Hvala gospođo predsedavajuća.
Na samom početku, ne ulazeći sada u proceduralne stvari, da li kandidat za guvernera može ili ne može u redovnom toku stvari da bude prisutan, odnosno prisutna sednici, ovo je jedna zgodna prilika, pošto je gospođa Tabaković još uvek narodni poslanik, ona nikakav problem nije imala danas, niti ga ima ovog trenutka, da sedi u sali i da iskoristi, između ostalog, vreme koje na svom raspolaganju ima SNS, pa da nas obavesti ovde o tome kako ona vidi svoju buduću dužnost i funkciju i kakvu će ona politiku, kao guverner NBS, da sprovodi. Zaista sam veoma začuđen da gospođa Tabaković, za koju mi se čini da sam je video ovde malo čas, ili su mi novinari rekli da treba da daje izjave za javnost, nije našla za shodno da uđe u ovu sali i da svojim kolegama, još uvek narodnim poslanicima, da jedno vrlo podrobno obrazloženje i svoje viđenje monetarne politike i šta će da budu njeni ciljevi kada, sva je prilika, biće ovde izabrana za guvernera Centralne banke. To je jako loše, jako loš početak.
Iskreno govoreći, ne čudi mene to što je predsednik Tomislav Nikolić ovde predložio gospođu Jorgovanku Tabaković. Mislim da se SNS u kampanji zalagala protiv departizacije, ali nije im to bila glavna tema. Što bi rekao kolega Palma, ako sad baš ne ispune to obećanje, nisu oni tu imali akcenat.
Meni je veoma zanimljivo – kako će URS da glasaju danas? Malađan Dinkić je zasnovao svoju kampanju da će se boriti do krajnjih granica za to da se sve državne funkcije, koje nisu po prirodi stvari političke, a ministri i državni sekretari su negde nekakve političke funkcije, budu oslobođene bilo kakvog uticaja političkih stranaka.
Mislim da je to obećanje veoma čvrsto dao. Razumem i kolege iz SNS koji pokušavaju da relativizuju ovu stvar, ali vrapci u Srbiji znaju da je gospođa Tabaković jedan od najistaknutijih političara SNS, političarki, treba poštovati rodnu ravnopravnost. Gospođa Tabaković je bila kandidat za predsednika Vlade, to je politička osoba prvog reda, sa najvećim poverenjem ljudi koji ovde čine parlamentarnu većinu ili su najveća stranka u parlamentarnoj većini. Dakle, žena koja je trebalo da preuzme najmoćniju, po Ustavu i zakonu, funkciju u zemlji, da bude na čelu Vlade koja kreira, utvrđuje i vodi politiku, a sada je kandidat i, pošto ovde postoji očigledno većina za to, koliko se meni čini, će postati guverner Narodne banke Srbije.
Oko toga kako se vodila politika proteklih godina mnogo je reči potrošeno, ali za guvernera Šoškića, ne ulazeći u to šta bi sve trebalo da budu teme debate ove Skupštine, a tiču se monetarne politike i onoga što je radio kao guverner, jedna stvar je potpuno nesporna. Problem je što se Šoškić nikada nije bavio politikom. Potpuno sam siguran da čak nije član bilo koje političke stranke. Svakako nije član DS, pa ga je u to vreme predsednik Tadić predložio za guvernera Centralne banke. Podsetiću i to, dobio je punu podršku svih tadašnjih članica parlamentarne većine, Mlađana Dinkića, stranke gospodina Dačića, sadašnjeg premijera, kao i svih drugih, a mnogi od njih sada čine parlamentarnu većinu. Čini mi se da je više ministara iz te parlamentarne većine, nego iz ovih stranaka, najveća je SNS, koje nisu bile u parlamentarnoj većini. Te stranke su se zalagale za departizaciju, što će reći da niko iz stranaka ne bude na ovako bitnim ekspertskim mestima. Šta ovo sad bi? Da vidimo sad kako će Ujedinjeni regioni Srbije da glasaju.
Neko ovde reče da je gospodin Šoškić, da je hteo, mogao da dođe u Skupštinu. Ne znam, gospođo predsedavajuća, sad nije predsednik parlamenta tu, meni se čini da ovde svako mora da bude pozvan, uključujući i narodne poslanike da dođu na sednicu. Mi možemo da uđemo ovde da popijemo kafu, kad nije sesija parlamenta, ali ne vidim kako je mogao Šoškić da dođe ovde i da brani sebe. U onom pismu koje je napisao dosta je dao interesantne stvari, baš bi bila dobra debata.
