Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Hvala. Pokušaću i nadam se da ću uspeti da se suzdržim od ovog napada, pre nego što sam i počeo da govorim, od strane člana nove vladajuće koalicije. Tako ću ga i razumeti pošto vidim da je duh obračuna sa prethodnim koalicionim partnerima nešto što preovlađuje u dosadašnjem izlaganju. Gospodine Zaharije, verujte da znam o čemu ću da govorim, to je moj izbor i nema nikakve veze sa vama.

Pokušaću da pratim temu koja je jako važna. Potpuno razumem dosadašnji tok diskusije. On je očekivan i svaki dan smo svedoci tog odnosa prema institucijama ove zemlje, kakva je Skupština ili Vlada, i motivima koji preovlađuju u učesnicima tog procesa za formiranje Vlade i za formiranje nekakve strategije.

Na početku da kažem, poslanička grupa LDP biće opozicija. Nećemo podržati predlog za izbor predsednika Skupštine. Ne smatramo se delom vladajuće većine. Kao i u prethodne dve vlade u nama ćete uvek imati konstruktivnog partnera za razgovor, ne na način kako to drugi ili delovi nekih poslaničkih grupa rade vrlo otvoreno. Unapred vam kažemo – svaku evropsku ideju i zakon ćemo podržati, a sve što mislimo da je loše reći ćemo vam kako na sastancima po Skupštini, tako i ovde. Što se tiče toga, mislim da je to dovoljno da se informatira jedan normalan i zdrav odnos.

Moram da izrazim na početku jedan protest, mislim da je jako značajan. On se odnosi na dve stvari. Nadam se da to ne znači da će Skupština i nekakav politički život u periodu koji je pred nama tako funkcionisati. Naime, krajnje je neuobičajeno da biografiju i predlog dobijemo koji minut uoči zasedanja za tako važno mesto. To može da bude jedan od manje važnih razloga zbog koga ne bismo bili spremni da ga podržimo. Prosto mislim da takav  način rada nije dobar. U proteklom sazivu Skupštine smo bili opozicija i moram da kažem da smo i pored toga sa bivšom predsednicom Skupštine, Slavicom Đukić Dejanović, imali odličnu saradnju. Nadam se da će tako ostati i ubuduće.

Međutim, mislim da je krajnje neprimeren predlog da Skupština ima četiri potpredsednika od kojih vidim da je SPS već predložio dva. Jednog iz G 17 plus, a jednog iz PUPS-a. Bez obzira šta ćete odgovoriti, ne vidimo način da se štedi novac. Potpredsednici Skupštine nemaju kabinete, niti imaju kola, niti imaju mobilne telefone, ni sekretarice, oni su isti kao i svi mi, ali su članovi jednog političkog tela koje se zove – Kolegijum Narodne skupštine. Oduzimajući nam pravo da imamo potpredsednika, vi nama oduzimate pravo da učestvujemo u radu Skupštine, u njenoj pripremi. Dakle, mi nećemo znati, odnosno od vaše volje će zavisiti da li ćemo znati koji zakoni dolaze na dnevni red, šta su teme. Dozvolite da se tome oštro suprotstavimo i da prosto pokušamo da pronađemo način da se tako nešto ne desi ili bar da budete uviđavniji prema opoziciji. To prepoznajemo u ovoj nameri, nadam se greškom.

Što se tiče biografije kandidata za predsednika Skupštine, moram da kažem, lični kontekst apsolutno nam ne pada na pamet da komentarišemo. To nije tema, tema je politika. Nažalost, u njoj ne vidimo mogućnost da se radi o osobi koja će nositi tu vrstu političkog integriteta, koja će omogućiti da Skupština obavlja funkcije o kojima ste vi govorili – kontroli trošenja novca, o kontroli rada Vlade. Preskočili ste jednu stvar, a ona je za ovu zemlju najvažnija. Skupština je u prethodne četiri godine radila više nego bilo kad do sada. Ovo mi je četvrti mandat i ne sećam se da je više zakona doneseno nego u prethodnom sazivu. U tom procesu evropskih integracija, oko kojih postoji to zalaganje, došlo se do tačke u kojoj donošenje zakona nije više najvažnije. Najvažnija je kontrola sprovođenja. Ti su zakoni donošeni, to je bila najozbiljnija zamerka prethodnoj vladajućoj većini i delu vladajuće većine koja je opet vladajuća većina, a to je ne sprovođenje tih zakona.

