Zahvaljujem gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, neću naravno iskoristiti vreme koje je u celosti odvojeno za našu poslaničku grupu, odnosno mene kao šefa poslaničkog kluba SPS. Želim samo da dam nekoliko naznaka na ove teme koje su na dnevnom redu.

Sigurno da su ovi zakoni, Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima, najviše menjani zakoni u istoriji bilo kojih zakona u Republici Srbiji. Zašto? Zato što mi nemamo sistemski rešeno pitanje – koji je to optimalni model kakav treba da ima Vlada, koliko ministarstava? Nažalost o tome ne postoje ni evropski standardi. Zato što svaka zemlja, shodno svojim potrebama, određuje koja su im ministarstva neophodna. U Norveškoj imate Ministarstvo za naftu ili Ministarstvo za ribolov. U Nemačkoj imate Ministarstvo za hranu itd.

Sigurno da neću reći nikakvu tajnu da se ovaj zakon menjao uvek i samo kada se formirala svaka vlada Republike Srbije. To je istina. Shodno tome, razumem poziciju da sada postoji parlamentarna većina i da postoji parlamentarna opozicija. Ali suštinske primedbe na način kako će se podeliti nadležnosti u ministarstvima, jesu i zavise od toga sa koje pozicije gledate na sistem vlasti, da li učestvujete u vlasti ili ste u opoziciji.

Ne bih rekao da je rekonstrukcija Vlade koja je poslednja obavljena, obavljena po stručnom principu. Jer, koji je to stručni princip spojio Ministarstvo infrastrukture i energetike? Naravno, i to je bila potreba tog trenutka.

Zalažem se kao mandatar da se ovoj temi pristupi sistemski i da se o ovom zakonu razgovara hladno i mirne glave i van ovih trenutaka kada se bira Vlada Republike Srbije.

Takođe, ovim zakonom se ne rešava pitanje viška zaposlenih. Laž je da se smanjivanjem ili povećavanjem broja ministarstava smanjuje ili povećava administracija. Smanjuje se samo broj ministara i onih ljudi koji opslužuju ministre, odnosno broj državnih sekretara. Svakako je bolje da Srbija ne bude rekorder po broju ministarstava, kako je to bila u mnogim periodima.

Takođe, kada je reč o odborima, da se vratimo opet na ovu temu. Kao ministar unutrašnjih poslova, verujte mi, nikad nisam osporavao pravo da opozicija ima predsednika tog odbora. Tu praksu ste upravo vi prekinuli prošli put.

Meni je žao što gospodin Mićunović nije bio šef poslaničkog kluba u prošlom mandatu, verovatno bi mogao na tu temu dosta da kaže, jer je Marko Đurišić predložio da Dušan Bajatović bude predsednik Odbora za odbranu i bezbednost. Niste me ni pitali, a bio je Todorović iz SRS, koji je bio nezgodan, koji nije hteo da zakazuje sednice, koji je zakazivao sednice na svoj način, koji je vodio sednice na svoj način. Ali, molim vas, nemojte sada da prebacujete meni kao ministru unutrašnjih poslova, nešto što ste vi već uradili. On je izabran pre godinu dana, nastaviće da bude. Ja sam i dalje ministar unutrašnjih poslova, samo ste vi promenili svoju poziciju. Ne znači da sada imate pravo na kritiku. U ovoj temi, gospodine Mićunoviću, nemate. Što se tiče drugih tema, ne osporavam pravo da kritikujete.

Kada je reč načelno o ovim pitanjima, govorite šta hoćete. Ova vlada će biti najmanja vlada u istoriji višepartijskog sistema u Srbiji od 1990. godine. Imaće isti broj poslanika kao i vlada Vojislava Koštunice, koja je izabrana 2004. godine sa 19 članova. Ponosan sam što ću biti, ako me izaberete na čelu takve vladi. Ona mora da bude efikasna. Ne može da bude feudalnog karaktera, ali to je tema o kojoj ćemo govoriti za koji dan.

Kada je reč o svim drugim oblastima koje ste danas pominjali, zalažem se kao mandatar za reformu našeg političkog sistema. Zalažem se za raspravu o tome koji je politički sistem za nas najbolji. Ne bežim od toga da o tome raspravljamo. Nemojmo da mišljenje menjamo u zavisnosti od toga da li smo u jednoj poziciji ili smo u drugoj poziciji. Nemojmo da donosimo zakone kada neku temu želimo da zloupotrebimo. Znate da su i u najvećim diktaturama  postojali najdemokratskiji zakoni, ali je praksa bila potpuno drugačija od tih zakona.

