Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovana predsednice, dame i kolege narodni poslanici, osvrnuću se na ministarstvo koje nije formirano da bude samostalno, a reč je o Ministarstvu za nauku.

Kao profesor Medicinskog fakulteta želim da prenesem Narodnoj skupštini protest profesora niškog Univerziteta što ova republička vlada nije našla mogućnost ima posebno ministarstvo za nauku, imajući u vidu da najrazvijenije zemlje sveta, SAD i Nemačka, imaju i te kako razvijeno ovo ministarstvo. Preko ovog ministarstva, preko nauke su napravili bolji kvalitet života za svoje građane.

Spomenuo bih i da gospodin Đelić dok je vodio ovo ministarstvo da su solidne pare date naučnim istraživačima u Srbiji i da se taj boljitak u naučno-istraživačkom radu u tom momentu osetio.

Nažalost, mislim da sada, kada je spojeno sa ministarstvom koje je za prosvetu za primarno i srednje školstvo, koje bi vodio gospodin Obradović i koji je vodio u prošlom mandatu, a čiji sam član tog republičkog odbora bio, na tim sednicama republičkih odbora je jako malo bilo reči o nauci, najviše reči je bilo o primarnom i srednjem obrazovanju.

Kao profesor protestujem i zalagaću se u parlamentu i u republičkom odboru da se o nauci više priča i da se nauci da mnogo više para nego što je to predviđeno do sada.

S obzirom da je i bivša predsednica parlamenta večeras prisutna, želim da ukažem na neke anomalije koje su prisutne i bile prisutne, a i dalje će biti u radu republičkih ministarstava. Gospođa Slavica Đukić-Dejanović, naša bivša predsednica će, pretpostavljam, voditi ministarstvo zdravlja, a njen kolega će voditi ministarstvo prosvete. Dobro je što su iz iste političke organizacije, ali nije dobro što gospođa Slavica Đukić-Dejanović neće moći da određuje upisnu kvotu za studente medicine koji će polagati prijemne ispite, nego će to raditi Ministarstvo prosvete.

Uporno ponavljam da tu anomaliju moramo da rešimo, da konačno Ministarstvo zdravlja upravo radi to, da tačno odredi koliko ljudi treba upisati Medicinski fakultet u Srbiji, a ne da radi to ministar prosvete koji nema veze sa medicinom niti sa upisnom politikom na medicinskim fakultetima.

Ono što još želim da kažem jeste da moramo u narednom periodu program specijalizacija uskladimo sa evropskim standardima, a ne da se specijalizacija neurohirurgije u Novom Sadu završava na jedan način, u Nišu na drugi, a u Kragujevcu na treći način. Mora biti univerzalna, kao što je priznata svuda u Evropi i da ta diploma našeg specijaliste bude priznata u celoj EU. To je moj cilj i zalagaću se u republičkom odboru za zdravlje da se to i sprovede.

Ono što bih na kraju takođe rekao to je da se ovih meseci, a mogu reći i godina, otvorio veliki broj privatnih univerziteta i veliki broj privatnih fakulteta, gde su mnogi političari, a i mnogi naši sugrađani, kako mi Nišlije kažemo, pribavili diplome. Voleo bih da se uvede stroga kontrola i stroge upisne kvote i na te privatne univerzitete, ne sa ciljem da se oni ugase, nego da se podigne njihov standard, ne da preko noći neko pribavi diplomu tako što položi diplomski, a niko ga ne vidi u toku studija, da se uvede rigorozna kontrola i da neko ko završi te privatne fakultete ima pravo da se zaposli i u PTT i u Poreskoj upravi i u Telekomu.

Dragi sugrađani, drage koleginice i kolege, upoznaću vas da te diplome u Srbiji, u republičkim preduzećima ne važe ni 100 grama kikirikija zato što ozbiljne institucije ne priznaju te diplome i sa tim diplomama nećete moći biti zaposleni u tim institucijama, sem  Skupštine.

Želim da skrenem pažnju da moramo mnogo više posvetiti pažnje prosveti, visokom obrazovanju i zdravstvu. Moj delokrug rada će u narednom periodu biti da primoravam buduće ministre i zdravlja i prosvete i nauke da uvedemo u red i zdravstvo i visoko obrazovanje jer mislim da je tu šansa za naše mlade kolege koji i sada završavaju fakultete, a koji kada završe fakultet ne mogu naći posao.

