Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača, dr Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ne bih mnogo toga komentarisala, ali zaista moram ove kriterijume za smenjivanje ili, da kažem, način za sklanjanje ljudi, kako to gospodin Đelić kaže. Mnogo je novca uloženo, kaže, za školovanje nekih. Pitam njega – na kojem je to on javnom konkursu ili kvalifikaciji došao da bude ministar ovde i to je trajalo dugo? Dugo je on nas učio onoj maksimi – ako si pametan, zašto nisi bogat. To je jedna od njegovih izjava koja najviše vređa, a jedan od zakona koji je donet kada se gospodin Đelić vratio posle osnivanja "Alpis kapitala" i "Alpis investmenta", koje je lažno predstavljao bankom za ulaganje i konsalting kućom, koji nisu imali otvorene ni žiro račune kada je naplaćivao savetovanje u privredi Srbije, govori o tome da ste vi tada doneli Zakon o Vladi prilikom osnovanja Vlade, gde ste rekli da član Vlade ne može da obavlja posao koji je u sukobu interesa sa njegovom osnovnom funkcijom. To je bilo smejanje u lice javnosti Srbije i izigravanje člana 162, klauzule o zabrani konkurencije, gde prodavac boje i lakova ne može da ode i da se zaposli u roku od šest meseci u drugu prodavnicu boja, ako sa sobom ponese spisak onih koji su kupovali boje i lakove u toj radnji, zato što zloupotrebljava povlašćene informacije.

Danas, kada uz formiranje nove vlade donosimo zakon o Vladi, gde broj agencija i drugih organizacija, za koji i ne znamo koliki je, ne samo mi kao neko ko je do juče bio opozicija, nego ne znaju ni državni organi koliko je tih i takvih organa i organizacija, i koje pokušavamo da stavimo pod kapu države, republičkog budžeta i svih ostalih, vi se usuđujete da govorite o članu koji predviđa da se visoki državni službenik na položaju, koji nije ostvarivao svoj posao, koji može da bude smenjen, dovodi sada u ne znam kakav položaj.

Ko je doneo, gospodine Đeliću, odluku o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje? Jednom takvom odlukom, odnosno nazvali ste je zakonom, a nije bio detaljan ni koliko jedna uredba, rekli ste – ukoliko ministar proceni, pa takođe nije bilo kriterijuma. Otpuštali ste ljude iz republičke uprave i na lokalnom nivou. Lokalnim samoupravama ste stavili ovakav uslov – ukoliko ne smanje broj zaposlenih obustaviće se prenos sredstava transfernih sa republičkog nivoa na opštine. Šta ste vama ostavili kao republičkom organu obavezu? Da donesete sistematizaciju do 31. decembra te godine. Recite mi, gde vam je tu, ne mogu da kažem moral, gde vam je svest o sećanju građana koji su otpušteni? Hajde da su drugi zaboravili, ali ljudi koji su otpušteni iz te vlade na osnovu takvih ocena, bez ikakvih kriterijuma. Nemojte molim vas, stvarno imajte mere.

U vreme tehničke vlade, rekoh danas, doneli ste odluku da primite još 40 ljudi u Ministarstvo finansija i povećali ste broj sa 347 na 387. Da li je to tih koji su se usavršavali, putovali ili ne znam šta? Šta ste još uradili? Agencija za restituciju, ustanovljeno Zakonom o restituciji, je trebala da počne da funkcioniše 1. decembra 2012. godine, ali da se ukine ona ranija Direkcija za restituciju koja, kako čujemo, broji 200 ljudi. Nije ukinuta, a nova je počela da funkcioniše. Kome vi stavljate primedbe?