Želim ovde da obećam u ime onih koji će činiti Vladu Srbije, da će Srbija graditi demokratski politički sistem, da će ovaj parlament imati ono mesto koje treba da ima i ima po Ustavu kao najviši zakonodavni organ Republike Srbije, i da će Vlada poštovati ovaj parlament.

Biću u parlamentu uvek kada to bude potrebno. Kao premijer, neću slati svoje izaslanike ovde da nemate šta da ih pitate, jer premijer nije tu. Kada ja dođem kao premijer, doći će i ministri koji su za to nadležni. Ova vlada mora da bude efikasna, odgovorna i mora u njoj da postoji disciplina. Nijedan ministar nije tu ministar sam za sebe, nego je ovo vlada koja je izabrana na osnovu političkih programa onih stranaka koje su dobile poverenje građana na izborima.

Uz dužno poštovanje, znam da diskusije moraju da se vode o ovoj temi, želim da javnost Srbije zna – ova vlada će imati 17 ministarstava, imaće 19 članova i biće, kao što sam rekao, najmanja vlada od 1990. godine, a daće Bog, biće i najuspešnija. Hvala.

Da li neko drugi od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)

Prelazimo na redosled narodnih poslanika koji su se prijavili za reč u zajedničkom načelnom pretresu.

Prema redosledu prijava, za reč se javila narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zakoni koji su pred nama treba da donesu ne samo promenu Vlade, promenu politike koja građanima kao i svakodnevni život, oni treba da donesu već od sutra Srbiji nadu da je najomiljenija reč predizbornih kampanja "promena", zaista moguća i u svakodnevnom životu, napokon.

Juče smo se naslušali, doduše, van dnevnog reda i van teme dnevnog reda, demagoških lamentirajućih priča onih koji su uradili malo ili nisu uradili ništa u prethodnom periodu i sada su duboko zabrinuti, da oni drugi koji su dobili poverenje onih od kojih su ga oni izgubili, a to su građani Srbije, sada neće biti dorasli zadatku koji su im građani svojom izbornom voljom poverili.

Verbalna briga za dobrobit građana je odavno postala u Srbiji jedno od profitabilnijih zanimanja, a pri tome odgovornost pred istima nije uspela ni malo da se unapredi ili poskupi, čak da se skromno približi kursu evra, nego je devalvirala kao i dinar.

Juče su bile aktuelne uspomene tipa - šta je ko rekao, pa uradio. Mnogo su me podsetile na Branka Ćopića, koji je znao da prokomentariše takve reči sa "ja vidim da će se odsve i gaće drešiti". Međutim, niste došli do toga, sve se zadržalo na dosta neprijatnih reči i iznošenja prljavog veša dojučerašnjih koalicionih partnera.

Jučerašnji dan, takav kakav je bio, sa tačke gledišta današnjeg dana je samo uspomena. Nas, kao i ovu vladu, čeka ozbiljan posao, čekaju ozbiljni problemi i građani čekaju bar nagoveštaj dobre volje da će se neko uhvatiti u koštac sa korupcijom, kriminalom i pokretanjem privrede.

Jedno je više nego jasno – Srbija više nema vremena da čeka. Srbija ne može da čeka priliku da živi. Život je sada i ovde. Prepoznaćemo one koji su zamlate vremena i nade građana Srbije, baš po tome što će da se sećaju svih onih koji su nekada tamo na nekim televizijama rekli ovo i ono, i na nekim tribinama i nekim novinama rekli ovo i ono, kao da oni nisu rekli ovo i ono tima istima, i kao da je to manja osuda za neke verbalno izrečene reči.

Sve je to podložno sudu vremena, sudu kritike, građanima trebaju konkretna dela. Pri tome, odsustvo samokritičnosti, spremnosti na ličnu odgovornost, pa i odsustvo elementarnog stida, juče je bilo više nego frustrirajuće.

