kompanija "Jura" i drago mi je kad krenem iz Kruševca za Beograd pa vidim sve one fabrike kod Velike Plane, Lapova, Rače, kako rade. Drago mi je kad vidim sve one sisteme koji su opstali. Drago mi je što energetski sistem ove zemlje nije kolabirao, iako smo morali da gasimo po jednu sijalicu. Ipak je to velika razlika kada nemate struju po šest sati, pa vas gase prva, druga, treća, četvrta grupa i kada ugasite po jednu sijalicu. Ali, najvažnije možda je neka sijalica i ugašena bila tokom ove zime, ali je evropski svetionik upaljen i mi svi zajedno idemo ka tom svetioniku. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Srđan Milivojević je po ko zna koji put povredio član 107, odnosno grubo je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Na taj način što je bez ikakvog razloga vređao predsednika SRS dr Vojislava Šešelja i našeg kolegu Zorana Krasića. Ne znam da li je Srđan Milivojević ovih dana vadio šećer, ako nije ja bih mu posavetovao da to uradi, jer čovek očigledno ne zna šta govori i nije mu dobro.

Pitam se kada je to Vojislav Šešelj rekao Srđanu Milivojeviću šta misli o Zoranu Krasiću ili o bilo kome od narodnih poslanika SRS? Da li možda u pauzi paljenja Skupštine, u pauzi upada u Narodnu banku Jugoslavije, Saveznu upravu carina? Kada je to predsednik SRS postao intimus sa uvaženim gospodinom iz DS, bivšim vođom otpora, pa da mu iznosi tajne o tome šta on misli o bilo kome od svojih kolega iz SRS.

Ono što je činjenica to je da je Boris Tadić, evo danas dobio oštru konkurenciju u svojoj političkoj stranci. Sada je mrtva trka između gospodina Janka Veselinovića i gospodina Srđana Milivojevića ko će više da podseća na Borisa Tadića sa onim državničkim, zabrinutim izrazom lica kako je on imao tešku diplomatsku borbu u Briselu za dobrobit Srbije i srpskog naroda, ali je na našu veliku sreću on tu diplomatsku bitku dobio sa svojim prijateljima iz Saveta ministara EU. Sada se njih dvojica trude, ovo je jedno veliko pozorište, ko će više da podseća na Borisa Tadića. Jednog muči to što ima naočare, a Boris Tadić ih nema. Ovog drugog muči to što nije toliko sed kao Boris Tadić, pa sada to predstavlja mali problem. To pozorište može na sednicama Odbora, odnosno organa DS. Kakve veze imamo mi poslanici SRS sa patološkom željom ljudi iz DS da podsećaju na svog lidera. Mi smo imali takve ljude u SRS. Jedan je hteo da liči na Vojislava Šešelja, pa mu je bilo žao što ne može da izgovori glas "r" kao Vojislav Šešelj, što nema veliki stomak kao Vojislav Šešelj, što nije visok kao Vojislav Šešelj i što nije doktor nauka kao Vojislav Šešelj. Nas su takvi napustili. Ako ste krenuli njihovim putem, da imitirate lidera, čak i fizički, onda mislim da vama nije mesto u politici nego u nekom teatru apsurda.

Narodni poslanik Janko Veselinović ima reč.

Poštovana predsedavajuća, ne bih da odgovaram na ove pomalo smešne prigovore, odnosno insinuacije. Hteo bih da se osvrnem na ono što je rekao uvaženi kolega Đurić i hteo bih da podsetim da nisam rekao da opozicija ne treba da govori o onim stvarima koje nisu lepe i da ne govori o crnim stvarima, već na to ne treba da priča samo o crnim stvarima i da stanje u zemlji predstavlja katastrofično iz dana u dan. To je odlika svih opozicionih grupa, pa i vaše gospodine Đuriću. Mene čudi jedna druga stvar. Mene čudi stvar da vi niste nešto naučili od vaših kolega sa zapada koji su već davno napustili liberalne, odnosno neoliberalne stavove kada je u pitanju privreda.
Dakle, postulat pustite da stvari teku svojim tokom više ne vrede ni u SAD, ni u Nemačkoj, ni u Francuskoj, niti bilo gde u ozbiljnom svetu. Dakle, država se ozbiljno meša u stanje u privredi, naročito u stanje sistema od kojih zavisi privredni život zemlje, pa spašava banke, pa spašava osiguravajuće organizacije, pa spašava železnicu itd. Ne znam od kud vam taj stav da u Srbiji treba da ostane liberalni status odnosa prema privredi i da pustimo da sva privredna društva koja je osnovala država ili je vlasnik država treba da propadnu.
Nadam se da se za to ne zalažete ni vi, pa ni kolege iz SRS, jer mislim da svaka ozbiljna država mora da vodi računa o velikim sistemima, bez obzira na način ko je doveo i na koji način njih u nesolidnu situaciju, bilo dužnička kriza, bilo problemi u upravljanju, ali mi bili tri meseca ili tri godine pred izbore ima, ne smemo da dozvolimo da "Galenika" ili JAT propadnu, da propadnu radna mesta i da propadne, pre svega, ono što su stvarali ljudi generacijama, mislim na znanje i iskustvo koje u "Galenici" postoji.
Možda tu kompaniju treba privatizovati, možda je treba restrukturirati, reorganizovati, dovesti menadžment sa zapada, ali u svakom slučaju u ovom momentu ne treba je pustiti da propadne i da svi oni koji na muci i bolesti naših građana lepo zarađuju, a to znamo koji je sektor, to je uvoznički sektor farmaceutski, lepo živi. Znači, nama nije cilj da pogodujemo tom sektoru nego da naša farmaceutska industrija ostane da živi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Gospodine Veselinoviću, kao da sam slušao Borislava Jovića u borbi protiv nominacija Ante Markovića za predsednika savezne vlade tamo negde 1989. godine.

