PRVA KONSTITUTIVNA SEDNICA, 23.07.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Dakle, apsolutno smatram da svako ko želi da ozbiljno radi bilo koji posao, pa i posao u državi, mora da ima samokritike. Dakle, to ne shvatam kao ništa loše, a moram da vas ispravim u dva podatka.

Prvi je, sve finansijske tokove u Srbiji, u poslednjih šest godina kontroliše DS, a ne ja, niti moja stranka, u poslednjih šest godina, od 2007. godine do danas. Zašto? Zato što ste imali ministra finansija, zato što imate guvernera Centralne banke. Ministar ekonomije ne kontroliše finansijske tokove, to prosto nije tačno, niti ih je kontrolisao Predrag Bubalo, niti ih je kontrolisao bilo koji ministar ekonomije, nego ministar finansija. Da to bude jasno. To je još jedna od PR začkoljica vašeg medijskog tima da stavljate neke lažne stvari ljudima na dušu. Dakle, bio sam guverner od 2000. do 2003. godine, ministar finansija od 2004. do 2006. godine i to je zaista period kada sam bio odgovoran, i za monetarnu politiku, i za finansijski sistem. Tada, prva Vlada Vojislava Koštunice je ostavila budžetski suficit od 2%BDP, prvi i jedini put u istoriji Srbije, a sada je minus 7% deficit.

Drugo, tačno je da kada sam izbačen iz Vlade pre godinu i po dana da su naši ministri ostali u Vladi, samo iz razloga da bi preživeli medijske spinove, opet vaših spin doktora, da navodno rušim svaku vladu u Srbiji. To je bio jedan od većih razloga zašto nismo izašli kompletno iz Vlade i zbog toga smo imali političku štetu, jer bi mnogo više dobili glasova da smo bili potpuno opozicija.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici | Predsedava
Reč ima dr Samardžić.

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, predstavnik sam opozicije u ovom i prošlom mandatu i trebalo bi iz tog razloga da prosto izrazim zadovoljstvo što ovaj parlament ovako teče i što prošla Vlada do te mere iznosi prljav veš o svojoj vladavini, ali to neću učiniti, jer to zadovoljstvo zaista nemam. Prosto mi je bilo teško slušati ovih sat i po sve te detalje na tačku dnevnog reda koja se ne tiče tih tema, ne tiče se uopšte pojedinačnih tema, već se tiče ipak jedne načelnije teme, iako imamo konkretan povod.

Povod za našu raspravu jeste izbor predsednika Skupštine i nikada izbor predsednika Skupštine nije, kako da kažem, razlog da se rasprava vodi, već kao što sam rekao povod, upravo zato što je to poslednji čin u konstituisanju jedne skupštine, kao što je danas slučaj. Kada se Skupština konstituiše, onda je rasprava o toj skupštini, o njenoj budućnosti jako važna. I zato što je važna, bolje da bude načelna nego da bude ovako pojedinačna i personalna, kao što smo to do sada imali raspravu. I načelna rasprava može biti jako konkretna, i zato ću pokušati da budem i načelan, i konkretan u ovoj svojoj diskusiji.

Kada se konstituiše Skupština najvažnija tema jest šta je i ko je skupštinska većina. To je osnovna stvar. Ona manjina, opozicija, ona neće voditi poslove, ona će tu kritikovati, možda nešto i pomoći, ali neće ona voditi politiku. Osim toga, ova većina je važna zbog Vlade, ona će formirati Vladu i onda će institucije početi da rade. Mi smo u takvom trenutku i osnovno je pitanje, dakle, ovoj skupštini i o tome želim par reči da kažem.

Prošlo je dva meseca od kada su izbori završeni, iako zakon daje mogućnosti do konstituisanja Skupštine traje i nešto duže, i ovih dva i po meseca je jako dugo. Jako je dugo za jednu državu koja se nalazi na ivici ekonomskog bankrota, koja je u ekonomskom bezizlazu. Za državu koja se nalazi u jednoj upravnoj dezorganizaciji, pre svega u oblasti pravosuđa. U državi u kojoj postoji korupcija kao gotovo normalna stvar u porama njegovog društva. U državi u kojoj gotovo da ne postoji javni moral, ili je on pao na poslednji prag. Najzad, u državi koja ima problem, veoma težak problem sa svojim teritorijalnim integritetom.