Ne mogu oni sada, danas da razumeju kako su građani pri tome na izborima vrednovali nečiji rad, pa su podelili svoje glasove na one koji su nekada imali poverenje, sada su im ga uzeli, na neke koji su isto bili u Vladi imali su poverenje, oni su ga udvostručili, a bili su zajedno u Vladi i okrenuli se nekima novima kojima žele da daju poverenje i žele da ih vide na delu. To, oni koji gube, ne mogu da podnesu, ali imaju pravo i da se ljute.

Novom premijeru sigurno neće biti lako, pa su krenuli da ga plaše svojom ličnom skepsom i defetizmom, mada su do juče imali poverenja i u njegove sposobnosti, i u njegove koalicione kapacitete. Sada treba da se suočimo jedni sa drugima, ali, pre svega, da se suočimo svi sa građanima Srbije. Njima ćemo svi morati da položimo račun, jer oni zaista gube strpljenje pred svakom nesposobnošću, pred svakom uzaludnošću i pred svakom verbalnom brigom za njihov standard i život.

Znate, u jednoj prethodnoj kampanji, bio je jedan vrlo zanimljiv slogan - život ne može da čeka. Taj slogan nije dao rezultat koji je obećavao i, zaista, sada Srbija više nema vremena za bacanje. Mi očekujemo od ove vlade da bude, kako je rekao gospodin budući premijer, da bude zaista efikasna, da je sa 17 predviđenih ministarstava takva da može u svakom trenutku da odgovori svim zadacima. Nova Srbija će dati poverenje i ovom parlamentu. Svaka kritika nije uvek loša i svaka pohvala nije uvek dobra namera, ali bićemo sigurno tu da pomognemo i Vladi i građanima Republike Srbije, kao što smo to i do sada činili, konstruktivno i odgovorno.

Dakle, ono što mi očekujemo od ove vlade, to je da se mudro, hrabro, efikasno i odgovorno obračuna sa onim problemima koje je zatekla, da se uhvati u koštac sa novim, da građanima Srbije vrati nadu koju sigurno u poslednjih nekoliko godina vrlo mnogo gubili. Srbija koja u ovom trenutku ima polovinu nezaposlenog stanovništva, polovinu skromno zaposlenog stanovništva ili problematično zaposlenog, u stvari je Srbija koja je klinički mrtva. Od ove vlade se očekuje jedna ozbiljna reanimacija i vraćanje života Srbiji.

Nova Srbija će sigurno dati poverenje ovoj vladi i pozivati uvek da čuje rezultate i odgovornost svih članova Vlade koji budu dolazili pred ovaj parlament. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Molim vas da se prijavite.

Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, bilo je svakojakih političkih najava, koliko će ova vlada imati ministarstava, ko će koju funkciju zauzimati i očigledno je da je Predlog zakona, kao i svaki prethodni Predlog zakona o ministarstvima, rezultat političkog dogovora stranaka koje će činiti buduću Vladu Republike Srbije i skupštinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Poslanički klub SPO-DHSS nije učestvovao u ovoj vrsti političkih dogovora i samim tim ne treba očekivati od ovog poslaničkog kluba da ćemo glasati za ove predloge zakona.

Juče i danas smo i od predstavnika vlasti i opozicije čuli svakojaku vrstu najava. Čuli smo da će određene političke stranke biti vrlo oštra opozicija. Čuli smo od predstavnika buduće vlade da će u Srbiji nastupiti jako pozitivne promene, a ja želim u ime našeg poslaničkog kluba da kažem da mi nećemo biti ni čvrsta, ni meka opozicija, da ćemo biti razumna opozicija. To znači da ćemo podržavati sve one zakonske predloge i sve odluke ovog visokog doma koje budu približavale našu zemlju ka bržem članstvu EU, ali i ka atlantskim integracijama.

Mislim da je verovatno, u uslovima današnjim u kojima se nalazi naše društvo, pre svega izraz političkog marketinga, smanjenje broja ministarstava i SPO se sam načelno slaže sa smanjenjem broja ministarstava, ali onaj drugi deo koji je bitan, što se tiče nadležnosti ministarstava i resore koje će pokrivati, a treba pokriti ceo društveni i privredni život u Republici Srbiji, mislim da samim smanjenjem Vlade to neće biti znak jednakosti, da će Vlada biti istovremeno i efikasna.

