Hvala, gospodine predsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, jedino dobro što smo sada čuli to je da ispod šminke evropejstva, tolerancije, vidimo zapravo prave namere. To se vidi i posle izlaganja i konstituisanja odbora, da po prvi put od 2004. godine, za dva ključna odbora, gde zapravo jedini način gde bi vladajuća većina imala kontrolu opozicije i verifikovala njenu ulogu u jednom demokratskom ustrojstvu u Narodnoj skupštini, po prvi put, bez ikakvog obrazloženja, opoziciji nije dato da predsedava tim odborima i to finansijama i kontrolom tajnih službi. To jeste na kraju šta ostaje, a odluke su ono što ostaje, deklaracije i izjave su ono što prolazi.

Na isti način ovo što smo čuli pokazuje da u programu ovoga što se priprema nema mnogo ideja, ali ima mnogo želje za osvetom, ima mnogo želje sa obračunom sa onima koji su nosili državnu politiku u godinama koje su sada iza nas.

Govoriću o ovim zakonima. Naravno DS neće glasati za ove zakone i ja ću sledećih nekoliko minuta obrazlagati zašto imamo takvu poziciju.

Prvo da kažem, da ako pogledamo Zakon o ministarstvima, tu ima nekoliko elemenata koji u principu nisu sporni. Što se tiče broja ministarstava, to je konstantna tema. Tema iza koje zapravo stoji naša realnost. Naša realnost jeste, kao što to vidi i ova vlada, kao što će videti i sve druge vlade posle nje, a to je da, sve dok se ne izmeni do neke mere izborni zakon, uz vlasništvo mandata koje sada imaju narodni poslanici, to je tekovina koju niko neće u budućnosti oboriti ili ugroziti, imaćemo podosta velike vlade, imaćemo komplikovane zakone o ministarstvima, imaćemo kompromise za koje će predlagači uvek biti na velikim mukama da ih obrazlože. To je zbog toga što je Srbiji potrebna doza većinskog sistema da bi građani imali veću sigurnost da ono zašta glasaju na kraju postane Vlada i postane politika.

Jedna stvar je sigurna, a to je da niko u Srbiji nije na Đurđevdan glasao za ovakvu vladu i sigurno je da pregrupisanje koje smo videli niko nije mogao predvideti. Bilo je ilustracija tih stavova na početku diskusije, u momentu vašeg izbora, gospodine predsedniče i to je ono što će obeležiti rad ove vlade i, sve dok se ne promene neki elementi, pre svega, izborni zakon, tako će biti i u budućnosti.

U svakom slučaju, ovaj broj ministarstava nije najbitnija stvar. Nije tačno da je ovo najmanja Vlada, jer tu su četiri kancelarije. Tu se ništa neće bitno promeniti, tako da, obrni okreni, imamo nekih 22-23 ministarstava. Gospodin Vulin je sam rekao da je ono što će on voditi isto kao i ministarstvo. Time je bio iskren i pokazao da se u organizaciji državne uprave ta stvar neće promeniti.

Drugi element je to da se u organizaciji evropskih integracija čuva model potpredsednika sa kancelarijom. Ima i drugih modela. Ovaj je pokazao u proteklim godinama, tu govorim iz iskustva, da će na ovaj način, nadamo se, svi ministri biti svesni da imaju deo posla, da to nije pitanje specijalizovanog ministarstva, ili pak jedne osobe, jedne političke partije, da je to posao na kome će morati svi da rade.

Pozdravljam vraćanje tehnološkog razvoja u naziv ministarstva za prosvetu i nauku. Ne zaboravimo da su nekoliko hiljada naših naučnika, pa i akademija, i dva rektora i to Univerziteta Beograda i Novog Sada, pozivali da se formira ministarstvo za visoko obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj.