Dakle, ova Skupština da bi bila ozbiljan pokretač društva, ukoliko postoji takva volja, mora pronaći načina da kontroliše sprovođenje zakona koji su već doneti. To je prvi zadatak. Ostali zadaci – kontrola finansija, trošenje novca itd, to svi najavljuju. Nije to nešto što očekujemo od bilo koje vlade da sama sebi bude kontrolor.

Ovo sam rekao, samo da ne bude zabune, nisam govorio o integritetu ličnosti gospodina Stefanovića, njega ne poznajem, pa o tome ne mogu da govorim, nego prosto iz te biografije je vidljiv samo stranački rad. Iz naše perspektive, on je čovek koji je sposoban član jedne stranke, dogurao je do mesta potpredsednika i tu je sve što možemo da cenimo o njegovom dosadašnjem radu.

Kada neko dođe samo po toj liniji na mesto predsednika Skupštine, jasna su očekivanja. Mislimo da će taj odnos prema stranci ostati i u budućnosti. Toliko o tome. U nama ćete imati sagovornika, uvek ćemo moći da vam kažemo naše mišljenje, a ono i nije neka tajna, manje-više je jasno oko svih političkih stvari i prosto, tu smo da bi radili. Mi sigurno nećemo biti neko ko bez razloga koči rad Skupštine Srbije.

Ono sa čim ste počeli i koja je u suštini najvažnija politička tema, vi ste u sastavljanju ove koalicije i prvi izbor nekakvog funkcionera iz te tzv. nove koalicije koja je nastala nakon izbora nazvali - prekretnicom za budućnost zemlje. Iz vaše perspektive sigurno jeste tako. Ja mislim da je to prekretnica i ne slažem se sa kolegama koji su komentarisali. Takođe, ja mislim da je reč o kraju jedne epohe i početku neke nove epohe u životu ove zemlje. Međutim, prekretnica sama po sebi ne mora da bude ni dobra ni loša. Promene u društvu, kada se neko zalaže za neke promene, te promene ne moraju da budu na bolje. Zašto bi bile? Dakle, hajde da ne sumnjamo u volju bilo koga ko preuzima neku novu dužnost da promeni stvari na bolje.

Ono što su objektivni činioci, to je u stvari ono na šta utiče i sposobnost ljudi da se sa tim izbore, a mi u tom smislu vidimo problem. Dakle, ako možemo da se složimo oko ključnih problema našeg društva a to su, pre svega, ekonomsko stanje u društvu, pitanje evropskih integracija, pitanje Kosova, pitanje reformi, sistemskih promena u zemlji, mi ne vidimo u politici koju predlažete ni na jedan način bilo kakav zamajac za koji bi mi kao zemlja mogli da se uhvatimo i da te promene izguramo u pravcu u kom poslanička grupa LDP misli da su potrebni. Dakle, niti iz vaših najava vidimo razvoj ili jačanje tržišta, ne vidimo jednu novu politiku i novi odnos prema Kosovu, novi odnos u tim pregovorima, ne više tajni pregovori nego pregovori čiji se rezultati poštuju, itd. Postoji načelna želja, ali kada se govori o konkretnim detaljima, tu stvar ne izgleda tako.

Ono što je važno da građani Srbije znaju a to je da ova prepucavanja između dve tzv. najveće stranke, ili bar u ovom parlamentu najveće stranke, one su normalne i logične da se očekuju posle takve izborne kampanje. Ali, ukoliko mogu da apelujem u ime poslaničke grupe koja je svakako manja, ali koja je uvek do sada bila u pravu za manje-više sve što je rekla, mi na vas apelujemo da prestanete sa tim. Kampanja je gotova, građani ove zemlje su izabrali, oni nisu izabrali Borisa Tadića, izabrali su Tomislava Nikolića i sve što uz to ide. Prosto, iz tog ugla, razumljivi su i svi procesi koji su pokrenuti nakon toga.

