Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za raspravu po amandmanu?

Vi želite da govorite o amandmanu?

Izvolite, amandman na član 2. koji je podneo gospodin Dragan Stevanović. Izvolite.

Ministre, u novembru mesecu prošle godine, ova skupština je ratifikovala kredit kojim je JAT zadužen za 51 milion evra. Mi smo se žestoko tome usprotivili. Smatrali smo da je JAT išao u proces privatizacije, ili da kažem prodaje, traženja strateškog partnera, pa je drugi put išao u traženje strateškog partnera i oba ta pokušaja su propala. U celoj toj priči, znate ko se samo okoristio? Okoristile su se kuće koje su radile procenu imovine, odnosno ti privatizacioni savetnici. Jedino je njima sve po pravilima bilo isplaćeno, izmireno i jedino su oni imali korist. Dugovi su u firmi ostali, problemi u firmi su ostali, maniri poslovanja gotovo da su ostali i par meseci ili godinu dana posle toga, godinu i nešto, od Republičke Skupštine se traži da verifikuje novo zaduživanje od 10 miliona dinara. Opet se finansiraju tekuće kratkoročne obaveze, odnosno opet se finansira nelikvidnost preduzeća.

Danas se o JAT-u govori istim tonom, istim tonalitetom, na isti način kao što se o njemu pričalo i pre godinu i po dana. Jedan korak napred se nije napravio od tada do danas.

Strateški partner se nije našao i onda su posle ne znam koliko meseci genijalci u Vladi došli do ideje da prave novu firmu i da ta nova firma bude u partnerskim odnosima sa konzorcijumom koji će činiti najveći srpski tajkuni. Da li je to odgovornost države? Predsednik ih naziva nepristojno bogatima. Isto mislimo o njima formalno ili deklarativno. Oni će biti nosioci posla nacionalne avio kompanije. Za SRS tako nešto je neprihvatljivo. Može da kupi neko ko ima kapital, činjenica je da može i taj kapital da se proveri ali nosilac posla da bude Vlada zajedno sa nepristojno bogatima, za SRS je neprihvatljivo.

Ali, ako je i to Vlada rešila, ako je Vlada našla način da reši problem JAT-a, zašto novi dug na teret budžeta Republike Srbije, garancija šta god da je? Zašto se to ne prepusti onima koji će pod korporativnim principima tu kompaniju eventualno da vode? Da li mislite gospodine ministre da u JAT-u i dalje ili ne sede više ljudi koji primaju enormna primanja? Da tamo više nema besmislenih ugovora o delu? Da se sekretaricama, ovima i onima plaćaju izuzetno visoke cene plate? Znate kakvi su se loši i bezobrazni poslovi sklapali sa marketinškim kućama? Koliko je samo to koštalo i kompaniju direktno, a indirektno budžet Republike Srbije? Strašno, ali niko da se iz države ozbiljno pozabavi i da uperi prste u one koji su vinovnici toga.

Zatvarajući oči pred tom činjenicom mi ovu kompaniju ponovo zadužujemo za 10 miliona. Uopšte nije bitno da li ćemo vi i ja to da vraćamo, to je javno preduzeće čiji je osnivač država. Nosioci javnih funkcija kojima je mandat narod poverio su dužni da se o tome staraju na jedan častan i odgovoran način. Oni i dalje rasipaju, oni i dalje dele plate i šta ja znam šta sve, a vi u Skupštini trljajte glavu kako ćete da nam obezbedite novu garanciju i skupite većinu za tako nešto.

Šta će da ode u tu novu kompaniju? Otićiće samo ono što vredi, a dugovi i prekobrojno zaposleni ostaće državi na leđima. To je plan Vlade u formiranju tog novog preduzeća, odnosno naše avio kompanije, te nove koja će biti sa Miškovićem i sa ekipom. Ali, postoji jedna stvar ministre, ono što je najvrednije u JAT-u to su slotovi. To ne može da ide na novu kompaniju, a to vredi preko 200 miliona evra. To ne može da ide na novu kompaniju, nego moramo ponovo da idemo da okapavamo, da eventualno dobijemo takve povoljne slotove, ugovore itd.

Mi sad pričamo o novom zaduženju firme, a suštinski problemi nam bodu oči. Ovde se zamera SRS. Zato što nije dobro, zato što su ovo problemi koji traže pesnicu od sto da se reši, koliko god da boli to mora da se reši. To dugujemo generacijama posle nas. Nemamo mi iluziju da ni sledeća Vlada neće moći da se suoči lako sa ovim problemima. Suočiće se ali ih neće lako rešavati, ali mora da se počne. Gasite vatru benzinom, to nije dobro. To nije dobro, to je štetno za državu i to mora da se kaže javnosti i javnost to mora da čuje i da se na osnovu toga određuje prema svim politikama koje će se u narednoj kampanji pred njih ponuditi.