Jednostavno se nadam i nadamo se da ovako veliko ministarstvo neće, zbog ogromnih problema i potreba koje postoje u drugim elementima našeg obrazovnog sistema, zapostaviti ono što je započeto u godinama iza nas. To nije nekoliko godina, jer ako pogledamo proteklih četiri – pet vlada, bilo je tu pozitivnih pomaka i treba nastaviti na tom putu.

Napokon, među pozitivnijim stvarima, mislimo da je dobro to što se ponovo na jednom mestu nalaze pitanje rada, zapošljavanja i socijalne politike. U prethodnoj Vladi su te dve tematike bile odvojene. To je bilo loše zbog toga što, kada se prava na jednoj strani definišu, a budžeti za aktivne mere se nalaze na drugoj strani, to je onemogućavalo rad.

Ovaj zakon i ovi zakoni imaju mnogobrojne manjkavosti. Počeću od dva sistemska problema koji su već danas evocirani i mislim da se ispod šminke, i prethodnik pre mene je to dosta dobro ilustrovao, vidi zapravo kakve su prave namere.

Prava namera jeste da ne postoji sistem koji će onemogućiti rad, obračunavanje sa onima koji nemaju isto mišljenje. Kako drugačije razumeti činjenicu, da zbog toga što možda smeta neko koji je prošao konkurs validno, se ide na rušenje sistema koji je, koliko-toliko, ne samo prethodna Vlada, nego i prethodnih nekoliko vlada u poslednjih 10 godina pokušale da uspostave.

Tužan sam zbog toga. Ne zbog toga što je neko ko je bio član moje partije, ili član moje partije će sutra ostati bez posla, nego zbog toga što danas i od momenta kada su se pojavili ovi zakoni, ne mali broj veoma kvalitetnih kadrova, zbog toga što Srbija ima takve kadrove, i to nisu nužno ljudi iz partija, a ima i ljudi iz partija, i ne samo moje partije, koji su se trajno opredelili za rad u državnoj upravi, koji treba da formiraju korpus onoga što je neretko formirano u našoj zemlji i što je pozdravljeno od strane EU i mnogih drugih instanci kao tzv. administrativni kapacitet naše zemlje.

Ti ljudi koji su poverovali u proteklih nekoliko godina da njihov trud, rad, usavršavanje, prolazak kroz jedan broj ispita, je nešto što će obezbediti njihovu karijeru. Ne političku karijeru, nego rad kao onaj stub, administrativni stub koji treba da opstane u nezavisnosti od onoga što je politička situacija u zemlji, oni danas vide da su ti njihovi napori bili ravni nuli. Odjedanput će se pojaviti neki ministar, neretko, jer tako nažalost ide, sa mnogo manjim profesionalnim referencama od njih i koji će imati 45 dana da odluči o njihovoj sudbini. Kako? Naravno da ovde nema nikakvih kriterijuma.

Zapravo, ako pogledamo relevantne zakone koji su prošli diskusiju u ovom visokom Domu, imali smo i imamo bar neke komisije. Ovde je sve dato u ruku jednog političara, koji će odrediti ko od pomoćnika, od direktora mu se sviđa i bez ikakvih kriterijuma odlučiti da budu smenjeni ili ne, i to, što je veoma retko u našem pravnom sistemu, bez ikakvog prava žalbe, mogućnosti da se pokrene neki upravni postupak. Mala je uteha ono što svi veoma dobro znamo, a to je da će svi oni biti vraćeni na radno mesto, samo što će poreski obveznici Republike Srbije to morati da plate, zato što su postavljeni po zakonu, što nisu nigde u pozitivnom našem pravu zgrešili i, kao što se desilo ne jedanput u proteklih 12 godina, na ovakav način se neće smanjiti birokratija, nego ćemo samo imati dupliranje onih koji su prošli konkurse i onih v.d, koji kao politički komesari. Nema drugog načina to obrazložiti, jer oni sigurno nisu došli kroz neki konkurs kroz koji su prošli ovi koji se žele smeniti. To je nešto što podriva po dubini onaj početak poverenja koje je naša državna uprava imala u izgradnju jednog pravnog poretka.