Postaviću pitanje na svakoj sednici republičkog parlamenta - kada će moći mlade, pametne Nišlije, koji su završili fakultete sa 10,0 prosekom naći posao, imajući u vidu da neke studente čiji sam bio profesor i mentor sa 10,0 prosekom već treću godinu ne mogu da se zaposle u niškom Kliničkom centru?

Kolega kome sam bio mentor je pre neki dan zaposlen u Beogradu. Niški klinički centar je izgubio mladog, pametnog kolegu samo zato što nije bilo sluha u resornom ministarstvu, nije bilo sluha u resornom kliničkom centru da se otvore mesta za mlade pametne ljude. Demokratska stranka će se boriti da mladi pametni ljudi ostaju ovde, da nađu posao, a ne da odlaze van Srbije i tamo nalaze svoje uhlebljenje. Hvala vam puno.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović. Izvolite.

Hvala. Želeo bih, pošto je kolega pomenuo moje ime, samo da iznesem jedan podatak, njega radi ne mene. Kod sebe imam podatke za šesnaest zemalja, vezano za organizaciju i način rada Ministarstva nauke ili oblasti nauke u unutar struktura vlada zemalja, kao što su Bugarska, Rumunija, Češka, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Slovenija i to su zemlje iz okruženja i Nemačka, Španija, Holandija, Italija, Švedska. Verovali ili ne, od ovih šesnaest ministarstava nauka samostalno postoji samo u Crnoj Gori. Ovo govorim vas radi, da bi znali kada sledeći put izađete na javnu scenu i budete govorili o tome kakva je praksa kod drugih zemalja, da uzmete u obzir i ovaj podatak.

Druga stvar, privatni univerziteti u ovoj državi postoje od devedesetih godina prošlog veka. Ekspanziju su doživeli posle 2000. godine, Zakonom o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine utvrđen je postupak akreditacije. Postoji Nacionalni savet za visoko obrazovanje koji bira stručno telo koje se zove Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta. Ta komisija broji petnaest profesora redovnih ili akademika, u svakom slučaju stručnih ljudi, jeste radno telo Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koje utvrđuje sve kriterijume vezane za osnivanje i rad svih univerziteta, fakulteta, visoko školskih ustanova, visoke škole strukovnih studija. Znači, apsolutno struka ima prednost u odnosu na ostale. Čisto da znate i to, prema podacima iz 2010, 2011. godine, 14,98% jedne godine, 14,87% je druge godine brucoša upisano na privatne fakultete.

Četvrta stvar, vezana za medicinu…

(Predsedavajuća: Vreme)

Molim vas samo da završim misao. Ministarstvo prosvete i nauke apsolutno prihvata sve zahteve medicinskih fakulteta i svih univerziteta. Znači, oni su ti koji određuju kvotu, a mi praktično tu kvotu usvajamo na sednicama Vlade Srbije. Prema tome, medicinski fakulteti apsolutno jesu uključeni u to, odnosno kada se određuje broj studenata koji se upisuju na medicinske fakultete na svim univerzitetima u Srbiji. To ne radi ministarstvo autonomno, nego na osnovu njihovih, da kažem podataka, odnosno njihovih stavova, želja. Druga je stvar da li se Ministarstvo zdravlja uključuje ili ne. Imali smo situaciju da se Ministarstvo zdravlja uključi nekad ne, ali se stavovi medicinskih fakulteta apsolutno poštuju. Hvala.

Hvala.

Predstavnik predlagača, izvolite, Jorgovanka Tabaković.

Upitila bih kolegu Milisavljevića, koga izuzetno uvažavam, da pita kolegu koji je bio ministar poljoprivrede – kako je on uspeo da zaposli dve hiljade ljudi u Ministarstvu za poljoprivredu od vremena kada se najaviše izbori, koji su bili savetnici, a njima je to bilo prvo radno mesto? Koliko nam je poznato ni jedna edukacija, ni seminar nije napravljen. Znači, ti koji su završili tako težak i uvažen fakultet sa desetkom, ne ponižavajući poljoprivredni fakultet, u svrhu partijske promocije nađoše posao, bogami beše i reklama sa njima na TV, a ti i takvi ljudi nastave da rade politički posao, partijski, a ne stručni. Zato se suočavamo, kao društvo, danas sa činjenicom da moramo da rešavamo višak birokratije, jer nas sve kredibilne svetske institucije proglašavaju neatraktivnom zemljom za ulaganje, jer imamo visoki broj zaposlenih koji nemaju nikakve efekte.