Ono što zameram bivšoj vladajućoj većini, to je da napadom na novu vladajuću većinu, napadom na karaktere ljudi koji su presudili, u stvari želi da izbegne sopstvenu političku odgovornost, koja je nesumnjiva i najveća. Kada budemo to rešili, onda ćete imati podršku LDP da napadate članove neke nove koalicije. Pre toga, nažalost, mi u tome vidimo samo način da se izbegne najveća politička odgovornost za ono što nam se u ovom trenutku dešava, a čiji jedan od rezultata, između ostalog, jeste formiranje nove koalicije koju čine od tri člana, ili ne znam koliko ih danas ima, velika većina vaše koalicije.

Ali, mnogo ozbiljnija zamerka je članovima nove vladajuće većine. Ja vas molim da vreme naše, i lično i kao građana ove zemlje, ne trošite više na napade na bivšu vladajuću većinu. Vi ste ih pobedili. U petak će, manje ili više, stvari oko toga biti gotove. Vi ste time izgubili pravo da u političkim govorima više pričate o njima. Vaša je obaveza danas da ponudite neki novi plan, neke nove aktivnosti politike, oko kojih ćemo se izjašnjavati. Što se tiče njih, neki će reći da je vreme prošlo, oni misle da nije, sve to ide u rok službe. Ali, ne može se tražiti izgovor više u tome šta je radila stara Vlada. Da li će biti nekih procesa, istraga, itd, to  nije na poslanicima Narodne skupštine da o tome govore. Ukoliko se pokrene anketni odbor, koji vidim da su tražili svi, oko pitanja politike, eventualne prodaje "Večernjih novosti", to je mesto na kome će poslanici da govore, o tome i o takvim stvarima. Ali, u raspravi u Skupštini o izboru predsednika Skupštine govoriti o krivičnim delima, korupciji, jeste prihvatljivo do jedne granice, ali vas stvarno molimo da više to ne radite jer, ova zemlja, nadam se, bar prema vašim političkim obećanjima, imaće organe i tela koji će moći sa tim da se nose a na to neće uticati naši politički odnosi ili lični odnosi.

Meni je još nešto zanimljivo, više sa nekakvog sociološkog nego političkog stanovišta, a to je taj odnos dve članice koalicije kao nekakav balast, od čega ja ne mogu da se oslobodim, od tog odnosa. Dakle, moj utisak je da se svi sada odriču i žele da se distanciraju od poslaničke grupe URS, SPS i svih drugih stranaka, bez uvrede, prikazujući ih kao nekog ko je nekakav nametnuti činilac u ovome. Verujem da činilac jeste nametnut, oni su takođe dobili glasove nekakvih građana i to ne smemo nijednog trenutka zaboraviti, i to ne malog broja, pošto očigledno u Vladi odlučuju, ali, takođe, ako vam smetaju ostale poslaničke grupe, ja ne vidim nijednu prepreku, a najmanje političke prepreke, oko toga da vaše dve stranke naprave koaliciju. Mi smo vam o tome i govorili. Nemojte nas vređati time što prebacujete odgovornost na nekoga sa kim morate. Prosto, možete i zajedno. Da li je to dobro rešenje ili ne, ne znam. To zavisi od ishoda. Ali, svakako biste i u tome imali jednaku podršku kao i u ovoj koaliciji koju danas pravite, što se tiče LDP. Dakle, bili bismo opozicija i tome, ali, prosto, to je jedan utisak koji je politički dominantan i možda će odrediti vreme koje se nalazi pred nama. Zbog toga sam odlučio da ga ipak pomenem.

Molim vas da promenite odluku o četiri potpredsednika, jer ona, iako tako ne izgleda, menja odnose u Skupštini i način rada Skupštine. Ja mislim da je ona daleko od dobre i da se radi o marginalnim uštedama, a one se mogu ostvariti na drugi način – zabranite ili ograničite upotrebu resursa, na jedan način, ali omogućite svima da budu članovi tog kolegijuma jer je to važno za rad Skupštine i to će prosto relaksirati odnose.