Dakle, ovo je situacija ukratko opisana koju je prethodna Vlada ostavila ovoj, ili ako hoćete prethodna skupštinska većina ostavila ovoj skupštinskoj većini. I ova skupštinska većina nalazi se, dakle, u situaciji da menja politiku, to smo videli kroz programe, kroz kampanje itd, i postavlja se pitanje – kakvi su izgledi i kako će se ona postaviti prema tom zadatku, da se ova četvorogodišnja situacija, koja je dovela do rezultata, koje sam ukratko opisao, bar zaustavi, ako ne i prevaziđe, ali svakako prevaziđe?

Tu imamo jedan načelan problem, dakle opet načelno govorim, što ova skupštinska većina ima u svom sastavu dobar deo prethodne Vlade. To svi znamo. Sada je pitanje, dakle osnovno, da li će taj deo Vlade, ili deo ove većine koji je doduše manji, ali ipak znatan, da li će on delovati u pravcu diskontinuiteta sa dosadašnjom politikom, ili će delovati u pravcu kontinuiteta? To je jako važno pitanje za onaj manji deo većine i Vlade koji i danas imamo ovde u Skupštini, a sutra i u samoj Vladi.

Naime, osnovno je pitanje, iz prostog razloga što smo mi živeli četiri godine pod jednim sloganom, koji je glasio "Evropska unija nema alternative". Taj slogan nije bio slogan, to je bila politika, to je bila, dakle, jedna vernost, jednom putu koji je pokazao veoma loše rezultate. Slogan koji se pretvorio u izraz jedne političke dogme. Da li će elementi ovih dogmi još uvek da odjekuju u glavama, u mislima i u namerama praktičnim ovog dela većine i Vlade, ili to neće biti slučaj, to je današnje pitanje?

Kada je reč o današnjoj opoziciji, ona može da nastavi da protežira i populariše tu dogmu, ali ona ne vodi poslove i to je to. U ostalom, danas smo videli da i ona pomalo menja suštinu tog slogana. Čuli smo u rečju uvaženog kolege Mićunovića, da Evropa nema alternativu, a ne da EU nema alternativu.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić.

Izvolite gospodine Dačiću.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, želim da u ime SPS kažem da ćemo, kao što se to vidi iz potpisa koje smo priložili, podržati i stojimo iza kandidature Nebojše Stefanovića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Prosto me zadivljuje, slušajući ovu diskusiju, koliko smo mi okrenuti prošlosti i koliko se samo bavimo pitanjima iz prošlosti. Podsetiću da su izbori završeni pre više od dva meseca, da građani Srbije sigurno ne očekuju da se na ovakav način odnosimo prema onome što je danas na dnevnom redu i u narednim danima.

Lično kao predsednik SRS ne osećam potrebu da se bilo kome od vas ovde pravdam za bilo koji politički potez koji naša stranka vuče. Zato svako od vas i od nas snosi političku odgovornost. Kada je bilo, pre koliko godine, 2004. godine podržali smo manjinsku Vladu Vojislava Koštunice. Takođe, je bilo ovakvih rasprava. Godine 2007. iako smo izabrali Tomislava Nikolića ovde za predsednika Narodne skupštine DS Srbije je promenila svoju odluku i zajedno sa Tadićem napravila Vladu. Pošto, smo tada bili u opoziciji i podržavali manjinsku Vladu, zvaničan stav je bio da demokrate neće sa nama, ostali smo u opoziciji. Godine 2008. omogućili smo DS vlast četiri godine, time što smo doneli odluku da idemo sa DS.

Iste takve diskusije sam slušao i pre osam godina, i pre četiri godine, i slušam ih i danas. Nije na vama, dame i gospodo, da procenjujete i prosuđujete šta je najbolje za svaku političku stranku, nego je na onima koji te stranke vode i imaju svoje političke odgovornosti. Što se mene tiče i SPS mi smo dobili duplo veći broj glasova nego prošli put. Šta to znači? Znači, da smo doneli dobru odluku. Nije na vama da procenjujete kakva je naša odluka. Svako od vas neka preuzme deo svoje odgovornosti. Hoću da kažem, treba da se okrenemo nečemu što je pred nama. Okrenuti ka prošlosti nećemo daleko odmaći ka nekoj boljoj budućnosti. Vlast nije plen. Vlast je pre svega veliki ispit i zato vas molim da požurite da možemo što pre da izaberemo Vladu.