Očekujem od ove vlade da će te i takve studente, koje nije uspela u roku od tri godine da zaposle, verovatno im naći posao i gospođa Slavica Đukić Dejanović i gospodin Žarko, ali u jednom zdravstvu u kojem će zaista moći da se plaćaju doprinosi, gde neće biti zaštićenih i gde će poreska uprava da radi svoj posao, a ne da se žuta i ostala štampa bavi spiskom zaštićenih poreskih obveznika, koji ne plaćaju porez. Znači, celina sistema u kojem želimo da podstaknemo ne samo najbolje, ni jedna država ne živi samo od najboljih, nego i od prosečnih na kojima stabilno stoji svaka država, ali tako da ih ne finansiramo ni na kredit, ni da roditelji uzimaju zajmove i keš kredite da im plaćaju školarine, nego da finansiramo kadrove koji su potrebni. Kadrovi kod kojih će moći kada ode bolesnik da se pregleda ne da čeka tri godine na neki pregled, što je samo deo problema koji sam nabrojala, koji čeka Vladu koju ćemo izabrati ovih dana. Sve u svemu, ne kažem da ćemo moći sve i odjednom, ali zaista je ostalo mnogo problema koje ova sledeća vlada treba da rešava. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović.

Uvažena potpredsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moj doprinos ovoj raspravi je trebalo da bude vezan za Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovama službi bezbednosti Republike Srbije. Drugačije sam ga koncipirala. Htela sam da dam šire objašnjenje pojedinih, možda šturih, odredbi.

Međutim, bila sam inspirisana dobrim šlagvortima, koje su nam dale kolege iz DS i LDP. Dakle, to su toliko zanimljive opservacije o službama bezbednosti da je šteta ne odgovoriti na neke od njih. Potrudiću se da odgovorim na neke i ne odustajući od moje početne intence da govorim o samom Predlogu zakona nešto šire.

Dakle, ovde se govorilo sa stanovišta dve potpuno oprečne linije argumentacije o shvatanju uloge, značaja i funkcionisanja službi bezbednosti. Sa jedne strane, imali smo nekakvu minimizaciju, gotovo komički osvrt na rad službi bezbednosti, profesionalne, stručne, ljudske i svake druge kvalitete onih ljudi koji ih obavljaju. Neću da navodim imena poslanika, zna se ko je ovde govorio iz poslaničkih grupa. Govorili su o tome da su to službe koje se bave nekim prikupljanjem tričavih i trivijalnih materijala, gotovo nekih propagandnih listića, protiv političkih protivnika.

Da vas podsetim, prema Zakonu o državnoj upravi, koji definiše ove tri agencije, a to su VOA, VBA i BIA, koje, citiraću da ne bih pogrešila, obavljaju specifične poslove autoritativnog karaktera i sve tri agencije imaju status pravnog lica. Dakle, ako su ove agencije u prethodnom periodu obavljale ovakve tričave poslove, onda pitam bivši režim, koji sada sedi u poslaničkim klupama opozicije, na koji način ste uspeli da devalvirate i unizite ovako stručne, kvalitetne službe, koje imaju u opisu posla veoma značajne zadatke za odbranu, unutrašnju i spoljnu bezbednost države Srbije. Radi se o jednoj krajnje, neću da kažem zlonamernom motivacijom da se obračunavate sa političkim protivnicima.

Čime su se bavile ove službe? Njihovi budžeti nisu mali. Jesu li to zaista bili ti tričavi dokumenti, kako je rekao šef vaše poslaničke grupe? Ko je kriv za to? Šta ste vi to radili? Kakva je to kontrola bila službe bezbednosti?

Sa druge strane, dobili smo neverovatnu, ali zaista neverovatnu, takođe, opsesivnu neku mantru o tome kako službe bezbednosti upravljaju državom i našim životima, što je, takođe, možda deo jedne kolektivne opčinjenosti koja možda u Srbiji i postoji, ali ni to nije tačno.

Struktura u svakoj organizaciji, pa i u službama bezbednosti, prati poslove, a ne poslovi strukturu. Kod vas, u bivšem režimu koji je uspeo da objedini sve ove službe, što nije čak ni bivši režim, koji ste proskribovali kao najgori mogući režim iz 90-ih godina, nije uspeo da objedini, vi ste to uradili 2007. godine, pa sada pričate o nekoj decentralizaciji službi, ukidanju prava na civilnu kontrolu, demokratsku kontrolu, itd.

