Hvala lepo. Dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika parlamenta je političko pitanje prvog reda. Predsednik Skupštine je druga osoba u Republici Srbiji, posle predsednika Republike, a ispred predsednika Vlade, tako da se nikada na ovakvim debatama i u ovakvim raspravama ne govori samo o ličnosti onoga ko je predložen, već naravno suštinski bitnim stvarima koje takav izbor određuju. Gospodin Stefanović je predlog za predsednika Skupštine, nove parlamentarne većine i mislim da je to suštinska tema.
U Srbiji su se u proteklom periodu desile veoma važne i bitne stvari i mislim ne samo političke stvari koje određuju jedan ili dva četvorogodišnja mandata jednog parlamenta i jedne vlade, ili predsednički mandat, već mnogo više od toga.
Imajući u vidu, našu nedavnu političku istoriju, a mislim na poslednjih nešto više od 20 godina, vođena je jedna veoma teška, velika politička borba. Naša nacija i naše društvo su pokušavali da uspostave konsenzus oko određene politike i ono što mislim da je suštinski veliki dobitak, zbog čega mislim da je DS sa svima koji su sa njom bili u političkom savezu, u ovim poslednjim godinama, napravila jedan istorijski iskorak. Jeste da je u Srbiji napravljen konsenzus oko pravca kojim bi zemlja trebala da ide.
Ako se svi setimo kako je Srbija politički izgledala 2008. godine, 2004. godine ili 1998. godine i kako izgleda danas 2012. godine, onda vrlo lako možemo da vidimo, da ogroman broj učesnika u političkom životu danas, a to je naravno slika volje građana Republike Srbije, podržava ne put Srbije u Evropu, nego put Srbije u EU. To je "vjeruj u" Demokratske stranke, zbog toga je DS osnovana, zbog toga oni koji su bili protiv toga su napustili DS u 90-im godinama. Oni koji su mislili da moramo brže da rešavamo te stvari su se odvojili od DS u nekom drugom periodu, ali politika je realan život i donošenje teških odluka u vrlo ozbiljnim i teškim okolnostima u kojima smo se nalazili danas.
Dakle, koliko mogu da vidim iz onoga kako predstavlja nova parlamentarna većina svoj politički program, o čemu ćemo naravno, o njegovim detaljima ovde diskutovati kada budu na dnevnom redu, ne čak ni zakon o ministarstvima, ni zakon o Vladi, nego predlog nove Vlade, kada čujemo ekspoze premijera, odnosno u ovom trenutku mandatara, gospodina Dačića, tada ćemo moći da kažemo nešto konkretnije i podrobnije. Ali, generalni pravac politike je to.
Da se ne slažemo o svemu drugom to je nekako čak i prirodno, i da imamo različit pogled na mnoge stvari i to je prirodno, da različito ocenjujemo dostignuća ovih, ili onih političara i članova prethodne Vlade i to je naravno u redu, inače ne bismo bili politički protivnici. Ali, suština jeste da za razliku od nekih ranijih vremena, ne tako davnih, je danas Srbija većinski, usuđujem se da kažem, ne čak ni četvoro petinski, nego više od toga opredeljena da učini sve što je moguće da uđe u EU. To je postala gotovo opšte prihvaćena politička vrednost, uz potpuno uvažavanje onih koji danas drugačije misle.
Ono što želim da kažem jeste i to, naravno potpuno je očigledno da današnju parlamentarnu većinu, gotovo polovinu te parlamentarne većine čine stranke koje su činile i prethodnu parlamentarnu većinu, i to nije ništa neprirodno, po mom sudu jer ovaj glavni pravac politike državne u Srbiji se ne menja.
Podsetiću i na to sa kakvim se sve nevoljama susretala do sada politika u Srbiji, naročito u poslednje četiri godine, a sve to da bismo imali i građani, i mi ovde kao članovi parlamenta potpunu sliku šta smo sve uspeli da učinimo. Prošla Vlada je, ali zaista gotovo istovremeno započela svoj mandat sa početkom jedne od najvećih ekonomskih nedaća koja je zadesila moderno čovečanstvo sa krizom koja je veća od kriza koja je tresla ceo svet od kraja 20-ih godina prošlog veka. I, uz razumevanje kritika i uz potpunu spremnost da polemišemo o svim potezima, o čemu će siguran sam biti reči kada bude debata o vladi, a biće brzo, a verujem da će neki finansijski predlozi ovde biti na dnevnom redu u parlamentu, pa ćemo moći o tome da govorimo. Mislim da je prethodna Vlada uspela da učini ono što je bilo moguće da bi očuvala osnovne elemente ekonomske stabilnosti zemlje.
Sa druge strane, teška, ozbiljna, teška, velika politička borba je vođena za odbranu osnovnih nacionalnih interesa. Nema ni jedne zemlje u Evropi koja ima tako veliki i otvoreni državni problem kakav ima Srbija. Približavanje EU je obavljeno uz najveću moguću u zadatim okolnostima odbranu državnih interesa i nacionalnih interesa. Nema ovde niko ni dilemu, ni iluziju da će i nova parlamentarna većina i nova Vlada, ali i ovaj parlament morati da daju odgovor na pitanja na koja ne moraju da daju odgovor ni jedna vlada, niti jedan parlament u Evropi.
Mi za to imamo puno razumevanje i zbog toga mislim da je vrlo važno istaći i podcrtati činjenicu da smo uspeli da priđemo EU onoliko koliko je to bilo moguće. Bili bismo srećniji da smo otišli još dalje.
Podržaćemo kroz glasanje za proevropske zakone, kroz predlaganje proevropskih propisa, približavanje najbrže moguće Srbije EU sa konačnim ciljem da deo EU i postanemo.