Zbog toga naš poziv jeste da se taj član briše, iz razloga što će na kratak rok izgledati kao lakoća da se nekoliko ljudi koji možda bodu oči, budu sklonjeni, i to što pre i bez diskusije. Moramo biti svesni da će to na dugi rok i te kako koštati našu zemlju. Uveren sam da će to koštati i ovu novu većinu, zbog toga što će brojni ljudi, jer ne mogu svi biti postavljeni iz političkih partija, i te kako oklevati da rade, i te kako oklevati da rade i po instrukcijama koje će im dati ti političari, zbog toga što vide da je dovoljno da dođe neka nova većina i da promeni pravila igre, da bez ikakvog procesa i bez ikakve procedure budu smenjeni.

Drugi element koji mislim da predlagač toga nije svestan, to je da se pokušava ići protiv nečega što jeste jedna od evropskih tekovina. Možda nije u svakom slučaju korektno sprovedena, a to je da ministarstva ne odlučuju o svemu, da ministri ne odlučuju o svemu i da postoje određena javna ovlašćenja.

Ukoliko neko misli da je neko u nekoj agenciji previše plaćen, onda treba promeniti matični zakon i uredbe koje regulišu tu materiju. To je i naše opredeljenje. Ukoliko neko misli da je neka agencija razrezala prevelike tarife, postoji dokument koji je donela Vlada, postoje i zakoni koji su regulisali donošenje takve tarife i tu trebaju da se leče ti problemi, a ne na ovakav način, jer na ovakav način, koji će omogućiti da Vlada, jednostavno preko noći, ukine odluku, ukine tarifu, ukine način na koji se uređuje sada bitni način funkcionisanja u jednom delu našeg društva, to zapravo, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, će dovesti do povećanja pravne nesigurnosti, jer ne mali broj tih javnih ovlašćenja se zapravo sprovodi u domenu privrede i privreda, svi oni koji imaju da rade i da posluju sa tim delovima naše države, posle izglasavanja jedne ovakve odredbe, koja ne predviđa ni kriterijume po kojima će Vlada preko noći ukinuti nešto, neće znati da li posluju po zakonu, neće imati sigurnost da ono što su odredili, ili one troškove koje su očekivali, je ono što će biti stabilno.

Na taj način, iza deklarativnog zalaganja za pravnu državu, kroz ova dva velika sistemska napada na jedan sistem koji se gradi mukotrpno, sa tim se slažem, a jedan je profesionalizacija državne uprave, a sa druge strane to je funkcionisanje države, pre svega u domenu privrede, ovo je nekoliko koraka unazad. Ovo će unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja. Ako neko smeta, kažite ko smeta i zašto smeta. Ako je neko korumpiran, neka bude procesuiran. Ako neko ne radi profesionalno, postoje zakoni po kojima ta osoba može biti odstranjena i disciplinske mere će biti protiv nje određene, ali ne na ovakav način. Ovo je jedan način koji preko noći obezvređuje sve napore mnogobrojnih kvalitetnih ljudi, nekih od najkvalitetnijih u našoj državnoj upravi, a da ne govorimo o pravnoj sigurnosti.

Kada govorimo o Zakonu o ministarstvima, očigledno je da, ili pregovaračka moć, ucenjivački kapacitet, kako već to želite, se i te kako jasno vidi kroz ovakvu strukturu Vlade koja je predložena. Imamo Ministarstvo finansija i privrede, lično sam bio ministar finansija i ekonomije, ali ne privrede. Bilo je pitanje ekonomije u sistemskom smislu, jer privreda, znajući kakve su teškoće u našoj zemlji prisutne, je i te kako postao na stalno i za puno radno vreme i najvrednijih i najenergičnijih ministara danas.