Šta mi očekujemo od buduće vlade? Imali smo posle 5. oktobra, pre svega, gospodina Vojislava Koštunicu koji je dobio mandat građana da pozitivno menja Srbiju. To se nije desilo. Očekujemo od ove vlade da zaista napravi pozitivne promene i nijednu negativnu. Još jednom da ponovim, za svaku pozitivnu promenu imaćete naš glas.

Hvala. Za reč se javio narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane dame i gospodo, imam odgovornost, kao predstavnik romske partije i kao jedini predstavnik nacionalne zajednice koja je jedna od najbrojnijih u Srbiji, kada govorimo o manjinama, da odgovorim na pitanje – zašto ćemo mi da glasamo za ovaj Zakon o Vladi i zašto je za nas prihvatljiv ovaj model organizacije Vlade u funkciji ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava.

Moramo da budemo svesni toga da se nalazimo u trenutku kada imamo Ombudsmana, koga nismo imali u vreme kada je Rasim Ljajić bio ministar za ljudska i manjinska prava, da imamo Zaštitnika građana koga nismo tada imali, ali da i u jednoj i u drugoj instituciji već godinama, iako se bave pitanjima Roma, iako troše puno para vezano za ta pitanja, iz EU nemaju predstavnika Romske nacionalne zajednice.

Postavlja se pitanje – da li je forma ili suština bitna? Da li je bitno da imamo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, kao kod gospodina Rasima Ljajića, a da jednostavno, u to vreme kada je bio i pre toga, a da nemamo predstavnika Romske nacionalne zajednice? Da li je dobro da imamo savet ….

(Ivan Andrić, sa mesta: Rasim je sa vama u koaliciji.)

Kažu da ne treba da se dobacuje. Dozvolite da završim. Čućete odgovor i na to.

Zatim, Vlada 2008. godine formira Savet za integraciju Roma, kozmetički vrlo bitno telo, formalno utemeljeno, ali na čelu tog Saveta ne može ni potpredsednik da bude Rom, jer verovatno ne zaslužuju da imaju takvu funkciju, pa da čuju neke stvari. Za razliku od toga, ja sam dobio uverenja od svojih koalicionih partnera u SNS da u Savetu za integraciju Roma, koji će da postoji u ovoj vladi, i te kako ozbiljnu funkciju će da imaju sami Romi, koji će zajedno sa većinskim narodnom i sa ostalim nacionalnim zajednicama suštinski da učestvuju na razvoju svojih politika. Mnogo je bitnije da zajedno realizujemo politike, nego da imamo tutore koji stoje na čelu nekakvih organa i predstavljamo međunarodnoj zajednici da su oni neki zaštitnici nečega.

Uverenje smo dobili i zato i glasam da će buduća vlada da razgraniči nekoliko stvari. Jedna stvar jeste administrativno-tehnički rad, i u tom smislu će da postoji sekretarijat. To sam dužan da kažem upravo biračima sa kojima sarađujem, da je bitno da sekretarijat bude administrativno-tehničko telo, a ne politički centar moći. Onda, imamo s jedne strane jedan centar političke moći, s druge strane imamo savet kao centar političke moći, s treće strane imamo nacionalni savet kao centar političke moći, a na sva ta tri mesta šeta jedna te ista osoba i drži onako dobro u vazalni odnos celu nacionalnu zajednicu. Tu dobijamo odmah odgovor i na ovo pitanje zbog čega je bitno da se takav odnos ima prema službenicima.

Meni nije jasno kada kolega iz LDP-a kaže – nečiji partijski drugovi biće otpušteni. Kako da budu otpušteni kada nije bilo partijskog zapošljavanja? O čemu mi onda govorimo? Ili je bilo partijskog zapošljavanja? Zapošljavali su se oni koji su lepili plakate, govorim o romskoj nacionalnoj zajednici, koji su delili pakete, a ne znamo odakle su ti paketi deljeni u kampanji. Upravo ti ljudi koji su delili dobijali su da vode proces integracije Roma na lokalnom nivou.