Ovo o čemu govorim, govorim na osnovu "Službenog glasnika" gde je objavljena ova odluka o kojoj govorim. Da li su sve objavljene? Da li je objavljena ona inovirana Miloševićeva uredba o nagrađivanju zaposlenih u organima i organizacijama koje su doprinele rastu državne administracije, gde ste radili pravno pokrivanje nezakonitih isplata saveta, komisije i svega ostalog? Aktivirali ste uredbu iz 1997. godine da bi mogli da povećate te naknade sa tri prosečne plate na pet. Za koju vrstu inoviranja? Tamo gde držite ogroman broj ljudi po ugovorima o privremenom radnom angažovanju, koji rade najteži deo posla, dok najveći broj ostale gospode tek telefonski da saglasnost na neku odluku Vlade. Možda je i ova tako doneta, na takav način doneta.

Zaista vas molim, imajte mere i budite spremni da shvatite, 20. maj je prošao, izborni rezultati su objavljeni. Vladajuća većina je stvorena, priprema se da donese vladu. Zadužili ste ovaj narod i nas kao poslanike mnogo čime. Da li vi mislite da se mnogi od nas ne sećaju da su stradali samo zato što su bili radno sposobni od 2000. godine do juče, do danas, da su mnogi ljudi mobingovani samo zato što su bili iz drugih partija? Uzmite i vidite koliko je takvih pritužbi i bolesti onih koji idu obično uz to, uz stresnu situaciju. Kažite koliko je kadrova ostalo bez posla. Ja ću vam doneti fasciklu onih koji su slali svoje dosijee gde su bili naterani da odu, jer su sedeli u odeljenjima koja se zovu "kaznione". Ili ste ih opterećivali sistemom pretrpanog stola, ili ste ih kažnjavali ne davanjem posla.

Nemojte da govorite na taj način o nečemu što tek počinje. Zaista treba da imate mere i reda. Ne očekujem da verujete u nas. Mi ne pravimo ovu vladu zbog prošle vlade kojoj je istekao rok trajanja, koja je na silu četiri godine trajala. Mi želimo da građanima Srbije bude bolje. Vi morate da budete svesni šta vas je dovde dovelo, upravo taj nedostatak osećaja za stvarnost, da je postojalo nejednako pristupanje uslovima, od one pravosudne akademije, gde su neki mogli da uđu i da se usavršavaju, a drugi nisu mogli nigde. Koliko je takvih pristupa za zapošljavanje bilo bez ikakvih kriterijuma? Sada vam smeta što ovde piše da će neko u roku od 45 dana što nije ostvarivao. Znači, merljivo je, treba da se dokaže. Vi mislite da smo mi toliko neprijatelji građanima Srbije da napravimo još jednu tzv. uspešnu reformu u kojoj dve godine sudije ne rade, a primaju platu, potpuno nezakonito, da bi sada dobili nalog da ih sve vratite? Da li vi mislite da smo mi toliko neprijatelji sebi i svojim građanima da to uradimo i ponovimo, jednu neustavnu odluku donesemo? Ili postoje kriterijumi za merenje i ocenu uspešnosti?

Morate da shvatite da postoje ljudi koji znaju i hoće da rade, koji se pošteno odnose, ne prema svojim stranačkim kolegama samo, nego prema svim građanima. Zato, kada optužujete, unapred optužujete, imajte na umu da iza vas postoji brdo materijala koji nam je dostupan i da je neko ko je zloupotrebljavao informacije o dugu Srbije u pregovorima, da će jednog dana moći da bude procesuiran. Makar vas to molim, lično vas molim da imate na umu. Izvinjavam se što sam bila preduga.

Hvala.

Repliku ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Izvolite.

Naravno, od svega ovoga ostaje pretnja. To je jedino što su građani Republike čuli od ovoga, i to veoma lična pretnja. Što se tiče brda papira, samo izvolite. Samo izvolite za bilo koga od nas. Samo izvolite, jer očigledno je da je to jedina konstanta koju smo čuli od vas od početka formiranja. Mi smo na to spremni. Građani Republike Srbije znaju da će to biti jedna od glavnih odlika vašeg režima.

