Ovo je bio, znači, član Poslovnika, koji se odnosi na pogrešno protumačeno izlaganje. Kao predsednik skupštine sam tumačio da gospodin Vulin ima pravo na repliku. Molim vas da sada nastavite.

Dakle, žao mi je što sam morala da kažem ovu opasku u ime svojih kolega, zato što hoću sasvim drugačije da intoniram ovu današnju raspravu.

Ovde se hiljadu puta danas reklo, ko to dobro nije razumeo poruke 6. i 20. maja. Ako hoćete, za pravo, 6. i 20. maja građani su rekli da hoće promene, da hoće nešto drugačiju politiku i mislim da su dobili legitimno pravo da dobiju drugu vlast. Da nije nikakva tragedija imati promene na čelu Srbije, da je to dobro, ukoliko to znači da će se drugačije vladati, drugačije ponašati i da će se ispunjavati ono što se građanima obećalo. U tom smislu, mislim da ovoj Vladi treba dati šansu i da svako ima pravo na šansu.

Da li promene mogu da donesu neki stari ljudi i stare političke stranke koji su bili u prethodnoj Vladi, da li mogu da se menjaju pojedinci koji su dvadeset dve godine u politici i pokazali šta je njihovo - vjeruju, to ne znam, ali znam da imaju pravo na šansu. U duhu te političke kulture, danas treba da govorimo. Poruka 20. i 6. maja je da građani traže neka nova rešenja, a danas su dobili samo izgovore. Izgovor da DS ne valja i da je ona za sve kriva, nije nešto što građani žele da čuju. Hoće da čuju šta je koncept nove Vlade kroz Zakon o ministarstvima, šta će se u njoj novo dogoditi, kakvi su to novi, drugačiji ljudi koji će to raditi i da ne ponove greške onih prethodnika.

U tom smislu, duboko je pogrešno, na sve ono na šta vam danas ukazujemo, da kažete i vi ste to radili, jer građani to od vas neće. Neće, da budete loša kopija nečega što nisu 20. maja hteli. Hoće da budete novi i bolji. U tom smislu, ono što se nije promenilo i što je loše, to je što je država doživljena kao partijski plen. Ovde se tačno vidi za koga se koje ministarstvo krojilo, kako se nakaradno seklo, kako se kome davalo po mestu porekla i po tome šta je želeo da bude neko ministarstvo i to građani vide.

Gospodin Dačić je danas rekao, govoreći o Norveškoj, kako je to zemlja koja ima Ministarstvo za ribu i Ministarstvo za naftu i da to proizilazi iz njenih strateških opredeljenja. Meni je žao što mi odavde ne vidimo šta je naša strateško opredeljenje. Ako sam dobro razumela, strateško opredeljenje ove vlade, baš kao prethodne, je nastavak evropskih integracija, borba za očuvanje teritorijalnog integriteta i demokratska država koja se oslanja na ljudska prava i slobode. EU je u svakom ministarstvu pomenuta u opisu delokruga, ne da će svako ministarstvo raditi na ispunjavanju akcionog plana za pridruženje EU, reformama koje su nam na tom putu potrebne, nego će stvarati uslove za sprovođenje projekata koje bismo dobili od EU. Svako ministarstvo ima prema EU jedan projektni biro i projektni zadatak za privlačenje para, a ne za suštinske reforme. Ona na drugi vrednosni način, ni u jednom članu ovih zakona, nije pomenuta.

Šta je naša nacionalna strategija? Da li je to da ukinemo Ministarstvo za KiM i ljudska prava i da duboko zagazimo u demagogiju, koja je isto nasleđe svih prethodnih Vlada, gde se govori o formi, a ne o suštini? Imamo manji broj ministarstava, ali de fakto te kancelarije su ministarstva. To su danas javno priznali predlagači, 10 puta.

Dakle, samo je to pitanje – da li je suština da li ćemo imati 17 ministarstava, a odnos prema tome šta ćemo ukinuti zarad demagogije, utoliko gore, ne radi stvarne štednje, nego ćemo strateško opredeljenje zemlje pretvoriti u službe zarad puke demagogije da bismo mogli da kažemo da imamo manje ministarstava od prethodne Vlade.