Ovakvo ministarstvo je teško pokriti. Ja znam da je kolega Dinkić bio ministar i za jedno i za drugo i da sve to grupiše, vidim da se bavi kadriranjem i u Narodnoj banci Srbije, i to ne samo guvernera, nego  i vice guvernera i daju se ocene ko je dobar, a ko je loš, a da za to ne postoji njegova ingerencija, nego zna se po zakonu kako se to rešava i kako se to ocenjuje. Sa druge strane imamo cepkanje, cepkanje dva ministarstva koja su sada postala četiri. Imamo ministarstva koja se bavi sličnim temama, građevinom, urbanizmom, saobraćajem, pa onda imamo očuvanje prirodnih resursa, životne sredine, a onda razvoj tih privrednih resursa. Moram da kažem da je veoma teško shvatiti šta će taj ministar raditi, jer sa izuzetkom rudarstva, sve druge ingerencije se nalaze u nekim drugim ministarstvima. Ako je bilo potrebno naći mesto za nekoga, verujem da je bilo elegantnijih načina.

Želim da kažem, istovremeno, da su se spojile i neke oblasti koje imaju veoma malo veze jedne sa drugom. Unutrašnja i spoljna trgovina sa telekomunikacija, nemaju mnogo veze. Da li se želi dati fokus i da li će Rasim Ljajić biti onaj koji će uvesti elektronsku trgovinu u našoj zemlji? To vidim kao jednu stvar, koja  eventualno može da spoji ta dva resora.

Sa druge strane, ne vidim da se menja struktura u Ministarstvu finansija i privrede, tako da, na primer, ekonomska diplomatija, koja je u još aktuelnoj Vladi bila u Ministarstvu privrede, je nešto što bi, po nekoj logici stvari, trebalo da pripadne ovom ministarstvu. Da li ministar za unutrašnju i spoljnu trgovinu će imati na njegovom raspolaganju i tu ekonomsku diplomatiju ili će morati da gradi svoju paralelnu strukturu, jer kako drugačije povećati naš izvoz? Nećemo valjda duplirati te ekonomske emisare koji postoje već, ako se ne varam, više od dve godine?

Ako pogledamo, napokon, način na koji se bavimo nečim što je lokalna samouprava, uvek popularna među ministrima, vidimo da bar dva ministarstva imaju kao zaduženje da se bave lokalnom infrastrukturom. Očigledno je preklapanje između Ministarstva za građevinu i Ministarstva za lokalnu samoupravu. To su slične teme i ako može predlagač da vam objasni – kako će oni podeliti tu ingerenciju, mi bi vama na tome bili veoma zahvalni.

Na kraju, želim da kažem, pošto, istina je, čak u sedam navrata, to je kolega Samardžić primetio, se pominju predpristupni fondovi, što se tiče Ministarstva za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj, ono što je tu napisano u vezi sa predpristupnim fondovima EU je u direktnoj koliziji sa onim što je naša Vlada predala Evropskoj komisiji kao paket za sertifikaciju za dobijanje te tri dodatne komponente. Ide u koliziju sa onim što se izgradilo kao sistemu Ministarstvu finansija. Ukoliko prođe ovako nepromenjeno u Zakonu o ministarstvima, mogu vam reći da će to otežati povećanje dobijanja predpristupnih fondova našoj zemlji, jer se kosi sa principima koji su već tri godine diskutovani sa Evropskom komisijom i omogućavaju da, umesto da jedan broj funkcija bude centralizovan u Ministarstvo finansija, kao što mora da bude i o tome smo imali iscrpne razgovore sa njima, bude locirano u tom ministarstvu.

Verovatno druge članice vaše buduće koalicije nisu shvatile, ali buduća ministarka regionalnog razvoja, na način kako je ovo napisano, će u potpunosti kontrolisati treću komponentu, što je protivno pravilima EU, a verovatno nije bila u potpunosti ni vaša intencija, ali to ćemo vama pustiti da rešite u vašim budućim diskusijama.