Međutim, mi smo uvereni da ćemo, ne samo kroz pravosudni sistem, koji ćete vi izgleda reformisati, reformisati reformu, činjenice su veoma tvrdoglave i mogu samo da vam kažem da, što se nas tiče, mi smo mirni jer imamo svest onoga što smo uradili, teškoća sa kojima smo se suočili. Niko od nas nije zaštićen, a vi gospođo Tabaković samo nastavite da mi pretite, nema u tome nikakvog problema, spreman sam da sa vama suočim i argumente i dokumente. Biće prilika, siguran sam, na raznim instancama da to radimo, ja to priželjkujem i očekujem.

Što se  tiče ovog drugog što ste rekli, sa jedne strane, način na koji je napisan ovaj član 38. uopšte nije bezazlen, ovu su službenici na položaju. Ovde se radi o ljudima koji treba da artikulišu, formulišu, sprovode javne politike, državnu politiku u ključnim segmentima. Ne ide se ovde na neku masu, ovde se ide na ono što mora biti elita, vodeći kadrovi u našoj državi. Ljudi za koje se ovde pretpostavlja, zato što se ne veruje u sistem koji je uspostavljen poslednjih godina, i to ne samo u prethodnoj vladi, nego nekoliko vlada i pre vlade koju je vodio gospodin Cvetković, da mehanizmi koji postoje nisu dovoljni, nego se mora ići prekim sudom, i to jednog političara.

Napokon, što se tiče načina na koji vi pričate, da je smanjena administracija i da je to loše urađeno, imaćete privilegiju da sedite u Vladi sa gospodinom Dinkićem koji je autor tog zakona. Hvala.

Hvala.

Za reč se javio Oto Kišmarton.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ukratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o ministarstvima. U svom dosadašnjem poslaničkom radu uglavnom sam kritikovao zakon koji je Vlada predložila, međutim, s obzirom da sam jedan od potpisnika ovog zakona, naravno da ću ovaj zakon podržati u predloženom obliku, jer je Predlog zakona o ministarstvima rezultat koalicionog dogovora između stranaka koje su dobile poverenje građana Srbije za formiranje skupštinske većine i Vlade.

U ovoj našoj osiromašenoj i opljačkanoj Srbiji, koju nam je prethodni režim ostavio, ovo je najbolje moguće rešenje zakona o Vladi sa predloženim ministarstvima. Da je prethodni režim imao Vladu koja radi u korist građana, sada bi oni i dalje vladali i imali Tadića za predsednika države. Predloženi zakon o ministarstvima treba da omogući formiranje Vlade koja neće vladati Srbijom nego će služiti građanima Srbije.

Od ove vlade i ministara u Vladi očekujem da rade kao jedan tim, za dobro države Srbije a time i za građane Srbije. Ne želim dalje da živim u državi u kojoj ima više penzionera nego zaposlenih, ne želim državu u kome mladi kada završe svoju školu žive od plate ili penzija svojih roditelja, ne želim da živim u državi kao što je bilo do sada – da Vlada laže svoje građane i krade svoju državu. Hoću da dođe do promena koje smo obećali građanima. Od naše vlade očekujem da reši najveći problem u Srbiji danas – problem nezaposlenosti. Nadam se i očekujem od ove buduće vlade da će ubuduće raditi u interesu Srbije, u interesu građana Srbije, da će raditi kao jedan tim. Sve dok bude tako radila, dok bude poštovala svoje građane, poslanike, imaće podršku i moju i mojih kolega narodnih poslanika. Želim uspeha novoj Vladi. Hvala.

Hvala.

Sledeći se za reč prijavio narodni poslanik Milenko Dereta. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, poštovane koleginice poslanici, ja ću se držati teme, tj. jednog malog dela Predloga zakona o ministarstvima, i to onoga koji se odnosi na problematiku ljudskih i manjinskih prava.

Moram da kažem da me ovaj predlog zakona o ministarstvima zabrinuo, jer on pokazuje jednu tendenciju marginalizacije, tj. guranja u drugi plan cele problematike ljudskih prava i nju možemo pratiti, moram priznati, već i u nekim postupcima prethodne Vlade.