Kada je reč o službama državne bezbednosti i to se nije promenilo od 1990. godine. Volela bih da smo danas pričali o obrazovanju, da smo pričali o tome šta nam je nasušno potrebno. Ako hoćemo privredni oporavak, moramo da ulažemo u obrazovanje. Volela bih da postoji jedna Vlada u kojoj se ljudi tuku da vode resor socijalne politike i obrazovanje. Ceo dan slušamo o tome ko će da kontroliše službe državne bezbednosti. Stanite ljudi, nisu ovo devedesete godine. Nije to najvažnije. One su sredstvo da imamo pravnu državu i da se borimo protiv korupcije i kriminala, a nisu same po sebi cilj, jer ako se postave same po sebi kao cilj, onda čini se da imamo problem, odnosno da se vraćamo u neka druga vremena.

U tom smislu, imam puno poverenje u ove ljude ovde, u gospodina Vučića da će nastaviti borbu protiv korupcije i kriminala. Hvala Bogu da ne kreće od nule. Hvala Bogu da je gospodin Nikolić rekao – da je u borbi protiv organizovanog kriminala učinjeno mnogo, da danas mnogi ljudi nose glavu u torbi i da će oni biti zaštićeni. Držaćemo ih za reč. Voleli bi da ih na kraju mandata ove vlade i DEA i Evropska komisija ponove – da je Srbija bila nindža u borbi protiv organizovanog kriminala. Dajte da damo ljudima podršku. Ne mislimo da je decentralizacija moći sama po sebi dobra, ali možda će nešto dobro doneti. Tu se vraćam na šansu.

Na kraju da vam kažem, ono što je jedina novina u ovoj vladi, koja je sačuvala mnoge loše osobine i načine ponašanja prethodnih Vlada, to su ukidanje demokratskih tekovina, zvana departizacija države. Zakon o državnim službenicima, Zakon o državnoj upravi je bio veliki pomak pohvaljen od Saveta Evrope i Evropske komisije, jer smo dobili 50% državnih službenika izabranih na konkursu. Da je sreće i brzine bilo, imali bi ih 100%. Zabrinjavaju u javnosti ideje čelnika, ove nove koalicije, da će smenjivati ljude koje je izabrala Skupština, da će smenjivati ljude koji su izabrani na konkursu.

To je potpuno protivpravno i nemoguće. Tako da je član 38. prosto došao kao potvrda jedne bojazni koja vlada u javnosti, i nakon tako nesmotrenih izjava da se vraćamo u partijsku državu i da će ona protivno zakonima koji su doneti, ukinuti te pravne tekovine i demokratske tekovine. Volela bih da nas praksa demantuje. Volela bih da ova vlada svoju šansu iskoristi. Sve što ova vlada bude dobro uradila za korist građana Srbije, biće dobro i Demokratskoj stranci.

Ono što je pouka 6. i 20. maja, to je da su građani siti od kampanje i prepucavanja. Ono što nisu čuli, to su rešenja, nisu čuli pomirenje, nisu videli pruženu ruku. U ime Demokratske stranke pružam vam ruku. Kažem vam – uradite najbolje što umete za Srbiju, staćemo iza vas i pohvaliti vas. Hvala.

Repliku je tražio predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke gospodin Vučić.

Izvolite.

Pre svega želim da se izvinim gospođi Trivan zbog male buke koja je ovde postojala, uostalom više je poslanika Srpske napredne stranke nego, čini mi se, svih ostalih u ovoj sali, ali svakako oprostite zbog toga.

Što se tiče nekoliko stvari koje ste izgovorili, želeo bih da odgovorim na nešto drugačiji način. Znamo šta su rekli DEA i Evropska komisija. Postoje ljudi koji se jesu borili protiv kriminala, tim ljudima kapa dole. Ti ljudi i kada su ugroženi imaće zaštitu, kako je to rekao i predsednik Republike, i to vam ponavljamo i mi, onako kako to ide i u skladu sa Ustavom i zakonom i više od toga. Vi znate na šta ja mislim kada o tome govorim.

Sa druge strane, mislim da su građani Srbije ti koji treba da procenjuju kako je tekla borba protiv korupcije i borba protiv kriminala. Moram da vam kažem da niko u Srbiji nije zadovoljan što nijedna od 24 privatizacije o kojima je govorila Evropska komisija nije ispitana, nije završena. Što desetine i stotine privatizacija koje su izvršene, uz biće krivičnog dela, tu istrage nisu sprovedene, a kamoli sudski postupci završeni. Da je bilo čak i skandaloznih presuda, očigledno politički intoniranih, u prethodnom periodu.