Što se tiče budućnosti, ukoliko biste ostvarili to što govorite, onda bi to svakako bilo dobro za zemlju, ali dopustite da sa ove strane stoji neko ko duboko sumnja u to zbog prethodnog političkog iskustva, zbog okolnosti za koje znamo da su jako teške, a svako ko govori iz vladajuće koalicije danas na ozbiljan način, izbegava da govori o tim okolnostima. Takođe, i zbog toga što napadajući jedni druge, mi u stvari vidimo jednu ozbiljnu političku taktiku, a to je – izbegavanje odgovornosti za ono što će se tek desiti i držanje Srbije na jednom nivou koji je, slažem se sa vama, to je nivo čija je epoha završena 20. maja. Ako idemo već u nešto novo, a iz svake vaše reči i konferencije za štampu izlazi da se Srbija kreće ka nečemu novome, onda da počnemo od danas i da prosto te stvari ostavite iza vas. Hvala vam.

Ima reč Aleksandar Vučić, predsednik poslaničkog kluba SNS.

Pre svega, želim da se zahvalim gospodinu Andriću i rekao bih da je SNS spremna da preispita ovu odluku i da bi bilo dobro, zarad tolerancije u parlamentu, da se ovo promeni. Moram da kažem da nisu krivi naši partneri, ni gospodin Dačić, ni gospodin Dinkić, oni su ranije predlagali veći broj potpredsednika Narodne skupštine, ali je naša želja bila da se smanji broj potpredsednika, upravo iz razloga o kojima sam govorio, kao i smanjenje broja članova Vlade.

Primećujete da bi peti po količniku bio naš potpredsednik ponovo, ali mi nemamo problem sa tim. Spremni smo, posle ovakve vaše diskusije, da razmatramo tu činjenicu ponovo sa našim partnerima i da izađemo u susret, ne vama, već mislim da bi to bilo dobro, normalno, racionalno i razumno za parlament, tako da ćemo to koliko u toku dana da rešimo. Što se tiče druge stvari, prepucavanja, ni jednog sekunda nikome od nas u parlament koje došao nije palo na pamet da ćemo doći danas u situaciju da se branimo od nečega. Došli smo i za nas je ovo svečani dan. Mi smo došli dobre volje u želji da na ako ne možemo ubuduće da bar danas bude sve u najboljem mogućem redu. Onda smo doživeli da nam neko kaže da smo rekli ono što u stvari uopšte nismo rekli, onda vidite unapred pripremljene govore i ono što bi trebalo da znači početak nekakve nove kampanje. Ono na šta nikada neće da pristane poslanička grupa SNS. I sutra kad neki od nas izađu iz ove poslaničke grupe, nećemo da pristanemo da budemo udarani da bismo puštali da vreme prođe, a podsetiću vas i potpuno sam saglasan sa vama što se tiče predloga da se ne bavimo onim što je bilo. Verujte mi, lično vam obećavam da ću dati sve od sebe, ne kažem da ću uvek i u potpunosti uvek uspeti da gledam i da govorim o budućnosti, ali ću vas podsetiti, gospodine Andriću, jer i mi pamtimo, ne pamtite samo vi. Da od 2000. godine do 2003. godine ...

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, žao mi je. Ponovo moram da vas upozorim da se ne držite vremena.)

Zašto me sada upozoravate, završavam na najlepši mogući način, zbog čega me sada upozoravate?

(Predsedavajući: Molim vas, trebali ste voditi računa da finalnu misao ranije kažete.)

Molim vas, ja nisam završio, govorim kao predsednik poslaničke grupe, imam vremena još koliko hoćete.)

(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, vi ne cenite ovo vreme i Poslovinik.)

Gospodine Trnavčeviću, ja postupam u skladu sa Poslovnikom, pitajte gospodina Odalovića.

(Predsedavajući: Imate pravo na repliku dva minuta.)

Nisam repliku tražio, gospodine Trnavčeviću.

(Predsedavajući: Dobro. Završite misao.)

Dakle, samo da završim u jednoj rečenici. Podsetiću vas, gospodine Andriću, izvinjavam se, molim vas, konsultujte se sa gospodinom Odalovićem, a ja završavam. Podsetiću vas na 2000. do 2003. godine, gde ništa nismo radili pod milim Bogom, osim što se govorilo o zločinima i zločincima prethodnog režima. Nadam se da je to vreme prošlo i nadam se da ćemo svi zajedno govoriti u budućnosti o onome što treba da uradimo. Vama hvala i gledaćemo u svemu da izađemo u susret. Hvala vam još jednom.