Na kraju, želim da kažem, što se tiče DS, mi i kroz ove zakone, činjenica je da Vlada pokušava i u ovom domu da izbegne kontrolu kroz ono što već osam godina je dato, kao odbori koje vodi opozicija. Činjenica je da pokušava da ide protiv sistema koje smo zajedno gradili, jer je prethodnike kritikovao, ne shvatajući da će većina ljudi koje je kritikovao sedeti sa njegovim koalicionim partnerima u Vladi za koji dan. To su sistemske promene koje se uvode na ovaj način i koje će značajno unazaditi način na koji funkcioniše naša zemlja.

Zbog toga, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, DS neće i ne može podržati ove zakone. Hvala na vašoj pažnji.

Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ne bih mnogo toga komentarisala, ali zaista moram ove kriterijume za smenjivanje ili, da kažem, način za sklanjanje ljudi, kako to gospodin Đelić kaže. Mnogo je novca uloženo, kaže, za školovanje nekih. Pitam njega – na kojem je to on javnom konkursu ili kvalifikaciji došao da bude ministar ovde i to je trajalo dugo? Dugo je on nas učio onoj maksimi – ako si pametan, zašto nisi bogat. To je jedna od njegovih izjava koja najviše vređa, a jedan od zakona koji je donet kada se gospodin Đelić vratio posle osnivanja "Alpis kapitala" i "Alpis investmenta", koje je lažno predstavljao bankom za ulaganje i konsalting kućom, koji nisu imali otvorene ni žiro račune kada je naplaćivao savetovanje u privredi Srbije, govori o tome da ste vi tada doneli Zakon o Vladi prilikom osnovanja Vlade, gde ste rekli da član Vlade ne može da obavlja posao koji je u sukobu interesa sa njegovom osnovnom funkcijom. To je bilo smejanje u lice javnosti Srbije i izigravanje člana 162, klauzule o zabrani konkurencije, gde prodavac boje i lakova ne može da ode i da se zaposli u roku od šest meseci u drugu prodavnicu boja, ako sa sobom ponese spisak onih koji su kupovali boje i lakove u toj radnji, zato što zloupotrebljava povlašćene informacije.

Danas, kada uz formiranje nove vlade donosimo zakon o Vladi, gde broj agencija i drugih organizacija, za koji i ne znamo koliki je, ne samo mi kao neko ko je do juče bio opozicija, nego ne znaju ni državni organi koliko je tih i takvih organa i organizacija, i koje pokušavamo da stavimo pod kapu države, republičkog budžeta i svih ostalih, vi se usuđujete da govorite o članu koji predviđa da se visoki državni službenik na položaju, koji nije ostvarivao svoj posao, koji može da bude smenjen, dovodi sada u ne znam kakav položaj.

Ko je doneo, gospodine Đeliću, odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje? Jednom takvom odlukom, odnosno nazvali ste je zakonom, a nije bio detaljan ni koliko jedna uredba, rekli ste – ukoliko ministar proceni, pa takođe nije bilo kriterijuma. Otpuštali ste ljude iz republičke uprave i na lokalnom nivou. Lokalnim samoupravama ste stavili ovakav uslov – ukoliko ne smanje broj zaposlenih obustaviće se prenos sredstava transfernih sa republičkog nivoa na opštine. Šta ste vama ostavili kao republičkom organu obavezu? Da donesete sistematizaciju do 31. decembra te godine. Recite mi, gde vam je tu, ne mogu da kažem moral, gde vam je svest o sećanju građana koji su otpušteni? Hajde da su drugi zaboravili, ali ljudi koji su otpušteni iz te vlade na osnovu takvih ocena, bez ikakvih kriterijuma. Nemojte molim vas, stvarno imajte mere.