Ceo dan sam slušao kao i juče i uvrede na svoj račun. Svi ste me crtali, i oni koji nisu izgovorili ime moje, i oni koji jesu, od poslaničke grupe LDP do mnogih drugih poslaničkih grupa. Na kraju mi je došlo da vas pitam – izvinite, pa jesmo li mi to neka vlast? Jesmo li mi to postali? Jesmo li izabrani? Šta smo to zgrešili? Šta smo to mi skrivili, pa nas već toliko i tako jako i žestoko napadate? Imate vašeg ministra danas, koji zove sve novinare u Beograd da javlja da jedan divni čovek, Braca Petković, nije platio porez, kako može da bude ministar. To sve organizuje jedan vaš ministar, koji ne da nije platio porez, nego je za to vreme kupio placeve za milion i 500.000 evra i gradi kuće i stanove po Beogradu, a smeta mu zaista jedan divan čovek kakav je Braca Petković i misli da mi ne znamo šta se zbiva u Srbiji. Onda smo svi neka nevinašca i svi se pravimo da ne znamo šta se zbiva. A taj tamo Vučić, on je neki zločinac. Ako jesam, kažite mi u lice - ukrao si to i to. Nemojte da ćutite. Kažite -uzeo si to i to. Ja ću da kažem – u redu je, u pravu ste.

Vi dobro znate, i vi i svi ostali u vašoj poslaničkoj grupi, ne tvrdim za sve druge, znate dobro, završavam, izvinite molim vas, da ćemo i te kako da vodimo računa da ovde ne bude bilo kakvih partijskih osveta, bilo kakvih partijskih reakcija u borbi protiv korupcije i kriminala. Znate dobro da ćemo voditi računa.

Što ste nervozni, kada govorim za vaše dobro? To je pet ili deset sekundi, ne više od toga. Samo vas molim da nam date samo malo šansu.

Što se tiče konkursa iz Skupštine, poštujemo i konkurse i Skupštinu, čak i vaše nameštene konkurse. Svi konkursi su bili namešteni. Poštujemo i ove  organe ovde. Borimo se ovde sa vama, iako smo mogli da sedimo, da ćutimo, da čekamo i da za sat vremena završite da bismo išli brže kući, zato što hoćemo da negujemo i poštujemo institucije, parlament i sve druge. Ali ne date nam ni da se ponašamo, da vam držimo tu pruženu ruku, ako je to tako kako govorite, iz prostog razloga što ništa konstruktivno nismo čuli. Sve vreme je sve loše, sve grozno, ministar koji u stvari nije ni dan ministar je grozan, svi su užasni, svi su loši, hajde da se vratimo na staro. Na staro nema povratka. Možda ćete doći za četiri godine, možda za osam godina, ali za to su potrebni izbori. Mi ćemo vam, ukoliko tada pobedite, pružiti ruku, nećemo vas napadati i pre nego što formirate Vladu. Hvala vam najlepše.

Repliku je tražila narodni poslanik Jelena Trivan.

Izvolite.

Gospodine Vučiću, upravo ste učinili ono što sam vas zamolila da u ime građana ne radimo više. Siti su oni rasprave između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Hoće da čuju šta ćemo da uradimo zajedno - vi kao vlast, a mi kao opozicija. U to ime vam kažem, sve divne ljude koji ne plaćaju porez jednako, kao i sve one za koje smatrate da su kriminalci, jednako po zakonu i pravu gonite. Uradite ono što vam piše u Ustavu i zakonu, imaćete našu apsolutnu podršku. To je sve što imam da vam kažem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moram da ukažem predsedniku parlamenta da je vreme za repliku dva minuta. Molim vas, pošto dugo raspravljamo danas, kolega Vučić nije bio danas u Skupštini i verujem da je oran za diskusiju, da ipak vodimo računa da to bude dva minuta.

On kaže da je gledao prenos iz Skupštine i svakako da u tom prenosu nije mogao da vidi da je bilo ko iz DS-a pominjao ko će biti izabran na neku funkciju koja još uvek nije definisana kako će se birati.