Nije mi jasno, to je opet pitanje i za gospodina Dinkića i za premijera Dačića, zašto nije Savet Narodne banke legalnim i legitimnim instrumentima, koji stoje na raspolaganju, kako bih mogao to da kažem, podstaknut i podstreknut da otvori debatu o tome kakva je monetarna politika, pošto je Skupština preko svog Odbora za finansije vlasna da kontroliše, uključujući i to da smeni Savet Narodne banke? Već, paušalno ovde jedan poslanik, drugi poslanik o tome da ne valja nešto sa kontrolom banaka, da ne valja sa deviznim kursom, što mi ovako kao ljudi koji se iz novina obaveštavamo o stvarima možemo da se složimo sa tim ili ne složimo, ali to prosto nije nivo rasprave Skupštine, zbog toga što se mi ovde staramo o interesima građana.
Pre nego što nastavimo o ovoj stvari, želim nešto da kažem i o tom deficitu koji je sad ovde važna stvar. Slažem se potpuno i mislim da se i sve moje kolege ovde iz DS slažu sa tim. Nemojte zaboraviti da je, recimo, Zakonom o fiskalnoj decentralizaciji, za koji se snažno zalagao Mlađan Dinkić, koji je na kraju dobio većinu ovde u parlamentu, taj deficit povećan za preko 30 milijardi dinara. Kolege iz SNS su glasale da Mlađan Dinkić bude ministar finansija i ministar ekonomije ovde. Vi ste zajedno sad isto tako mogli da debatujete o toj stvari zašto je taj nov trošak učinjen i zašto 30 milijardi dinara novih je taj trošak veći. Pa i to je deo ovih para o kojima govorite kao o deu deficita. Godine 2011. je 55 milijardi diskreciono gospodin Dinkić preko svog ministarstva potrošio na subvencije za privredu, turizam, zapošljavanje. Podsetiću vas, budžet za poljoprivredu je tada bio 20 milijardi dinara. Prošle godine smo se izborili da tih 20 postane 30. To je isto deo ove stvari o kojoj govorimo danas.
Da se vratimo na ono što je suština i na pitanja na koja je gospođa Tabaković ovde mogla da da odgovore, ali ne znam zašto nam uskraćuje tu stvar, iako može i sada da uđe u salu pa da sa nama diskutuje o celoj toj temi.
Ko je pisao Predlog zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci? Znam da ste svi predložili tu izmenu, poslanici SNS, poslanici Mlađana Dinkića, poslanici SPS, ali ko je pisao to? Da se vratimo na taj čuveni 18. član, koji, ne zato što je to Monetarni fond tražio, nego zato što se ovde opozicija suprotstavila pa ste morali da ustuknete, gde se kaže – neposrednom kupovinom ne smatra se kupovina hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu. Sada ovo ne znači laicima ništa...
(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)
To je tema, Narodna banka je tema.
Pitam, zašto je gospođa Tabaković, kao kandidat za guvernera sada, u tom trenutku narodni poslanik, potpisala ovakav jedan predlog? Znači, gospođa Tabaković je potpisala da može guverner Narodne banke, a to će ona da postane, da odluči da, između ostalog, i štedni ulozi građana budu upotrebljeni da bi Narodna banka štampala novac, kako se to popularno kaže. Nama gospođa Tabaković treba da odgovori na pitanje zbog čega je to učinila? Ljudi koji su ovde u poslaničkim grupama će to učiniti ili neće učiniti, ali neće niko od vas da bude guverner Narodne banke, nego će da bude Jorgovanka Tabaković guverner Narodne banke.
Kakvu je ideju imala Jorgovanka Tabaković da uđe u primarnu emisiju, da štampa novac? Kada smo otvorili ovde to pitanje u Narodnoj skupštini i kada je svima postalo jasno da može da dođe do veoma ozbiljnih i dramatičnih posledica, da krene narod na banke, da diže svoje štedne uloge, onda je ta strašna ideja stavljena van snage. I pre dva dana sam rekao i sada kažem, moguće je napraviti konsenzus oko stvari za koje je nesporno da država treba da investira i diskutovati načine kako to da se čini. Opet ću ponoviti, mislim da milijarda data za navodnjavanje ne može da bude promašena investicija i da se prave termocentrale i hidrocentrala, to ne može da bude bačen novac, oko toga mora da se napravi konsenzus. Loše je da gospođa Tabaković nama danas ne da odgovor na to pitanje.