U vreme tehničke vlade, rekoh danas, doneli ste odluku da primite još 40 ljudi u Ministarstvo finansija i povećali ste broj sa 347 na 387. Da li je to tih koji su se usavršavali, putovali ili ne znam šta? Šta ste još uradili? Agencija za restituciju, ustanovljeno Zakonom o restituciji, je trebala da počne da funkcioniše 1. decembra 2012. godine, ali da se ukine ona ranija Direkcija za restituciju koja, kako čujemo, broji 200 ljudi. Nije ukinuta, a nova je počela da funkcioniše. Kome vi stavljate primedbe?

Ovo o čemu govorim, govorim na osnovu "Službenog glasnika" gde je objavljena ova odluka o kojoj govorim. Da li su sve objavljene? Da li je objavljena ona inovirana Miloševićeva uredba o nagrađivanju zaposlenih u organima i organizacijama koje su doprinele rastu državne administracije, gde ste radili pravno pokrivanje nezakonitih isplata saveta, komisije i svega ostalog? Aktivirali ste uredbu iz 1997. godine da bi mogli da povećate te naknade sa tri prosečne plate na pet. Za koju vrstu inoviranja? Tamo gde držite ogroman broj ljudi po ugovorima o privremenom radnom angažovanju, koji rade najteži deo posla, dok najveći broj ostale gospode tek telefonski da saglasnost na neku odluku Vlade. Možda je i ova tako doneta, na takav način doneta.

Zaista vas molim, imajte mere i budite spremni da shvatite, 20. maj je prošao, izborni rezultati su objavljeni. Vladajuća većina je stvorena, priprema se da donese vladu. Zadužili ste ovaj narod i nas kao poslanike mnogo čime. Da li vi mislite da se mnogi od nas ne sećaju da su stradali samo zato što su bili radno sposobni od 2000. godine do juče, do danas, da su mnogi ljudi mobingovani samo zato što su bili iz drugih partija? Uzmite i vidite koliko je takvih pritužbi i bolesti onih koji idu obično uz to, uz stresnu situaciju. Kažite koliko je kadrova ostalo bez posla. Ja ću vam doneti fasciklu onih koji su slali svoje dosijee gde su bili naterani da odu, jer su sedeli u odeljenjima koja se zovu "kaznione". Ili ste ih opterećivali sistemom pretrpanog stola, ili ste ih kažnjavali ne davanjem posla.

Nemojte da govorite na taj način o nečemu što tek počinje. Zaista treba da imate mere i reda. Ne očekujem da verujete u nas. Mi ne pravimo ovu vladu zbog prošle vlade kojoj je istekao rok trajanja, koja je na silu četiri godine trajala. Mi želimo da građanima Srbije bude bolje. Vi morate da budete svesni šta vas je dovde dovelo, upravo taj nedostatak osećaja za stvarnost, da je postojalo nejednako pristupanje uslovima, od one pravosudne akademije, gde su neki mogli da uđu i da se usavršavaju, a drugi nisu mogli nigde. Koliko je takvih pristupa za zapošljavanje bilo bez ikakvih kriterijuma? Sada vam smeta što ovde piše da će neko u roku od 45 dana što nije ostvarivao. Znači, merljivo je, treba da se dokaže. Vi mislite da smo mi toliko neprijatelji građanima Srbije da napravimo još jednu tzv. uspešnu reformu u kojoj dve godine sudije ne rade, a primaju platu, potpuno nezakonito, da bi sada dobili nalog da ih sve vratite? Da li vi mislite da smo mi toliko neprijatelji sebi i svojim građanima da to uradimo i ponovimo, jednu neustavnu odluku donesemo? Ili postoje kriterijumi za merenje i ocenu uspešnosti?

Morate da shvatite da postoje ljudi koji znaju i hoće da rade, koji se pošteno odnose, ne prema svojim stranačkim kolegama samo, nego prema svim građanima. Zato, kada optužujete, unapred optužujete, imajte na umu da iza vas postoji brdo materijala koji nam je dostupan i da je neko ko je zloupotrebljavao informacije o dugu Srbije u pregovorima, da će jednog dana moći da bude procesuiran. Makar vas to molim, lično vas molim da imate na umu. Izvinjavam se što sam bila preduga.