Dakle, niko iz DS-a to nije radio. Jedina poslanica koja je to spomenula je bila poslanica iz vaše poslaničke grupe i govorila je o tome, kako ćete možda vi biti na toj funkciji. Demokratska stranka o tome nije govorila. Demokratska stranka ne ulazi u to, ako se usvoji zakon ovako kako je predložen. Koga će predsednik Republike predložiti? On može da predloži i svog šefa kabineta, može da predloži i nekog drugog. Videćemo koga će predložiti, pa ćemo onda davati svoj sud i svoj komentar o tome. Ne bih govorio o toj temi i ne bih je pominjao da nije bila pomenuta sa strane SNS.

Imali smo kraću polemiku o broju ministarstava i čuli smo kako će ova vlada imati manje ministarstava. To nije tačno. Prošla Vlada je imala 17 ministarstava, i ova vlada u Predlogu zakona ima 17 ministarstava. Broj ministarstava je isti. Dakle, nema manje ministarstava i nije Vlada manja nego što je bila. Pominju se i kancelarije, da će ih biti četiri, koliko vidim iz Predloga zakona - malo manje ili malo više. U svakom slučaju, sa tim kancelarijama će Vlada biti veća, a ne manja. To su činjenice i o tome ne treba mnogo da polemišemo.

Da li Vlada treba da bude odgovorna za rad imaoca javnih ovlašćenja? To je pomenuo kolega Borko Stefanović i predstavnica predlagača je polemisala na tu temu. Mi ne mislimo da sve imaoce javnih ovlašćenja, kako je to precizirano u ovom zakonu o Vladi treba da kontroliše Vlada. Ne treba ni da ih kontroliše, ni da ih usmerava. Postoje imaoci javnih ovlašćenja koji su nezavisni od Vlade i moraju biti nezavisni od Vlade. Ne govorim o onima koji su u Ustavu Republike Srbije pomenuti.

Nemojte otvarati Ustav Republike Srbije, član 138. koji ste citirali. Ne govorim o Zaštitniku građana, ne govorim o Narodnoj banci, govorim o članu 137. Ustava, koji kaže – pojedina javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima. Javna ovlašćenja se mogu zakonom poveriti posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima. To su jedinice lokalne samouprave i autonomna pokrajina.

Dakle, ne treba Vlada da može da poništava akte svih nosioca javnih ovlašćenja na teritoriji Republike Srbije.

Nosilac javnih ovlašćenja je Advokatska komora. Ne treba Vlada da ima tu mogućnost. Ovo o čemu mi pričamo i ono o čemu ste vi pričali razlikuje se u tome što je predstavnik predlagača nama dao obećanje da se to neće tumačiti na takav način. Mi ne možemo dati blanko podršku onome što se obećava, ali smo zato dali amandmane i to se vrlo lako može ispraviti. Pročitajte naše amandmane, mi smo precizirali tim amandmanima da Vlada može da radi sve što je predviđeno u odnosu na imaoce javnih ovlašćenja, čiji je osnivač Vlada Republike Srbije, odnosno ako ste mislili, kako kažete, na javne agencije, treba staviti – javne agencije čiji je osnivač Vlada Republike Srbije. Mislim da to može da se otkloni amandmanima.

Nemojte da dođemo u situaciju da Komisiju za zaštitu konkurencije, koja jeste imalac javnih ovlašćenja i piše u članu 20. tog zakona – Komisija je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom i Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini, da dođemo u situaciju da Vlada može da joj poništava akte.

Druga stvar o kojoj sam hteo da govorim je Zakon o ministarstvima, član 38. Bilo je puno reči u izbornoj kampanji o departizaciji. Govorimo od 2004, 2005. godine o tome kako treba da se profesionalizuje državna uprava. Imate Zakon o državnim službenicima donet u vreme vlade Koštunice i Dinkića. Uspeli smo u profesionalizaciji do nivoa pomoćnika ministara. Predstavnik predlagača dobro zna da pomoćnik sekretara u Skupštini Srbije je državni službenik na položaju i da se on bira na konkursu i da su ti pomoćnici bili i u prošlom mandatu i u pretprošlom mandatu i da se oni nisu menjali. Državni službenici na položaju su pomoćnici ministara, pomoćnici sekretara. Ti ljudi treba da budu profesionalci, a menjaju se ministri i državni sekretari. Oni koji su birani na konkursu ne mogu da se smene i zamene bez kriterijuma, kako je predviđeno u ovom zakonu o ministarstvima, i to u roku od 45 dana od dana donošenja zakona i to po diskrecionoj oceni ministra.