Ovo je politika od koje koristi jedino banke imaju i niko više. Banke koje će kroz svoje kamatne marže debelo da zarađuju sa jedne strane, a sa druge strane taj novac će iznositi maticama, u ovom slučaju ne, ali u ostalim kreditnim zaduženjima iznosiće maticama da bi one čuvale stabilnost finansijskog sistema. Kod nas će vrednost da gubi dinar, a oni će bogami svoje države da čuvaju. Bilo bi lepo da se ugledate na njih, da sopstvenu državu čuvate onako kako oni čuvaju svoje. Mi sa tim nemamo problem, čekamo maj, pa videćemo. Hvala.

Šest minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Lidija Dimitrijević i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj naš amandman je u istovetnom tekstu briše se pomenuti član. Naravno, mi smo da se i ova garancija ne odobri, znači da se izbriše, da se i ovaj iznos od 10 miliona ne garantuje jer su na ovoj sednici garancije u ukupno iznosu od 580 miliona evra.

Argumentacija, jedan smo deo već izneli, a ja ću još dodati da je povodom ovog našeg predloga da se garancije ne izdaju, ove će se garancije koristiti za kredit koji je za potrebe refinansiranja postojećih kratkoročnih obaveza jer treba sprečiti da zajmopromac JAT Ervejz ne dospe u docnju čime bi se ugrozila sposobnost preduzeća da u roku servisira svoje obaveze.

Kad govorimo o garancijama, podsetiću da je i MMF, a stav SRS je jasan da nikada ova Vlada nije trebala da ulazi u aranžmane sa njim jer ih MMF naveo na niz pogrešnih koraka. Oglasili su se svojom kritikom da garancije Vlade aranžmanu koji su imali ne bi smele da budu veće od 1% BDP. Međutim budžet za 2012. godinu predvideo je duplo viši iznos garancija, znači skoro 2%. To jasno pokazuje da je kabinet premijera Cvetkovića, koji je inače i ministar finansija i koji je trebao danas kada se govori o ovim zakonima da bude prisutan, prekršio dogovor koji su postigli.

U Zakonu o budžetu za 2012. godinu, ja ga imam kod sebe i pročitaću član 3. stoji da će se u 2012. godini izdati garancije Republike Srbije do iznosa od 318,3 milijarde dinara. Stoji koliko je to u dolarima, koliko će biti u evrima i ostalom. Međutim na kritike MMF gospodin Cvetković je odgovorio, mi jesmo predvideli u Zakonu o budžetu toliki iznos, međutim neće sve garancije koje su pobrojane biti i izdate. Ne znamo koje će biti odobrene a koje neće. To samo govori o jednoj velikoj neozbiljnosti. Bilo bi dobro da je gospodin Cvetković tu, pa da nam odgovori po kom je onda ključu odlučivano koje će garancije dati, koje će se naći na dnevnom redu ove sednice, jer će većina od 126 to izglasati. Imate prava na polovinu, koju ćete polovinu odlučiti da date garancije, a na koju polovinu nećete.

Oko jedne teze, oko garancije Vlade Republike Srbije po zaduženjima javnih preduzeća, tretiramo kao SRS, to je kao novi dug budžeta. Između toga, mi stavljamo znake jednakosti. Čuli smo tezu da to neće vraćati građani, nego će vraćati javna preduzeća. Mislim da je ovo jako zgodna prilika, imali smo u toku prošle godine, ne mogu tačno da se setim datuma, sednicu na kojoj je jedna od tačaka dnevnog reda bila otpis duga koji ne mogu da vrate neka javna preduzeća, pa smo tada pronalazili opravdanje kako je to bilo pre mnogo vremena, kako su to bila društvena preduzeća, kako ona više ne postoje.

U svakom slučaju, država je i njima garantovala, i kada je došlo na naplatu, garancija je aktivirana. Preduzeća nisu državi vratila, i onda se došlo do toga da taj svoj dug budžet Republike mora da otpiše. Onda nam je govoreno kako nisu potrebna nova sredstva u budžetu, nisu, ali ako ste jedan svoj dug imali, pa ste se njega odrekli, da biste nadomestili, vi morate na drugu stranu da se zadužujete. To je očigledno, to su stvari koje su jasne svakom ekonomisti. Doduše, možda neki novim masterima i nisu, jer su bili u prilici da izbornoj kampanji, stranku u kojoj su proveli mnogo godina, zaduže, pa onda lepo odu iz nje, a dug ostave stranci, a koristili su novac za svoju kampanju. Neki odgovorni ljudi koji su ostali u toj stranci i čije ekonomsko znanje nije za potcenjivanje, ostali su dosledni, potrudili se da se dug državi i bankama redovno servisira i da stranka opstane. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi od vremena poslaničke grupe.