Hvala.

Repliku ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Izvolite.

Naravno, od svega ovoga ostaje pretnja. To je jedino što su građani Republike čuli od ovoga, i to veoma lična pretnja. Što se tiče brda papira, samo izvolite. Samo izvolite za bilo koga od nas. Samo izvolite, jer očigledno je da je to jedina konstanta koju smo čuli od vas od početka formiranja. Mi smo na to spremni. Građani Republike Srbije znaju da će to biti jedna od glavnih odlika vašeg režima.

Međutim, mi smo uvereni da ćemo, ne samo kroz pravosudni sistem, koji ćete vi izgleda reformisati, reformisati reformu, činjenice su veoma tvrdoglave i mogu samo da vam kažem da, što se nas tiče, mi smo mirni jer imamo svest onoga što smo uradili, teškoća sa kojima smo se suočili. Niko od nas nije zaštićen, a vi gospođo Tabaković samo nastavite da mi pretite, nema u tome nikakvog problema, spreman sam da sa vama suočim i argumente i dokumente. Biće prilika, siguran sam, na raznim instancama da to radimo, ja to priželjkujem i očekujem.

Što se  tiče ovog drugog što ste rekli, sa jedne strane, način na koji je napisan ovaj član 38. uopšte nije bezazlen, ovu su službenici na položaju. Ovde se radi o ljudima koji treba da artikulišu, formulišu, sprovode javne politike, državnu politiku u ključnim segmentima. Ne ide se ovde na neku masu, ovde se ide na ono što mora biti elita, vodeći kadrovi u našoj državi. Ljudi za koje se ovde pretpostavlja, zato što se ne veruje u sistem koji je uspostavljen poslednjih godina, i to ne samo u prethodnoj vladi, nego nekoliko vlada i pre vlade koju je vodio gospodin Cvetković, da mehanizmi koji postoje nisu dovoljni, nego se mora ići prekim sudom, i to jednog političara.

Napokon, što se tiče načina na koji vi pričate, da je smanjena administracija i da je to loše urađeno, imaćete privilegiju da sedite u Vladi sa gospodinom Dinkićem koji je autor tog zakona. Hvala.

Hvala.

Za reč se javio Oto Kišmarton.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ukratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o ministarstvima. U svom dosadašnjem poslaničkom radu uglavnom sam kritikovao zakon koji je Vlada predložila, međutim, s obzirom da sam jedan od potpisnika ovog zakona, naravno da ću ovaj zakon podržati u predloženom obliku, jer je Predlog zakona o ministarstvima rezultat koalicionog dogovora između stranaka koje su dobile poverenje građana Srbije za formiranje skupštinske većine i Vlade.

U ovoj našoj osiromašenoj i opljačkanoj Srbiji, koju nam je prethodni režim ostavio, ovo je najbolje moguće rešenje zakona o Vladi sa predloženim ministarstvima. Da je prethodni režim imao Vladu koja radi u korist građana, sada bi oni i dalje vladali i imali Tadića za predsednika države. Predloženi zakon o ministarstvima treba da omogući formiranje Vlade koja neće vladati Srbijom nego će služiti građanima Srbije.

Od ove vlade i ministara u Vladi očekujem da rade kao jedan tim, za dobro države Srbije a time i za građane Srbije. Ne želim dalje da živim u državi u kojoj ima više penzionera nego zaposlenih, ne želim državu u kome mladi kada završe svoju školu žive od plate ili penzija svojih roditelja, ne želim da živim u državi kao što je bilo do sada – da Vlada laže svoje građane i krade svoju državu. Hoću da dođe do promena koje smo obećali građanima. Od naše vlade očekujem da reši najveći problem u Srbiji danas – problem nezaposlenosti. Nadam se i očekujem od ove buduće vlade da će ubuduće raditi u interesu Srbije, u interesu građana Srbije, da će raditi kao jedan tim. Sve dok bude tako radila, dok bude poštovala svoje građane, poslanike, imaće podršku i moju i mojih kolega narodnih poslanika. Želim uspeha novoj Vladi. Hvala.