Sa druge strane, želim novom predsedniku parlamenta i novim potpredsednicima da parlament bude najznačajniji deo vlasti u Srbiji. To je najviša vlast u Srbiji. To je najviša zakonodavna vlast u Republici Srbiji da parlament bude oličenje demokratije koja treba da postoji u Srbiji. Prema tome, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, zaista poštujem sve njihove programe, partijske politike, svako ima pravo da procenjuje kako mu se svidi. Ja želim samo da ne svodimo ovu raspravu na to ko je sa kim bio, ko sa kim više nije.

Što se tiče naše stranke i koalicije, mi se nismo borili ni za jedne ni za druge, borili smo se da pobedimo i jedne i druge. Nažalost nismo uspeli. U svakom slučaju, hoću da kažem da ako je već takva situacija da morate da pravite koalicije, na koji način mi treba da se ponašamo, osim ako mislite da je neko u pravu samo kada sa vama pravi koaliciju. Što se mene tiče, glasao sam za Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, ali je pobedio Tomislav Nikolić i tu volju naroda niko  ne može da promeni. To je nova politička realnost koje mi možemo da budemo svesni ili nesvesni, ali u njoj učestvujemo.

Shodno tome SPS će podržati i glasati za izbor Nebojše Stefanovića za predsednika parlamenta. Želim mu da mu mandat bude uspešan i da ima što manje potrebe za izricanje kazni, a što više zajednički donetih odluka, kao što je ova o povećanju broja potpredsedničkih mesta. Zahvaljujem.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Balint Pastor

Savez vojvođanskih Mađara
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da govorim o Predlogu zakona o ministarstvima, i Predlogu zakona o Vladi, pošto te predloge još nemamo. Ne želim da govorim o izboru nove Vlade, jer će to biti na dnevnom redu za koji dan. Želim da se držim teme današnjeg dnevnog reda, želim da govorim o funkciji predsednika Narodne skupštine i o kandidatu za ovu po nas veoma značajnu funkciju.

Parlamenti u Evropi se nazivaju cenjeni dom ili visoki dom. Zbog toga što su zakonodavni organi, predstavnički organi oličenje demokratije u određenoj državi. Pored toga, parlamenti imaju još neke veoma značajne funkcije. To je na primer nadzorna ili kontrolna funkcija. Zbog toga mi smatramo da je predsednik Narodne skupštine jedna od najbitnijih, najvažnijih, ključnih funkcija u svakoj državi. Zbog toga nam nije jasno zbog čega svi beže od te funkcije, kao đavo od krsta. To je tako i sada, to je bilo tako i pre četiri godine, to je bilo tako i u prethodnim sazivima. Jednostavno je stvorena atmosfera u Srbiji da je pozicija, da je funkcija ministra u Vladi, bilo koji resor, pa i najbeznačajniji resor, bitniji, ključniji, važniji od funkcije predsednika Narodne skupštine. Mislim da bi to nama svima, kao narodnim poslanicima, trebalo da smeta. Kao što bi trebalo da im smeta i to što je funkcija državnog sekretara u bilo kom ministarstvu bitnija, važnija, nego funkcija narodnog poslanika. Sve dok to bude bilo tako, krivicom svih parlamentarnih stranaka, koje na takav način razmišljaju, ovaj dom i ovaj naš parlament nećemo moći da nazovemo visokim domom ili cenjenim domom.

Kao što znate, Srbija ima parlament od 1835. godine, ali je tada Narodna skupština bila savetodavni organ kneza. Od 1869. godine imamo parlament u Srbiji koji je zakonodavni organ, a od 1888. godine, po tadašnjem Ustavu, imamo Narodnu skupštinu koja je parlament u današnjem smislu reči.

Da li će elementi ovih dogmi još uvek da odjekuju u glavama, u mislim a i u namerama praktičnim ovog dela većine i vlade ili do neće biti slučaj, to je današnje pitanje.

Kada je reč o današnjoj opoziciji, razume se, onda može da nastavi da protežira i populariše tu dogmu, ali ona ne vodi poslove. To je to.

Uostalom, danas smo videli da i ona po malo menja suštinu tog slogana. Čuli smo u reči uvaženog kolege Mićunovića da Evropa nema alternativu, a ne EU nema alternativu. To  je neko pomeranje, danas , tako da su te dve stvari, Evrope i EU, poprilično različite, mnogo više nego što je bilo pre 10 godina, ali to je stvar opozicije. Ona ima pravo da vodi svoju politiku, svoju opozicionu politiku i to nije neki veliki problem. Govorim o većini i o Vladi.