Reč ima gospodin Mlađan Dinkić.

Hvala gospodine predsedavajući.

Poslanička grupa URS podržava predlog da se gospodin Nebojša Stefanović izabere za predsednika Narodne skupštine, a podržavamo i predlog i gospodina Andrića, da LDP dobije mesto još jednog potpredsednika Skupštine, jer smatramo da će na taj način zaista biti ostvaren balans rada i da će to doprineti boljem kvalitetu rada Narodne skupštine u narednom periodu.

Zašto podržavamo ovaj predlog? Time ću indirektno da odgovorim i na neke konstatacije koje su se čule od strane nekih narodnih poslanika u prethodnim diskusijama.

Prvo, ušli smo u ovu koaliciju sa SNS, SPS, PUPS, JS iz nekoliko razloga. Prvo, zato što imamo mogućnost da u potpunosti ostvarimo program URS sa kojim smo izašli pred građane Srbije i dobili odgovarajuću podršku, zbog čega smo u ovom parlamentu. Drugo, zato što zaista mislimo, kao što smo i u kampanji govorili, da su u pojedinim važnim segmentima našeg društva Srbiji potrebne promene. Ima još jedna, treća stvar, koja je odgovor na to zašto smo govorili jednu stvar pre nego što su izbori raspisani, tokom izborne kampanje i zašto su se stvari promenile. Gospodin Tadić je jednom prilikom rekao: "Da sam se rukovodio emocijama, a ne razumom, nikada ne bih napravio vladu sa SPS u prethodnom mandatu.". Imajući u vidu da je on iskusniji političar od mene, rešio sam da i sam uvažim te mudre misli i da prosto u ovom izboru se ne rukovodim emocijama, već razumom, a razum je da želimo da napravimo promenu u Srbiji i da sprovedemo program koji je zajednički uobličen u ovoj koaliciji.

Moram da kažem da je DS pre četiri godine imala apsolutnu vlast gotovo na svim nivoima i propustila priliku da sprovede sve reforme koje su bile nužne. Znate i sami da sam osuđivan što smo kritikovali prethodnu vladu da je autistična, da je zatvorena u sebe, da ne razgovara sa građanima, sa privrednicima, sa sindikatima, sa građanima Srbije širom Srbije. Na kraju, prethodna vlada se plašila čak i da saseče birokratiju, a kamoli da sprovede neke ozbiljnije reforme.

Vratiću se na ovu priču, da završim do kraja vezano za NIS, jer je ovo verovatno jedna od poslednjih prilika da o tome pričam, jer se slažem sa govornicima da treba da se okrenemo budućnosti. Ali, da bismo govorili o budućnosti, moramo da znamo šta je bilo u prošlosti.

Dakle, nisam znao, u momentu kada sam izašao sa obećanjem u koje sam verovao duboko, jer tada nije bila ni svetska ekonomska kriza i cene akcija, čak i "Nokie" i "Mercedesa" i drugih svetskih kompanija su bile višestruko veće nego što su danas, a drugo, nisam znao da će jedna od tri ključne javne kompanije, NIS, biti suštinski, u političkom dogovoru poklonjena. U to doba mi nije bilo jasno zbog čega se to radi.