Kako ste vi to uspeli da uradite? Tada velikim zagovornicima demokratije i civilne kontrole, LPD, to nije smetalo, a kamoli DS. Kod vas su poslovi pratili strukturu, koja je bila podređena interesima jednog uskog broja pojedinac na najvišim državnim funkcijama, koji su koordinirali rad službi bezbednosti. Stvorili ste, kako reče kolega poslanik iz LDP, rekao je na Odboru za bezbednost danas – vi stvarate jedno od nas telo po meri čoveka.

Gospoda iz bivšeg režima, koja sada sede u poslaničkim klupama, su stvorili nadtelo po meri poslovnih interesa i nekih drugih ličnih i partikularnih i partijskih interesa ljudi koji su upravljali tim službama. To je činjenica.

Šta se sad dešava? Šta je sada problem? Problem se svodi na pokušaj uređenja zakonitosti u radu službi bezbednosti. Objedinjene su već, to ste vi uradili i nemojte da obmanjujete građane Srbije i javnost, da mi uvodimo bilo kakvu centralizaciju i uzurpaciju prava - građanskih, ljudskih i ne znam kakvih. To ste uradili vi, ali to može da se promeni uvođenjem zakonitosti u radu ovih službi.

Kažete – predsednik sada ima najveće ingerencije. Zamislite ovo. Nadležnosti koje ima predsednik Republike u odnosu na kontrolu službi bezbednosti su inače potpuno neodređene. Ne pominju se čak ni u Ustavu Republike Srbije. Značajnu ulogu u dosadašnjem radu, dosadašnjem radu kojim je upravljao bivši režim, ova dva tela, imao je samo šef njegovog kabineta, što formalno, de fakto, povećava uticaj koji predsednik ima na rad službi, ali de jure i pravno, šef kabineta dobija veću moć od samog predsednika Republike, što je, priznaćete, čak i za laike, pravna besmislica.

Taj nedostatak postojećih rešenja u vezi uloge izvršne vlasti u kontroli službi je veoma ozbiljan problem. One su najnepodložnije kontroli. Sada je vama problem što će jedan čovek, što će kontrola biti oličena u jednom čoveku i to ne u čoveku koji je bio potpuna nepoznanica za širu javnost Srbije, kao što je to bivši šef Kabineta bivšeg predsednika Republike, koji je rukovodio ovim službama, koga niko živi od šire javnost u životu nije video, a on je vedrio i oblačio životom u Srbiji, tajnim podacima, političkim protivnicima. Svi smo valjda trebali da se plašimo mnogo toga šta će iz Kabineta predsednika Republike da stigne.

Sad je problem što mi pominjemo čoveka, personalno rešenje, koji je javna ličnost političkog života Srbije par ekselans, gospodina Vučića, koga svi znaju 20 godina. Vi ćete reći – po zlu, mi ćemo reći – po dobru. Građani su rekli – po dobru. On je politička ličnost par ekselans i svi ga poznaju. Sad je on problem, a nije bilo problem što Dragan Šutanovac nikome nikada nije odgovarao za brojne propuste u radu Ministarstva odbrane. Što  Miodrag Rakić, kome ni ime nije smelo da se pomene, nije nikome nikada odgovarao, javnost tog čoveka nikada nije videla. Sad je problem Aleksandar Vučić. To je uvreda zdravog razuma i nemojte da obmanjujete građane Srbije.

Ima još jedna zanimljiva stvar na koju hoću da skrenem pažnju. Kažete – trebalo je da se uvedu kriterijumi. Možda i jesu. Možda čak mogu i da prihvatim, lično govorim, da zaista možda i jesu mogli da se uvedu kriterijumi. Kriterijumi koji bi značili, da bi za relaksaciju rada službi jednog opšteg stanja svesti u državi Srbiji, bilo poželjno da to bude civilno lice, da ne budu ni generali, ni penzionisana vojna lica, ni bezbednjaci itd, da bude civilno lice sa dobrim, ozbiljnim pravničkim obrazovanjem, koje bi garantovalo mogućnost sprovođenja zakonitosti u radu ovih službi. To je ključna stvar.