Na član 4. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Milorad Buha i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, očigledno je da je ovaj izvanredan amandman gospodina Buhe usmeren u smislu prestanka daljeg zaduživanja Republike Srbije i ovde se konkretno radi o zaduživanju JAT kao javnog preduzeća i takvi su i naši amandmani na član 3. Međutim, razlika je ovde u tome što se radi o kreditu koji daje Komercijalna banka, a u članu 3. se radi o Unikredit banci.

Vi sada možete da kažete, ne vi lično, ali Vlada Republike Srbije, ako ste tako branili Komercijalnu banku od MMF i od Evropske banke za obnovu i razvoj, zašto ste protiv davanja kredita od strane Komercijalne banke? Zato što izražavamo sumnju da će Komercijalna banka uopšte ostati u vlasništvu Republike Srbije do kraja 2012. godine.

Mi smatramo i iskustvo nam pokazuje da jednostavno Vlada Republike Srbije i svaka proevropska vlast, da li će biti SNS i DS u nekom agregatnom stanju, nije ni bitno za ovaj amandman, jednostavno nema ni hrabrosti, ni političke volje da se odupre pritisku MMF i EU. Zato smo protiv daljeg zaduživanja.

Takođe, smatramo da je ovo zaduživanje posledica jedne veoma loše odluke iz 2007. godine, a to je odbijanje ponude za investiranje u JAT od strane Aeroflota.

Zašto je to Vlada Republike Srbije uradila? Zbog otvorenog sporazuma sa EU, jer je EU uslovila da se JAT ne može prodati Aeroflotu, koja je jedna od vodećih kompanija u svetu i koja bi investirala, i tehnika JAT bi se obnovila na najbrži i najbolji način. Zbog pritiska EU, to nije moguće i zato smo došli u poziciju da član 2. i 3. predviđaju dalja zaduživanja Republike Srbije radi spašavanja JAT ili radi spašavanja toga da EU nema alternativu.

Gospodin Buha zato nije tu, već predaje potpise protiv EU pred predsedništvom Republike Srbije.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena predstavnika poslaničke grupe.

Na član 5. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanik Vladan Jeremić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, da li još neko želi reč pre nego zaključim pretres? (Ne.)

U tom slučaju, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST UNIKREDIT SRBIJA A.D. BEOGRAD ZA IZGRADNjU ANEKSA HANGARA 2, DOVOĐENjE U RADNU FUNKCIJU ODRŽAVANjA I OPRAVKE ZA VEĆ OSVOJENI TIP AVIONA BOING 737 NG I OPREMANjE U CILjU OSVAJANjA ODRŽAVANjA I OPRAVKE AVIONA TIPA ERBAS 320 PO ZADUŽENjU "JAT – TEHNIKA" D.O.O. BEOGRAD

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha i Vladan Jeremić.

Primili ste izveštaj Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Znate, koliko god bi u nekim drugim političkim okolnostima imalo smisla povući neki kredit za investiciju za bilo koje javno preduzeća pod ovim okolnostima, pod ovakvom vlašću, političkom i fiskalnom neodgovornošću, SRS izražava rezervu i prema potrebi da se JAT – Tehnika zadužuje za namene za koje smo obavešteni u ovom zakonu da treba da se zaduži.

Čini mi se da je bilo u nekim sredstvima javnog informisanja pisanja ili priče o tome da Jat-tehnika posluje dobro, da mogu da rade, da već danas servisiraju ovo. Međutim, dok se stvari sa JAT, pre svega, i uopšte sa javnim sektorom u Srbiji ne razreše i dok Srbija jasno pred sebe ne postavi ciljeve u strukturiranju ili privatizaciji javnog sektora šta će ostati pod njenom apsolutnom većinskom ili bilo kakvom kontrolom ili koliko će učešće u Srbiji u celoj toj priči biti. Mi smatramo da jedan od razloga zbog kojih u ovom trenutku ne treba odobriti ovaj kredit, ne treba dati garancije.