Čak sam ušao, vrlo naivno, verujući da postoji želja da se ispravi cela stvar u korist Srbije, u radnu grupu, čak sam i vodio Radnu grupu za pregovore oko ugovora oko kupoprodaje NIS, sa idejom da unesemo jednu klauzulu, jer preovladavalo je javno mišljenje da zapravo NIS se prodaje po ceni koja je šest puta niža od tržišne zbog toga što će Srbija dobiti južni tok. Mi smo onda rekli – u redu, južni tok je jako veliki i važan projekat za Srbiju. Ako je to tako, hajde onda da imamo klauzulu – šta se događa ukoliko nema južnog toka, da li nam se vraća razlika u ceni između te politički dogovorene od 400 miliona i realne od oko 2,5 milijardi evra, koliko smo mogli da dobijemo, ili nam vraćaju NIS? To je bilo ugrađeno u predlog ugovora dok sam ja sa gospodinom Ćirićem vodio tu radnu grupu, da bi onda Tadić tražio da se ja promenim iz te radne grupe i rekao – nema ništa od toga, i stavili su Borka Stefanovića da završi ovaj posao. Suštinski, veliko je pitanje – šta je Srbija dobila u kontri za to što je dala NIS po ceni koja je sedam puta niža? Ja jako poštujem sve zemlje na svetu, i Rusiju, i Ameriku, i Kinu, Nemačku i Evropu, ali najviše volim Srbiju i u tim pregovorima sam se rukovodio isključivo interesima Srbije, jer građani Srbije, na kraju, su dobili 30 evra po akciji, a mogli su da dobiju 200 evra po akciji NIS. Kada pitaju – gde je mojih hiljadu evra, zašto ne pitaju Borisa Tadića – što si dao 170 evra drugima, a ne građanima Srbije. Da ne govorim o tome da je budžet dobio dve milijarde i sto miliona evra manje nego što je trebalo da se koristila tržišna formula. To je suština.

Na kraju, moje mišljenje je da je to, kada vidimo kako stvari idu traljavo oko južnog toka, a da se ništa nije desilo vezano za politiku KiM, jer su Rusi sve vreme govorili – mi vas principijelno podržavamo za vašu politiku oko KiM, nećemo da uslovljavamo naše ekonomske odnose sa time i videlo se da tu nikakvih promena zapravo nije bilo, ni u kakvom smislu. Jedino logično objašnjenje posle ovog vremena je da je Boris Tadić odlučio da pokloni NIS Rusima, da bi pred predsedničke izbore dobio priliku za "foto op" sa gospodinom Putinom, jer je dobio sastanak u Moskvi koji je njegov PR tim smatrao da će koristiti u predsedničkoj kampanji, da bi dobio izbore u drugom krugu predsedničkih izbora.

Ono što je jako važno još da kažem, a vezano sa tim, na tim izborima Ujedinjeni regioni Srbije nisu imali nikakvog kandidata za predsednika. U tom smislu, nismo imali nikakav politički motiv da ne govorimo istinu. Da nisam verovao u to, nikad takvu izjavu ne bih dao.

Međutim, pokazalo se da fotopovi i marketing ne mogu da promene život u Srbiji na bolje, ukoliko ne postoji suština. Marketing bez proizvoda je prazna priča. Demokratska stranka bi trebala, umesto da napada bivše koalicione partnere i buduću vladu, da se najpre pozabavi sopstvenim greškama. Jer, umesto da se radilo, da se građanima Srbije ponudi bolji život, napravljen je budžetski deficit rekordan u istoriji Srbiji, a da građani od toga nikakve koristi nemaju, jer je birokratija u međuvremenu nagomilana. Budžet za poljoprivredu istorijski je minimalan. Bio je duplo veći u relativnom smislu pre šest godina nego što je danas, a budžetski deficit preko 7% bruto domaćeg proizvoda. Kada je Grčka ušla u dužničku krizu imala je budžetski deficit od 12% bruto domaćeg proizvoda, a Srbija nikada pre ove godine nije imala više od 4 do 4,5% deficit u odnosu na BDP. Da ne govorim da je 2006. godine završila sa viškom od 2% bruto domaćeg proizvoda.

Za šta je korišćen taj novac? To će verovatno budućnost pokazati. Ali, gospođa Jerkov, koja dolazi iz Vojvodine, trebala bi da upita svoje koalicione partnere zašto je usred predizborne kampanje upumpan ogroman novac za saniranje dubioza "Razvojne banke Vojvodine" i šta je ta banka zapravo radila sve vreme i odakle joj te dubioze? Zašto je ogroman novac upumpan u "Agro banku", koja je u međuvremenu propala, i zašto je upumpan novac u nekada uspešnu "Privrednu banku Beograd"? Umesto da se bavimo suštinskim pitanjima, ovde neko pokušava da govori o nekim stvarima koje su periferne.