Sa druge strane, Srbija je danas tolerantnije društvo nego što je to bilo u prethodnom periodu i to držimo da je veliko dostignuće onoga što je DS učinila, što je učinio Boris Tadić, koji je predsednik DS, koji je bio od 2004. godine predsednik Republike Srbije. To smo zajedno učinili sa našim političkim partnerima i mislim da svi možemo da budemo vrlo ponosni na to, bez obzira da li se danas nalazimo sa jedne ili druge strane parlamentarne većine.
Srbija je danas mirnije društvo nego što je bila pre četiri, pre osam, pre 15 godina. Napravili smo vrlo značajne pomake u stabilizaciji regiona i to je već stvar spoljne politike i nije moguće ovaj region imati u pristojnom stanju, usuđujem se tako da kažem, ukoliko Srbija nije politički stabilna zemlja. Napravili smo veliki doprinos na tom putu i to ćemo odlučno podržati. Zbog toga, bez obzira na kritike koje su se danas ovde čule, Deklaracija o Srebrenici je jedno veliko dostignuće, jedno veliko suočavanje sa našim životima, sa životima našeg društva, kao što je i rezrešenje pitanja onih koji su osumnjičeni za ratne zločine. Važno je da su to prestale da budu teme ili da su prestale da budu teme onoliko snažne kako su bile pre četiri, osam, da ne pričam o tome kako su stvari izgledale pre 15 godina.
Siguran sam da Srbija neće pustiti svoj pravac oko koga je poslednjih godina postigla konsenzus. Danas neću ovde da polemišem i da debatujem o tome šta je ko od članova Vlade radio. Verujem da će biti prilike do Nove godine, a i sad ovih dana, kada budemo razgovarali i kada budemo diskutovali i o drugim pitanjima, ali siguran sam da je zemlja toliko otišla u ovom pravcu o kojem sam govorio da nema ni jedne vlade koja može politički da preživi suštinsku promenu tog pravca. To je dostignuće DS i onih koji su joj bili saveznici svih ovih godina.
Na samom kraju, prosto imam potrebu da kažem o nekoliko konkretni stvari koje su ovde iznete, a nisu tačne, pa se nadam da ćete mi to dozvoliti, a neću uzeti previše vremena.
Loša je teza, loša je poruka, a nije istina, što je najvažnije, kako je Rusija otela NIS Srbiji. To nije tačno, bez obzira ko kakve političke potrebe ima i da li ima potrebu da se odbrani od ovakve ili onakve tvrdnje.
Kada je izvršen definitivan revizorski uvid u to koliko NIS duguje, utvrđeno je da duguje 38,5 milijardi dinara u ono vreme kada evro još nije prešao 100 dinara. Dakle, oko 400 miliona evra.
Nije samo prodajna cena od 400 miliona evra važna, nego i ovih 400 miliona evra, koliki je bio gubitak NIS kada je "Gaspromnjeft" kupio NIS. Dug NIS je tada bio oko 900 miliona dolara. Knjigovodstveno, vrednost NIS u trenutku kada je "Gaspromnjeft" kupio 51% akcija je bila daleko ispod 400 miliona evra. Da zanemarimo čak i knjigovodstvenu vrednost, u trenutku kada je NIS postao otvoreno akcionarsko društvo, što će reći, kada su na Beogradskoj berzi emitovane akcije, a to je u ovakvim sistemima ekonomskim, kakve mi priznajemo za legitimne, suština stvari, dakle, vrednost NIS je bila negde oko 420 miliona evra.
Silno bih želeo da je NIS vredeo 2,5 milijarde. Voleo bih da je vredeo i pet milijardi evra, ali brojevi su neumoljivi i potpuno su neodrživa sva ona politička obrazloženja i odbrane koje nisu utemeljene na činjenicama.
Potpuno je van svakog političkog ukusa optužiti Borisa Tadića da je zbog slikanja, kako smo čuli ovde, sa Vladimirom Putinom u vreme nekakve predizborne kampanje ovaj posao zaključen. Ovaj posao su zaključivale dve vlade. Postoje brojni ljudi koji su u tome učestvovali. Postoje dokumenti.
Što se tiče Gasovoda, postoji državni sporazum ili međudržavni sporazum između Srbije i Rusije. Postoje obaveze dve zemlje ugovornice. Na tom ugovoru je zasnovan i ugovor o prodaji NIS.
Svako ko želi ozbiljno o ovoj temi da diskutuje, mislim da ima priliku kada se uputi u činjenice i kada to neće da upotrebi, izvrćući te činjenice i izvrgavajući istinu i ruglu da to učini.
Što se tiče guvernera, sadašnjeg guvernera…
(Predsedavajući: Biramo predsednika Skupštine.)
Gospodine Trnavčeviću, predlog predsednika parlamenta su podržali poslanici, veći broj poslanika, tako da su sastavni deo tog predloga i predlagači. Govorim o onome o čemu su predlagači pričali, ništa drugo. Nisam ja ovde inicirao ni temu NIS ni guvernera ni budžet u poljoprivredi.
Završiću za dva minuta. Guvernera Narodne banke, gospodina Šoškića, lično je podržao gospodin Mlađan Dinkić i rekao da je to jedan izvanredan stručnjak i da treba da bude guverner Narodne banke.
Na samom kraju, kada se iznese tvrdnja kako je apsolutno najniži iznos poljoprivrednog budžeta bio u ovoj godini u odnosu na nekakve istorijske serije, budžet ove godine za poljoprivredu je 44% veći nego 2011. godine i nekako su se čudno stekle okolnosti da je budžet za poljoprivredu mogao da bude povećan kada gospodin Dinkić više nije bio u Vladi.