Mi smo u Srbiji imali Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, pa je onda u cilju štednje, a štedelo se na Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, ono spojeno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, ali je ostalo bar u nazivu tog ministarstva. Ono što me brine i moram da kažem, zabrinjava, jeste da je ovim predlogom zakona tematika i problematika ljudskih prava i manjinskih prava gurnuta na nivo službe u okviru Vlade i mislim da je to veoma opasno, tim pre što način na koji se formira jedna vlada i ta struktura pokazuje koji su prioriteti te vlade.

Prema Zakonu o ministarstvima, prioritet naše vlade je turizam. On se u tekstu pojavljuje 19 puta. Turizam, turistički, itd. se pojavljuje 19 puta. Ljudska i manjinska prava se pojavljuju dva puta. Rekao bi čovek da su ljudska i manjinska prava u Srbiji rešena. Ona to, naravno, nisu i to je problematika koja se stalno menja. Ono što vidim kao mogući motiv za takvu jednu odluku jeste utisak da EU, na čijem putu se ova vlada, bar po onome što govori, nalazi, neće više insistirati na kontroli ispunjavanja standarda po pitanju ljudskih i manjinskih prava. Mislim da je to velika zabluda i mislim da će se ovo pitanje javiti kao veoma strog kriterijum za sve ono što će nam se događati u budućnosti i pre svega u ostvarenju započinjanja pregovora sa EU o ulasku u njen sastav.

Gospođa Tabaković je ovde govorila o duhu saradnje. Moram da kažem da imam utisak da ona zapravo govori o duhu međupartijske saradnje, tj. ako je moguće, neke vrste koalicione saradnje, jedne vrste prećutnog ulaska u jednu koaliciju u kojoj bismo svi sarađivali, s puno razumevanje za one koji predlažu, između ostalog, zakon kojim se ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Razumeo bih tako nešto, ali mislim da ova odluka istovremeno pokazuje jedno odsustvo duha saradnje sa građanima i građankama zato što je vašoj partiji, kao i svim drugim partijama u parlamentu, krajem maja, znači, kada su završeni izbori, kada se još nije znalo koja će koalicija biti napravljena, upućeno jedno pismo, jedan zahtev svih nacionalnih saveta manjina Srbije, uključujući i romsku, svih 17 i negde preko stotinu udruženja organizacija civilnog društva, da se formira ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Ovo da ona bude formulisana kao služba je zapravo odgovor vaše partije, tj. ove koalicije, tom zahtevu nacionalnih saveta manjina i organizacijama civilnog društva.

Moram da kažem i da ponovim da od vas očekujem, neću da vas molim, ali od vas očekujem da razumete značaj ove tematike i da, ako ništa drugo, mislim da je logično, pri Ministarstvu pravde bude i onaj deo koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima, a pošto tu tablicu ćete i ovako morati da menjate, jer ovako dobija državnu upravu, molim vas da ne štedite na slovima. Dakle, da se ministarstvo imenuje za ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava i državne samouprave. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Tomić.

Hvala. Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se malo obraća pažnja na suštinu onoga što su građani Srbije tražili. Oni su svoju poruku na izborima poslali i svima rekli da loše žive, da im nije dobro i da traže drugu vlast. Tu drugu vlast su prepoznali u SNS i svim našim koalicionim partnerima.

Ove večeri imamo prilike stalno da slušamo termine - strah, pretnje, neko nešto traži od vladajuće većine, a bežimo od suštine, Srbija je u bankrotu, ponižena, ekonomski opustošena. Predstavnici MMF-a rekoše da je u Srbiji ostalo preko četiristotine i nešto hiljada ljudi u prošloj godini, a aktuelna vlast jedva to priznade. EU kaže - ne valja reforma pravosuđa i mnogo toga drugog. To se gotovo ne priznaje do dana današnjeg i ovde se uporno brani nešto što nije dobro. Zar je moguće da neko brani onakve skandalozne odluke, brojne procese koji su zastareli, koji nisu doživeli realizaciju? Kad sve to saberemo, jasna je poruka da narod traži novu vlast u Srbiji. On je prepoznao tu novu vlast izborom predsednika Srbije, Tomislava Nikolića i onim što će uraditi buduća Vlada. U onome što smo mi govorili ovde, od gospođe Tabaković pa dalje, jasno ukazuje na potrebu sistemske promene načina vršenja vlasti u Srbiji.