Da objasnim kolegi zašto govorim i zašto kažem da nije kriv ni SPS, ni Rasim Ljajić, ni neko drugi u toj vladi. Vi jako dobro znate, ako ne znate, evo prvi put da čujete, ekskluzivno pravo na Rome je imala jedna druga politička partija u toj vladi. Vi niste mogli ništa da uradite ako ne dobijete potvrdu ili odgovor od te političke partije. Ne govorim koja je to politička partija, možda će neko da replicira pa će sam da se javi i kazaće – ja sam ta osoba, ja sam ta politička partija koja je sve to radila u onoj vladi. Dakle, Rasim Ljajić, SPS, G 17 plus jesu za nas prihvatljivi partneri, jer oni nisu učestvovali u tome, ali su morali da prihvate od jedne druge partije taj uslov, da se ne mešaju u svoj posao, jer to je značajno biračko telo koje treba nekome da služi. Nadam se da vi prepoznajete ko je to.

Da sve ovo o čemu govorim, a govorio sam i u kampanji to, da sve što govorim nije puka kozmetika, nije nešto bez veze, podsetiću vas da je juče bio zamenik ambasadora Evropske komisije ovde, da je bila šefica Misije Saveta Evrope ovde, da je bio gospodin koji u Varšavi vodi pitanje integracija Roma, a gospodin Dereta jako dobro zna da taj osmeh znači podržavanje meni jer je radio u nevladinom sektoru puno i puno puta se slagao sa nama oko toga. Ljudi su vrlo jasno rekli juče da u Srbiji mora da se nadgleda situacija zloupotrebe položaja Roma, a sigurno nisu rekli to zbog toga jer je nova buduća vlada kriva za to. Vrlo jasno su rekli da mora da se formira baza podataka o politici nacionalne strategije, o Romima.

Pitam, neko ko je uzeo ekskluzivno pravo u Vladi Republike Srbije da rešava to pitanje, toliko godina mu je trebalo to da uradi? O kakvim uspesima mi pričamo? Gospođa Delević najbolje zna, mada je ona najmanje učestvovala u ovim stvarima o kojim govorim, koliko je desetina miliona evra došlo iz Evropske komisije za rešavanje upravo ovog gorućeg pitanja. Kao zaključak toga, ne idu u azil Romi, u azil idu socijalno ugroženi iz Srbije, a najviše je Roma i zato je najveći broj Roma u tome.

Zato mi kao romska partija u okviru koalicije okupljene oko SNS zalagaćemo se uvek za socijalno ugrožene kategorije, za njihova prava i sa punim uverenjem da će ova vlada, ovako struktuirana kao što je u ovom zakonu, istinski da se bori, istinski da sprovodi tu politiku koju je obećala. Možda malo manje populističkim formulacijama u Zakonu o Vladi i formiranje nekakvih velikih funkcionalnih tela, ali bavljenjem konkretnim stvarima, a konkretna stvar je sledeća. Ne može jedna Vlada da se hvali time da je afirmativnim merama Kancelarija za inkluziju u AP Vojvodini, koju vodi ista ta politička partija o kojoj sam govorio, upisala 200 studenata afirmativnim merama, a da ne kaže istovremeno da je pomogla da samo 15 studenata diplomira jer im nisu stvoreni uslovi za studiranje. Kakvo je to onda vođenje politika? Kakvo je to igranje brojki? Bolje da mi upišemo 40 studenata i da 30 diplomiraju, nego 200 njih a da 15 diplomiraju, jer veći je kapital onda stvorila Srbija u odnosu na ovaj rezultat koji će da bude rezultat ove vlade, nego rezultat koji je ostvarila prošla vlada.

Što se tiče Zakona o službama bezbednosti, imam jedno pitanje. Da li vi govorite da je neosnovano donet zakon, da je neosnovano utemeljen zakon kojim su data ovlašćenja Borisu Tadiću da imenuje takvu strukturu vlasti? Onda, ako Ustavni sud prihvati vaše rešenje, pitam da li su neki ljudi onda vršili neovlašćeno vršenje funkcija? Znate šta se radi za to. Znate kako ste se obračunavali sa vašim političkim protivnicima koji nisu hteli da se sagnu na ucene koje ste vršili. Ako je to tako, i Ustavni sud to uradi, onda neko mora debelo da odgovara za ono što je radio. Ukoliko Ustavni sud ne donese takvu odluku, onda se ne radi o novom ovlašćenju koje dobija predsednik Nikolić, nego se radi o novom načinu korišćenja tog ovlašćenja, da može da ima drugu širinu u imenovanju kadrova, a ne da koncentriše celokupnu vlast u svom kabinetu u jednim rukama.