Ako bi ovako nešto prihvatili, prvo je neustavno, drugo, svi oni će dobiti sudski postupak i moći će da se vrate na posao i treće, idemo korak unazad u profesionalizaciji državne uprave. Dakle, ne jedan korak unazad, nego 10 koraka unazad. Do sada imamo situaciju - menjaju se ministri i državni sekretari. Sad se svi menjaju.

Prosto, ukazujemo vam da to ne radite. Podneli smo amandmane i u tom pravcu i mislim da možemo o tome da diskutujemo vrlo ozbiljno i na odborima i nadam se da ćete prihvatiti neke od tih amandmana. Hvala.

Hvala. Obaveštavam vas da je preostalo vreme za poslaničku grupu DS 15 sekundi, vi imate još dva prijavljena govornika, ali plašim se da to neće biti dovoljno da završe rečenice.

Za reč se javila predsednik predlagača, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Upravo sam poslušala predsednika poslaničke grupe da se javim na kraju, da više građane ne nerviramo ovom raspravom, ali evo, kad Bog hoće, ono i vreme pomogne, a i predsednik Skupštine.

Gospodine Konstantinoviću, zaista ne razumem vas kao pravnika. Jedino čime mogu da objasnim tu ekstenzivnost vašeg tumačenja imaoca javnih ovlašćenja je sledeće – zaboravili ste da razgovarate, zaboravili ste da slušate, ne samo narod, nego i sagovornika. Sve vreme vam tvrdim da smo vodili računa o nosiocima javnih ovlašćenja, imaocima, kako ih definiše Ustav, nad kojima nadzor vrši ministarstvo i donose propise, kao i ministarstva. Ne vrši ministarstvo nadzor ni nad jednim od tih organa koje ste pominjali.

Zakon o državnoj upravi, rekli smo vam, biće i sledeća faza, kao i Zakon o državnim službenicima, gde ćemo, čim se steknu uslovi, urediti i primanja, ne da taj pomoćnik koga ste malopre pominjali ima pet plata predsednika Skupštine ili predsednika države, kako god se on zvao, da uredimo hijerarhiju i da vratimo značaj institucijama. Ako vi ne razumete zakon koji ste vi pisali, onda ću ja vama da kažem. To što vi vraćate nas samo na agencije, nije to slučajno. Ne radite vi to samo zato što ste zaboravili da razgovarate, nego zato što postoji, ne šuma, nego džungla institucija koje naplaćuju od građana razne vrste naknada, parafiskalnih nameta za monopol u vršenju posla koji im je dala država, od dozvola za pecaroše, do dozvola za neke helikoptere, do potvrda da li ljudi i koliko imaju akcija u Centralnom registru, do možda i one agencije koja naplaćuje izveštaj da ste imali udes na moru, jer imamo i Agenciju za udese u pomorskoj plovidbi. Koliko se njih zovu posebni organi, neki se zovu ustanove, a da to, u stvari, nisu i vrlo preciznu razliku, po njihovom značaju u uključenosti u sistem državne uprave i nadzor Vlade koja je odgovorna građanima, vraćam se na početak, odgovor je na građanima, jer građani biraju Vladu i ministre. Ova vlada je rešena da stavi na uvid građanima – ko je dužan da nad tim koji njoj naplaćuju, nezakonito ili previše, stavi ne šapu, pa da ne znate, nego kontrolu i proveri i visinu troškova, da bi svaki od građana mogao da živi bolje, a da državni činovnici, koji rade svoj posao kako treba, primaju pristojnu platu i da to ne bude ozloglašeni posao birokrate koji je, zahvaljujući vama u velikoj meri, unazad 10 godina sveden na ponižavajući pežorativni termin, a ne bi smeo da bude. Za vraćanje dostojanstva i građaninu i radniku državne uprave borimo se ovim prvim zakonima, što ne znači da nismo spremni da prihvatimo svaku sugestiju, jer nisu svi najbolji na trenutno pobedničkoj strani. Ima dobrih ljudi, saradnika, pametnih i među vama i mi ćemo rado da prihvatimo sugestije.

Ja se više neću javljati.