Aleksandar Vučić, kažete, čak je i kolega iz LDP, a nisam sigurna u čijem obraćanju je to bilo, pa neću da navedem, je rekao, da možda Vučić čak i zadovoljava te kriterijume. Da, oni ih zaista zadovoljava. On ne zadovoljava, po vama, samo jedan kriterijum, a to je što je zaista rešen da se na beskompromisan i odlučan način obračuna sa onim što jesu nasleđa koruptivnog načina života i kriminala koji ste vi uveli kao, ne znam kako da kažem, smisao života u Srbiji. Mi ćemo to da menjamo. To je taj diskontinuitet. Politička volja postoji za to. To jedino nije njegova referenca i to je jedino nešto sa čime vi ne možete da se složite. Sve ostale kriterijume on ispunjava.

Puno je stvari koje su ovde na zaista zlonameran način interpretirane, pokušavajući da se predstavi javnosti kako je, zaboga, SNS i koalicija, novooformljena vlada, odnosno parlamentarna većina i posebno Vučić, imaju nameru da uzurpiraju javni život, uzurpiraju privatni život ljudi prisluškivanjem.

Stvarno ne znam, jedina dobra stvar koju izgleda građani razumeju je to da ste vi dobri učitelji za takve stvari, ali da mi nećemo da budemo vaši učenici. To je ono što je jako značajno i želela bih da to građani znaju.

Samo sama htela još jedno, da ne budem skroz u ovoj političkoj diskusiji ili polupolitičkoj diskusiji da kažem, kako se to u stvari na nezakonit način radilo. Šta se dešavalo? Imali ste, sa jedne strane, taj Biro koji je bio ključno mesto okupljanja, iako on uopšte nije trebao to da bude. Svi su se sastanci održavali u Birou kod šefa kabineta, iako postoji jasno definisano da postoje Savet za nacionalnu bezbednost i Kancelarija, preko kojih je trebalo da se obavlja najveći broj operativnih zadataka, a ne administrativnih, pa je i tu učinjena konverzija, pa su Kancelariji dati administrativni zadaci, a ovamo su dati operativni, tajni zadaci. U okviru Biroa je, bez ikakvog znanja, kontrole javnosti, uvida bilo kojih kontrolnih mehanizama, uveden čitav sistem i čitav podsistem nekih tajnih službi i ne znam čega, tajnih operacija, gde niko živ ne zna šta se dešavalo. Taj Biro, gospodo, nije ništa drugo nego običan sekretarijat. Da je bilo poštovanja prava i procedure, kohezije u skladu sa Ustavom i zakonima, funkcija koju je tada obavljao šef Kabineta, a koju brišemo u ovom predlogu zakona, u suštini je bila funkcija šefa Sekretarijata, koje je administrativno, a ne izvršno telo Saveta. To je u praksi, zbog gore pomenutog pravnog nedostatka, poprimilo dimenziju, da je zapravo šef kabineta faktički prigrabio i oteo ogroman deo izvršne vlasti. To je potpuno mimo Ustava i postojećeg zakona.

Naš predlog, za koji vi kažete da je užasan, a volela bih da čujem ozbiljnu argumentaciju protiv toga, je da se u bližoj budućnosti Savet potpuno preuredi. Je li tako? Da se telo preuredi na način koji će ojačati njegovu koheziju u radu i čvršće da se veže za Ustav i zakonitost. To je cilj. Hvala najlepše.

Reč ima narodna poslanica Ranka Savić.

Poštovane koleginice i kolege, poštovana potpredsednice, o ovoj temi ću diskutovati na jedan potpuno drugačiji način. Pokušaću da u ovaj parlament i među poslanike vratim život, odnosno da vratim onu problematiku sa kojima se danas radnici i građani Srbije susreću.

U tom kontekstu ću i podsetiti Vladu da se ona suočava sa ogromnom odgovornošću i velikim problemima, koje će je u narednom periodu neosporno pratiti.

Zbog toga moram da podsetim, mislim da građani i radnici Srbije to znaju, ali izgleda da moram da podsetim, pre svega poslanike, da danas u Srbiji je preko milion nezaposlenih, da se ne otvaraju nova radna mesta, da su stale investicije, a da ono što jeste možda i najporaznije za sve nas, da je Srbijom zavladala apatija. Kada ovako pričam, mnogi mi kažu da onako volim da dramatizujem, ali moram da podsetim da dolazim iz jednog drugog miljea i iz jednog drugog okruženja. Pošto naši političari, zatvoreni u svoje uske krugove, vrlo često, a to je ono i što je najviše poražavajuće, potpuno izgube odnos sa realnošću i sa stvarnošću.