Zamoli ću vas da se ne obraćate narodnom poslaniku, molim vas.

Izvinjavam se. Evo, obraćam se vama preko parlamenta, gospodine Veselinoviću.
Mislim da zaista ne možemo da vodimo politiku na tom nivou komentarisanja natpisa iz pečata ili nove srpske političke misli. Sada smo otvorili jednu veliku temu, ulazimo u izbore. Da li je to DS prešla na pozicije kubanskog socijalizma, severnokorejskog socijalizma? O čemu vi pričate?
Da vas podsetim, ako govorite o liberalnim zapadnim demokratijama ili o liberalizmu u ekonomiji, u ovom trenutku je na kolenima ili gotovo je propala Grčka, Grčka koju je kao premijer vodio predsednik ili predsedavajući vaše socijalističke internacionale u prethodnih nekoliko godina, gospodin pred kojim ste pravili veliki koalicioni ili dogovor pomirenja, između ostalog, i sa SPS.
Nisam siguran da je i jedna prava zapadna liberalna ekonomija. Ako govorite o subvencijama koje postoje u tim zemljama ili oblicima pomoći industriji, uvek zaboravite onaj drugi deo, ta pomoć se na ovaj ili onaj način vrati kada te kompanije stanu na noge. Problem naših kompanija je što su to rupe bez dna, bez obzira na lepe govore, bez obzira na tu vrstu najgoreg i najdubljeg patosa i populizma o tome kako nam muci i bolesti našeg naroda neko lepo zarađuje. Da li to onda važi i za svakog lekara u Srbiji, za svaku zdravstvenu ustanovu koji, između ostalog, zarađuju time što leče ljude? Ta vrsta pogleda na svet, na privredu, na ekonomiju više zaista nigde ne postoji, osim možda u Severnoj Koreji.
Predsednice, izvinjavam se što sam formalno pogrešio kada sam govorio o raspisivanju izbora, naravno da izbore raspisujete vi, ali ako se mandat predsednika skraćuje, kao što možda postoji mogućnost ovih dana, onda pre toga predsednik mora da povuče neki potez, recimo da sam sebi skrati mandat podnošenjem ostavke, a onda ćete vi formalno raspisati izbore.
Dobro znate da sam u pravu, da sa te strane dolaze problemi, da zbog te vrste preuzimanja svih nadležnosti u zemlji ili uzurpacije institucija morate da povlačite ili delimično ispravljate interpretacije svog intervjua datog medijima, kao što se dešavalo prošle nedelje u vezi izbora na severu Kosova.
Zbog toga vam ne zameram, mislim da ste časno vodili ovaj parlament u proteklih nekoliko godina. Govorim o onima koji vode političku igru ispod stola ili iza zavese u tom teatru apsurda, pokušavajući da već u maju ove godine omeđe Srbiju, da naprave prostor za svoju veliku koaliciju DS i SNS, koju će takođe pravdati velikom svetskom ekonomskom krizom primerima Nemačke, primerima drugih zemalja. Decembar je očigledno prekasno za to. Negativni efekti i ovih politika i ovih ekonomskih odluka će doći na naplatu i zbog toga tolika žurba da se sve obavi u maju održavanjem i predsedničkih izbora, a da se nakon toga koalicije pravdaju bez izlaska pred građane. Vi i ja to odlično znamo. O tome govori i predsednik vaše partije za jednim ili drugim mikrofonima, u jednom ili drugom raspoloženju, ali to je očigledno ono što se sprema Srbiji i zbog toga je dobro da, prosto, to znamo na vreme. Od tog zabijanja glave u pesak nikom neće biti dobro, kao što neće biti dobro ni poslanicima DS zbog ovakve vrste demagogije kojom pokušavaju da slažu građane. Ne znam da ni da li će za sve njih biti mesta u toj velikoj koaliciji, bez obzira što to danas izgleda kao idealno rešenje, da se svi udome za period od naredne četiri godine. Tako je izgledalo i mnogima u Nemačkoj pa je politička scena posle toga doživela pravi zemljotres.