O tome nemate, gospodo, prava vi da odlučujete, o tome je odlučio narod na izborima, dao je predsedniku mandat. Ovde piše da predsednik imenuje i razrešava. Ako vi mislite da se on plaši od pojedinaca u svojoj političkoj partiji, kao što su nekog drugog predsednika ucenjivale njegove partijske kolege zarad fotelja, onda se varate i bićete sigurno uvereni u to. Mi, saradnici i koalicioni partneri SNS-a, pomoći ćemo vam u tome, ukoliko se ne daj Bože pretvori u ono što je bilo, ali ja ne bih danas sedeo ovde da ne verujem da je Tomislav Nikolić drugačiji, ne bi mu dali poverenje da je drugačiji i ne bi govorili danas da mislimo da je on nesposoban da se odnosi prema pojedincima, jer njegova odgovornost prema onome što mu je narod dao nalaže mu da se i te kako drugačije ponaša.

To su razlozi zbog kojih ćemo da podržimo sve zakone. Očekujemo od budućeg mandatara da u što kraće vreme od početka formiranja Vlade zajedno sa svojim ministrima formira savet za integraciju Roma, za koji imamo dogovor da ćemo mi u njemu da damo najznačajniji doprinos, da se nastavi saradnja sa Kancelarijom inkluzije i da ostvarimo ono o čemu smo se dogovorili sa međunarodnim zajednicama pre nekoliko dana. Mnogo je bolje da se milion evra uputi, od celih desetina miliona evra, kao što smo mi kada smo bili u saradnji u vlasti 2007. godine obezbedili milion evra od kojih su 300 učenika u Vojvodini imali stipendiju, imali mentore i ti ljudi su dobro završili srednje škole, ali posle toga dođe neka druga garnitura, dođu ljudi koji su zaseli u institucije i pokazali da ništa ne vredi institucija ako u njoj sede pogrešni ljudi.

Mislim da je ovde suština pitanja da ne treba da govorimo puno da li postoji ministarstvo, i u tome podržavam izlaganje gospođe Jorgovanke Tabaković, da je bitno da ta vlada bude efikasna, da ima rezultate i da posle četiri godine možemo da kažemo da smo više studenata dobili u odnosu na ovu vladu, da je manje gladnih u odnosu na ovu vladu, da imamo u većem broju naselja vodu nego u ovoj vladi i da je ova vlada po pitanju integracija Roma i ugroženih kategorija, po pokazateljima rezultata bolja nego ona vlada što je bila, jer jednostavno ne možemo javne politike da pretvaramo u "endžio sektor" i u zadovoljavanje svojih partijskih interesa. Hvala.

Hvala.

Replika gospodina Derete.

Hvala predsedavajući. Koleginice i kolege, javljam se zato što mi je pripisano da se često slažem sa gospodinom Šainom, ali moram da kažem da se mnogo češće ne slažem sa gospodinom Šainom, a posebno se ne slažem u njegovom odnosu prema zakonu tj. formiranju Ministarstva za ljudska i manjinska prava, koje je sada ovde izrekao. To ne bi bio veliki problem, bez obzira što jako dobro i mnogo znam o romskom pitanju jer se njime aktivno bavim, bavio sam se i baviću se ubuduće.

Problem je u tome što se sa njim ne slaže ni Nacionalni savet Roma, koji je podržao jednu inicijativu o kojoj ću govoriti kada za to bude došlo vreme, ali sam samo hteo da ostane zabeleženo, da apsolutno ne prihvatam ovu vrstu generalizacije i ovu vrstu pripisivanja samo loših osobina i loših rezultata, nekome ko se bavi jednim od najtežih problema u Srbiji, a to  je pitanje položaja Roma. Ma koliko bio kritičan prema prošloj vladi, moram da kažem da su napravljeni bitni pomaci, delimično u obrazovanju, delimično u smeštaju, delimično  u pristupu obrazovanim institucijama, ali sasvim sigurno ima još mnogo toga da se uradi i mislim da je najbolji način da se to uradi, to ću potvrditi u kasnijoj raspravi, upravo kroz formiranje Ministarstva za manjinska i ljudska prava. Hvala.

Sledeći se za reč javlja narodni poslanik Đorđe Stojšić.