Zato ću da vas podsetim, to je jedan od poslanika i pomenuo, da su predviđanja da će štete od suše u poljoprivredi biti veće od dve milijarde, što opet ukazuje na to, a moram i na to da vas podsetim, da je danas 10.000 dece, korisnika narodnih kuhinja, pa da li se onda mi u narednom periodu suočavamo i sa problemom nedostatka hrane.

U svemu tome, evo nisam dugo, a volim za sebe da kažem da sam poslanik pripravnik, ali ovaj period koji sam provela u parlamentu, provela sam ga slušajući prepucavanja, da upotrebim taj izraz, između Demokratske stranke i Srpske napredne stranke. Zato moram da podsetim da se od toga ne živi, da to neće doneti nikakav boljitak ni građanima, ni radnicima Srbije.

Sada bih malo prešla na neke konkretnije stvari. Pre svega, u ovakvoj situaciji, ekonomskoj i socijalnoj, u Srbiji potpuno, apsolutno ne postoji socijalni dijalog, a Socijalno-ekonomski savet apsolutno ne radi. Veliku odgovornost za takvo stanje u socijalnom dijalogu ima prethodna Vlada kojoj je Socijalno-ekonomski savet služio isključivo kao paravan za potrebe evropskih integracija.

Sada, pomno analizirajući, detaljno analizirajući Predlog zakona o Vladi i ministarstvima, ponovo sam se suočila sa činjenicom da ni nova Vlada nije uradila nikakav pomak na ovom planu, jer u Predlogu zakona koji se odnosi na nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike i zapošljavanja, apsolutno se ne pominje socijalni dijalog i ne pominje se rad Socijalno-ekonomskog saveta.

Moram da podsetim da dijalog između Vlade, radnika i poslodavaca je nešto što dovodi do beskonfliktnog rešavanja problema, a u situaciji kada nas, negde od 1. septembra, niz problema i ogromni problemi očekuju, mislim da je ovo potpuno neodgovorno od strane buduće Vlade, odnosno predlagača zakona. Iz tog razloga podnela sam amandman u vezi sa ovim što sam prethodno rekla.

Pored toga, podsetila bih da u predizbornim najavama partija koje danas čine većinu i koje će oformiti Vladu, bilo je puno obećanja o reindustrijalizaciji. Čitajući i proučavajući, prateći rad Ministarstva finansija i privrede, niti "i" ne postoji od industrije. Apsolutno mislim da je bilo potrebno da se formira posebno ministarstvo industrije, s obzirom na ogromnu problematiku koja nas u ovom segmentu čeka, a podsetiću vas i na to da je Vlada Republike Srbije preuzela brigu o Železari Smederevo, o metalskom kompleksu, o nizu fabrika tekstilne industrije i da se najveći broj ovih preduzeća nalazi u restrukturiranju i u ogromnim problemima koji će doći na red počev već 1. septembra.

Upravo iz tih razloga podnela sam i amandman koji se odnosi na opis nadležnosti Ministarstva finansija i privrede i smatram da apsolutno mora biti izdvojena industrija, kao što je to, u krajnjoj liniji, urađeno i sa turizmom, gde je veliki segment vrlo dobro razrađen, posvećen turizmu, dok industrije nema ni u tragovima. Apsolutno ne umanjujem značaj potrebe razvoja turizma, ali isto tako mislim da je industrija ta koja zaslužuje posebno izdvajanje i fokusiranje.

Na kraju, vrlo kratko, malo specifično, jedna od primedbi koje se odnose na Ministarstvo finansija i privrede, to je primedba na status Direkcije za mere i dragocene metale koja se nalazi u sastavu Ministarstva finansija i privrede. Po mom uverenju, a verujte mi da sam dobro upoznata u rad ove direkcije, Organizacija za meteorologiju treba da bude i mora da bude posebna organizacija državne uprave. Razlozi su, pre svega, multidisciplinarnost meteorologije, njeno prožimanje kroz sve aktivnosti u državi i poslovi organizacije za meteorologiju usko su povezani, ne samo sa jednim ministarstvom, nego i sa Ministarstvom odbrane, unutrašnjih poslova, saobraćaja, trgovine, industrije, zdravlja, poljoprivrede, zaštite životne sredine. Kada se nalazi u sastavu jednog ministarstva, ne postoji mogućnost da se udovolji zahtevima koji se od nje očekuju. Sve do 2007. godine ova organizacija jeste bila zavod, 2007. godine promenjena je u direkciju. Hvala.