U onome što smo do sada videli i u kampanji, a naročito u prethodnom periodu, mislim, ako mi dozvolite, vladajućoj većini, da budem po malo i optimističan i da u onome što je Vlada učinila nađem nešto dobro što bi vi mogli da iskoriste. Dakle, ona je pokazala kako ne treba voditi politiku. To je jako dobar rezultat. Prosto, treba ići i tim negativnim smerom, obzirom na rezultate, ne obzirom na neke apstraktne ciljeve itd.

Danas Srbija kao država, njena Vlada i njena većina, ne sme da se okreće jednom svetskom polu, u situaciji kada postoji multipolarni svet i kada je proces odnosa međunarodnih, multilateralan, ne više dakle jednopolaran, kao što je to bilo do skora. Dakle, to jedna država danas ne sme, Srbija najmanje.

U svakom pogledu, u diplomatskom pogledu, u bezbednosnom pogledu, u trgovinskom pogledu, u investiciono-finansijskom pogledu, u pogledu razvoja kulture, nauke i obrazovanja svet je potpuno promenjen i Srbija zaista mora da uči od prethodne Vlade kako ne treba raditi. To je, prosto, jedan zaključak iz jednog lošeg iskustva da je do sada politička klasa stvarala svoje preferencije i svoje opcije na osnovu svojih interesa i upravo posle te preferencije hranile samo interese te političke klase. Mi to danas imamo u Srbiji kao evidentan rezultat i to je dobar nauk za većinu.

Potom, većina ne sme da koristi sredstva vlasti za stvaranje monopola – u privredi, u državnoj upravi, u finansijskoj sferi, u medijima, u kulturi itd.

Razume se, ti monopoli najmanje smeju da budu izraženi u javnim finansijama i u državnom budžetu. To su neki nauci koji bi valjali da budu neke tačke orijentacije ove sadašnje Vlade.

Razume se, vaš program je pozitivan, nije negativan. O tome ćemo razgovarati kada budemo razgovarali o Vladi, budući da imate i koalicioni sporazum, a imaćemo i ekspoze predsednika Vlade, tome ćemo više pažnje posvetiti. Sada prosto govorim kako ne treba raditi, da tu imate jedan dobar uzor.

Da se malo osvrnem na sam parlament pošto je on glavna tačka dnevnog reda danas povodom izbora predsednika parlamenta.

Nezgoda naše države od januara 2001. godine, kada je prva Vlada Srbije izabrana posle onih velikih političkih promena, je u tome što su se većine bile jako brojne po svom sastavu. Najmanje je to bio slučaj u dve vlade Vojislava Koštunice, kada je bilo najmanje stranaka u Vladi i najmanja složenost koalicione većine, ali tu je bio dovoljno veliki broj da je Vlada jako teško funkcionisala. To je nekakva hronična bolest našeg parlamentarizma. Nekako za nesreću, nisam brojao, ali čini mi se da će ovu vladu podržavati skupštinska većina od najvećeg broja članica do sada, čak veća od one prve DOS, od 18. Tu smo negde, možda koji broj više. To dakako nije dobro. Ta heterogenost u većini i u Vladi teško postiže jedinstvo puta i cilja u delovanju jedne vlade i to je veliki problem po sebi.

Ono što jeste dobra stvar u ovom celom kontekstu to je da Srbija ima svoj Ustav, koji je donet 2006. godine i Srbija u svom Ustavu ima jasno definisan sistem vlasti. Dakle, bila ta heterogenost veća ili manja, ta većina se mora orijentisati prema Ustavu Srbije.

Po srpskom Ustavu, imamo parlamentarni sistem vlasti koji je nešto malo korigovan određenim nadležnostima predsednika Republike, ali u svojoj osnovi ostaje parlamentaran. Parlament je centar institucija, centar vlasti.