Centralna banka ima funkciju da čuva stabilnost cena. Koliko će da košta hleb? To je pitanje za gospođu Tabaković, isto toliko koliko i za gospodina Kneževića koji je ministar poljoprivrede i za gospodina Rasima Ljajića koji je ministar trgovine, pa je između ostalog kompetentan i za to kakvu će politiku da vode robne rezerve. Mnogo slušamo o tome kako je dosta pao životni standard, što je tačno, ali samo da ne zaboravimo svi zajedno da je životni standard pao u celoj Evropi, nije samo u Srbiji. Hleb, koji je bazična životna namirnica, je pojeftinio. Početkom 2011. godine hleb je koštao, narodni hleb je koštao 54-55 dinara, sa tendencijom da poskupi. Danas ne može da bude skuplji od 44 dinara, pa je moje pitanje za novu guvernerku ili za kandidatkinju za guvernerku – koliko će da košta hleb?
Druga stvar, mnogo je reči potrošeno o kursu ovde. Šta Jorgovanka Tabaković smatra da će da bude ciljani kurs ili kakva će da bude politika kursa nacionalne valute? Koliko će da košta evro? Zašto danas gospođa Tabaković ovde nije prisutna da nam kaže svoje viđenje stvari? Kako će to parlamentarna većina da glasa za nekoga ko na tako važno pitanje ovde ne da odgovor, a u svoje ruke preuzima odlučivanje o tako važnoj stvari koja se dotiče svakoga ko u ovoj zemlji živi? Kolike će da budu kamate? Pričamo o kamatama tri-četiri dana i slažemo se svi zajedno ovde da su kamate na dinarske kredite od 23, 24 i 25% dramatično visoke.
Gospođa Tabaković treba da nam kaže ovde šta će da uradi i da li ima ideju da može nešto tu da se popravi ili ćemo svi zajedno da zaključimo da ne može ništa da se popravi, pa da se ovde saživimo sa tužnom sudbinom. Šta će da uradi guvernerka u pogledu ovako visokih kamatnih stopa? Kakav je njen plan i da li ima plan? Oko toga se valjda glasa ovde, ne glasa se oko biografije. Oko politike se glasa. Glasa se oko toga kakva će da bude monetarna politika, kakva će da bude politika odbrane cena, odnosno odbrane od inflacije. Naravno, i kakve su ideje, osim onoga što smo videli promenom zakona, oko unapređenja sistema kontrole banka.
Završiću time da mi zaista nije jasno zašto gospođa Tabaković to nije ovde iskoristila.
Da je Šoškić podneo ostavku u četvrtak ili u sredu, gotovo sam siguran da Zakona o izmenama Zakona o Narodnoj banci ne bi ni bilo, pa ne bi smo tri dana ovde se bavili jednom stvari koja je svakako trebala na drugačiji način da se završi, svakako debatom o dosadašnjoj politici guvernera.
Velika je suša. Evo, gledam ljude kojima je poljoprivreda uništena, a tu je i gospodin Zaharije i neki drugi. Ova skupština je mogla da napravi jednu izuzetnu stvar. Rekao sam to i jednom i drugom ministru, u budžetu za ovu godinu postoji prostor da se Vlada zaduži i nije to iskoristila, da se omogući robnim rezervama da kupi svo potrebno gorivo za poljoprivrednike u Srbiji, da se ne dangubi, da se kupi gorivo, da se podeli besplatno sada ljudima i da to mogu da plate iduće godine jer, koliko vidim, a i glasali ste za to, poljoprivredni budžet treba da se udvostruči u 2013. godini u odnosu na 2012. godinu, pa će poljoprivrednici imati iz čega to da plate. Dakle, 65 ili 70 miliona litara goriva može da bude stavljeno potpuno besplatno na raspolaganje poljoprivrednicima, a da poljoprivredni budžet bude oslobođen za nekih 1,5 milijardu dinara.
Evo, dajem jednu kolegijalnu preporuku ministru poljoprivrede i ministru trgovine, a to sam im inače i rekao pre 10 dana jednom, a pre 5 dana i drugom, a hoću to i sa vama da podelim, umesto što potrošismo tri četiri dana ovde da bi Šoškić bio nateran da podnese ostavku.