Mislim da budućnost treba da donese suštinske promene u svemu, da vidimo šta je Narodna banka radila u superviziji banaka i da li je guverner bio politički guverner koji je došao na to mesto zato da bi slušao Borisa Tadića ili da bi čuvao stabilnost bankarskog sistema Srbije? Jer, kako je moguće da u ovih godinu dana nastanu tolike dubioze samo u ove tri banke za koje znamo? "Razvojna banka Vojvodine" - 150 miliona evra. Pedeset miliona evra upumpano da bi se malo ta dubioza smanjila. "Agro banka" preko 200 miliona evra, a neki kažu čak i do 300. "Privredna banka Beograd", još uvek ne znamo koliki su podaci. Šta je sa "Srpskom bankom", to će takođe tek da se vidi. Dakle, i suviše je mnogo novca trošeno, a da su građani imali kontraproduktivne efekte, kao i privreda takođe.

Da li je moguće da se ovo sve promeni? Uveren sam da je moguće. Zato su URS ušli u zaista teškom trenutku za našu zemlju u ovu vladu. Ubeđeni smo da je politika koju je vodila DS imala lepe namere, ali u suštini, u dubini realizacija je bila potpuno suprotna onome što se deklarativno pričalo. Jedina stvar koja jeste i deklarativno i suštinski urađena na način kako su to građani očekivali, jer većina građana jeste za ulazak Srbije u EU, jeste dobijanje kandidature za članstvo u EU. I to je moglo da se dobije ranije, da se nije vodila jedna mimikrija u politici prema Kosovu i Metohiji.

Dakle, ono što je predstavljano kao najveći uspon prethodne Vlade, reforma pravosuđa, ako razgovarate sa ljudima iz Brisela, dobićete odgovor da je to najgore što je rađeno u prethodnom periodu. Ono što se predstavljalo kao takođe veliki uspeh, vezano za slobodu medija, kakva je to sloboda medija kada imate netransparentne vlasničke odnose, kad imate indirektne mogućnosti uticaja preko raznih agencija za kupovinu sekundi? Demokratska stranka je bila razvila savršen mehanizam za indirektnu kontrolu nad medijima.

Problem DS jeste bio što umesto da se bavila programom za građane, bavila se političkim inženjeringom i bavila se drugima, uključujući i nas iz URS. Jer, mesec dana pred kraj izbora poslali su emisare kako bi razbili naš pokret. Elezovića da kontaktira sa jednim gradonačelnikom, drugog čoveka da kontaktira sa drugim gradonačelnikom, sa idejom da se Borisu Tadiću ne traži podrška od predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije, nego separatna podrška pojedinih lidera Ujedinjenih regiona Srbije, sa idejom da se potpuno razbijemo nakon završetka izbora.

Niti sa gospodinom Tomislavom Nikolićem, niti sa gospodinom Vučićem ni jedan ozbiljan razgovor nisam obavio do možda pre mesec dana, 45 dana od danas. Dakle, mesec dana nakon završetka izbora. Nisam uopšte razmišljao o mogućoj koaliciji sa SNS, otvoreno to kažem. Razgovor je krenuo onda kada je DS krenula da razbija URS, kada je dala takvu ponudu da je ponudila nakon mesec dana od završetka izbora da eventualno URS uđu bez njenog lidera u sastav nove Vlade i kada su zapravo želeli da nastave da vode istu politiku kakva je bila, sa lepim marketingom, ali sa praznom i nikakvom suštinom. Onda je usledio, tek tada, taj razgovor i onda smo krenuli da razmišljamo uopšte o toj mogućnosti. Ako želite, gospođo Jerkov, da znate istinu, to vam je istina.

Dakle, tačno je sve što ste rekli šta sam govorio i pre kampanje i u kampanji, ali zapitajte se šta je radio predsednik DS, vaš koalicioni partner, kakvu je politiku vodio i da li je ta politika dala dobro građanima? Da nije bilo ovakvog marketinga i ovakve direktne medijske kontrole od strane DS, pitanje je da li bi ovakvi bili izborni rezultati. I za nas iz Ujedinjenih regiona Srbije i za opozicione stranke. Sigurno da bi DS imala znatno niži rezultat, jer pričalo se stalno o tome kako ne treba stati sa puta kojim se ide, a nije se znalo uopšte koji je to put i šta je do sada urađeno. Ne možete stati na nekom putu koga nema. Nije postojao pravac. Nije se znalo kuda se ide.