Ovo govorim zato što prethodni period je bio period veoma intenzivnog kršenja Ustava kada je u pitanju funkcionisanje parlamentarizma i funkcionisanje sistema vlasti. U prethodnom periodu smo imali faktički režim lične vlasti šefa države ili predsednika Republike, koji je pod svoju kontrolu stavio Vladu, pa samim tim i parlamentarnu većinu. Zbog toga se događalo u državi, a i u ovom parlamentu kao njegovom predsedničkom telu ono što se događalo. Parlament je služio kao organ za produkciju, fabrikaciju evropskih zakona, koji su praktično neprimenljivi. Parlament je donosio rezolucije koje ne da nisu služile na čast Srbiji nego su bile na sramotu Srbije, kao što je na primer Rezolucija o Srebrenici ili rezolucije koje posle vlada ili ta većina, tj. predsednik Republike pogazio brisanjem, gumicom, kao što je slučaj sa Rezolucijom o mišljenju Međunarodnog suda pravde povodom odluke o nezavisnosti Kosova.

Taj parlament u toku četiri godine nije gotovo izustio poštenu reč o najtežem problemu Srbije, a to je Kosovo i Metohija. Sve je to bila posledica izigravanja Ustava u suštini. Šta god mi pričali o bivšem predsedniku Republike, da li je potpisao ovo ili ono ili šta je rekao tajno ovome ili onome, o čemu smo danas puno slušali, osnovni problem je u tome što on krši Ustav svojim načinom delovanja. Čitav sistem mu je to omogućio. Ovaj parlament treba da se drži Ustava, ukratko rečeno, po svojim nadležnostima.

Dobra je okolnost da je predsednik Republike promenjen. Što se tiče podrške DSS Tomislavu Nikoliću, ona se najviše bazirala na uverenju da će Tomislav Nikolić poštovati Ustav i da će svoju predsedničku funkciju obavljati u skladu sa Ustavom. To je najvažnija stvar za DSS, pri čemu ostaje utemeljen problem ove strašne heterogenosti koju ćete vrlo teško moći da zadržite kao što su to bile i sve prethodne vlade.

Da ne bih mnogo dužio, prosto ću se osvrnuti i na značaj i rukovodstvo parlamenta i samog parlamenta u jačanju njegove pozicije u sistemu vlasti Srbije, one pozicije koja mu, kao što sam rekao, Ustav predviđa.

Razume se, rukovodstvo parlamenta ili kolegijum ili već kako se zove, ima strašno važnu funkciju, a predsednik izuzetno važnu funkciju. On vodi taj parlament, određuje dnevni red u kolegijumu, daje mu to itd.

U prošlom sazivu smo imali problema sa predsednikom tj. predsednicom parlamenta i sa nekim potpredsednicima ili potpredsednicama, nismo bili zadovoljni načinom kako oni poštuju i kako primenjuju Poslovnik. Tu je bilo raznih intervencija i incidenata, neprijatnih situacija, ne samo zato što su poslanici užarene glave govorili, što je kod nas čest slučaj, pa i danas to imamo na delu, već često i zato što se predsednik parlamenta ili onaj ko je vodio sednice inatio sa poslanicima i vrlo proizvoljno tumačio Poslovnik.

Ne znam da li je tema o Poslovniku danas da govorim, neću, razume se, da li ga menjate ili ne i gde, to ćemo ostaviti za drugi put i za kasnije, ali uloga predsednika je pre svega u tom finom taktu, u vođenju jednog tela koji ima 250 individua, a u ovom slučaju 44 političkih članica. Neće to biti teško objediniti, ali je možda prednost u tome što će predsednik parlamenta biti dovoljno mlad čovek sa, tako da kažem, još uvek neistrošenim živcima da bi mirno i hladne glave vodio ovaj parlament.

Najveća odgovornost jeste na većini poslaničkoj kada je reč o delovanju ovog parlamenta, o njegovom značaju i ulozi. To se negde podrazumeva i to je njena odgovornost. Opozicija o tome gotovo i ne mora da vodi računa. Kada  je reč o poziciji, i ona ima svoju ulogu, da opet bude u okvirima zakona i Ustava.

Sasvim je jasno da kao predsednik DSS mogu govoriti samo o svojoj stranci. Mogu garantovati da će ova stranka doprineti radu ovog parlamenta upravo u smislu o kome sam govorio. Nama su najvažniji Ustav i zakon i u tom ovkiru ćemo voditi žestoke polemike i debate, naravno, pre svega sa većinom i sa Vladom kada ona bude ovde.