Hvala.

Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Milenko Dereta. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovane koleginice poslanici, ja ću se držati teme, tj. jednog malog dela Predloga zakona o ministarstvima, i to onoga koji se odnosi na problematiku ljudskih i manjinskih prava.

Moram da kažem da me ovaj predlog zakona o ministarstvima zabrinuo, jer on pokazuje jednu tendenciju marginalizacije, tj. guranja u drugi plan cele problematike ljudskih prava i nju možemo pratiti, moram priznati, već i u nekim postupcima prethodne Vlade.

Mi smo u Srbiji imali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pa je onda u cilju štednje, a štedelo se na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ono spojeno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, ali je ostalo bar u nazivu tog ministarstva. Ono što me brine i moram da kažem, zabrinjava, jeste da je ovim predlogom zakona tematika i problematika ljudskih prava i manjinskih prava gurnuta na nivo službe u okviru Vlade i mislim da je to veoma opasno, tim pre što način na koji se formira jedna vlada i ta struktura pokazuje koji su prioriteti te vlade.

Prema Zakonu o ministarstvima, prioritet naše vlade je turizam. On se u tekstu pojavljuje 19 puta. Turizam, turistički, itd. se pojavljuje 19 puta. Ljudska i manjinska prava se pojavljuju dva puta. Rekao bi čovek da su ljudska i manjinska prava u Srbiji rešena. Ona to, naravno, nisu i to je problematika koja se stalno menja. Ono što vidim kao mogući motiv za takvu jednu odluku jeste utisak da EU, na čijem putu se ova vlada, bar po onome što govori, nalazi, neće više insistirati na kontroli ispunjavanja standarda po pitanju ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je to velika zabluda i mislim da će se ovo pitanje javiti kao veoma strog kriterijum za sve ono što će nam se događati u budućnosti i pre svega u ostvarenju započinjanja pregovora sa EU o ulasku u njen sastav.

Gospođa Tabaković je ovde govorila o duhu saradnje. Moram da kažem da imam utisak da ona zapravo govori o duhu međupartijske saradnje, tj. ako je moguće, neke vrste koalicione saradnje, jedne vrste prećutnog ulaska u jednu koaliciju u kojoj bismo svi sarađivali, s puno razumevanje za one koji predlažu, između ostalog, zakon kojim se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Razumeo bih tako nešto, ali mislim da ova odluka istovremeno pokazuje jedno odsustvo duha saradnje sa građanima i građankama zato što je vašoj partiji, kao i svim drugim partijama u parlamentu, krajem maja, znači, kada su završeni izbori, kada se još nije znalo koja će koalicija biti napravljena, upućeno jedno pismo, jedan zahtev svih nacionalnih saveta manjina Srbije, uključujući i romsku, svih 17 i negde preko stotinu udruženja organizacija civilnog društva, da se formira ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo da ona bude formulisana kao služba je zapravo odgovor vaše partije, tj. ove koalicije, tom zahtevu nacionalnih saveta manjina i organizacijama civilnog društva.

Moram da kažem i da ponovim da od vas očekujem, neću da vas molim, ali od vas očekujem da razumete značaj ove tematike i da, ako ništa drugo, mislim da je logično, pri Ministarstvu pravde bude i onaj deo koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima, a pošto tu tablicu ćete i ovako morati da menjate, jer ovako dobija državnu upravu, molim vas da ne štedite na slovima. Dakle, da se ministarstvo imenuje za ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i državne samouprave. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.