Uporno braniti postojeći sistem kroz način kako se vlast vršila, gde je nivo korupcije postigao zapanjujući stepen, gde je poreska politika doživela sve moguće poraze, gde ne možete da prepoznate ono što u Srbiji predstavlja rodni brend i robni proizvod, osim da smo uvozno orijentisani maksimalno i da smo postali jedno apsolutno potrošačko društvo koje trošimo i ono što više nemamo.

Definitivno mislim da od onoga što građani Srbije od nas očekuju, a i što je u pripremama pred izbor nove vlade do sada urađeno, građani Srbije su ponovo vratili nadu i želju i računaju da će im ipak biti bolje sa ovom novom vlašću.

Mi ćemo se potruditi kao ljudi ozbiljni i odgovorni, ljudi kojima je dato povrenje, da učinimo da svim građanima Srbije bar približno bude jednako, pa tako i ovaj zakon o ministarstvima koji značajno smanjuje broj ministarstava, smanjuje broj agencija. Ne smanjuje ih da bi neko ostao bez posla, već prosto ne služe ničemu, osim ličnim interesima pojedinaca, raznim lobijima i grupama interesa koji su konstituisani i formirani godinama unazad.

Najveći posao novu vladu očekuje verovatno u oblasti finansija, jer je destabilizovana apsolutno pozicija budžeta, pad ukupnog prihoda i društveni proizvod je u značajnom padu. Nikako da postignemo onu 1989. godinu, za koju se svi statističari polako zaklanjaju, tražeći da dobijemo taj nivo efikasnosti iz 1989. godine.

Preko 12 godina se sprovodi tzv. reforma privrednog sistema sa stalnom recesijom, padom zaposlenosti, koja je praćena svake godine brojnim aferama u oblasti privatizacije. Naravno građani Srbije očekuju da se to proispita. Moramo preispitati zbog građana, zbog preduzeća koja su ostala zakatančena godinama i vratiti šansu ljudima da mogu da žive od svog rada.

Rekao bih nekoliko rečenica oko rada tih odbora. Od 2000. godine, koliko znam, Odbor za finansije i sve bezbednosne službe vladajuća struktura, pre svega ljudi iz DS nisu prepuštali nikome. Onog trenutka kada je to prepušteno vraćeno je ponovo u okrilje DS. Danas tražiti i govoriti da su to demokratske tekovine ako neko od njih to vrši, pa evo, niko nije demantovao ni natpise skorašnje u dnevnoj štampi u kojima stoji da razne službe dnevno preslušavaju preko milion poruka koje građani upućuju jedni drugima i da od tih službi prosto nismo uspeli da vidimo ništa što je učinjeno na stabilizaciji društva ili zaštiti, borbe protiv korupcije i kriminala.

Dobro je što se vrši ova promena onako kako je predloženo jer mislimo da će ta kontrola definitivno stvoriti uslov da se smanji pritisak na građane, da se stvore uslovi za jedan civilizovaniji odnos i da se izbriše strah kod ljudi za radno mesto, za pravo na bolji život i za bolju budućnost.

Naravno, izbrisaće se i jedna činjenica, da ne morate da budete član DS da bi u Srbiji imali pravo da radite.

Na kraju, sigurno je da se ne može nekim brzim tempom poništiti rezultat loše politike koja je trajala preko 12 godina. Za ovo novo vreme ili novu vladu treba stvoriti uslove da kroz jedan civilizovan način učini napredak, da sabere i da polako oporavi srpsko društvo, pre svega srpsku ekonomiju, finansije i da stvori uslove za jedan miran život. To ćemo sigurno uraditi ako DS ostane što duže u opoziciji.