Imate sada situaciju da kada je predlagana u prethodnoj vladi giljotina propisa, da je sprovedena samo u resorima koje smo mi vodili maltene iz URS. Odbijalo se da se to sprovede u ekologiji. Šta će u ekologiji i Fond za zaštitu životne sredine i agencije za zaštitu životne sredine i Ministarstvo za životnu sredinu? Taj fond prihoduje skoro pet milijardi dinara godišnje. Pet milijardi dinara je više od svih subvencija u celokupnoj privredi, jer su subvencije u privredi tri milijarde dinara. Program za podsticaj investicija, koji je često napadan od te iste DS, nije koštao nikada više od 3-4 milijarde, a ovaj fond za zaštitu životne sredine ima nekakvih prihoda od oporezivanja privrede od pet milijardi. Čemu služi tih pet milijardi? Nekakvo plaćanje državi za sklanjanje guma, a gume kao nikada do sada nikle u Subotici. Čitava industrija se razvila, ljudi koji drže gume u svojim posedima i dobijaju pare od države i subvencije.

Dakle, kada govorimo o javnoj potrošnji, ona svakako mora i može da bude racionalnija. Jedina stvar koju želim da kažem i gospođi Jerkov, sve ovo što govorite prosto kažite vašim koalicionim partnerima, pre svega gospodinu Tadiću. Ako je neko zaslužan ili kriv, kako god hoćete to kvalifikujte, za poziciju na kojoj se danas nalazi DS, onda je to lično Boris Tadić. Ali, to mene ne zanima, od danas se mi okrećemo budućnosti, neka DS sama rešava svoje odnose.

Reč ima predsednik poslaničkog kluba DS, dva minuta, pravo na repliku.

Dakle, evo, počelo je sa primerima samokritike, što je jako dobro. Do sada smo uglavnom ovde kritikovali jedni druge, ali sada nam je gospodin Dinkić dao primer da je moguća i samokritika.

Moram da priznam, ne bih govorio uopšte, ali je ovde bilo reči o DS i zbog toga želim da na neke stvari podsetim. Možda, ne bi bilo ni važno da gospodin Dinkić nije predložen za nosioca finansijskih i ekonomskih tokova u našoj zemlji i posle 12 godina ponovo.

Mene je taj fenomen zanimao. Da li gospodin Dinkić užasno mrzi novac i onda je išao da ga proganja svuda i 5. oktobra u beogradske banke, pa na Kipar, pa svuda, da ga uništi koliko god može? Ili, obratno mu je drag, kao u slučaju Štedionice i o nekim drugim primerima da ga sačuva za nas? Ali, neko ko je vodio finansije 12 godina i nije bio dan, takoreći, sem jedan mali, kratki period kad nije bio guverner, koji je vodio ekonomiju, koji je nametnuo niz zakona i ekonomske prirode, počev od onoga da pravimo razne komore i niz drugih stvari. Da nije do poslednje godine ove prethodne vladajuće koalicije bio stub te Vlade, imao 25 poslanika, koje lepo galantnim ugovorom dali gospodinu Dinkiću, pa kada je izašao iz Vlade ostali su njegovi poslanici da zadrže te mandate i do poslednjeg daha sadašnje vlade…

(Predsedavajući: Gospodine Mićunoviću, žao mi je, dva minuta su prošla.)

… do poslednjeg daha ove Vlade oni su bili u toj Vladi. Sada, ova samokritika jeste možda zdrava ako se svi budu time služili i ja je u tom pozdravljam, ali ne verujem da je iko zaboravio veliku ulogu gospodina Dinkića u našim vladama i u našem političkom životu i privredi. Hvala.

Hvala.

Reč ima dr Slobodan Samardžić.

Koristim pravo, gospodine Dinkiću, dobićete reč posle gospodina Samardžića koji čeka prilično dugo. Izvolite.

Sad sam u nedoumici, zato što poslanik ima pravo na repliku, da li da uzimam reč, pa bih predložio da se završi ovaj krug. Gospodine Trnavčeviću, bio bi red da ipak poštujemo Poslovnik, neka poslanik uzme pravo na repliku.