Kada je reč o samom predsedniku, to je povod naše rasprave, DSS se oseća u ovom konstituisanom parlamentu kao opozicija, ne kao deo većine. Iz tog razloga ona nema poseban razlog da pozitivno glasa za predsednika, ali nema razlog ni da glasa negativno jer to je početak rada ovog rukovodstva i ovog parlamenta. Iz tih razloga ona će se uzdržati od glasanja kada bude reč o toj stvari. Hvala na pažnji.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Ivica Dačić.

Izvolite gospodine Dačiću.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

| Ministar unutrašnjih poslova
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, želim da u ime SPS kažem da ćemo, kao što se to vidi iz potpisa koje smo priložili, podržati i stojimo iza kandidature Nebojše Stefanovića za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Prosto me zadivljuje, slušajući ovu diskusiju, koliko smo mi okrenuti prošlosti i koliko se samo bavimo pitanjima iz prošlosti. Podsetiću da su izbori završeni pre više od dva meseca, da građani Srbije sigurno ne očekuju da se na ovakav način odnosimo prema onome što je danas na dnevnom redu i u narednim danima.

Lično kao predsednik SRS ne osećam potrebu da se bilo kome od vas ovde pravdam za bilo koji politički potez koji naša stranka vuče. Zato svako od vas i od nas snosi političku odgovornost. Kada je bilo, pre koliko godine, 2004. godine podržali smo manjinsku Vladu Vojislava Koštunice. Takođe, je bilo ovakvih rasprava. Godine 2007. iako smo izabrali Tomislava Nikolića ovde za predsednika Narodne skupštine DS Srbije je promenila svoju odluku i zajedno sa Tadićem napravila Vladu. Pošto, smo tada bili u opoziciji i podržavali manjinsku Vladu, zvaničan stav je bio da demokrate neće sa nama, ostali smo u opoziciji. Godine 2008. omogućili smo DS vlast četiri godine, time što smo doneli odluku da idemo sa DS.

Iste takve diskusije sam slušao i pre osam godina, i pre četiri godine, i slušam ih i danas. Nije na vama, dame i gospodo, da procenjujete i prosuđujete šta je najbolje za svaku političku stranku, nego je na onima koji te stranke vode i imaju svoje političke odgovornosti. Što se mene tiče i SPS mi smo dobili duplo veći broj glasova nego prošli put. Šta to znači? Znači, da smo doneli dobru odluku. Nije na vama da procenjujete kakva je naša odluka. Svako od vas neka preuzme deo svoje odgovornosti. Hoću da kažem, treba da se okrenemo nečemu što je pred nama. Okrenuti ka prošlosti nećemo daleko odmaći ka nekoj boljoj budućnosti. Vlast nije plen. Vlast je pre svega veliki ispit i zato vas molim da požurite da možemo što pre da izaberemo Vladu.

Sa druge strane, želim novom predsedniku parlamenta i novim potpredsednicima da parlament bude najznačajniji deo vlasti u Srbiji. To je najviša vlast u Srbiji. To je najviša zakonodavna vlast u Republici Srbiji da parlament bude oličenje demokratije koja treba da postoji u Srbiji. Prema tome, uz dužno poštovanje svih političkih stranaka, zaista poštujem sve njihove programe, partijske politike, svako ima pravo da procenjuje kako mu se svidi. Ja želim samo da ne svodimo ovu raspravu na to ko je sa kim bio, ko sa kim više nije.

Što se tiče naše stranke i koalicije, mi se nismo borili ni za jedne ni za druge, borili smo se da pobedimo i jedne i druge. Nažalost nismo uspeli. U svakom slučaju, hoću da kažem da ako je već takva situacija da morate da pravite koalicije, na koji način mi treba da se ponašamo, osim ako mislite da je neko u pravu samo kada sa vama pravi koaliciju. Što se mene tiče, glasao sam za Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora, ali je pobedio Tomislav Nikolić i tu volju naroda niko  ne može da promeni. To je nova politička realnost koje mi možemo da budemo svesni ili nesvesni, ali u njoj učestvujemo.

Shodno tome SPS će podržati i glasati za izbor Nebojše Stefanovića za predsednika parlamenta. Želim mu da mu mandat bude uspešan i da ima što manje potrebe za izricanje kazni, a što više zajednički donetih odluka, kao što je ova o povećanju broja potpredsedničkih mesta. Zahvaljujem.
...
Bogata Srbija

Zaharije Trnavčević

Samostalni poslanici | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.