Sa druge strane, jedna politika bespoštednog, besomučnog, nekontrolisanog zaduživanja, dovelo nas u situaciju da i vaši mentori nemaju poverenja u fiskalnu politiku koju vodite i smatraju da Srbija zaista više ne sme da se zadužuje. Limite koje ste sebi postavili u kontekstu javnog duga, nivoa zaduživanja, ste i sami probili, a prikazujete ih statistički tako kako ih prikazujete koristeći metodologije koje vam idu u prilog, odnosno daju vam prostor da još dodatno opteretite budžet Republike Srbije.

U tom smislu, smatramo da je vrlo opasno ovaj kredit, kao i bilo koji drugi iz ove plejade zaduživanja i kredita ili garancije povučete. Ponavljamo, dok se do kraja ne razreši pozicija i situacija sa JAT, šta će s njim biti, kakva će sudbina biti njegova, smatramo da ovo zaduživanje nije korisno.

Ono što takođe jeste sporno, sporne su banke. Sporna je Unikredit banka. Kolega Mirović je govorio celo jutro o njenom položaju, o njenoj poziciji. Da li su građani Srbije ili Republika Srbija ili javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija dužni da finansiraju gubitke neke banke koja je na kolenima i koja je u ozbiljnim problemima? Smatramo da nisu i zato smo protiv ovog zakona. Zato smo kroz amandmane, u kojima smo rekli da se brišu svi članovi ovog zakona, izrazili svoj stav u ovoj raspravi. Hvala vam.

Iskorišćen je jedan minut od poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Ovo je poslednji amandman u pretresu po 3. tački dnevnog reda.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Ovim smo završili pretres o svim amandmanima, te zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DAVANjU GARANCIJE REPUBLIKE SRBIJE U KORIST HYPOALPE-ADRIA BANK A.D. BEOGRAD I SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D. BEOGRAD ZA IZMIRIVANjE OBAVEZA GRAĐEVINSKE DIREKCIJE SRBIJE D.O.O. BEOGRAD, PO OSNOVU UGOVORA O KREDITU ZA IZGRADNjU STAMBENO-POSLOVNIH OBJEKATA NA LOKACIJI KASARNE "STEPA STEPANOVIĆ" U BEOGRADU

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Milorad Buha, Vladan Jeremić, Vjerica Radeta, Aleksandar Martinović, Nemanja Šarović, Boris Aleksić i Dejan Mirović.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelnih pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, radi se o verovatno najgorem mogućem kreditu u ovom setu kredita, jer se on daje pod lihvarskom kamatom od 7%, što je skandalozno. Na finansijskom tržištu u Rusiji i u zapadnoj Evropi postoji mnogo povoljnija mogućnost za uzimanje kredita u ovom obimu. Takođe smatramo da je skandalozno da se uzima kredit od jedne banke koja je, kao što je rekao gospodin Stevanović, jedna u nizu posrnulih banaka iz zapadne Evrope koju Vlada Republike Srbije pomaže. Opšte je poznato, to ministar i Vlada Republike Srbije sigurno znaju, da je austrijska država nacionalizovala Hypoalpe-Adria Bank. Tačnije, u poslednje dve godine dala joj je negde oko dve milijarde evra. Radi se o banci koja je na kolenima, da se tako izrazim i jednostavno ne vidimo razloge zašto bi Vlada Republike Srbije i građani preko budžeta finansirali jednu banku koja propada i čuvali socijalni mir u Austriji, umesto da se brinu o svojim građanima u Republici Srbiji. To je potpuno neprihvatljivo za nas.

Imamo i drugu besmislenu situaciju, ta banka će, koja je faktički nacionalizovana od strane austrijske države, finansirati strana građevinska preduzeća. Tačnije, preduzeća poput "Alpine", "Pora" i drugih preduzeća iz Austrije koja će verovatno graditi, kao što je slučaj sa mostom kod Beške, sa mostom kod Save i svim drugim infrastrukturnim objektima, austrijska građevinska preduzeća, a ne preduzeća iz Republike Srbije. Dakle, to je jedan lanac, počevši od kredita, od zaduživanja pod lihvarskim uslovima do davanja pod nepovoljnim uslovima za srpske građevinare poslova austrijskim firmama. To je prosto neprihvatljivo. Zato smo mi protiv ovog štetnog, skandaloznog i besmislenog kredita. Naravno, za razliku od SNS koji ne smeju zbog ličnih razloga da pričaju o Hypoalpe-Adria Bank, mi možemo jasno i glasno da kažemo – ne, nećemo glasati za taj kredit, on je štetan i štetan je kao i tzv. evropski put pod dogmom da EU nema alternativu. Zahvaljujem.